eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Једино је Војислав Коштуница ИЗНЕО НА УВИД ЈАВНОСТИ СВОЈУ БИОГРАФИЈУ... многи учесници овог форума пледирају да би неко други требало да буде премијер Србије... ево, ја нудим ову биографију А ВИ ДАЈТЕ БИОГРАФИЈУ ОНОГ КАНДИДАТА ЗА КОГА СЕ ЗАЛАЖЕТЕ, ако смете......
БИОГРАФИЈА ВОЈИСЛАВА КОШТУНИЦЕ
Рад своје Владе, Коштуница је крунисао на Митровдан 2006. године, после победе народа Србије на референдуму за нови Устав. По усвајању Устава, сагласно Уставном закону, расписани су избори за нову Скупштину Србије.
Војислав Коштуница рођен је 24. марта 1944. године у Београду, у породичној кући у Скадарској улици. Осим на београдском Дорћолу, у детињству и младости, често је боравио и у Милошевцу код Велике Плане, завичају мајчине породице. У Милошевцу, Војислав је крштен 1944. године, пошто се породица склонила из Београда због честих англоамеричких бомбардовања престонице. Војислав је имао само три недеље када су у најтежем бомбардовању, за Васкрс 16. и 17. априла 1944. уништени читави делови Београда. Током рата два пута му је рушена породична кућа, у априлском немачком бомбардовању, а затим и савезничком.
У Шумадији, у Коштунићима, под Равном гором и Сувобором је огњиште породице Коштуница. Раније су се Коштунице презивали Дамљановић. Крсна слава им је Свети Архангел Михаило. Јован Дамљановић, прадеда Војислава Коштунице, био је учесник Светоандрејске скупштине из 1858. године, као народни посланик из Коштунића, тада је прозван Коштуница. Из породице Дамљановић је и Анђелија, мајка једног од највећих српских војсковођа, војводе Живојина Мишића.
Војислав Коштуница школовао се у Београду, где је завршио основну школу. Другу београдску гимназију похађао је и матурирао у време док се она налазила на месту где је данашња, нова зграда „Политике“.
Пошто је 1962. матурирао, Војислав Коштуница уписује Правни факултет у Београду. То што ће студирати и докторирати права није нимало случајно, јер су његов деда по мајци Радмили и његов отац Јован били судије. Непосредно после рата отац Војислава Коштунице, Јован дошао је у сукоб са новим комунистичким режимом, због чега је остао без посла. Правни факултет Коштуница је завршио у року и дипломирао 1966. године. Магистрирао је 1970, а докторирао на истом факултету 1974. са тезом „Институционализована опозиција у политичком систему капитализма“. Војислав Коштуница ожењен је Зорицом Радовић, такође доктором права.
Од 1970. до 1974. године био је асистент на Правном факултету. У време хајки и политичких прогона 1971. стао је на страну свог професора Михаила Ђурића. Због доследног оспоравања амандмана и Устава из 1974. године, којим је правно разбијена држава, и којим су аутономним покрајинама Косову и Метохији и Војводини, дате ингеренције република унутар Републике Србије, Војислав Коштуница је протеран са Правног факултета. Петнаест година касније, премда позван, одбио је да се врати на Правни факултет.
Војислав Коштуница никада није био члан Комунистичке партије. Неки од ондашњих оданих бранитеља комунистичког режима и данас су, овај пут представљајући сами себе као демократе, најљући опоненти и критичари Војислава Коштунице.
Након изгона са Правног факултета запошљава се најпре у Институту друштвених наука, а од 1981. у Институту за филозофију и друштвену теорију, као виши научни сарадник и једно време као директор. Објављује велики број запажених радова из области уставног права, политичке теорије и политичке филозофије. Књига „Страначки плурализам или монизам“ (чији је коаутор са Костом Чавошким), била је у једнопартијском једноумљу прво подсећање на правну државу и давно заборављену парламентарну демократију. Био је члан редакција и главни и одговорни уредник више угледних правних и филозофских часописа, као што су „Архив за правне и друштвене науке“, „Филозофске студије“, „Филозофија и друштво“, „Теорија“.
Коштуница се осамдесетих година ангажовао на заштити људских права, нарочито у чувеном Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања, у којем су се окупили најистакнутији интелектуалци-дисиденти, који су узимали у заштиту сваког ко је, широм Југославије, страдао због свог мишљења и политичког уверења. Године 1989. био је један од оснивача Демократске странке, о чијем оснивању се са групом пријатеља договарао у свом стану у Скадарској улици. У време ДЕПОС-а 1992. године, основао је Демократску странку Србије. Био је народни посланик у Скупштини Србије од 1990. до 1997. године.
...................................................
..........................................
********************************************************************
Дакле, предлажем ДА УКРСТИМО КОПЉА и да поднесемо БИОГРАФИЈЕ оних људи за које се залажемо па да видимо о чему се овде ради...........и КО треба да буде ПРЕМИЈЕР СРБИЈЕ !!!!!!!!!
БИОГРАФИЈА ВОЈИСЛАВА КОШТУНИЦЕ
Рад своје Владе, Коштуница је крунисао на Митровдан 2006. године, после победе народа Србије на референдуму за нови Устав. По усвајању Устава, сагласно Уставном закону, расписани су избори за нову Скупштину Србије.
Војислав Коштуница рођен је 24. марта 1944. године у Београду, у породичној кући у Скадарској улици. Осим на београдском Дорћолу, у детињству и младости, често је боравио и у Милошевцу код Велике Плане, завичају мајчине породице. У Милошевцу, Војислав је крштен 1944. године, пошто се породица склонила из Београда због честих англоамеричких бомбардовања престонице. Војислав је имао само три недеље када су у најтежем бомбардовању, за Васкрс 16. и 17. априла 1944. уништени читави делови Београда. Током рата два пута му је рушена породична кућа, у априлском немачком бомбардовању, а затим и савезничком.
У Шумадији, у Коштунићима, под Равном гором и Сувобором је огњиште породице Коштуница. Раније су се Коштунице презивали Дамљановић. Крсна слава им је Свети Архангел Михаило. Јован Дамљановић, прадеда Војислава Коштунице, био је учесник Светоандрејске скупштине из 1858. године, као народни посланик из Коштунића, тада је прозван Коштуница. Из породице Дамљановић је и Анђелија, мајка једног од највећих српских војсковођа, војводе Живојина Мишића.
Војислав Коштуница школовао се у Београду, где је завршио основну школу. Другу београдску гимназију похађао је и матурирао у време док се она налазила на месту где је данашња, нова зграда „Политике“.
Пошто је 1962. матурирао, Војислав Коштуница уписује Правни факултет у Београду. То што ће студирати и докторирати права није нимало случајно, јер су његов деда по мајци Радмили и његов отац Јован били судије. Непосредно после рата отац Војислава Коштунице, Јован дошао је у сукоб са новим комунистичким режимом, због чега је остао без посла. Правни факултет Коштуница је завршио у року и дипломирао 1966. године. Магистрирао је 1970, а докторирао на истом факултету 1974. са тезом „Институционализована опозиција у политичком систему капитализма“. Војислав Коштуница ожењен је Зорицом Радовић, такође доктором права.
Од 1970. до 1974. године био је асистент на Правном факултету. У време хајки и политичких прогона 1971. стао је на страну свог професора Михаила Ђурића. Због доследног оспоравања амандмана и Устава из 1974. године, којим је правно разбијена држава, и којим су аутономним покрајинама Косову и Метохији и Војводини, дате ингеренције република унутар Републике Србије, Војислав Коштуница је протеран са Правног факултета. Петнаест година касније, премда позван, одбио је да се врати на Правни факултет.
Војислав Коштуница никада није био члан Комунистичке партије. Неки од ондашњих оданих бранитеља комунистичког режима и данас су, овај пут представљајући сами себе као демократе, најљући опоненти и критичари Војислава Коштунице.
Након изгона са Правног факултета запошљава се најпре у Институту друштвених наука, а од 1981. у Институту за филозофију и друштвену теорију, као виши научни сарадник и једно време као директор. Објављује велики број запажених радова из области уставног права, политичке теорије и политичке филозофије. Књига „Страначки плурализам или монизам“ (чији је коаутор са Костом Чавошким), била је у једнопартијском једноумљу прво подсећање на правну државу и давно заборављену парламентарну демократију. Био је члан редакција и главни и одговорни уредник више угледних правних и филозофских часописа, као што су „Архив за правне и друштвене науке“, „Филозофске студије“, „Филозофија и друштво“, „Теорија“.
Коштуница се осамдесетих година ангажовао на заштити људских права, нарочито у чувеном Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања, у којем су се окупили најистакнутији интелектуалци-дисиденти, који су узимали у заштиту сваког ко је, широм Југославије, страдао због свог мишљења и политичког уверења. Године 1989. био је један од оснивача Демократске странке, о чијем оснивању се са групом пријатеља договарао у свом стану у Скадарској улици. У време ДЕПОС-а 1992. године, основао је Демократску странку Србије. Био је народни посланик у Скупштини Србије од 1990. до 1997. године.
...................................................
..........................................
********************************************************************
Дакле, предлажем ДА УКРСТИМО КОПЉА и да поднесемо БИОГРАФИЈЕ оних људи за које се залажемо па да видимо о чему се овде ради...........и КО треба да буде ПРЕМИЈЕР СРБИЈЕ !!!!!!!!!
:razz: 
