Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Једина жена пилот у Србији
Балерина међу облацима
Иако незапослена, Весна Бућан (26) ужива док управља авионом и не сумња да је изабрала прави позив
Грађена као балерина, нежна, женствена и тиха, плавоока Београђанка Весна Бућан обара стереотипе о пилотима. За доброг летача више нису пресудне ни године. Њој је 26. Ако би неко одбио да седне у авион којим она управља, имао би велике шансе да испадне „глуп у друштву”. Весна има професионалну и инструменталну дозволу за летење и иза ње је 235 сати летења на разним типовима авиона.
Једина је жена летач у Србији и с лакоћом доводи авионе на висине од преко десет километара. Сигурна је у себе и своје знање и једино што може да поремети њена надмудривања са облацима и ветром јесте понеки завидни коментар: „Гле, гле, још једна кухиња је остала празна”.
– Одмалена сам желела да постанем пилот. Прво сам отишла у Јатову пилотску академију у Вршцу, а онда сам прошла обуку у приватној авио-компанији „Prince Aviation”. Школовање сам завршила у Јатовој пилотској академији на двомоторном типу авиона. Верујем да сам добар пилот. Али, време пролази, а посла нема. Почећу да верујем да су они који верују да су жене помешале кухињу са кокпитом у већини – кроз осмех објашњава Весна.
Иако има професионалну дозволу за саобраћај, није прошла на конкурсима домаћих авио-компанија. Лети само кад уштеди довољно да плати сате летења. Један сат летења кошта неколико стотина евра. У јануару је очекује обнова дозволе, шесточасовна авантура на небу, али још не зна да ли ће поћи у сусрет овом изазову. Не због страха од провере, већ због математике: шест помножено са више стотина евра – много за незапосленог пилота.
– Питам се да ли ће се мени вратити уложени новац, труд, учење. Увек сам добијала одличне оцене, имам најбоље писмене референце капетана са којима сам летела на опсерверским летовима на авиону Ф-100 и немогуће је да сам „на земљи” зато што сам лош пилот – објашњава Весна.
Ако и постоји правило да се жене не запошљавају у домаћим авио-компанијама као пилоти, оно је прећутно. Нико то неће рећи наглас, па до Весне само повремено стиже глас „добронамерних пријатеља” да пронађе друго занимање. Како другачије објаснити коментар: „Девојчице, надам се да имаш план Б у животу”?
Шта ако га нема?
– Од свог првог лета, 1999. године, сањам да будем пилот у авио-саобраћају. Нисам једина девојка која је прошла обуку за летење, али остале су се заустављале код спортске дозволе. У мом случају, лет није само егзибиционизам, већ потреба и, надам се, професија.
Да би се током обуке уклопила и била „једна од њих” пристајала је на мушка правила игре. Трчала је за фудбалском лоптом, опробала се и у билијару, а после лаширања, првог самосталног лета, све колеге су показале да је третирају као равноправну: уследио је традиционални летачки поздрав – шут у задњицу. За себе каже: „Ја сам тврдоглава, упорна, и, ако треба, могу да будем и напорна”.
Неки су одушевљени њеном храброшћу да улети у „мушки” ваздушни простор, други су увређени што се дрзнула да мења поделу послова на „мушке” и „женске”.
– Конкуришем и у страним авио-компанијама, али они траже неког ко има виши сати летења, а за то је потребно много пара. Ипак, надам се да ћу ја постати прва жена пилот у домаћем саобраћају. Разочарала бих се кад би ми неко рекао да се нећу професионално бавити летењем. Онда је боље да никад нисам ни осетила драж летења. То би било као да девојчици пруже најлепшу лутку, дозволе јој да се са њом игра, а онда јој кажу: Никад је нећеш имати – каже на крају Весна.