ПИРОТСКИ ГРАДИЋ
Историја и легенде– Нема поузданих података када је изграђен градић, један од симбола Пирота. Претпоставља се да је тврђавица пастојала и пре Косовског боја, дакле пре 1389. године.
О томе ко је градио Градић (или "Кале", како сe често назива овај објекат ) не зна се готово ништа. У народу пиротског краја постоји легенда која градњу тврђавице везује за име војаоде Момчила, па отуда и назив "Момчилов град". По народном предању Момчило је био храбри српски витез чије је седиште било у Градићу. Ту је он столовао, борио се и погинуо. Судећи међутим, према неким записима Момчило је био хајдучки старешина, пореклом можда из Пирота или околине. Он је касније служио као најамник у византијској војсци и у српској војсци, тачније у војсци цара Душана.
Путописци o Градићу – Легенда о војводи Момчилу није једина када је реч о Градићу. Са колена на колено у овом крају преноси се предање да је у тврђави живео и Милош Обилић, чувени јунак из Косовског боја.
(Прича о којој је реч није новог датума. Забележио ју је путописац Стеван Герлах, када је 1578. године прошао кроз Пирот. Предање има корене у чињеници да је Лазар Хребељановић годину дана пре Косовског боја упутио свога зета Вука Бранковића на челу 15.000 војника, са циљем да помогне Димитрију Војихновићу да од Турака поврати Пирот. Народ је у причи Милоша Обилића прогласио Лазаревим зетом, па је тако настала лагенда о Обилићевом столовању у Градићу).
Готово да није било путописца који, у време робовања овог краја под Турцима, не помиње пиротску тврђаву. у неким описима Пирот је варош која није ограђена "али има градић на челном крају, опасан с једне стране реком, а с друге великом баром".
Градић у путописима помињу и многи други пролазници и намерници, уз напомену да је тврђавнца доста оштећена, рушена и непоправљена.
Даља судбина тврђавице – У годинама непосредно пре ослобођења 1877. године, Турци су Граднћ користили као барутни магацин. Повлачећи се из Пирота поменуте године, они су барут запалили, али оштећења на тврћавнци нису била велика.
По други пут градић је оштећен за време српско-бугарског рата 1885. године.
(Приликом повлачења са положаја код Пирота, један од команданата српске војске, пуковник Хорстинг, наредио је да се барутни магацин у градићу дигне у ваздух како га Бугари не би заузели. експлозија је била веома јака и чула се далеко од Пирота. Савременици су забележили да су по граду попуцали зидови на кућама и окна на прозорима. Чак је записано у црквеним књигама да је једна жена чувши експлозију, умрла од страха. Дуго се после тога говорило: "Това је било тегај, кад пуче Калето")
Градић је био дуго запуштен. Тек крајем 70-тих година ХХ века почео је поступак рестаурације са циљем да се овом споменику средњовековне културе врати првобитни изглед.
Преузето из књиге: Томислав Г. Панајотовић, Пирот кроз векове, Пирот, 1982.
