Strah i kako ga prevazići

Mnoge stvari u životu uradimo ili ne zbog straha.Zašto se plašimo?Da li je strah urođen ili stečen?
Naučno je dokazano da se rađamo sa dva straha,a to su: strah od pada i strah od buke.
Kako odrastamo ta dva straha nestaju ,ali se javlja mnogo drugih,stečenih strahova.
Ako smo uspeli da pobedimo ta dva urođena straha,zašto ne bi smo mogli i one koji su stečeni?
Šta vi mislite o tome i kakva su vaša iskustva?

drbob:

Mnoge stvari u životu uradimo ili ne zbog straha.Zašto se plašimo?Da li je strah urođen ili stečen?
Naučno je dokazano da se rađamo sa dva straha,a to su: strah od pada i strah od buke.
Kako odrastamo ta dva straha nestaju ,ali se javlja mnogo drugih,stečenih strahova.
Ako smo uspeli da pobedimo ta dva urođena straha,zašto ne bi smo mogli i one koji su stečeni?
Šta vi mislite o tome i kakva su vaša iskustva?

Kliknite za proširenje...

Urodjeni su samo strah od jakog zvuka i od izmicanja podloge kao sto rece. Svi ostali se sticu.
Ne znam da li ti je poznat ogled sa malim Albertom:
Americki psiholozi John Watson i Rosalie Wayner u ovom poznatom eksperimentu su pokazali kako se klasicnim uslovljavanjem dete moze nauciti strahu od određenih predmeta. Oni se jednom decaku od 11 mjeseci dali igracku belog hrcka. Davanje te igracke su uparili s jakim zvukom izazvanim udarcem cekica, koji je kod deteta izazvao strah. Nakon sedam ponavljanja, decak se poceo bojati te igracke, ali i drugih slicnih predmeta, prevashodno bele boje.

Strahovi se mogu pobediti, u to nema sumnje, ali moramo da se suocimo sa njima (sto pre to bolje) a ne da bezimo od njih.

POzdrav !!!

Писала сам о томе на теми ''Страсти''...о томе да је страх у ствари наша највећа страст, да му се често са неком врстом уживања предајемо, да га често пуштамо да господари нашим животом и да често немамо ни снагу, ни вољу ни жељу да му се одупремо!

Hellen:

Писала сам о томе на теми ''Страсти''...о томе да је страх у ствари наша највећа страст, да му се често са неком врстом уживања предајемо, да га често пуштамо да господари нашим животом и да често немамо ни снагу, ни вољу ни жељу да му се одупремо!

Kliknite za proširenje...

...moguce ...npr horor filmovi, kuce straha, bandzi i tako to...posle prezivljenog straha olaksanje koje ga prati je najbolji lek za nagomilani stres

Не, ја не мислим на ту врсту страха.
Мислим на страх од повређивања, рецимо. Немамо представу шта све радимо себи и другима само да бисмо избегли емотивни бол и колико је то распрострањено!
Затим на страх као замену за љубав! Често родитељи који не воле своје дете (јер је оно ''криво'' што су морали да се узму, или тако нешто слично) маскирају недостатак љубави сталним бдењем и страхом над дететом...па га цео живот у свему спутавају да би га ''заштитили''...
Затим на страх од људи, од неуспеха, од супротстављања, од промена, од неприхватања...

Неки људи чак допусте да им страх потпуно обликује живот.

Da je strah naša najveća strast,ne bih se složio sa vama,to ima svoj naziv u nauci,ako uživate u bolu,u nečemu što je neprijatno za vas,vi ste mazohista.
Kolega što je naveo onaj ogled je potpuno u pravu.To je uslovljen refleks koji je odavno poznat u nauci.
Strahovi su proistekli iz zabrana(ograničenja) i tako su nastajale blokade i strahovi.
Od malih nogu su nam roditelji,vaspitači,idr,branili mnogo toga,plašeći nas raznoraznim stvarima.Naša podsvest je to ptihvatala kao sugestiju,a to se kasnije u svesnom pretvaralo u strah.

Нисте, ме разумели...(када већ персирамо)...
Не говорим о уживању у болу, говорим о предавању страху! Страх је управо увек страх од бола, физичког или психичког, а не уживање у болу!!!

Strahovi su proistekli iz zabrana(ograničenja) i tako su nastajale blokade i strahovi.
Od malih nogu su nam roditelji,vaspitači,idr,branili mnogo toga,plašeći nas raznoraznim stvarima.Naša podsvest je to ptihvatala kao sugestiju,a to se kasnije u svesnom pretvaralo u strah.

Kliknite za proširenje...

Зар се још увек плашите баба-роге?

Нису сва деца васпитана плашењем!

Da,ali ne možemo da se predamo strahu kao strasti.Moja su bila vaspitavana da se ne plaše, i navedeno je kao primer,jer zanam da plaše decu raznoraznim stvarima pa čak i baba-rogama,a ko još veruje u baba-roge?!Pa deca,naravno.Kakvi im se crtaći sve serviraju?!

Da,ali ne možemo da se predamo strahu kao strasti.

Kliknite za proširenje...

Ја не знам да ли ти и ја причамо о истим стварима. Не причам о деци, причам о одраслима. Причам о страху који нас обузима..... Чега се највише плашимо? То сигурно нису бабароге.

Причам о страху као страсти зато што се многи људи (јако велики проценат) са великом страшћу предају свом страху и допуштају му да управља њиховим животима, немоћни да се суоче или супроставе.

sve se moze kad se hoce, jel

Meni, molim vas, nemojte da persirate. Ja sam mladji od vas sigurno 10 god. a mozda i vise. Ja cu vama da persiram.

Strahovi cesto nastaju uslovljavanjem, i to su uglavnom fobije. Npr. strah od neke prostorije nastaje ako nam se u toj prostoriji nekad desilo nesto lose. To su strahovi tipa onoh koje je stekao mali Albert.
Strahovi mogu biti i posledica inhibicija, redje.
Smatram da se redje javljaju ovakvi strahovi jer se zabranom potstice radoznalost osobe koja je jedan od pokretaca u prevazilazenju straha.
Mislim da su najucestaliji strahovi prouzrokovani predrasudima i neinformisanoscu.
Npr. moja mama se mnogo plasi gmizavaca, narocito zmija. Njen strah je uzrokovao izgled zmije. Kada bi videla slepica (vrsta koja je potpuno bezopasna, hrani se drugim zmijama) ona bi verovatno pocela da vristi od straha. Ironicno je to da zmije uoste nisu agresivne zivotinje.
Cesto je strah posledica prolazenja a ne prevazilazenja nekih ekstremnih situacija.

Hellen, nisam vas bas najbolje razumeo kad ste govorili o strahu kao nasoj najvecoj strasti, pa ne bih da komentarisem.
Mozete li to malo bolje objasniti. Naslucujem nesto zanimljivo.

Pozdrav !!!

Mislim da je u biti nama svojstven STRAH od NEPOZNATOG i svaki strah
se moze prevazici ... kada se uprkos strahu radi na tome cega se plasimo...

Draga Hellen pojasnite malo tu strast da bi mogli da polemišemo.
O nametnutom strahu pričam za onu populaciju,sredovečnih,koja je na žalost najbrojnija.
Kao odrasle i zrele osobe možemo da se uhvatimo u 'koštac' sa uzročnikom našeg straha i da ga pobedimo.
Znači da bi smo pobedili strah treba da nađemo uzrok i na taj način da ga prevaziđemo.

Sveta Trojica,je jedini lek protiv straha...

uzalud je svaka prica..jer zito se zeleni,pre nego uzuti..

Onog trenutka,kad covek shvati da je ovde dosao da posuzi i da se vraca svom Ocu..svi strahovi nestaju..

Tamo gde prestaje ljudski um..pocinje teorija paradoksa..
pa ko voli ,nekk izvoli..

drbob:

Draga Hellen pojasnite malo tu strast da bi mogli da polemišemo.
O nametnutom strahu pričam za onu populaciju,sredovečnih,koja je na žalost najbrojnija.
Kao odrasle i zrele osobe možemo da se uhvatimo u 'koštac' sa uzročnikom našeg straha i da ga pobedimo.
Znači da bi smo pobedili strah treba da nađemo uzrok i na taj način da ga prevaziđemo.

Kliknite za proširenje...

Колико људи на свету је спремно да се суочи са извором свог страха, а колико их је спремно да се избори са њим???
Ја мислим да су у питању минимални проценти.
То што смо ми ''одрасли и зрели'', шио ми га Ђура!

Највећи проценат људи се плаши бола, и то чешће емотивног него физичког!

Погледај колико је људи је цео свој живот посветило избегавању бола па зато су неожењени, неудати, немају деце, нису завршили студије које су почели, живе у лошем браку и нису се развели, пију а неће да се лече, дрогирају се...све само да би избегли ЖИВОТ, мислећи да избегавају суочавање са болом!

Разлог је то што већина нас одраста у уверењу да живот треба да буде само леп, само хармоничан, а да су сукоби, незадовољства, проблеми, бриге, патња....да су то ствари које треба избећи...а како то не може да се избегне, ми избегавамо живот и радије таворимо штитећи се од бола, него да живимо и срећу и бол једнаком снагом!

Strahovi su strogo prirodna stanja bica, kada je bice na neki nacin realno ugrozeno ili se oseca inferiorno. Cela priroda i covek kao njen znacajni deo je vrlo kompleksan sistem povinovan zakonu stabilnosti i odrzanja energije. Onda kada covek kao tako shvacen sistem izadje iz stanja stabilne ravnoteze, njegova teznja je, pod prisilom viska energije koja se u tom slucaju javlja, da se sto pre oslobodi te energije i vrati na predjasnje niskoenergetsko stanje (stanje stabilne ravnoteze). Strah se zato moze slobodno shvatiti kao dusevni napor da se sistem stabilizuje posredstvom "nagonskih teznji" odbrane i zastite.

Da čovek može tako lako da se suoči sa svojim strahovima, psiholozi, psihoanalitičari i psihijatri ne bi ni imali posla.
HELLEN JE U PRAVU, JA SE VEĆ DUGO BORIM SA SVOJIM STRAHOVIMA I DŽABE MI JE I ZRELOST I POZNAVANJE PSIHOLOGIJE I PSIHOANALIZE.
SVAKO KO NIJE IMAO ILI NEMA NEKI VELIKI I ZNAČAJAN STRAH NE MOŽE DA SHVATI KOLIKO TO OZBILJNO MOŽE DA BUDE.
P.S.A ZAŠTO PERSIRATE HELLEN?!
Slučajno sam pritisla Caps Lock, zato su velika slova, da neko ne pomisli da je namerno...

Зато што је Хелен госпођа у извесним годинама...ваљда...:-?

ako nemaš smogneš hrabrosti da se suočiš
onda se strah se prevazilazi novim jačim strahom

idemo na ti,ok?
ko nema probleme i strahove?moje komšije(stanujem preko puta novog groblja),svi ostali ih imaju.ali kako ih prevazići,zašto i dokle bežati?zato se i odlazi u alkoholizam,narkomaniju...
oni koji nisu završili studije,koji žive u lošem braku,nemaju cilj,i tu je njihov problem.
sve strahove leči motivacija i akcija.
evo jedne lepe priče:' požalila se ćerka tinejdžerka ocu kako je život pun problema.otac joj reče da je u pravu i pozva je u kuhinju,otvori frižider i izvadi mrkvu,jaje i zrno kafe.stavio je sve tri stvari u različite posude i kuvao.nakon kuvanja izvadio je mrkvu koja je postala meka,jaje koje je postalo tvrdo,a kafe se dobila pitka tečnost.rekao je ćerki;'vidiš kćeri,mnogi ljudi pod pritiscima problemima i strahovima postanu meki poput mrkve,neki otvrdnu poput ovog jajeta,a mali broj postane dobar i pitak poput kafe,šta ćeš biti u životu?
odluči sama'.
draga smederevko,ako ne možeš sama da se izboriš sa svojim strahovima nađi nekog pa se posavetuj.

Hellen:

Највећи проценат људи се плаши бола, и то чешће емотивног него физичког!
Погледај колико је људи је цео свој живот посветило избегавању бола па зато су неожењени, неудати, немају деце, нису завршили студије које су почели, живе у лошем браку и нису се развели, пију а неће да се лече, дрогирају се...све само да би избегли ЖИВОТ, мислећи да избегавају суочавање са болом!
Разлог је то што већина нас одраста у уверењу да живот треба да буде само леп, само хармоничан, а да су сукоби, незадовољства, проблеми, бриге, патња....да су то ствари које треба избећи...а како то не може да се избегне, ми избегавамо живот и радије таворимо штитећи се од бола, него да живимо и срећу и бол једнаком снагом!

Kliknite za proširenje...

Sve sto je navedeno, nazalost, tacno je. Tacan je i razlog ali kao posledica a ne kao uzrok. Pravi razlog je slabo vaspitanje. Roditelji, koji ni sami nijesu dobro vaspitani, ne mogu djeci pruziti pravo vaspitanje. Nase vaspitanje bazira na komunizmu i suvoj nauci. Komunizam je propao, a ova nasa nauka, kako mi izgleda, proistekla je iz njega. Ako se kod vaspitanja kod djece (i odraslih) ne uzdizu istinske duhovne vrijednosti ne moze se vidjeti SMISAO i ne moze se imati energije i VOLJE za zivot. Koju duhovnu vrijednost nam je darivao komunizam?

Ostavimo šta je bilo,strahovi se prevazilaze i znanjem.Prošlost ne postoji,zašto?Zato što ne možemo da utičemo na nju,ali na budućnost možemo.