U POSLEDNJE VREME MNOGO PIJE

Gost
STALNO OBECAVA KAKO CE DA PRESTANE ALI UZALUD.NE ZNAM KAKO DA RESIM OVAJ PROBLEM.PRESTANE NA PAR DANA A POSLE, KAD POPIJE NE ZNA ZA GRANICE.SADA JE DOSAO KUCI PIJAN, TO JE STRASNO NE MOGU DA GA PODNESEM VISE TAKVOG.NAJGORE OD SVEGA JE TO, STO JE VOZAC AUTOBUSA I NIKAKO DA SHVATI DA JE NJEMU STROGO ZABRANJENO DA PIJE.POSAO MU ZAVISI BAS OD TE DOZVOLE, AKO SE NE DAJ BOZE DESI DA GA MILICIJA ZATEKNE U TAKVOM STANJU OSTACE BEZ POSLA.NE ZNAM DA LI ON TO MENI PRKOSI, JER PRIMECUJE DA MI TO MNOGO SMETA ILI POLAKO POSTAJE ZAVISTAN OD ALKOHOLA.SVAKI VAS SAVET OLAKSACE MI DUSU.HVALA!
 
Chernobill:
Reci gde vozi, da secuvamo.
Kliknite za proširenje...

STO SE VOZNJE TICE ON JE PROFI I NIKADA NE BI NEKOME NAUDIO.MILICIJA IH NE ZAUSTAVLJA NA RADNOM MESTU,JER NARAVNO IMAJU POVERENJA U TAKVE VOZACE.MISLILA SAM NA TO, AKO GA ZATEKNE NEGDE PRIVATNO, ONAKO CISTO RADI KONTROLE, ONDA MOZE DA NADRLJA.INACE VOZI GRADSKI AUTOBUS U BECU,ZATO SE NEMOJ PLASITI AKO SI IZ JUGE.PITALA SAM ZA SAVET A OCUIGLEDNO DA JE NEKOME DO ZEZANJA.BLAGO ONOME KO NEMA PROBLEMA PA MOZE DA SE ZEZA NA TUDJ RACUN.
 
Ko nema probleme, nego udri brigu na veselje.
Ni brige ni pameti. Zato se trudi da budes glup imaces manje briga. Iz Juge sam, tako da mi laknulo, kao da svaki 2 nas vozac nije pijan.

Ali ajd da pokusam da pomognem.
Nisam razumeo ko je u pitanju, pp da je suprug ili nesto tome slicno. Ukoliko ne pravi probleme tebi kuci i koliko nije opasan za saobracaj to i nije preveliki problem.
Tesko je prestati sa alkoholom. Bolnicka lecenja retko daju rezultate, kao i narodni lekovi. Trebalo bi potraziti razlog (uzrok nesrece ako je i nesrecan), ako je i potreban razlog da bi se pilo.
Savet: Razgovor sa osobom, ali ne i popovanje i napadanje, ali nikako dok je u pijanom stanju ili mamuran. Ako ne pije zbog tuge verovatno ce uskoro prestati ili umanjiti. Nije lako ni piti. Veruj mi :wink:
 
Chernobill:
Ko nema probleme, nego udri brigu na veselje.
Ni brige ni pameti. Zato se trudi da budes glup imaces manje briga. Iz Juge sam, tako da mi laknulo, kao da svaki 2 nas vozac nije pijan.

Ali ajd da pokusam da pomognem.
Nisam razumeo ko je u pitanju, pp da je suprug ili nesto tome slicno. Ukoliko ne pravi probleme tebi kuci i koliko nije opasan za saobracaj to i nije preveliki problem.
Tesko je prestati sa alkoholom. Bolnicka lecenja retko daju rezultate, kao i narodni lekovi. Trebalo bi potraziti razlog (uzrok nesrece ako je i nesrecan), ako je i potreban razlog da bi se pilo.
Savet: Razgovor sa osobom, ali ne i popovanje i napadanje, ali nikako dok je u pijanom stanju ili mamuran. Ako ne pije zbog tuge verovatno ce uskoro prestati ili umanjiti. Nije lako ni piti. Veruj mi :wink:
Kliknite za proširenje...


On previse radi,povremeno radi privatno jer sam ja trenutno nezaposlena zbog dece.Nemam nista protiv, da popije kada izadje negde sa drustvom u kafic ali mrzim sto nema granica i sto mi dolazi kuci pijan.Ne ilazi cesto ali ipak me to strasno nervira, kada dodje kuci u takvom stanju.Pre nije bio takav i ova nagla promena me gusi,razumes.Brinem se za njegovo zdravlje, i strasno se plasim da mu se nesto lose ne desi.Jer njegov deda bas iz tog razloga lezi slogiran u krevetu.Bojim se da ne zavrsi kao on.Necu da te davim vise,Laku Noc!
 
Moj otac je bio divan covek, ali prilicno slab da se suoci sa nekim zivotnim problemima, te je izlaz trazio u alkoholu. Nikad nije bio agresivan, niti bilo sta slicno. Brak mojih roditelja se odrzao iz meni nepoznatih razloga, sto i nije nasa tema ovde... Ono sto zelim da kazem to je da je to mnogo, mnogo ozbiljniji problem od znacaja koji mu se pridaje... Covek u pijanom stanju nije isto sto i trezan, a sve se to jako, jako odrazava na porodicu.
Koliko shvatam, vas suprug je poprilicno ogrezao u alkoholu (izvinjavam se sto sam direktna) i to je problem sa kojim se treba suociti. Znam da to ide tesko, ali je jedini nacin da se izadje iz krize buduci da se samo od sebe nista nece resiti. Nisam za pretnje "u prazno", i uverena sam da to ne vodi nikakvom resenju. Mozda ne bi bilo lose da porazgovarate i sa nekim prijateljima u koje on ima poverenja, ili bilo kim ko mu je blizak. Alkoholizam je bolest i jednostavno je neophodno tretirati je tako.
E sad... Moram da kazem da i vas stav po ovom pitanju nije ni malo ispravan. Da li ste vi svesni da vas suprug vozeci u pijanom stanju zaista ugrozava ljudske zivote? Kazete da je "pravi profesionalac"... A da li ste se zapitali kako pravi profesionalac moze sebi da dozvoli da radi ono sto ni u jednom zakonu nije dozvoljeno? Ako idemo dalje, zar ne mislite da postoji razlog zasto ni u jednoj drzavi na svetu nije dopustena voznja u pijanom stanju? Ako vi kao supruga dobrovoljno sednete u vozilo kojim upravlja vas muz koji je pod uticajem alkohola - to je vasa stvar. Ali da li je neko pitao putnike koje on vozi zele li da ih vozi pijan vozac?! Da treba, ne daj Boze, vasu da decu vozi pijan vozac da li biste pristali na to?! Zar vem se ne cini da ste malo sebicni kad razmisljate na nacin na koji razmisljate... da bi najvece zlo bilo ako bi vasem suprugu policija oduzela vozacku dozvolu?! Izvinite, ali ja mislim da bi za sve vas to bilo jako dobro... tako bi mu oduzeli mogucnost da napravi neku nesrecu i time unesreci ne samo sebe i svoju porodicu vec i, ne daj Boze, mnoge potpuno neduzne koje niko nije pitao da li hoce da preuzmu rizik i dopuste da ih vozi "pravi profesionalac" pod uticajem alkohola! Osim toga, takav udarac bi ga verovatno naterao da se i sam suoci sa svojim problemom... a vasa uloga je tu da ga podrzite i pokusate da mu pomogne da se izleci kao sto biste mu, pretpostavljam, pomogli da oboli od bilo koje druge bolesti...
Ne zvocajte (cemu su zene sklone), ne razmisljajte toliko o tome da li on vama "tera inat" ili ko zna sta sve... Shvatite da je alkoholizam bolest i krenite da se borite protiv nje zajedno sa svojim suprugom. Oboje ste tro duzni svojoj deci!
 
Alkoholizam je bolest i tu nema mnogo sta da se doda.Alkoholicari su, po pravilu ljudi dobre duse, da upotrebim taj prastari izraz ali slabici, nespremni da se suoce s poteskocama koje donosi svakidasnjica.Njihovo priznanje da imaju problem s alkoholom je pola izlecenja ali oni to, nazalost retko priznaju...Mislim da je jedini nacin da im se pomogne lecenje kojem ce se dobrovoljno podvrci, naravno uz pomoc dragih osoba. Iskreno, ne poznajem ni jednog izlecenog alkoholicara, osim onih kojima zdravstveno stanje vise nije dozvoljavalo da nastave sa takvim nacinom zivota.
Ja sam u pocetku pravila scene, kasnije pretila, pa plakala, molila, satima pricala...o detetu i njegovoj buducnosti bez oca, o zivotu koji mu predstoji, o opasnostima koje ga vrebaju. Svaki put je govorio da vise nece, kleo se, obecavao...Ali ponavljam, to je bolest a on nije hteo da se leci. Naravno, vremenom ta bolest menja karakter coveka pa neko ko je u pocetku bio podnosljiv u takvom stanju, za neko vreme, duze ili krace postaje tiranin. Pocinju scene...Mislim da to ni jedno dete ne sme da gleda i da raste u takvim uslovima. To je bio razlog sto sam se odlucila posle sest godina pakla da ga ostavim... Sada moje dete zivi mirno, uskraceno za ocevu ljubav i prisustvo ali u jednoj harmonicnoj sredini. Ja jos uvek,mada su prosle godine, pokusavam da zaboravim...Ponekad mi to i uspeva. Jos uvek se pitam da li sam mu vise mogla pomoci ali kad se vratim u proslost shvatam da sam ucinila sve sto je bilo u mojoj moci. Nazalost, tvrdim da je alkohol jaci u vecini slucajeva...I ne zelim da uticem na neciju odluku ali sam sigurna da, ukoliko to nisu tek neki poceci, samo nagovestaji problema s picem, vec poodmakla faza,pakao, jedini izlaz je: otici dok jos nije kasno. Pomoci nema. Samo je pitanje da li se treba muciti i lagati sebe da ce biti bolje ili prekinuti agoniju i poceti iznova. Jer boljeg nema. Svaki dan ce doneti novi udarac, novo razocaranje i znam mnoge zene koje se pitaju zasto to nisu uradile na vreme, dok su bile mladje, snaznije, u boljem psihickom stanju, dok su jos mogle da se saberu i krenu napred...Jer niko nema pravo da osim svog, unisti i tudje zivote. Ni vi, ni on. Ne zaboravite:deca ne mogu da biraju, niti da odlucuju, morate to uciniti vi umesto njih, a za njih i sebe...
Mnogo srece.
 
cerka:
Moj otac je bio divan covek, ali prilicno slab da se suoci sa nekim zivotnim problemima, te je izlaz trazio u alkoholu. Nikad nije bio agresivan, niti bilo sta slicno. Brak mojih roditelja se odrzao iz meni nepoznatih razloga, sto i nije nasa tema ovde... Ono sto zelim da kazem to je da je to mnogo, mnogo ozbiljniji problem od znacaja koji mu se pridaje... Covek u pijanom stanju nije isto sto i trezan, a sve se to jako, jako odrazava na porodicu.
Koliko shvatam, vas suprug je poprilicno ogrezao u alkoholu (izvinjavam se sto sam direktna) i to je problem sa kojim se treba suociti. Znam da to ide tesko, ali je jedini nacin da se izadje iz krize buduci da se samo od sebe nista nece resiti. Nisam za pretnje "u prazno", i uverena sam da to ne vodi nikakvom resenju. Mozda ne bi bilo lose da porazgovarate i sa nekim prijateljima u koje on ima poverenja, ili bilo kim ko mu je blizak. Alkoholizam je bolest i jednostavno je neophodno tretirati je tako.
E sad... Moram da kazem da i vas stav po ovom pitanju nije ni malo ispravan. Da li ste vi svesni da vas suprug vozeci u pijanom stanju zaista ugrozava ljudske zivote? Kazete da je "pravi profesionalac"... A da li ste se zapitali kako pravi profesionalac moze sebi da dozvoli da radi ono sto ni u jednom zakonu nije dozvoljeno? Ako idemo dalje, zar ne mislite da postoji razlog zasto ni u jednoj drzavi na svetu nije dopustena voznja u pijanom stanju? Ako vi kao supruga dobrovoljno sednete u vozilo kojim upravlja vas muz koji je pod uticajem alkohola - to je vasa stvar. Ali da li je neko pitao putnike koje on vozi zele li da ih vozi pijan vozac?! Da treba, ne daj Boze, vasu da decu vozi pijan vozac da li biste pristali na to?! Zar vem se ne cini da ste malo sebicni kad razmisljate na nacin na koji razmisljate... da bi najvece zlo bilo ako bi vasem suprugu policija oduzela vozacku dozvolu?! Izvinite, ali ja mislim da bi za sve vas to bilo jako dobro... tako bi mu oduzeli mogucnost da napravi neku nesrecu i time unesreci ne samo sebe i svoju porodicu vec i, ne daj Boze, mnoge potpuno neduzne koje niko nije pitao da li hoce da preuzmu rizik i dopuste da ih vozi "pravi profesionalac" pod uticajem alkohola! Osim toga, takav udarac bi ga verovatno naterao da se i sam suoci sa svojim problemom... a vasa uloga je tu da ga podrzite i pokusate da mu pomogne da se izleci kao sto biste mu, pretpostavljam, pomogli da oboli od bilo koje druge bolesti...
Ne zvocajte (cemu su zene sklone), ne razmisljajte toliko o tome da li on vama "tera inat" ili ko zna sta sve... Shvatite da je alkoholizam bolest i krenite da se borite protiv nje zajedno sa svojim
suprugom. Oboje ste tro duzni svojoj deci!
Kliknite za proširenje...

Ovako, on ne pije dok je na poslu.Ako cele nedelje vozi autobus uopste ne konzumira alkohol ali zato za vikend, ne zna za granice.Uvek dodje kuci u pijanom stanju.Ili zvisi nekada radi vikendom a ima slobodno preko nedelje.I uvek to vreme iskoristi da bi popio jer, kao sto on kaze "zeli da nadoknadi izgubljeno vreme".Mislila sam na to, ako mu se privatno oduzme dozvola, da ce ostati bez posla.Jer uglavnom se vraca kolima kuci.Plasim se samo da kao sto kazes ne ode predaleko, pa da predje u bolest.Nemam nista protiv da popije malo u granicama normale, kada idemo negde zajedno ili dodje neko kod nas, pa cak i kada ode negde sa drustvom ali mi je strasno tesko kad ga vidim da dolazi kuci pijan.A pogotovo kad me starija cerka ujutru pita "sta je mama ,opet je tata dosao pijan,cula sam kako se svadjate".Stalno mu govorim kako cu da ga napustim i kao necu dozvoliti da moja deca odrastu u svadji i da je to jedino resenje.Ali kada ih vidim koliko ga vole,koliko mu se raduju kada ga vide da se vraca sa posla, onda samo na njih mislim i na to kako bi se one osecale kada ne bi bili vise zajedno.Bojim se da im ne nanesem mnogo boli i tuge a isto tako svesna sam toga da je i ovako lose po njih da gledaju nas dok se svadjamo.Kako god da okrenes ne valja.Ne znam kako ce se sve ovo zavrsiti ,ja sam mnogo osetljiva po prirodi i sve primam k srcu.Toliko mi je tesko da polako pocinjem da mislim da ludim.Za sada nista pozitivno sve po starom,kako cu i sta cu vreme ce pokazati svoje.Ipak Hvala, sto si se javila!
 
sofka:
Alkoholizam je bolest i tu nema mnogo sta da se doda.Alkoholicari su, po pravilu ljudi dobre duse, da upotrebim taj prastari izraz ali slabici, nespremni da se suoce s poteskocama koje donosi svakidasnjica.Njihovo priznanje da imaju problem s alkoholom je pola izlecenja ali oni to, nazalost retko priznaju...Mislim da je jedini nacin da im se pomogne lecenje kojem ce se dobrovoljno podvrci, naravno uz pomoc dragih osoba. Iskreno, ne poznajem ni jednog izlecenog alkoholicara, osim onih kojima zdravstveno stanje vise nije dozvoljavalo da nastave sa takvim nacinom zivota.
Ja sam u pocetku pravila scene, kasnije pretila, pa plakala, molila, satima pricala...o detetu i njegovoj buducnosti bez oca, o zivotu koji mu predstoji, o opasnostima koje ga vrebaju. Svaki put je govorio da vise nece, kleo se, obecavao...Ali ponavljam, to je bolest a on nije hteo da se leci. Naravno, vremenom ta bolest menja karakter coveka pa neko ko je u pocetku bio podnosljiv u takvom stanju, za neko vreme, duze ili krace postaje tiranin. Pocinju scene...Mislim da to ni jedno dete ne sme da gleda i da raste u takvim uslovima. To je bio razlog sto sam se odlucila posle sest godina pakla da ga ostavim... Sada moje dete zivi mirno, uskraceno za ocevu ljubav i prisustvo ali u jednoj harmonicnoj sredini. Ja jos uvek,mada su prosle godine, pokusavam da zaboravim...Ponekad mi to i uspeva. Jos uvek se pitam da li sam mu vise mogla pomoci ali kad se vratim u proslost shvatam da sam ucinila sve sto je bilo u mojoj moci. Nazalost, tvrdim da je alkohol jaci u vecini slucajeva...I ne zelim da uticem na neciju odluku ali sam sigurna da, ukoliko to nisu tek neki poceci, samo nagovestaji problema s picem, vec poodmakla faza,pakao, jedini izlaz je: otici dok jos nije kasno. Pomoci nema. Samo je pitanje da li se treba muciti i lagati sebe da ce biti bolje ili prekinuti agoniju i poceti iznova. Jer boljeg nema. Svaki dan ce doneti novi udarac, novo razocaranje i znam mnoge zene koje se pitaju zasto to nisu uradile na vreme, dok su bile mladje, snaznije, u boljem psihickom stanju, dok su jos mogle da se saberu i krenu napred...Jer niko nema pravo da osim svog, unisti i tudje zivote. Ni vi, ni on. Ne zaboravite:deca ne mogu da biraju, niti da odlucuju, morate to uciniti vi umesto njih, a za njih i sebe...
Mnogo srece.
Kliknite za proširenje...
Hvala!Volela bi da sam tako jaka kao ti i da odem na vreme.Ako se nista po tom pitanju ne bude popravilo,sledicu tvoj put jer nema svrhe ziveti sa nekim i govoriti mu stalno jedno te isto.Kad god dodje do svadje u tom momentu me samo vredja a sutra dan, kada se probudi i vidi svoje cerkice zao mu je zbog svega, i kaze da to nece vise da radi.Ali na zalost nikada ne odrzi obecanje.Hvala jos jednom!
 
Bolest je tu!To je ono sto ti moras da shvatis i sa cim moras da se suocis! Znam da ne zvuci lepo, znam da je surovo, ali moras da shvatis da je covek koji svaku priliku iskoristi da se napije - alkoholicar.
ja poznajem lecene i izlecene alkoholicare... ali mnogo vise onih koji su pali na dno i citavu porodicu povukli za sobom... Vazno je da shvatis koliki problem imas, vazno je da najpre ti sama shvatis sa cim se suocavas.
Hronicni alkoholicar nije samo onaj koji se ne trezni, vec i onaj koji moze bez pica danima, ali svaku priliku iskoristi da se uhvati za flasu. I veruj mi da je pitanje dana kada mu vise nece biti vazno da li je na poslu ili ne... jer "samo jednu" niko nece primetiti, a on ce se osecati bolje!
Znam da je tesko, ali pokusaj da razgovaras sa njim kad je trezan, lepo, normalno, bez pretnji i prebacivanja... Pokusaj da zagrebes ispod povrsine i otkrijes sta je to cime je tako nezadovoljan, zbog cega i od cega bezi u alkohol... I nikad nemoj da zapocnes tako nesto ako nisi sama sa sobom potpuno sigurna da si i na njegovoj strani, da i njemu zelis da pomognes... zapravo: pre svega njemu. Poredjenje je surovo, ali zamisli kako bi se ponasala da je oboleo od neke druge teske bolesti i da odbija sa tim da se suoci? Alkoholizam jeste bolest... a bolest ne bira!
 
"]Akoholizam je bolest i tu nema mnogo sta da se doda.Alkoholicari su, po pravilu ljudi dobre duse, da upotrebim taj prastari izraz ali slabici, nespremni da se suoce s poteskocama koje donosi svakidasnjica.Njihovo priznanje da imaju problem s alkoholom je pola izlecenja ali oni to, nazalost retko priznaju...Mislim da je jedini nacin da im se pomogne lecenje kojem ce se dobrovoljno podvrci, naravno uz pomoc dragih osoba. Iskreno, ne poznajem ni jednog izlecenog alkoholicara, osim onih kojima zdravstveno stanje vise nije dozvoljavalo da nastave sa takvim nacinom zivota."


Evo ja cu da dodam,moje iskustvo koje mozda moze nekom da pomogne.
Moje iskustvo govori da alkoholicari uz veliku podrsku i ljubav mogu da se zalece.Imala sam slican ili isti problem.Dvadeset godina braka,od toga vise od pola borbe sa alkoholom.Pokusavala na sve poznate nacine i uspela tako sto smo bili na lecenju.Ne kazem da je bilo lako.Zajednickim snagama uz mnogo volje,borbe,strpljenja i ljubavi uspeli smo.Sada
zivimo bez alkohola i mnogo nam je lepse.U nasoj kuci niko ne pije alkohol ,pa ni gosti.

"Jos uvek se pitam da li sam mu vise mogla pomoci ali kad se vratim u proslost shvatam da sam ucinila sve sto je bilo u mojoj moci. Nazalost, tvrdim da je alkohol jaci u vecini slucajeva..."


Verujem da si ucinila sve sto je bilo u tvojoj moci,jer bez njegovog dobrovoljnog pristanka na lecenja nemoze se nista uciniti.


"I ne zelim da uticem na neciju odluku ali sam sigurna da, ukoliko to nisu tek neki poceci, samo nagovestaji problema s picem, vec poodmakla faza,pakao, jedini izlaz je: otici dok jos nije kasno."


Otici....verovatno je bilo najbolje u tvom slucaju,ali pre toga stvarno treba sve pokusati.
Ja sam srecna i zadovoljna,osecam se kao pobednik.Moj brak je ponovo ono sto smo zelli na pocetku,pun ljubavi i razumevanja.Moja deca ponovo imaju oca.Porodica je ponovo na okupu.
Ali to mozda i nije najvznije.Moj suprug je ponovo zdrav covek.Spasila sam jedan ljudski zivot,jednog divnog coveka.
Uspeh je zajednicki i pobednici smo oboje.Pobedili smo bolest zavisnosti koja se zove alkoholizam.

"Volela bi da sam tako jaka kao ti i da odem na vreme."

Iskreno bi zelela da moje iskustvo pomogne onima koji se bore sa tom opakom bolescu koja se zove alkoholizam.To je bolest koja razara licnost,dusu,telo,porodicu i nemilosrdno gazi sve oko sebe.U mom slucaju borba se isplatila.
Zato pokusaje sve,smognite snage da spasite sto se spasiti da......
Srecno...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

mina68
Стара добра форумашка времена
15 16 17
Odgovora
418
Pregleda
7.759
zendeli
zendeli
електрика
У чему смо добри а у чему лоши
3 4 5
Odgovora
122
Pregleda
1.980
kalis
kalis
Maki 81
Veze/brakovi u kojima postoji značajna razlika u godinama
4 5 6
Odgovora
127
Pregleda
1.970
miici
miici

Back
Top