Satanizam tokom istorije

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Salvantis

Iskusan
Poruka
6.475
Posto ovaj podforum obiluje interesantim "istorijskim" temama i "velikim ekspertima" po pitanju religije, red je da se na jednom mestu precizno i argumentovano objasne koreni satanizma, i pravo lice zla, kao i da se omoguci svim tim silnim ekspertima da svoje stavove izlazu na jednom, a ne na dvadeset threadova, koji se iskljucivo zasnivaju na istoj tematici.

Mozda je naslov mogao da bude i drugaciji (antihriscanstvo) ili slicno, ali mislim da ovaj najbolje oslikava sustinu stvari.

Dakle sta znamo o satanistima? Koliko su opasni? Da li je u pitanju bolest ili religija?
Treba li iste zanemarivati ili im se treba najostrije suprotstaviti?

Najvaznije kako se razvijao tokom istorije i koji je njihov uticaj danas (recimo na ovom forumu).
 
ja znam par predstavnika satanizma... hitler, staljin, milosevis, sadam, neka im je laka zemlja... a znam i zive, seselj, jedan moj komsija sa drugog sprata.. kako serazvijao isl. nakon razgovora sa onim gore javicu se sa svezim informacijama
 
Salvantis ::
Браво за избор теме.
Ево малог прилога тек да се појмовно одреди:
Сатанизам је религијски, полурелигијски и/или филозофски покрет чији следбеници идентификују Сатану са архетипом, прекосмичком силом, истинским живим бићем, или неким аспектом људске природе. Иако је добио име по Сатани, који се повезује првенствено са злом и искушењем, следбеници пре означавају као духовни пут који се супротставља уобичајеном. По томе што за главну максиму духовног обогаћења узима побољшање самога себе, а не повиновање нечем вишем (углавном Богу). Сатанисти се махом уопште не клањају Сатани нити било ком другом божанству, јер они само врше њихову вољу. Они прате некакав принцип зла, приносећи обилно жртве, па чак и саме себе.
Оквирно, сатанизам би се могао поделити на филозофски и религијски сатанизам. Филозофски правац, уместо религиозних закона или природних принципа, се углавном усредсређује на материјално или физичко напредовање под вођством виших бића или принципа, уместо потчињавању неком божанству или моралу. Из овог разлога, многи савремени сатанисти одбацују традиционална религијска веровања и ставове у корист егоистичнијих погледа на свет и природне законе.
http://sr.wikipedia.org/wiki/
 
Сатана је синоним за ђавола.
Ђаво - (Сотона, Луцифер) је Божије створење, отпали анђео, богоодступник из старог завета. Узрочник пада човечанства у грех. Ђаво се најпре појављује у Зороастризму, одакле га вероватно преузима Јудаизам. Хришћанска догматика је наставила јеврејску прогласивши га за противника Сина Божјег и непријатеља људи, оца лажи - персонификацију греха и зла. Исту идеју експлоатишу и неке друге монотеистичке религије као што је ислам.
По хришћанском убеђењу његове моћи су највеће тамо где су се људи највише удаљили од Бога, те их он може везивати и користити за себе и своје послове, без њихове воље. Са друге стране они који се нису удаљили од Бога и подлегли ђавољем утицају, услед јаке воље или љубави, имају моћ над њим и његовим следбеницима. Чак се и Ђаво показује послушнијим Богу, на укоравање људи који вољно или невољно посташе непослушни, те отпадници и богоодступници.
Ђаво какав се сусреће и затиче у нашим народним веровањима и умотворинама, изграђен је по крштењу словена, под снажним утицајем цркве. Узроке овој појави треба тражити у старој словенској многобожачкој вери. На ђавола су пренесене функције и митови који су се раније везивали за неке од словенских врховних богова, а исто се то догодило и са германским Воданом и словенским Црнобогом.

Ђаволова личност јако је сложена. Ни један други демон није имао тако разнолику историју; ни један други није преоптерећен толиком наследством из старе вере. И дан-данас се назива именом некадашњег словенског врховног бога (В. Чајкановић): то је име Даба, које је хипокористика од имена Дабог. Заједничко словенско име за ђавола (руски чорт, чешчки черт, пољски цзарт, лужичко-српски царт) првобитно је била епиклаза не за ђавола, него баш за Дабога, који је бог чарања (par exellence). Ђаво се понекад може чинити и «добар» демон, или бар «не толико црн као што људи говоре» - он великодушно лечи болесну жену, учи људе лекарству, награђује човека који му је спасао живот, одржава дату реч чак и кад не мора итд.

По овим својим најважнијим ознакама, ђаво је заменик паганског врховног бога, па отуда и потиче његов удео у култу, нарочито ако је реч о каквој недозвољеној радњи, увек се апелује на ђаволову помоћ или се (жртвама, заклињањима, молитвама) утиче на њега да барем не смета. Отуда вероватно и пословица: «Ужди свецу једну свијећу, а ђаволу двије». Ђаво има неке особине и телесне карактеристике које су на њега пренешене са других демона. На пример, када се каже да су «ђаволи у ноћи јашили и заносили путнике», може се рећи да је то посао и вукодлака и других ноћних демона, а када ђаво чини људима ситне пролазне пакости, досађује им и «прави комендију», у основи значи да се ради о обичном шумском демону (а не ђаволу), коме задовољство чине несташлуци. Такви демони су били грчки Силени и Сатири и римски Фауни (или код нас: Силвани), па су чак нека спољашња обележја идентична: козје ноге, јарчева брада, уши «као у вола».
http://sr.wikipedia.org/wiki/
 
Ђаво какав се сусреће и затиче у нашим народним веровањима и умотворинама, изграђен је по крштењу словена, под снажним утицајем цркве. Узроке овој појави треба тражити у старој словенској многобожачкој вери. На ђавола су пренесене функције и митови који су се раније везивали за неке од словенских врховних богова, а исто се то догодило и са германским Воданом и словенским Црнобогом.

Ђаволова личност јако је сложена. Ни један други демон није имао тако разнолику историју; ни један други није преоптерећен толиком наследством из старе вере. И дан-данас се назива именом некадашњег словенског врховног бога (В. Чајкановић): то је име Даба, које је хипокористика од имена Дабог. Заједничко словенско име за ђавола (руски чорт, чешчки черт, пољски цзарт, лужичко-српски царт) првобитно је била епиклаза не за ђавола, него баш за Дабога, који је бог чарања (par exellence). Ђаво се понекад може чинити и «добар» демон, или бар «не толико црн као што људи говоре» - он великодушно лечи болесну жену, учи људе лекарству, награђује човека који му је спасао живот, одржава дату реч чак и кад не мора итд.

По овим својим најважнијим ознакама, ђаво је заменик паганског врховног бога, па отуда и потиче његов удео у култу, нарочито ако је реч о каквој недозвољеној радњи, увек се апелује на ђаволову помоћ или се (жртвама, заклињањима, молитвама) утиче на њега да барем не смета. Отуда вероватно и пословица: «Ужди свецу једну свијећу, а ђаволу двије». Ђаво има неке особине и телесне карактеристике које су на њега пренешене са других демона. На пример, када се каже да су «ђаволи у ноћи јашили и заносили путнике», може се рећи да је то посао и вукодлака и других ноћних демона, а када ђаво чини људима ситне пролазне пакости, досађује им и «прави комендију», у основи значи да се ради о обичном шумском демону (а не ђаволу), коме задовољство чине несташлуци. Такви демони су били грчки Силени и Сатири и римски Фауни (или код нас: Силвани), па су чак нека спољашња обележја идентична: козје ноге, јарчева брада, уши «као у вола».
 
tommy gun:
Ђаво какав се сусреће и затиче у нашим народним веровањима и умотворинама, изграђен је по крштењу словена, под снажним утицајем цркве. Узроке овој појави треба тражити у старој словенској многобожачкој вери. На ђавола су пренесене функције и митови који су се раније везивали за неке од словенских врховних богова, а исто се то догодило и са германским Воданом и словенским Црнобогом.

Ђаволова личност јако је сложена. Ни један други демон није имао тако разнолику историју; ни један други није преоптерећен толиком наследством из старе вере. И дан-данас се назива именом некадашњег словенског врховног бога (В. Чајкановић): то је име Даба, које је хипокористика од имена Дабог. Заједничко словенско име за ђавола (руски чорт, чешчки черт, пољски цзарт, лужичко-српски царт) првобитно је била епиклаза не за ђавола, него баш за Дабога, који је бог чарања (par exellence). Ђаво се понекад може чинити и «добар» демон, или бар «не толико црн као што људи говоре» - он великодушно лечи болесну жену, учи људе лекарству, награђује човека који му је спасао живот, одржава дату реч чак и кад не мора итд.

По овим својим најважнијим ознакама, ђаво је заменик паганског врховног бога, па отуда и потиче његов удео у култу, нарочито ако је реч о каквој недозвољеној радњи, увек се апелује на ђаволову помоћ или се (жртвама, заклињањима, молитвама) утиче на њега да барем не смета. Отуда вероватно и пословица: «Ужди свецу једну свијећу, а ђаволу двије». Ђаво има неке особине и телесне карактеристике које су на њега пренешене са других демона. На пример, када се каже да су «ђаволи у ноћи јашили и заносили путнике», може се рећи да је то посао и вукодлака и других ноћних демона, а када ђаво чини људима ситне пролазне пакости, досађује им и «прави комендију», у основи значи да се ради о обичном шумском демону (а не ђаволу), коме задовољство чине несташлуци. Такви демони су били грчки Силени и Сатири и римски Фауни (или код нас: Силвани), па су чак нека спољашња обележја идентична: козје ноге, јарчева брада, уши «као у вола».

vidish...
u jevrejskom tripu
prvi zandje se otcepio od jahvea
i posatao faca u nechemu shto su nazvali pakao.

e sad,
on imo samo 1 jedino ime
lucifer

a kasnije,
kad je pocheo verski rat
i pranje mozga od strane crkve potpomognute machevima
on poche da se zove i belzebub po balu, vrhovnom bogu fenichana
i vrag, od svarog
(za diavola i mefista sam takodje znao originale al sad ne mogu da se setim)

obozavanje zla... ja neznam ljude koji su u tako nekom tripu, ono chini zlo kolko mozesh kad mozesh, kako karikiraju pojedinci...
ako ima, treba ih istitucijalizovati! 8) shto zatvor, shto ludnica...

a sve shto nije ortodoxno hriscanstvo nazivati satanizmom (ateizam, paganstvo (istochno i zapadno, budizam, shinto, hindu, druidizam i sl...) kao i hriscani neortodoxi, muslimani )
je kleveta, uvreda i raspirivanje verske mrznje
zlochin za koji tigar kaze da je kaznjiv po zakonu
i za koji je trebao da pude sankcionisan 8)
 
To jedino inkvizicija sa sigurnoscu moze da utvrdi ;)

A sad ozbiljno, nikad i nigde nisam rekao da je sve sto nije pravoslavno hriscanstvo satanizam, jer je blesavo i pomisliti tako nesto.
Problem je sto je ovo ipak podforum istorija, a teme sa tzv. "religioznim" sadrzajem zauzimaju ogroman (i po meni) potpuno neprimeren prostor ovde. Prosto ideja je bila da se moderatorima skrene paznja na ovu, kao i na cinjenicu da je ogromna vecina tih tema postavljena ekstremno agresivno prema vernicima (pre svega pravoslavnim hriscanima), sa jedinim ciljem omalovazavanja necijih verskih ubedjenja (a bila ona pogresna ili ne je stvar necijeg unutrasnjeg i iskljucivo subjektivnog uverenja, naravno pod uslovom da se ne istima ne ugrozava sloboda drugih).

Elem, posto nemam niti vremena, niti energije na bacanje, niti ijednog drugog objektivnog razloga da izigravam "krstasa" na ovom forumu, ako drugima ne smeta da se "istorija" pretvoti u "religiju", onda ne smeta ni meni, sve dok se diskusija odvija u okviru civilizcijskih normi ponasanja i zakona ove zemlje.
A kad vec vrana spomenu zakone, u pitanju je, izmedju ostalog, cuveni clan 317 KZ RS:

Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti
Član 317.
(1) Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prinudom, zlostavljanjem, ugrožavanjem sigurnosti, izlaganjem poruzi nacionalnih, etničkih ili verskih simbola, oštećenjem tuđih stvari, skrnavljenjem spomenika, spomen-obeležja ili grobova,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Inace da ne bude zabune, "satanisti" nisu registrovani kao crkvena zajednica na teritoriji RS niti ih u tom pogledu zakon stiti...
 
Okej, momci ... rekao sam da necu komentarisati teme na ovom podforumu, ali nesto mi ne dade mira. Znate, kada covek neke stvari posmatra sa udaljenosti onda moze primetiti nesto sto do tada nije primetio (od sume ne videti drvece, odnosno od drveca sumu).

Ruzno je sto se svako ko pomene hriscanstvo u pozitivnom smislu ovde doceka na krv i noz, ali, ne iznenadjuje me to, ima toga svuda. Iznenadjuje me sto tu ima forumasa sa kojima sam se veoma lepo slagao neko vreme, pre nego sto su me neki toliko izveli iz takta da sam odlucio da se povucem. Ipak, slazem se sa onim sto je Salvantis rekao. Nadobudne komentare nekih forumasa necu komentarisati, te me sada interesuju komentari onih sa kojima sam nekad, cini se, bio blizak...

Ako cemo vec od istorije da pravimo religiju, kazite ... tema ima nebrojano mnogo!
 
Wilkołak:
Okej, momci ... rekao sam da necu komentarisati teme na ovom podforumu, ali nesto mi ne dade mira. Znate, kada covek neke stvari posmatra sa udaljenosti onda moze primetiti nesto sto do tada nije primetio (od sume ne videti drvece, odnosno od drveca sumu).

Ruzno je sto se svako ko pomene hriscanstvo u pozitivnom smislu ovde doceka na krv i noz, ali, ne iznenadjuje me to, ima toga svuda. Iznenadjuje me sto tu ima forumasa sa kojima sam se veoma lepo slagao neko vreme, pre nego sto su me neki toliko izveli iz takta da sam odlucio da se povucem. Ipak, slazem se sa onim sto je Salvantis rekao. Nadobudne komentare nekih forumasa necu komentarisati, te me sada interesuju komentari onih sa kojima sam nekad, cini se, bio blizak...

Ako cemo vec od istorije da pravimo religiju, kazite ... tema ima nebrojano mnogo!
Slazem se u potpunosti. Nije problem neciji drugaciji stav ili ateizam. Ni ja licno nisam neki veliki vernik, ali nikada ne bih vredjao i sprdao se sa pripadnicima druge veroispovesti na primer. Recimo nikada ne bih podrzao napade i sprdanje sa muslimanima ili budistima, a blago receno odvratno je kad neko stalno sa ogromnim omalovazavanjem govori o religiji kojoj pripada vecina gradjana ove zemlje. Dakle, valjde mora da postoje granice pristojnosti prema vernicima, koje nazalost neki ljudi ovde nemaju.
 
Ne razumem jedno. Nikada nisam vredjao pripadnika neke druge religijske zajednice, ali na ovom forumu svi imaju tapiju na pljuvanje po onima koji se izjasnjavaju kao hriscani. Svi hrle da nas prosvetle kako mi gresimo i kako smo, eto, deo jedne svetske zavere koja ima za cilj da drzi svet u pokornosti...

Mislim, obrazlozenja su do mojega!
 
Salvantis:
Slazem se u potpunosti. Nije problem neciji drugaciji stav ili ateizam. Ni ja licno nisam neki veliki vernik, ali nikada ne bih vredjao i sprdao se sa pripadnicima druge veroispovesti na primer. Recimo nikada ne bih podrzao napade i sprdanje sa muslimanima ili budistima, a blago receno odvratno je kad neko stalno sa ogromnim omalovazavanjem govori o religiji kojoj pripada vecina gradjana ove zemlje. Dakle, valjde mora da postoje granice pristojnosti prema vernicima, koje nazalost neki ljudi ovde nemaju.

To ni meni ne ide u glavu. Razlog zbog kojih sam, sada se ispostavlja, privremeno napustio ovaj forum je sto neki forumasi jednostavno ne mogu da obuzdaju svoje strasti. Shvatam da je bilo raznih idiota koji su ovde dolazili i pisali svasta, ali u jednom trenutku njih je nestalo ali je prica ostala ista.

Onda osvane ova tema i svi ospu paljbu po istoj. Zasto? Da li je ona manje ozbiljna i manje istorijska od nekih drugih tema? Ne bih rekao ...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top