Tisucu nasa rech?

Уосталом, само да је начинио први превод Новога Завета (колико год несавршен он био) - он би се Српству одужио, а урадио је и више од тога.
 
Hellen:
Е, имамо ми једног другара, зове се Играчина, или Руфи, или Светопелек...како год....мислим да бисте били јако добар пар: једнако сте острашћени, једнако задрти и једнако неинформисани.
Хоћу рећи, и он је тако једном причитао неку књигу па запео за њу ко Шваба за тра-ла-ла...и никако није хтео ништа друго да чита...а омиљена тема му је била као и теби - ћопавац из Тршића. Само он тврди како је тај ћопавац био великосрпски хегемониста и како је све учинио да би сатро постојање других народа на овом простору...како им је покрао језик, културу и све, и измислио српску нацију, јер Срби пре њега нису ни постојали, као ни српски језик.
Мислим да бисте се одлично потрефили вас двојица, јер сте лице и наличје једне исте чарапе!
Kliknite za proširenje...
Ово горе заслужује да се умножи у свим темама. Не знам зашто те вређа МОЈ однос према „Оцу“ нашег језика?
Тог другара што имате, чувајте га и негујте, ваш је другар. Не бих да Те (вас) вређам, али што бих ја био било шта у вези са њим? Он је ваш!
И, сад, једно питање: који сте то ВИ што имате тог једног другара? Јесте ли ВИ нека елита која је умислила да је ставила тапију на српску историју? Да ли ја ту дођем као неки уљез, трн у нози, шта ли?
А како видим да Те (вас) штреца свака лоша чињеница о Татици нашег језика, наше писмености, књижевности, свих књига на језику којим пишемо, па и оне једне коју помињеш, има још грешака у виду историјских ликова.
Ево, вратићу се мало уназад, на професора Татице нашег језика, наше писмености, књижевности, свих књига на језику којим пишемо, па и оне једне коју помињеш – Димитрија (Доситеја) Обрадовића.
За почетак:
Зашто није написао лепим језиком свог вајног ђака „Устани Србијо“,
него – ВОСТАНИ СЕРБИЕ?
И да знаш, поштована/и Hellen, не може о нацији да се говори без језика. Језик није ни сарма, ни гибаница, ни овчетина...
 
crow:
:D :D :D
Rufi... mani me razocharavash...

koji bugari, koji makedonci?!?!?

na tom nivou, plemena i bratstva, koje ti bez osnova nazivash narodima i nacijama,
bugari nisu vecina ni u bugarskoj
a makedonci ne postoje!
bugari su shopi, protobugari, cigani, turci i grci,
po tvojim definicijama...
a od ovih, samo zapadni deo shopa je do morave
koji u ni jednoj,
sem u Tigru iz Pirota,
nisu bitnijoj fotelji gde se vrti kinta.

45 je uvezeno dovoljno crnogoraca i hercegovaca,
jer je ovaj narod ovde uvek sa severa gledan ko "nepismen"... :roll:
a i poprilichno, u globalu, neslozan :(
(mada... sami smo krivi. ekonomija u srednjeg veka, a i kasnije, pokazuje mnogo jache veze ovog kraja sa istambulom i solunom a zbog istih i sa skopljem, sofijom, nego sa beogradom)

izuzev pirocanaca, koji imaju divnu osobinu da se "drze"
i nekad palanchana,
koji su vec otishli odavde...
(ovo dans ovde nema ni 5% predratnih stanovnika...)

gro srbije chine hercegovci i ovi tvoji... :( nazalost...
Kliknite za proširenje...

Ja ne ynam kako ti to zoveš lokalno, ja tako nijesam upućen za mene su to Bugari i makedonci.
Dakle: Vranje, Pirot, Niš, Leskovac ... i pola Šumadije, to jest pola današnjih Srba goli Bugari i Makedonci kako ih ja zovem, možda ti ispravnije ...

Tasev = Tasić
Mitev = Mitić
Pogačarev = Pogačarević
Zdravkov = Zdravković
Stojkov = Stojković

.................................
.................................


Tako su ta prezimena izgledala u originalu, pa im je dodavano ić, prije ili kasnije.
Ko ne vjeruje, neka gleda film ZONA ZAMFIROVA.
No Bugari nijesu puno opterečeni nacionalizmom, čitavi jug Srbije bi preobratili u staro, prastaro, slavno ime Bugarsko, a ne ime konstruisano od socijalnog sloja - sebara.
Imate sreću što Bugari evropski razmišljaju, pa neće da vraćaju jug Srbije u svoju pravu narodnost!

Srbija je poslije 1690. i Velike Seobe Srbalja u današnju Vojvodinu, ostala P R A Z N A!
nikada to ne smetnite sa uma. Poslije 1690. napunili su je Bugari, Makedonci, Cigani, Bošnjaci, Albanci, Hrvati, Grci, Crnogorci i Hercegovci ...

Ovo su sve nepobitne činjenice, o ovome pišu i srpski istoričari, ali ne za širu javnost.
 
crow:
samo... TO VAZI ZA SVE NACIJE
i ne vidim shta menja?!
(samo shto u shpaniji ti si katalonac i shpanac u isto vreme, i niko ti ne brani, prebacuje ili te vredja, u nemachkoj si bavarac i nemac istovremeno... u francuskoj bretonac i francuz... samo mi falsifikujemo istoriju i odma vristimo na bilo kakav pomen specifichnosti "AAAAAAAAAAAAAAAAA, ocesh deo MOJIH vekovnih teritorija da otcepish!":roll: )

mislim... neki treba da shvate,
a to nije samo sluchaj sa igrachinom,
ima ih josh

da pojam "Srbin"
iz 4 veka, nije isti sa onim iz 7.
taj iz 7 nije isti sa onim iz doba nemanjica
a ovaj zadnji se u mnogome razlikuje od ovog danas...
genetski, mislim...
Kliknite za proširenje...

CROW,

ja se uglavnom sa svim ovim slažem, ali ja ne polemišem sa tobom.
Ja polemišem sa priprostom, mitomanskom Srbijom, kojoj je svijest o svooj istoriji izgrađena na golim svetosavskim bajkama.
 
CTEMA:
Уосталом, само да је начинио први превод Новога Завета (колико год несавршен он био) - он би се Српству одужио, а урадио је и више од тога.
Kliknite za proširenje...
Добро, види само ово:
„СВЕТО ЈЕВАНЂЕЛИЈЕ ПО ЈОВАНУ.
Г Л А В А I.
У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч.
2. Она бјеше у почетку у Бога...“
Коментар Димитрија Богдановића:
„ријеч – das Wort, Слово (старосл.-lj_950), али то је ... Логос, никако реч у смислу артикулисаног говора, већ Ум, логосна личност (ипостас) Божја, друго лице Свете тројице (...) уколико се преводи изразом Реч, овај мора бити писан великим словом (као Реч Божија)...“
Јер, како Д. Богдановић коментарише, „почетак Јовановог јеванђеља говори о божанском идентитету Логоса, о његовој божанској природи. На томе се касније развила хришћанска теологија у ужем смислу (учење о Богу Логосу...)“.

Не може, бре, чобанин да се петља у Свенебесност, Свесветост, у опис Творца, а да не зна да ли треба да се тај Свепочетак пише великим словом!?
Зато СПЦ никада није ни признала његов превод као богослужбену књигу, нити је икада употребљен у литургијске сврхе.
(извор: Сабрана дела Вука Караџића, књ. десета, приредили Владимир Мошин и Димитрије Богдановић, Београд 1964, НОВИ ЗАВЈЕТ ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА)
 
Ми о кери, а кера на дери! :lol:

Ево ти га Свето, па се препуцавај са њим, инспиративан је! :wink: Једва чека да нађе жртву!

МИ - то су посетиоци овог форума који познају личност и дело поменутог форумаша.

Аргуменацију тог нивоа - зашто је Доситеј писао на славеносрпском - може да потегне само неко ко нема представу о томе ни где, ни када, ни како се Доситеј формирао као писац.
 
CTEMA:
Једна од његових заслуга што је, багодарећи великој својој упорности, помогао да велики део наше усмене народне књижевности не оде, напросто, у заборав.
Kliknite za proširenje...

he he he

Vase usmene, ili one sto je on proglasio za vasom?
 
Hellen:
Тисућа јесте српска реч,
Kliknite za proširenje...

... ali ne postoji, niti se upotrebljava kod Srba!

ha ha ha ha ha ha

Tako je to kad ti se svetosavske nebuloze ukake u mozak, kao nasoj Hellen!

I rijec girl = djevojka je srpska rijec, premda se ne upotrebljava nikad u srpskom jeziku!!

ha ha ha ha
 
Svetopelek:
Ja ne ynam kako ti to zoveš lokalno, ja tako nijesam upućen za mene su to Bugari i makedonci.
Dakle: Vranje, Pirot, Niš, Leskovac ... i pola Šumadije, to jest pola današnjih Srba goli Bugari i Makedonci kako ih ja zovem, možda ti ispravnije ...

Tasev = Tasić
Mitev = Mitić
Pogačarev = Pogačarević
Zdravkov = Zdravković
Stojkov = Stojković

.................................
.................................


Tako su ta prezimena izgledala u originalu, pa im je dodavano ić, prije ili kasnije.
Ko ne vjeruje, neka gleda film ZONA ZAMFIROVA.
No Bugari nijesu puno opterečeni nacionalizmom, čitavi jug Srbije bi preobratili u staro, prastaro, slavno ime Bugarsko, a ne ime konstruisano od socijalnog sloja - sebara.
Imate sreću što Bugari evropski razmišljaju, pa neće da vraćaju jug Srbije u svoju pravu narodnost!

Srbija je poslije 1690. i Velike Seobe Srbalja u današnju Vojvodinu, ostala P R A Z N A!
nikada to ne smetnite sa uma. Poslije 1690. napunili su je Bugari, Makedonci, Cigani, Bošnjaci, Albanci, Hrvati, Grci, Crnogorci i Hercegovci ...

Ovo su sve nepobitne činjenice, o ovome pišu i srpski istoričari, ali ne za širu javnost.
Kliknite za proširenje...

to nisu bugari
molim te...
ako su oni bugari
onda si i ti srbin, po istoj logici

mani se dvostrukih standarda!

a ako vec o nechem zelish da diskutujesh, ne pozivaj se na svoje neznanje, vec prochitaj.

p.s. zavisno od vladajuce drzave
rod n.p.r. Krstinci je Krstic, Krstov ili Krstevski
kao shto ja imam u komshiluku Denchica koji je rodjen kao Denchev
a familijarni naziv je Denchinci

razumesh....

kao shto rekoh,
pripadnost naciji je stvar izbora.

mozesh biti bretonac i francuz istovremeno
bavarac i nemac,
katalonac i shpanac,
torlak i srbin
shop i bugarin...

ali Bugari
po tvom vidjenju nacije
zive u oblasti Rodopa pa prema moru
ako izuzmemo turske enklave...

nema ih na 200 km od srpskih granica!

p.s. mada stvarno ne razumem shto imash potrebu da dodjesh na mrski srpski sajt i s.eresh ko foka... pardon, da otvarash ochi :roll:
jel si dobio samostalnost!? jesi! aj zdravo!
 
Hmmm, ova tema je debelo zarđala

hm_photo.jpg


vreme je za

packshot_de_calgon.jpg
 
Hellen:
Аргуменацију тог нивоа - зашто је Доситеј писао на славеносрпском - може да потегне само неко ко нема представу о томе ни где, ни када, ни како се Доситеј формирао као писац.
Kliknite za proširenje...

Није лепо човеку који пожели лаку ноћ да се лепе неке досетке, поготово не у вуковском маниру.
Када је реч о аргументацији о ономе горе, ево само делића неких који боље знају од мене, а надам се и од тебе.

Mitropolit Amfilohije: Osnovi pravoslavnog vaspitanja

Jedno bekstvo u manastir, bekstvo Svetog Save, i drugo bekstvo iz manastira, bekstvo Dositeja Obradovića, opredeljuju životni put ne prosto dve ličnosti, Svetog Save i Dositeja; ne znače samo ni utemeljenje dve epohe u istoriji Srpske kulture - srednjovekovne, od Svetog Save do Dositeja, i novovekovne - od Dositeja do danas; ta dva istorijski nezavisna čina sudbinski se odražavaju na hod jedne nacije kroz vekove, ali istovremeno simvolišu žeravičnu raskrsnicu na kojoj se neprestano nalazi čovek uopšte, i od koje zavisi njegova sudbina u vremenu i u večnosti. Sveti Sava i Dositej su dva egzistencijalna stava prema životu i svetu, dva stava koji se uzajamno dodiruju i prožimaju na mnogim tačkama, ali i koji se suštinski razlikuju u onom što je najbitnije i najpresudnije za čovekov život u vremenu i prostoru, ali i dublje i šire od vremena i prostora.
http://www.mitropolija.cg.yu/dvavoda/knjige/aradovic-vaspitanje/aradovic-vaspitanje3_l.html

Meša Selimović: Za i protiv Vuka, studija, 1967.

Skerlić napada vukovski dogmatizam i izričito odbacuje Vuka i njegov pravac. On u našoj kulturnoj prošlosti vidi dve suprotstavljene pojave, dva opredeljenja, dva načina mišljenja, Vuka i Dositeja, i odlučno se izjašnjava za Dositeja (kao Mušicki, kao Vidaković). Skerlić kaže:, "Posle pada romantizma, od 1870. godine, kada su se opet počele širiti racionalističke ideje, srpski duhovi su se stali vraćati Dositeju Obradoviću. I danas srpski duhovi dele se na dva dela: na one kojima je rodonačelnik Dositej Obradović sa njegovim širokim racionalističkim i zapadnjačkim idejama, i na one kojima je rodonačelnik Vuk Karadžić sa svojim romantičarskim i tradicionalističkim idejama... I odista, danas posle više od jednog veka, Obradović izgleda bliži, moderniji, življi od Vuka Karadžića, sadašnjost i stvarnost daju mu za pravo".
Stanislav Vinaver: "Ja sam govorio da treba tražiti tehniku srpskoga stiha možda u starim tekstovima. U takvim momentima bio mi je mrzak Vuk Karadžić i njegova reforma".
http://www.rastko.org.yu/rastko-bl/umetnost/knjizevnost/mselimovic/mselimovic-vuk_l.html
 
А видим, и гуглао си, Иј 950!
И, шта рече, зашто онда Доситеј није писао вуковским језиком?
Шта си хтео да аргументујеш тиме?

Доситеј је припадао епохи рационализма, Вук је био типичан романтичар. Обојица су стасали и формирали се у оквиру идеја које су владале Европом, свако у своје време. Наравно да нико не би очекивао од Доситеја да пише ијекавски, нити да пише Вуковским језиком, кад је растао у Банату, школовао се у манастиру, а једина лектира су му биле црквене кеиге! И то све у доба класицизма и рационализма!

Рекох већ једном а и поновићу: Вук није појава која је, ето тако, безразложно изникла на овом простору, он је следбеник свог времена и тежњи које су тада владале широм Европе.
Доситеј такође, али деценијама пре Вука.
Шта ти није јасно?

Имаш потребу да до гадости оцрниш Вука као човека, и да на њега као поједница свалиш кривицу за све недаће и беспућа у којима се српски народ нашао за последњих 200 година (можда ти је лакше ако имаш кога да мрзиш), а заборављаш да је Вук само један обичан човек, и да његова моћ и утицај нису били ништа посебно велики, да је оно што је одлучило да његова страна превагне то што је то било време ослободилачких ратова, буђења националне свести, ослободилачких тежњи, буђења пансловенских и јужнословненских идеја и покрета, епоха романтизма са буђењем интересовања за народно стваралаштво...да не набрајам, гуглај још мало, па ћеш наћи...
Не би Вук као појединац успео ни десети део од својих наума, да то нису били општи трендови у целој Европи!

Да се није родио у Караџића, родио би се негде другде!
 
... ali ne postoji, niti se upotrebljava kod Srba!

ha ha ha ha ha ha

Tako je to kad ti se svetosavske nebuloze ukake u mozak, kao nasoj Hellen!

I rijec girl = djevojka je srpska rijec, premda se ne upotrebljava nikad u srpskom jeziku!!

ha ha ha ha




Сва срећа у копи-пејст!
Читај полако, реч по реч, док год ти не буде јасно:

Тисућа јесте српска реч, у старословенском се изговарала као тисоншт... а реч тма је, колико се сећам, значила 10 000. У нашем језику је остала фраза: ''било их је тушта и тма'' (хиљаду и десет хиљада).
То што смо током историје преузели грчку реч није ништа чудно нити страшно. На Балкану је било немогуће не мешати се са другим народима и другим језицима, и као што је у нашем језику огроман број туђица, тако је и у језицима суседних народа.

Пример, знате ли шта у мађарском значе следеће речи: serda, csőtőrtők, pentek, szombat
 
Hellen:
... Имаш потребу да до гадости оцрниш Вука као човека, и да на њега као поједница свалиш кривицу за све недаће и беспућа у којима се српски народ нашао за последњих 200 година (можда ти је лакше ако имаш кога да мрзиш), а заборављаш да је Вук само један обичан човек, и да његова моћ и утицај нису били ништа посебно велики, да је оно што је одлучило да његова страна превагне то што је то било време ослободилачких ратова, буђења националне свести, ослободилачких тежњи, буђења пансловенских и јужнословненских идеја и покрета, епоха романтизма са буђењем интересовања за народно стваралаштво...да не набрајам, гуглај још мало, па ћеш наћи...
Kliknite za proširenje...
Када сам био мали (пре предесетак година), учили су ме и научили да на данашњи дан не треба ни са ким да разменим ружну реч. И, нећу!

Мир Божји, Христос се роди, Hellen!

Ипак, не као знак покајања, да Ти одговорим на оно што сам имао слободу да болдом нагласим у цитату Твоје поруке.
Ни на крај памети никада ми није било да до гадости оцрним Вука, и то не ни као обичног смртника, а камоли као историјску личност која представља међаш који је својим покретом најзаслужнији за стварање српске нације без континуитета, дакле од њега, његовог доба и његових следбеника.
Његова моћ и утицај заиста нису били велики, али моћ и утицај његових аустријско-немачких ментора, заштитника и мецена био је огроман и последично веома кобан управо по српску нацију.
Када је, пак, реч о буђењима које помињеш, па ваљда је и врапцима на гранама и стрејама у Србији јасно колико су нас коштала.
 
Гледаш једнострано.
С једне стране та ''буђења'' су нас довела до тога да после неколико стотина година поново имамо српску државу, слободну и самосталну!
С друге стране, то што је краљ Аца хтео да влада великом државом, то му није Вук крив!

Кад смо већ код ''аустријско-немачких'' ментора, онда изгледа да заиста ништа не знаш о Доситеју којег толико величаш (свака њему част)..не знаш и одакле Доситеју идеје просветитељства и класицизма, сигурно нису из Хопова! :wink:
 
Ни на крај памети никада ми није било да до гадости оцрним Вука, и то не ни као обичног смртника, а камоли као историјску личност која представља међаш који је својим покретом најзаслужнији за стварање српске нације без континуитета, дакле од њега, његовог доба и његових следбеника.
Kliknite za proširenje...

Да, да оцрниш, зато што је начин полемике недостојан, пљувачки, неаргуменотван и једностран.
Опет правиш исту логичку грешку: није то било Вуково време, него је Вук био смао човек свог времена! Није он обликовао време, него време њега!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top