Me­ken­zi: Ni­je bi­lo ge­no­ci­da!

urospo

urospo

Iskusan
Poruka
5.289
Ni­je bi­lo ge­no­ci­da!
D. STO­JA­KO­VIĆ, 3. decembar 2006

Od stal­nog do­pi­sni­ka: Sa­ra­je­vo
BIV­ŠI ko­man­dant Mi­si­je Uje­di­nje­nih na­ci­ja u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, ka­nad­ski ge­ne­ral Lu­is Me­ken­zi, upr­kos vre­da­ma pu­tem vi­deo-lin­ka na re­la­ci­ji Ota­va - Sa­ra­je­vo, dao je in­ter­vju bo­šnjač­koj te­le­vi­zi­ji "Ha­jat" iz Sa­ra­je­va. Po­vod za in­ter­vju bi­la je vest da je Tu­ži­la­štvo kan­to­na Sa­ra­je­vo po­kre­nu­lo is­tra­gu pro­tiv nje­ga zbog na­vod­nog si­lo­va­nja Bo­šnja­ki­nja u ka­fa­ni "So­nja" u na­se­lju Vo­go­šća, ko­jE je za vre­me ra­ta bi­lo pod srp­skom kon­tro­lom.
Ge­ne­ral Me­ken­zi je od­luč­no od­ba­cio op­tu­žbe, ob­ja­sniv­ši da ni­ka­da ni­je bio u po­me­nu­tom objek­tu:
- Ni­ka­da ni­sam bo­ra­vio u se­ver­nom de­lu Sa­ra­je­va, osim ka­da sam pu­to­vao u Be­o­grad. Zbog ova­kvih tvrd­nji, od UN sam tra­žio da is­tra­že ceo slu­čaj. Po­sle ve­o­ma de­talj­ne i sku­pe is­tra­ge, UN je utvr­dio da su op­tu­žbe neo­sno­va­ne. Na­i­me, op­tu­žbe su do­no­si­le ne­ke da­tu­me ko­ji su se de­si­li ne­de­lja­ma po­sle mog na­pu­šta­nja BiH.
Vo­di­telj Cen­tral­nog dnev­ni­ka TV "Ha­jat" Se­nad Ha­dži­fej­zo­vić pi­tao je ge­ne­ra­la da li bi hteo da do­đe u Sa­ra­je­vo i ob­ja­sni šta se de­ša­va­lo u "So­nji", jer ov­de tr­pi ve­li­ku sra­mo­tu?
- Znam da je mo­ja po­pu­lar­nost u Sa­ra­je­vu rav­na nu­li i ne oče­ku­jem da će se to pro­me­ni­ti. Ali, raz­log za to su la­ži ko­je su pla­si­ra­ne u pro­pa­gand­ne svr­he i lju­di su po­ve­ro­va­li u to. Me­đu­tim, či­nje­ni­ce ne oprav­da­va­ju te op­tu­žbe.
Vo­di­telj je ge­ne­ra­la op­tu­žio da je bio na­klo­njen srP­skoj stra­ni, da je eva­ku­i­sao stva­ri iz sta­na Bi­lja­ne Plav­šić, da se hva­lio da je go­spo­dar Ali­ji Izet­be­go­vi­ću, da je jeo, pio i ple­sao na svad­bi ćer­ke Ra­do­va­na Ka­ra­dži­ća, kao i da je po­ku­šao da ne­gi­ra ge­no­cid u Sre­bre­ni­ci i iz­jed­na­ča­vao stra­ne u ra­tu.
Me­ken­zi je ne­gi­rao sve ove tvrd­nje, a po­seb­no se osvr­nuo na do­ga­đa­je u Sre­bre­ni­ci:

- Opo­vr­ga­vao sam po­jam ge­no­ci­da u Sre­bre­ni­ci, jer ako ra­di­te ge­no­cid, on­da ne­će­te od­vo­zi­ti že­ne i de­cu u Tu­zlu. Ako či­ni­te ge­no­cid, pr­vi pri­o­ri­tet vam je da ubi­je­te že­ne, jer ne že­li­te da se ta vr­sta vi­še raz­mno­ža­va, a on­da na red do­la­ze mu­škar­ci. Ubi­ja­ti mu­škar­ce je ma­sa­kr, ali ni­je ge­no­cid. Ra­di se o se­man­tič­koj ra­zli­ci. Znam da je te­ško lju­di­ma ka­da ovo ola­ko opi­su­jem. Što se ti­če bro­je­va, zna­ča­jan je broj onih ko­ji su na­vod­no ma­sa­kri­ra­ni, a ka­sni­je su se po­ja­vi­li kao ži­vi. Či­nje­ni­ca je da su hi­lja­de i hi­lja­de lju­di ubi­je­ne. Ras­pra­va o broj­ka­ma ne zna­či da se ovaj do­ga­đaj ni­je de­sio. Ja sma­tram da su UN od­go­vor­ne jer ni­su obez­be­di­le bez­bed­no­snu zo­nu i ni­su za­šti­ti­li lju­de u Sre­bre­ni­ci. On­da su rat­ni zlo­čin­ci iz Sre­bre­ni­ce vo­di­li na­pa­de i ubi­ja­li Sr­be u oko­li­ni, a za­tim su Mla­dić i nje­go­vi ušli i ra­di­li šta su ura­di­li.

Izvor: Novosti
 
jedite_kod_Joa:
Све је то познато што је рекао у вези Сребренице.Само остаје да и масакр над Србима у Сребреници дочека светло дана.То се до сад вешто прикривало...
Kliknite za proširenje...


joe nemoj da si naivan, to se nije nikada prikrivalo nego je zapad jednosatvno bio nezainteresovan i neosetljiv na srpsku patnju, stradanje i suze. Njih kad nas neko ubija ne interesuje, a ako mi ubijemo toga ko nas je ubijao - e onda to je zlocin.

Vrhunac zapadnog licemerja.
 
Многи причају да постоји драстична разлика између Канаде и Америке, ја то никада нисам веровао - АЛИ ИПАК ОВАЈ МЕКЕНЗИ ТО ДОКАЗУЈЕ... као и то да још увек и на том континенту ПОСТОЈЕ ПОШТЕНИ ЉУДИ.
 
Chedo Kokardic:
joe nemoj da si naivan, to se nije nikada prikrivalo nego je zapad jednosatvno bio nezainteresovan i neosetljiv na srpsku patnju, stradanje i suze. Njih kad nas neko ubija ne interesuje, a ako mi ubijemo toga ko nas je ubijao - e onda to je zlocin.

Vrhunac zapadnog licemerja.
Kliknite za proširenje...
За већину злочина над Србима је постојала и још увек постоји медијска па и научна блокада у западом свету(делимично и код нас).То се зове цензура.Чему служи цензура?Да одређене информације не би ''отишле у етар'',односно да би се сакриле,тј.прикриле.Зато сам и рекао да је то прикривање.
 
eremita:
Многи причају да постоји драстична разлика између Канаде и Америке, ја то никада нисам веровао - АЛИ ИПАК ОВАЈ МЕКЕНЗИ ТО ДОКАЗУЈЕ... као и то да још увек и на том континенту ПОСТОЈЕ ПОШТЕНИ ЉУДИ.
Kliknite za proširenje...

Наравно да постоји разлика. Е, сад, да ли је баш "драстична", не знам. Али поѕнајем много људи који су живели и живе и у једној и у другој, причали су своја искуства.

Такође, ваљда је то јасно и иначе. САД су велика сила, "светски силеџија" најмоћнија тренутно земља света, а Канада није. Но, мислим да је опште познато и да је Канада, између осталог, да тако кажем, и "земља социјале", док су САД врло далеко од тога...

А наравно, сасвим је нормално да и тамо постоје поштени људи. Свуда постоје, само негде теже долазе до изражаја.
 
А наравно, није било ни геноцида. Зар није један у низу апсурда тога тзв. "Суда правде" у Хагу, да је ген Крстић осуђен за "помагање у геноциду", а још увек нигде ни једне пресуде за геноцид. Који, очигледно је, упркос свим упињањима нису успели доказати.
 
Бити поштен а радити за УН, КФОР или већ нешто од тих, слободно могу рећи америчких полуга, је као пустити слона у стакларску радњу. Знате, није лако имати образ и понашати се људски. Зато је и прошао тако како је прошао. Ја му скидам капу, свака му част !
 
urospo:
Nekima ce ovo doneti manje glasova na predstojecim izborima...sj@bana im programska koncepcija, kako tek sada izjednaciti Srebrenicu i Ausvic....
Kliknite za proširenje...

Свака част, Уроше, за тему, али као што видиш дежурних лицемера НЕМА НА ОВОЈ ТЕМИ... ахахахаааааааа.... какав морална и етичка беда... али то је слика
данашње Србије, на жалост...
 
И само да допуним твоју тему:

Др Милан Булајић

Срби нису починили геноцид у Сребреници

А где је попис становништва?

Припадници Војске Републике Српске нису починили геноцид над муслиманима у Сребреници јула 1995. године и за ову тврдњу спреман сам да заложим читаву своју педесетогодишњу професионалну каријеру — тврди др Милан Булајић, председник Фонда за истраживање геноцида. Поводом предстојећег међународног скупа (од 10. до 14. јула ове године), који ће бити одржан у Сребреници, др Булајић у разговору за Глас јавности каже да високи представник за Босну и Херцеговину Педи Ешдаун и председник Института за ратне злочине у БиХ др Смаил Чекић желе да, по сваку цену, уплету и науку у покушају да докажу да је Војска Српске извршила геноцид у Сребреници.
Муслимани су свесно жртвовани

После вишегодишњег, темељног истраживања догађаја у овом граду, др Булајић овако види ситуацију.

— Генералштаб муслиманске армије издао је наредбу 28. муслиманској дивизији у Сребреници да изведе диверзантске акције изван „демилитаризоване зоне” ради „растерећења сарајевског ратишта”. Иако је Ратно председништво Сребренице било одлучно против ових провокација, непосредно уочи напада на Сребреницу јуна 1995. године изведене су многобројне диверзантске акције на подручје Српске када је потпуно уништено село Вишњица. Војска Републике Српске увучена је у клопку.
Сребреница је била центар џихада

Војска РС није имала оперативни план заузимања „заштићене зоне УН” Сребренице у јулу 1995. године. Операција „Криваја 95” на Сребреницу била је изнуђена, јер ово место није било демилитаризовано, како је одређено Резолуцијом СБ УН 819/93 и Споразумом о демилитаризацији од 17. априла 1993. године генерала Ратка Младића и Сафета Халиловића, под покровитељством генерала Ерика Вахлгрена. Сребреница је постала центар терористичке активности — џихада 28. муслиманске дивизије, под командом Насера Орића, уз учешће муџахедина (за шта постоје документи и видео-снимци). Уништена су 142 српска села, становништво је протерано, а куће спаљене. Забележи су и многи случајеви одсецања глава, обрезивања тек рођених беба, а нападали су углавном на велике православне празнике — Петровдан и Божић 1993. године — истиче Милан Булајић.

Генерал Ратко Младић, преко Унпрофора, позвао је муслиманску војску затечену у „демилитаризованој зони” да положи оружје, уз гаранцију третмана заробљеника на основу Женевских конвенција, под контролом УН-а. Међутим, муслимански Генералштаб је тај предлог одбио, али су муслиманске жене, деца и стари упућени Србима у базу Унпрофора у Поточаре. Истовремено, наоружана колона муслимана кренула је из Шушњара кроз српску територију према Тузли. У тој акцији изгинуо је највећи број муслиманских војника, а да им притом, у тој погибељној операцији, муслимански 2. корпус из Тузле није пружио никакву војну подршку.

Да су муслимани из Сребренице свесно жртвовани показује и чињеница да је, уочи провоцираног напада на Војску Српске, повучен командант 28. дивизије бригадир Насер Орић са око 20 главних официра. Документа говоре да муслиманска војска уопште није имала план одбране Сребренице и да је Војска РС заузела овај град са веома малим снагама (200 војника и два-три тенка).

Стварни циљ био је стварање ситуације да НАТО, без одобрења СБ УН, може бомбардовати српске положаје и од светске јавности прикрити етничко чишћење Срба из Републике Српске Крајине, уз непосредну помоћ САД и НАТО, почетком августа исте године.


Не желе да открију истину

Према речима нашег саговорника, до данас није утврђено колико је муслимана убијено.

— Ако су муслиманске власти заиста желеле да утврде број жртава, могле су 1996. године да организују попис становништва и упореде га са оним из 1991. године, али то није урађено јер би се то пописом тачно утврдило. То није урађено ни 2001. године, иако је попис обавезан на сваких десет година, јер би се тако утврдило колико је Срба убијено у Сарајеву и Сребреници.

Тако је Босна и Херцеговина остала једина земља у региону која није обавила обавезан попис становништва. Можда се није желела истина која би показала геноцид у 192 српска села у регији Сребренице и којом би се видело да је број Срба несталих и убијених у Сарајеву већи него муслимана у Сребреници. Зато тврдим да геноцида у Сребреници није било. Било је ратних злочина на обе стране, али је потребно тачно утврдити ко их је чинио, као и број жртава за све националности и вероисповести, именом и презименом — тврди Булајић.

Он каже да је још пре годину дана предлагао да се међународни скуп о овој теми одржи у нашој земљи и да ми позовемо Ешдауна, Чекића и друге међународне званичнике, али је Државна комисија РС за Сребреницу одговорила да је предлог упутила Влади Српске и све се на томе завршило.
 

После петог октобра 2000. тужба повучена

— Посебно желим да укажем и на следеће опасне чињенице. Муслиманска БиХ је тужила Србију Међународном суду правде за геноцид у Босни и захтева одштету између 200 и 300 милијарди долара. После те тужбе, са групом међународних правника, израдили смо једну квалитетну противтужбу о злочинима муслимана над Србима. Међутим, једна од првих ствари после 5. октобра 2000. године коју је урадила Влада СРЈ било је повлачење противтужбе, иако је тужба БиХ остала! Такође, и Хрватска је тужила Србију за злочин геноцида у овој земљи, али наша држава није тужила Хрватску за Јасеновац, „Бљесак”, „Олују”... — наводи Булајић.


Младићева понуда

„На званичном састанку, у присуству Унпрофора, генерал Младић је понудио муслиманском становништву да остане у Сребреници или напусти град и оде где жели. Ратно председништво града тражило је евакуацију становништва, а убрзо, 16. јула, Републички штаб за здравство БиХ саопштио је да је 22.853 муслиманских житеља из Сребренице прихваћено на подручју тузланско-подрињског кантона. У Декларацији коју су дан касније потписали представници Војске РС, муслимана и Унпрофора констатовано је да је евакуација урађена у складу са Женевском конвенцијом. Дакле, да је геноцида било, односно да је постојала намера, жене, деца и старци били би главна мета”, објашњава доктор Милан Булајић.

Према његовим речима, у овој причи актуелна Влада Републике Српске има веома чудну улогу. Наиме, у рад Државне комисије Владе Српске укључен је др Смаил Чекић, али не и др Милан Булајић и угледни стручњаци које је он предложио — професор др Србољуб Живановић (Лондон), Џорџ Богданић и Филип Корвин (Њујорк). Др Чекић, у име Комисије Владе РС, потписује прелиминарни извештај — оптужницу од 12. априла прошле године о наводној опструкцији Генералштаба ВРС и МУП-а да се истина о Сребреници открије.

Петнаестог октобра исте године појављује се коначан извештај Комисије Владе Српске којег нема у јавности. „Када је Карла дел Понте пред Саветом безбедности УН и Саветом НАТО тврдила да су Срби у том извештају признали да је Војска РС убила 7.800 муслимана, али да тог броја у извештају уопште нема, јер се Комисија није бавила жртвама него несталим особама, и када су муслимани потврдили да извештај није у целини објављен, закључио сам да ’геноцид над муслиманима’ у Сребреници треба уврстити у систем неистина”, закључује др Милан Булајић.

Петар Пашић, 20. мај 2005. г.

Др Милан Булајић је председник Фонда за истраживање геноцида, о страдању муслимана у Сребреници и српским жртвама.
 
А зар је некада помињан злочин у Сребреници? Па јесмо већ једном то разјаснили да тамо злочина никада није било. Злочин је почињен над српским становништвом, али над турским никада.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top