Vlada darovala Gazprom

Strana kompanija "Jugorosgas" postala je vlasnik magistralnog gasovoda od Pojata do Niša čime je država izgubila kontrolu nad osnovnom gasnom infrastrukturom. Srbija je tako postala jedna od retkih država u svetu, čiji jedan deo gasovoda drži kompanija u stranom većinskom vlasništvu.

Reč je o ruskom "Jugorosgasu", koji je državnim sporazumom iz 1995. godine formiran kao mešovito preduzeće, sa istim brojem akcija firmi iz obe države, ali je od pre pola godine u većinskom vlasništvu stranih kompanija. Poput dalekovoda, koji prenose struju i gasovodi su u većini zemalja u državnom vlasništvu jer je reč o strateški važnim objektima.

Istina prema Zakonu o energetici transport prirodnog gasa je delatnost od opšteg interesa, koju mogu obavljati javna preduzeća, ali i drugi oblici preduzeća, deo preduzeća i preduzetnik pod uslovima i na način utvrđen ovim i zakonom kojim se uređuje obavljanje ovih delatnosti. Transport gasa je, drugim rečima, označen kao strateški važan za državu.

Ovaj posao, osim javnih preduzeća mogu obavljati i druga, ali pod određenim uslovima. Naime, država može da odluči da ga ustupi nekoj firmi, preko koncesije, na određeno vreme i uz nadoknadu, ili da joj ga poveri ugovorom o poveravanju. To znači da se ne stiče vlasništvo nad ovom imovinom već se samo koristi. U situaciji "Jugorosgasa" ove dve opcije otpadaju jer je Vlada Srbije 14. decembra dala saglasnost na Odluku Upravnog odbora "Srbijagasa", od 23. avgusta, o prenosu magistralnog gasovoda MG-09 u osnovno sredstvo "Jugorosgasa". Reč je o delu južnog kraka mreže koja se završava u Nišu. Pitanje je po kom osnovu će Agencija za energetiku izdati licencu za transport gasa "Jugorosgasu".

- Transportni sistemi gasa, struje, nafte su u vlasništvu države jer se tako obezbeđuje da država ima kontrolu nad osnovnom infrastrukturom, čime osigurava snabdevanje, ali i poštuje direktive EU da se omogući jednako učešće svih kompanija u isporuci energenata. Na taj način sve kompanije, privatne i državne, i domaće i strane, pod jednakim uslovima prodaju svoju robu - kaže stručnjak iz ove oblasti.

Ovakav rasplet samo je logičan nastavak sleda događaja u kojoj se Srbija nalazi od 1995. godine, kada je potpisan sporazum Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije. Sporazumom je predviđeno da se formira "Jugorosgas", firma koja će imati koncesiju na izgradnju, eksploataciju i tranzit prirodnog gasa od Pojata do krajnjeg juga Srbije. Od osnivanja, do pre pola godine, firme iz obe zemlje imale su isti broj akcija, ali se to promenilo na našu štetu, pod zasad nerazjašnjenim okolnostima. Srbijagas je ostao vlasnik dela akcija.

Odluka vlade usledila je u jeku pregovora s ruskom kompanijom "Gasprom" o potpisivanju Memoranduma o gradnji gasovoda od bugarske granice do Hrvatske, investicije vredne više od milijardu dolara, pa se može posmatrati i kao deo nekog većeg dogovora. Ostaje da se vidi koliko smo dobro istrgovali.

elementarna neistina je da je gasovod kao fizicka mreza 'po pravilu' u vlasnistvu drzave. za to bi bilo dobro nacesti neke primere, posto su svi gasovodi povezani na ruska izvorista uvek i svugde u vlasnistvu rusije, na ovaj ili onaj nacin. a najcesce upravo na ovaj - formira se zajednicka firma u procesu izgradnje, zatim vlasnik resursa otkupljuje drugi udeo i postaje vecinski vlasnik nosaca. zapravo, rusija je jedna od izuzetno retkih drzava koja drzi gasovode u vlasnistvu svojih, nacionalnih kompanija. to jest, drzi monopol na nosace. upravo ovo joj zamera evropska unija, i upravo to je bio zahtev eu na njihovom nacrtu energetske hartije - da rusija dopusti stranim kompanijama ne samo vadjenje nafte vec i ucesce u njenom tranzitu, TO JEST UPRAVO UCESCE U VLASNISTVU GASOVODA I NAFTOVODA (NPR 'DRUZHBA'). sto je naravno odbijeno kao potpuni nonsens. onaj ko ima sirovinu, i davno je izgradio svu infrastrukturu za njeno distribuiranje, nikada nece prihvatiti da bude cist suplajer, bez konrtrole nad lancom distribucije (sto je u ovom slucaju cevka). sumirano, clanak je svoj kriticki ton zasnovao na smisljenoj neistini, koja se gradi na neinformisanosti i nerazumevanju energetske politike i ovog sektora ekonomije kod vecine ljudi. RUSI SU SVUGDE VECINSKI VLASNICI OSNOVNIH ARTERIJA GASOVODA I NAFTOVODA KOJI TRANSPORTUJU RUSKE ENERGENTE. prema tome, to da se nesto promenilo na nasu stetu je jedna notorna glupost, s obzirom na to da nam drugi grade infrastrukturu, transportuju svoju sirovinu, i mogu isto tako da se predomisle i obidju nas u sirokom luku sireci vec postojece strukture u madjarskoj recimo. ili je svima ovde cudno i nepravicno da vam neko da nesto dzabe da bi zajedno uradili posao, a onda uzme deo toga sto vam je dao kao platu za svoj deo posla a vama ostavi hiljadu puta vise nego sto ste realno uradili i zaradili? ako jeste, onda idite pa prosite na ulici, bicete posteniji prema sebi.

Прича се прича да Руси долазе...
Сад ће Еремита да заигра казачок

inace, kad smo vec kod darivanja - srpska kompanija 'putevi' potpuno na osnovu internog dogovora dobila je tender u vrednosti od preko 100 000 000 dolara za rekonstrukcijuaerodroma u sochiju u sklopu kampanje za zimske olimpijske igre 2014. na slican nacin srpske kompanije dobijaju najvece gradjevinske radove po celoj rusiji vec vise id deset godina, recimo rekonstrukcija starog dela petrograda, ili recimo de fakto monopol na najreprezentativnije projekte mekdonaldsa po celoj rusiji (koliko ih se godisnje izgradi? koliko je to novca?), itd. e, drugari, to se zove darivanje. ni po ceni a svakako ni po portfoliju ne bismo usli u uzhi izbor ni za jedan od ovih projekata. 'putevi' recimo, za razliku od dva ruska i jednog austrijskog ucesnika ne da nisu specijalisti za aerodromsku infrastrukturu, nego nemaju nijedan projekat te vrste... i pored strasnog kasnjenja sa radovima, spor od pre mesec dana pred arbitraznim sudom svejedno je zavrsen u korist 'puteva', sa objasnjenjem tipa - 'neka, nisu se odmah snasli'... budzete od nekoliko stotina miliona dolara godisnanje imamo garantovane bez ikakve materijalne osnove, a umesto 'hvala lepo' stampamo dripacki pr.