- Poruka
- 955
Сенатор Лугар прети Москви
Ви гасом а ми ратом
„Употреба” Пољака одлично иде наруку руским ксенофобима, непријатељима Путиновог „западњаштва” у европској политици
(Аутор Ј. Прокопљевић)
У случају да некој чланици НАТО ускрати енергију, Русија би се могла суочити с војном интервенцијом пакта – следи из предлога за преиначење члана 5. уговора о Северноатлантском савезу за који се залаже сенатор САД Ричард Лугар, приспео у Ригу у мисији лобирања алијансе за америчку идеју.
Реч је о параграфу у којем се каже да ће се „оружани напад на једну или више” чланица НАТО у Европи или Северној Америци „сматрати нападом на све њих заједно”, па ће уследити усклађена акција пакта, укључујући и употребу силе, како „би се обновили и одржали међународни мир и безбедност”. У Лугаровој интерпретацији, речник ове одредбе требало би променити, тако да се „енергетски ембарго против једне земље чланице може сматрати нападом на савез”, интерпретира Мевлуд Катик, лондонски аналитичар који је био у Риги и разговарао са републиканским сенатором.
Катик каже, популарисана измена текста споразума уобличена је специјално због Москве. Конструисана је „да би одвратила Русију од употребе својих енергетских резерви и проводног капацитета као инструмената геополитичког застрашивања”.
Радијатор или тенк
„У предстојећим деценијама, највероватнији извор оружаних конфликата у европском театру и околним регионима биће недостајућа енергија и манипулација”, цитиран је Лугар. „Било би неодговорно да НАТО одбије да се укључи у енергетску безбедност, када је сасвим јасно да радна места, здравље и безбедност наших данашњих економија и друштава зависе од довољности и правовремене расположивости различитих енергетских извора”, цитиран је.
„Морамо признати да је на крају крајева врло мала разлика између чланице присиљене да се покори спољној присили искључивањем енергије, и чланице суочене с војном блокадом или другом војном демонстрацијом на границама”, рекао је сенатор. „Употреба енергије као једног оружја није теоретска претња будућности; то се управо догађа”, рекао је.
Другим речима, нападнут хладним радијатором или тенком биће ти исто.
Говорећи Мевлуду Катику, Ричард Лугар (окорели хладноратовски непријатељ СССР и Руса) каже да његова иницијатива „ужива подршку међу творцима политике у Вашингтону”. Али, ако је реч о њеној прихватљивости за НАТО – „то и јесте оно због чега сам овде”, у Риги . „О томе ћу с њима говорити”, рекао је.
Лугарово обраћање форуму шефова држава и влада НАТО уследило је 27. новембра, а одређени ехо сенаторове поруке запажен је сутрадан, у речима генералног секретара пакта Јап де Хоп Схефера да, „у епохи глобализације, практично сваки социјални проблем може брзо ескалирати у безбедносни изазов”.
Сви који су следили ову садржајну линију самита лако су могли извући закључак – да су елементи Лугарових иновација неким волшебним случајем били на жељеном месту, зимско искључивање руског гаса Украјини, да је и Кијев којим случајем био у НАТО, било би „безбедносни изазов” Русије пакту.
Пољска карта
Управо тај замишљени пример и јесте тачка којом се стиже до праве „америчке теме” на овом тек завршеном самиту НАТО.
Његово питање бр. 2 био је Авганистан. Не мало важна ствар, с обзиром на то што хитно треба прибавити неког вољног да гурне главу у торбу, у пустињи централне Азије. Али питање бр. 1 било је демонстрирати подршку САД унутаревропском источном антируском блоку око Пољске. Требало је тријумфално стати чизмом баш у енклави Балтика, на откинути совјетски комад, и рећи Грузији и Украјини: Не колебајте се, Вашингтон је уз вас.
И Русији рећи, такође – ако мислите да ћете уцењивати гасом, спремите се за војно суочавање.
Разигравање „пољске карте” могло би постати глогов колац идејама западних држава око Немачке (не рачунајући, дабоме, Британију) – о широкој паневропској сарадњи истока и запада континента кроз процесе интересног преплитања.
„Употреба” Пољака одлично иде наруку руским ксенофобима, непријатељима Путиновог „западњаштва” у европској политици. Ускоро ће председнички избори, и Америка, уколико Лугар и тај камп у Вашингтону буду вредни, могла би можда подрити позиције тог општеевропског зближавања и афирмације интереса Европе да што тешње сарађује с Москвом.
„Овде, у Риги, савезници јасно дају на знање да врата учлањивања у НАТО остају отворена”, поручио је председник Буш Украјинцима – уколико се ови предомисле, с обзиром на то што је јавно мишљење у земљи претежно против те идеје.
Ово регрутовање против Русије, уз саму границу земље не обећава Вашингтону боље разумевање с Кремљом, најмање док не прођу и једни и други председнички избори и не искаже се можда нека друга политика, за наставак коегзистенције. До тада, Русима остаје да „гланцају ракете”, бранећи монопол приступа својим гасним пољима.
Ви гасом а ми ратом
„Употреба” Пољака одлично иде наруку руским ксенофобима, непријатељима Путиновог „западњаштва” у европској политици
(Аутор Ј. Прокопљевић)
У случају да некој чланици НАТО ускрати енергију, Русија би се могла суочити с војном интервенцијом пакта – следи из предлога за преиначење члана 5. уговора о Северноатлантском савезу за који се залаже сенатор САД Ричард Лугар, приспео у Ригу у мисији лобирања алијансе за америчку идеју.
Реч је о параграфу у којем се каже да ће се „оружани напад на једну или више” чланица НАТО у Европи или Северној Америци „сматрати нападом на све њих заједно”, па ће уследити усклађена акција пакта, укључујући и употребу силе, како „би се обновили и одржали међународни мир и безбедност”. У Лугаровој интерпретацији, речник ове одредбе требало би променити, тако да се „енергетски ембарго против једне земље чланице може сматрати нападом на савез”, интерпретира Мевлуд Катик, лондонски аналитичар који је био у Риги и разговарао са републиканским сенатором.
Катик каже, популарисана измена текста споразума уобличена је специјално због Москве. Конструисана је „да би одвратила Русију од употребе својих енергетских резерви и проводног капацитета као инструмената геополитичког застрашивања”.
Радијатор или тенк
„У предстојећим деценијама, највероватнији извор оружаних конфликата у европском театру и околним регионима биће недостајућа енергија и манипулација”, цитиран је Лугар. „Било би неодговорно да НАТО одбије да се укључи у енергетску безбедност, када је сасвим јасно да радна места, здравље и безбедност наших данашњих економија и друштава зависе од довољности и правовремене расположивости различитих енергетских извора”, цитиран је.
„Морамо признати да је на крају крајева врло мала разлика између чланице присиљене да се покори спољној присили искључивањем енергије, и чланице суочене с војном блокадом или другом војном демонстрацијом на границама”, рекао је сенатор. „Употреба енергије као једног оружја није теоретска претња будућности; то се управо догађа”, рекао је.
Другим речима, нападнут хладним радијатором или тенком биће ти исто.
Говорећи Мевлуду Катику, Ричард Лугар (окорели хладноратовски непријатељ СССР и Руса) каже да његова иницијатива „ужива подршку међу творцима политике у Вашингтону”. Али, ако је реч о њеној прихватљивости за НАТО – „то и јесте оно због чега сам овде”, у Риги . „О томе ћу с њима говорити”, рекао је.
Лугарово обраћање форуму шефова држава и влада НАТО уследило је 27. новембра, а одређени ехо сенаторове поруке запажен је сутрадан, у речима генералног секретара пакта Јап де Хоп Схефера да, „у епохи глобализације, практично сваки социјални проблем може брзо ескалирати у безбедносни изазов”.
Сви који су следили ову садржајну линију самита лако су могли извући закључак – да су елементи Лугарових иновација неким волшебним случајем били на жељеном месту, зимско искључивање руског гаса Украјини, да је и Кијев којим случајем био у НАТО, било би „безбедносни изазов” Русије пакту.
Пољска карта
Управо тај замишљени пример и јесте тачка којом се стиже до праве „америчке теме” на овом тек завршеном самиту НАТО.
Његово питање бр. 2 био је Авганистан. Не мало важна ствар, с обзиром на то што хитно треба прибавити неког вољног да гурне главу у торбу, у пустињи централне Азије. Али питање бр. 1 било је демонстрирати подршку САД унутаревропском источном антируском блоку око Пољске. Требало је тријумфално стати чизмом баш у енклави Балтика, на откинути совјетски комад, и рећи Грузији и Украјини: Не колебајте се, Вашингтон је уз вас.
И Русији рећи, такође – ако мислите да ћете уцењивати гасом, спремите се за војно суочавање.
Разигравање „пољске карте” могло би постати глогов колац идејама западних држава око Немачке (не рачунајући, дабоме, Британију) – о широкој паневропској сарадњи истока и запада континента кроз процесе интересног преплитања.
„Употреба” Пољака одлично иде наруку руским ксенофобима, непријатељима Путиновог „западњаштва” у европској политици. Ускоро ће председнички избори, и Америка, уколико Лугар и тај камп у Вашингтону буду вредни, могла би можда подрити позиције тог општеевропског зближавања и афирмације интереса Европе да што тешње сарађује с Москвом.
„Овде, у Риги, савезници јасно дају на знање да врата учлањивања у НАТО остају отворена”, поручио је председник Буш Украјинцима – уколико се ови предомисле, с обзиром на то што је јавно мишљење у земљи претежно против те идеје.
Ово регрутовање против Русије, уз саму границу земље не обећава Вашингтону боље разумевање с Кремљом, најмање док не прођу и једни и други председнички избори и не искаже се можда нека друга политика, за наставак коегзистенције. До тада, Русима остаје да „гланцају ракете”, бранећи монопол приступа својим гасним пољима.
uz taktove Imagine sa sve hipi-komijevskim držanjem za ruke, ovi (lugar i slični) su onako, old-stajl stoka, koja udara na najniže ratnohuškačke nagone. I jedni i drugi su ljudsko smeće i - surprize, surprize! - i jedni i drugi su podjednako mrzeli Srbe devedesetih. Lugar je šiptarski lobista još iz davnih dana, SFRJ, sa sada-već-skoro-zaboravljenim Dolom, Lantošem i ekipom. To je tema za koju sad nemamo vremena, ali je mnogo važna: soroševci i klintonoidi devedesetih (tada "nove snage" levičarskog intervencionizma) i hladnoratovske republikanske karikature, tada su se našle na istom poslu. Prvi, republikanski jastrebovi sa političkim naci-bekraundom dojučerašnjih lovaca na crnce i Jevreje i skrivanja poraženih ratnih zločinaca iz Hitlerove Nemačke, NDH, baltičkih satrapija i sličnih, imali su emotivnu naklonost prema Hrvatima, Šiptarima i ekipi, dok su klintonovske komunjare očajnički tražile novu "žrtvu" (jadne Albance, jadne Bošnjake etc.) i nove "loše momke" a to su bili nereformisani, politički nekorektni Srbi. To je lepo izanalizirala i Džulija Gorin (poznata na ovom forumu) ali i dosta drugih pametnih Amera i Evropljana, intelektualaca raznih ideoloških boja, ali poštenih ljudi. 
su budale a Ameri bi da se dokazuju!!!
