- Poruka
- 238
Протеривање без воде и сендвича
(“Томин лош сан”, НИН бр. 2918)
Господин Каса Јожеф, председник странке СВМ, која себе назива демократском, бори се за толеранцију, аутономије сваке врсте и сепарацију не само Мађара као националне мањине у Војводини већ и Бачке и Војводине, каже у интервјуу вашем новинару, како хоће да сарађује само са српским демократским странкама, а неће са СРС-ом, “поготово након најава радикала у протеклим годинама када су нас протеривали, бар речима, са ових подручја, нудећи нам сендвиче... итд”.
Пошто сам ја стекао одређени став у погледу демократичности његове странке, као одборник у СО Бачка Топола, а њихове аутономије, сепаратизам и својатање јужних крајева (Дел видек ез о Мађар фелд – јужни крајеви, тј. Бачка су мађарска земља) и вређају моје сећање на страшно детињство моје и мојих вршњака, у периоду 1941-1945, хоћу да га подсетим да су НАС СТВАРНО, А НЕ НА РЕЧИМА ПРОТЕРИВАЛИ, СА ОВИХ ПОДРУЧЈА, а при том нам нису дали ни воде да пијемо, а камоли сендвиче да једемо! Када су нас, моје родитеље и нас троје браће старе једну и по, две и по и пет година и још 1 200 становника села Карађорђева у периоду од 17. до 22. априла истерали из наших кућа и сабрали на Малом пашњаку, на којем се трава тек почела зеленети, то су чиниле окупацијска војска фашистичке Мађарске, перјари и њилаши, уз помоћ домаћих Мађара, тзв. ХОНВЕДА, а при том се Мађарска уговором била обавезала на вечно пријатељство са Краљевином Југославијом. Мајка ми је причала много касније да смо имали много среће, јер је једна велика група локалних Мађара тражила да нас одмах ту на зеленој трави Малог пашњака све побију, али је превладала друга да нас носе у мајчицу Мађарску или да нас побацају у Дунав.
Преко 1 600 становника Карађорђева, не рачунајући још 35 000 чељади Бачког Соколца, Томиславаца, Липара и још 56 колонистичких места у Бачкој смештено је у привремене логоре, а највећи део смештен је у прозорима полупаног хангара бившег аеродрома на Југовићеву код Новог Сада. Одатле смо, након 15-30 дана сточним вагонима на којима су врата затворена споља, на подовима са мало сламе, без хране и воде пребачени до логора Шарвар у близини мађарско-аустријске границе.
Моји млађи (млађи од 1,5 године) и нешто старији вршњаци почели су умирати још у Бачкој, наставили умирати на путу за логор, а највише њих, 57, старих мање од 10 година, умрли су у логору, од укупно умрлих 148 становника Карађорђева.
Нећу вам набрајати жртве из осталих колонистичких места, упућујем вас да прочитате књигу “Шарварска голгота” аутора Звонимира Голубовића, издање Матице српске 1995. године.
И све сам ја то учећи, школујући се и радећи, овде у Бачкој Тополи, потиснуо у дубоко сећање, заборавио идући у нижу гимназију у Бачкој Тополи, у исту и у исто време када и деца Мађара, идући у вишу гимназију у Суботици, у исту и у исто време када и деца Мађара, студирајући заједно са колегама мађарске народности у Новом Саду, радећи 40 година у Бачкој Тополи са већинским бројем радника Мађара, и никада није било ексцеса и конфликата на националној или верској основи.
Било би ме срамота, као човека, да сам на било који начин неправично поступио према радницима или колегама исте струке или мојим познаницима Мађарима.
Ја вам ово не пишем, г. Каса, да Вас или мађарску етничку заједницу окривим за оно што се десило пре 65 година.
Пишем Вам зато што ви српску јавност делите на демократе и недемократе, па мене стално подсећате, као и државу Србију, на то како су у њој националне мањине, а посебно Мађари, национално обесправљени, како им се прети, пишу графити да се исељавају, како су малтретирани и тучени, како се присиљавају на протеривање и исељавање; дакле, Ви појединачне криминалне радње појединаца преводите на општи, државни ниво, па тужакате државу Србију где год стигнете – Мађарској, Савету Европе, Европској унији, итд. А кад споменух исељавање! Имате ли знања и појма о томе да се и Срби исељавају и да се из земље Србије иселило преко 500 000 млађих особа! Нису ваљда и Срби били национално обесправљени?!
Пишем Вам из још једног разлога. Имам утисак да Ви и ваша странка, залажући се за демократију, толеранцију, аутономије, регионализам и слично, желите скратити државу Србију до Саве и Дунава, каква је била априла 1941. А све то уз свесрдну помоћ тзв. демократских, а српских и властољубивих странака и њихових челника.
Да ли зато уз њихову помоћ мењате називе места на северу Бачке, називе улица у насељеним местима, бришући све оне одреднице које се односе на ослобођење од окупације, личности које су утицале на антифашистичку борбу и учествовали у њој, чак из редова Мађара, па уз критику комунистичког режима желите да мењате историју?
Зашто прослављате Дан хонведа, а не Дан Петефи бригаде која је била антифашистичка, зашто не прослављате 18. октобар, као Дан ослобођења Бачке Тополе или 23. октобар, као Дан ослобођења Војводине?
А то што Ви причате како нису сви хонведи били злочинци, познато је нама које су ти исти хонведи трпали у сточне вагоне за отпремање у логоре.
Откад сте Ви и СВМ заступници интереса мађарске националне мањине, никада нису били гори међунационални односи и никада није било овакве подвојености међу Србима и Мађарима.
А да Вас упитам на крају: у чему те ви то по демократичности и у односу према држави Србији, бољи од радикала, односно од Српске радикалне странке? То Вас питам иако нисам ни члан а ни симпатизер Српске радикалне странке.
Богдан Д. Буквић,
Бачка Топола
(“Томин лош сан”, НИН бр. 2918)
Господин Каса Јожеф, председник странке СВМ, која себе назива демократском, бори се за толеранцију, аутономије сваке врсте и сепарацију не само Мађара као националне мањине у Војводини већ и Бачке и Војводине, каже у интервјуу вашем новинару, како хоће да сарађује само са српским демократским странкама, а неће са СРС-ом, “поготово након најава радикала у протеклим годинама када су нас протеривали, бар речима, са ових подручја, нудећи нам сендвиче... итд”.
Пошто сам ја стекао одређени став у погледу демократичности његове странке, као одборник у СО Бачка Топола, а њихове аутономије, сепаратизам и својатање јужних крајева (Дел видек ез о Мађар фелд – јужни крајеви, тј. Бачка су мађарска земља) и вређају моје сећање на страшно детињство моје и мојих вршњака, у периоду 1941-1945, хоћу да га подсетим да су НАС СТВАРНО, А НЕ НА РЕЧИМА ПРОТЕРИВАЛИ, СА ОВИХ ПОДРУЧЈА, а при том нам нису дали ни воде да пијемо, а камоли сендвиче да једемо! Када су нас, моје родитеље и нас троје браће старе једну и по, две и по и пет година и још 1 200 становника села Карађорђева у периоду од 17. до 22. априла истерали из наших кућа и сабрали на Малом пашњаку, на којем се трава тек почела зеленети, то су чиниле окупацијска војска фашистичке Мађарске, перјари и њилаши, уз помоћ домаћих Мађара, тзв. ХОНВЕДА, а при том се Мађарска уговором била обавезала на вечно пријатељство са Краљевином Југославијом. Мајка ми је причала много касније да смо имали много среће, јер је једна велика група локалних Мађара тражила да нас одмах ту на зеленој трави Малог пашњака све побију, али је превладала друга да нас носе у мајчицу Мађарску или да нас побацају у Дунав.
Преко 1 600 становника Карађорђева, не рачунајући још 35 000 чељади Бачког Соколца, Томиславаца, Липара и још 56 колонистичких места у Бачкој смештено је у привремене логоре, а највећи део смештен је у прозорима полупаног хангара бившег аеродрома на Југовићеву код Новог Сада. Одатле смо, након 15-30 дана сточним вагонима на којима су врата затворена споља, на подовима са мало сламе, без хране и воде пребачени до логора Шарвар у близини мађарско-аустријске границе.
Моји млађи (млађи од 1,5 године) и нешто старији вршњаци почели су умирати још у Бачкој, наставили умирати на путу за логор, а највише њих, 57, старих мање од 10 година, умрли су у логору, од укупно умрлих 148 становника Карађорђева.
Нећу вам набрајати жртве из осталих колонистичких места, упућујем вас да прочитате књигу “Шарварска голгота” аутора Звонимира Голубовића, издање Матице српске 1995. године.
И све сам ја то учећи, школујући се и радећи, овде у Бачкој Тополи, потиснуо у дубоко сећање, заборавио идући у нижу гимназију у Бачкој Тополи, у исту и у исто време када и деца Мађара, идући у вишу гимназију у Суботици, у исту и у исто време када и деца Мађара, студирајући заједно са колегама мађарске народности у Новом Саду, радећи 40 година у Бачкој Тополи са већинским бројем радника Мађара, и никада није било ексцеса и конфликата на националној или верској основи.
Било би ме срамота, као човека, да сам на било који начин неправично поступио према радницима или колегама исте струке или мојим познаницима Мађарима.
Ја вам ово не пишем, г. Каса, да Вас или мађарску етничку заједницу окривим за оно што се десило пре 65 година.
Пишем Вам зато што ви српску јавност делите на демократе и недемократе, па мене стално подсећате, као и државу Србију, на то како су у њој националне мањине, а посебно Мађари, национално обесправљени, како им се прети, пишу графити да се исељавају, како су малтретирани и тучени, како се присиљавају на протеривање и исељавање; дакле, Ви појединачне криминалне радње појединаца преводите на општи, државни ниво, па тужакате државу Србију где год стигнете – Мађарској, Савету Европе, Европској унији, итд. А кад споменух исељавање! Имате ли знања и појма о томе да се и Срби исељавају и да се из земље Србије иселило преко 500 000 млађих особа! Нису ваљда и Срби били национално обесправљени?!
Пишем Вам из још једног разлога. Имам утисак да Ви и ваша странка, залажући се за демократију, толеранцију, аутономије, регионализам и слично, желите скратити државу Србију до Саве и Дунава, каква је била априла 1941. А све то уз свесрдну помоћ тзв. демократских, а српских и властољубивих странака и њихових челника.
Да ли зато уз њихову помоћ мењате називе места на северу Бачке, називе улица у насељеним местима, бришући све оне одреднице које се односе на ослобођење од окупације, личности које су утицале на антифашистичку борбу и учествовали у њој, чак из редова Мађара, па уз критику комунистичког режима желите да мењате историју?
Зашто прослављате Дан хонведа, а не Дан Петефи бригаде која је била антифашистичка, зашто не прослављате 18. октобар, као Дан ослобођења Бачке Тополе или 23. октобар, као Дан ослобођења Војводине?
А то што Ви причате како нису сви хонведи били злочинци, познато је нама које су ти исти хонведи трпали у сточне вагоне за отпремање у логоре.
Откад сте Ви и СВМ заступници интереса мађарске националне мањине, никада нису били гори међунационални односи и никада није било овакве подвојености међу Србима и Мађарима.
А да Вас упитам на крају: у чему те ви то по демократичности и у односу према држави Србији, бољи од радикала, односно од Српске радикалне странке? То Вас питам иако нисам ни члан а ни симпатизер Српске радикалне странке.
Богдан Д. Буквић,
Бачка Топола
