tokyo
Iskusan
- Poruka
- 5.694
Angela Merkel o budućem statusu Kosova
Nemački kancelar Angela Merkel izjavila je da buduće rešenje statusa Kosova mora da pomiri zahteve albanske večine u pokrajini za većom autonomijom sa time da demokratija u Srbiji ne bude oslabljena.
U intervjuu za nemačku TV stanicu ZDF, Angela Merkel nije htela da precizira kako vidi budućnost Kosova pri čemu je naglasila da specijalni predstavnik UN Marti Ahtisari još uvek nije objavio svoj predlog o budućem statusu Kosova.
"Važno je da, s jedne strane, želje Kosovara za većom nezavisnošću budu zadovoljene, ali ne i po cenu da zbog toga napravimo problematičnu situaciju u Srbiji i oslabimo demokratiju u njoj", rekla je nemački kancelar.
Ona je naglasila da će se o svemu odlučivati posle izbora u Srbiji i nakon što Ahtisari podnese svoje predlog za budući status Kosova.
Angela Merkel je dodala da ne bi bilo u redu da se prejudicira rešenje pre nego što g. Ahtisari podnese svoj predlog, ali je istakla da ishod "svakako neće biti manje nezavisnosti".
Beograd traži odlaganje?
U jeku srpske predizborne kampanje, koja se završava za dve nedelje, zvaničnici u Beogradu sve češće pominju eventualni ponovni produžetak roka za status, kao i mogućnost obnove direktnih pregovora srpskih vlasti i kosovskih lidera.
No, svi zvanični odgovori na te incijative u ovom trenutku su negativni.
Marti Ahtisari je upravo zbog predizborne kampanje i mogućih negativnih posledica raspleta pregovora o Kosovu na izbore odložio davanje predloga statusa za kraj januara, ili početak februara.
No, predsednik Srbije Boris Tadić inicirao je dodatno odlaganje, pominjući formiranje nove vlade u Beogradu kao novi rok.
Iz Ahtisarijeve kancelarije je taj predlog odmah odbačen, uz komentar da stvaranje vlade Srbije nije argument za novo pomeranje rokova. Na sličan način je odgovoreno i na predlog Sande Rašković Ivić iz pregovaračkog tima Srbije, koja je u jednom postnovogodišnjem intervjuu rekla da očekuje da ponovo počnu direktni pregovori sa predstavnicima kosovskih Albanaca.
Predstavnik Centra za nenasilni otpor u Beogradu, Nenad Đurđević, kaže da je moguće da će se iz Beograda i dalje čuti slični predlozi, ali da na njih međunarodna zajednica neće reagovati.
"Mislim da je svima bilo jasno da će Ahtisari izaći sa svojim predlogom posle izbora. Svima je bilo jasno da će taj predlog biti ponuđen stranama na komentarisanjei da neće biti nastavka nekih direktnih razgovora. Misli da se neke od tih izjava daju radi unutrašnje upotrebe ne bi li se ponovo potvrdio vrlo odlučan stav Beograda. To mišljenje, međutim, nije presudno jer je ozbiljan stav međunarpdne zajednice da će taj predlog biti na stolu krajem januara ili početkmom februara", kaže Nenad Đurđević.
Krajem prošle godine, u vreme koje je prethodilo neačkom preuzimanju funkcije zemlje koja predsedava EU, državni vrh, odnosno predsednik Boris Tadić, poručio je da želi da iskoristi šest meseci nemačkog liderstva Unijom za značajno poboljšanje odnosa Beograd- Brisel.
Sada nemački zvaničnici, poput šefa bonske diplomatije Franka-Valtera Štajnmajera, ističu da će odmah na početku 2007. morati da se posveti pažnja Kosovu, jer je predstojeća odluka o budućem statusu tesno vezana za pitanje stabilnosti u regionu.
Kosovo, kažu nemačke diplomate, najhitniji je i najteži problem EU u narednih šest meseci, a za pokrajinu je teško moguće rešenje koje bi zadovoljilo obe strane.
Nenad Đurđević smatra da bi u tom periodu Srbija morala da se fokusira na ono što je moguće ostvariti.
"Mislim da mnogo korisnije da pregovarački timo jednostavno nastave da razmatraju situaciju i razmišljaju na koji način će se suočiti sa dokumentom bez obzira na rezultat izbora. Ne može se zaboraviti činjenica da su pregovarački timovi učestvovali u razgovorima. Postoji veliko nezadovoljstvo Beograda učinkom. Mislim, međutim, da nije oportuno davati suprotne izjave...e, sad, da li je to zbog procene da su neke od tih izjava korisne u predizbornoj kampanji ili ne, to je teško proceniti", kaže Nenada Đurđević, iz Centra za nenasilni otpor u Beogradu.
Nemački kancelar Angela Merkel izjavila je da buduće rešenje statusa Kosova mora da pomiri zahteve albanske večine u pokrajini za većom autonomijom sa time da demokratija u Srbiji ne bude oslabljena.
U intervjuu za nemačku TV stanicu ZDF, Angela Merkel nije htela da precizira kako vidi budućnost Kosova pri čemu je naglasila da specijalni predstavnik UN Marti Ahtisari još uvek nije objavio svoj predlog o budućem statusu Kosova.
"Važno je da, s jedne strane, želje Kosovara za većom nezavisnošću budu zadovoljene, ali ne i po cenu da zbog toga napravimo problematičnu situaciju u Srbiji i oslabimo demokratiju u njoj", rekla je nemački kancelar.
Ona je naglasila da će se o svemu odlučivati posle izbora u Srbiji i nakon što Ahtisari podnese svoje predlog za budući status Kosova.
Angela Merkel je dodala da ne bi bilo u redu da se prejudicira rešenje pre nego što g. Ahtisari podnese svoj predlog, ali je istakla da ishod "svakako neće biti manje nezavisnosti".
Beograd traži odlaganje?
U jeku srpske predizborne kampanje, koja se završava za dve nedelje, zvaničnici u Beogradu sve češće pominju eventualni ponovni produžetak roka za status, kao i mogućnost obnove direktnih pregovora srpskih vlasti i kosovskih lidera.
No, svi zvanični odgovori na te incijative u ovom trenutku su negativni.
Marti Ahtisari je upravo zbog predizborne kampanje i mogućih negativnih posledica raspleta pregovora o Kosovu na izbore odložio davanje predloga statusa za kraj januara, ili početak februara.
No, predsednik Srbije Boris Tadić inicirao je dodatno odlaganje, pominjući formiranje nove vlade u Beogradu kao novi rok.
Iz Ahtisarijeve kancelarije je taj predlog odmah odbačen, uz komentar da stvaranje vlade Srbije nije argument za novo pomeranje rokova. Na sličan način je odgovoreno i na predlog Sande Rašković Ivić iz pregovaračkog tima Srbije, koja je u jednom postnovogodišnjem intervjuu rekla da očekuje da ponovo počnu direktni pregovori sa predstavnicima kosovskih Albanaca.
Predstavnik Centra za nenasilni otpor u Beogradu, Nenad Đurđević, kaže da je moguće da će se iz Beograda i dalje čuti slični predlozi, ali da na njih međunarodna zajednica neće reagovati.
"Mislim da je svima bilo jasno da će Ahtisari izaći sa svojim predlogom posle izbora. Svima je bilo jasno da će taj predlog biti ponuđen stranama na komentarisanjei da neće biti nastavka nekih direktnih razgovora. Misli da se neke od tih izjava daju radi unutrašnje upotrebe ne bi li se ponovo potvrdio vrlo odlučan stav Beograda. To mišljenje, međutim, nije presudno jer je ozbiljan stav međunarpdne zajednice da će taj predlog biti na stolu krajem januara ili početkmom februara", kaže Nenad Đurđević.
Krajem prošle godine, u vreme koje je prethodilo neačkom preuzimanju funkcije zemlje koja predsedava EU, državni vrh, odnosno predsednik Boris Tadić, poručio je da želi da iskoristi šest meseci nemačkog liderstva Unijom za značajno poboljšanje odnosa Beograd- Brisel.
Sada nemački zvaničnici, poput šefa bonske diplomatije Franka-Valtera Štajnmajera, ističu da će odmah na početku 2007. morati da se posveti pažnja Kosovu, jer je predstojeća odluka o budućem statusu tesno vezana za pitanje stabilnosti u regionu.
Kosovo, kažu nemačke diplomate, najhitniji je i najteži problem EU u narednih šest meseci, a za pokrajinu je teško moguće rešenje koje bi zadovoljilo obe strane.
Nenad Đurđević smatra da bi u tom periodu Srbija morala da se fokusira na ono što je moguće ostvariti.
"Mislim da mnogo korisnije da pregovarački timo jednostavno nastave da razmatraju situaciju i razmišljaju na koji način će se suočiti sa dokumentom bez obzira na rezultat izbora. Ne može se zaboraviti činjenica da su pregovarački timovi učestvovali u razgovorima. Postoji veliko nezadovoljstvo Beograda učinkom. Mislim, međutim, da nije oportuno davati suprotne izjave...e, sad, da li je to zbog procene da su neke od tih izjava korisne u predizbornoj kampanji ili ne, to je teško proceniti", kaže Nenada Đurđević, iz Centra za nenasilni otpor u Beogradu.
8-) 
