Istocni Vetar
Domaćin
- Poruka
- 4.571
Класично чисто издајништво
Како се сазнаје, у Москву ће крајем новембра стићи садашњи председник владе самопроглашене републике Косово Агим Чеку – бивши командант албанске терористичке организације «Ослободилачка војска Косова». Он ће постати први представник косовских Албанаца који долази у посету Русији.
Личност бившег команданта «Ослободилачке војске Косова» Агима Чекуа везана је за опсежне крваве злочине на Косову. Двапут је хапшен због оптужбе за геноцид против српског становништва – 2002. године у Љубљани и 2004. године у Будимпешти, али се оба пута нашао на слободи захваљујући покровитељству тадашњег руководиоца цивилне мисије ОУН на Косову (УНМИК-а) Харија Холкерија.
Јединица Агима Чекуа је септембра 1993. године отела и побила 156 цивила код Госпића. Исте године Чеку је учествовао у нападу на Медачки џеп током кога је убијено 87 цивила. Агим Чеку је 1995. године учествовао у операцији «Олуја», током које су хиљаде избеглица биле принуђене да беже у Србију, а многи су нестали.
Српска влада је марта ове године упутила у Хаг званично писмо с оптужбама против лидера Демократске партије Косова Хашима Тачија и кандидата за председника владе Косова Агима Чекуа. Влада Србије их оптужује за кршење принципа Женевске конвенције у периоду од 1. јануара 1998. до 1. јануара 2000. године. Осумњичени су за убиства Срба и других неалбанаца, отмице људи, незаконито држање људи у затворима, злочине сексуалног карактера, рушење цркава и културних споменика.
Међутим, обраћање српске владе је из разумљивих разлога остало без одговора.
Све досад, Русија се на нивоу званичних изјава критички односила према давању независности Косову, на шта је Запад од самог почетка ситуацију наводио.
Али, предстојећа посета Агима Чекуа Москви, званично потврђена од стране МИП-а РФ, показује неочекивану намеру руских власти да одрже некакво саветовање са злочинцем за којим је расписана потерница.
«Чеку полази у Москву 30. новембра и враћа се 2. децембра» саопштено је у влади Косова. Планира се да ће косовски председник владе разговарати са замеником шефа руског МИП-а Владимиром Титовом и руководством комитета за међународна питања Државне Думе. У међународном комитету Думе, која је позвала господина Чекуа, потврдили су предстојећу посету шефа владе Косова.
А зашто су у Москви помислили да плусеви од непосредног контакта са премијером Косова могу премашити могуће минусе везане за неминовни «губитак образа» услед тога?
Испоставило се да је разлог сасвим баналан. Како листу «Комерсант» саопштавају његови извори у Думи, током разговора са Агимом Чекуом биће дотакнута економска проблематика. Заинтересованост за Косово, према информацији «Комерсанта», испољава руски алуминијумски гигант «Русал» који би желео да тамо купи (или изгради) електрану. «Русал» је прошле године у Црној Гори купио алуминијумски комбинат за који је потребна електрична енергија, а најближи извор је управо на Косову. Ако би косовско руководство помогло плановима «Русал»-а, то би несумњиво било позитивно примљено у Москви.
У светлу тога гласине о томе да ће у решавању косовског проблема Москва инсистирати на његовом универзалном карактеру изгледају неосновано. То што ће Косово добити независност уопште не значи да ће међународна заједница исто право дати непризнатим републикама постсовјетског пространства – Абхазији и Јужној Осетији.
То су већ више пута изјављивали западни и амерички политичари, и Русија не може а да не зна за то.
Како се испоставља, све је једноставније него што је изгледало. «Сировинску империју», под управом олигархијских кланова и посланика који лобирају за њихове интересе, у ствари занима само једно – сировине и новац.
А испоставља се да су звучне речи чиновника на високим положајима (укључујући Председника) о заштити интереса братског српског народа, као и обично, заправо испразна реторика.
Како се сазнаје, у Москву ће крајем новембра стићи садашњи председник владе самопроглашене републике Косово Агим Чеку – бивши командант албанске терористичке организације «Ослободилачка војска Косова». Он ће постати први представник косовских Албанаца који долази у посету Русији.
Личност бившег команданта «Ослободилачке војске Косова» Агима Чекуа везана је за опсежне крваве злочине на Косову. Двапут је хапшен због оптужбе за геноцид против српског становништва – 2002. године у Љубљани и 2004. године у Будимпешти, али се оба пута нашао на слободи захваљујући покровитељству тадашњег руководиоца цивилне мисије ОУН на Косову (УНМИК-а) Харија Холкерија.
Јединица Агима Чекуа је септембра 1993. године отела и побила 156 цивила код Госпића. Исте године Чеку је учествовао у нападу на Медачки џеп током кога је убијено 87 цивила. Агим Чеку је 1995. године учествовао у операцији «Олуја», током које су хиљаде избеглица биле принуђене да беже у Србију, а многи су нестали.
Српска влада је марта ове године упутила у Хаг званично писмо с оптужбама против лидера Демократске партије Косова Хашима Тачија и кандидата за председника владе Косова Агима Чекуа. Влада Србије их оптужује за кршење принципа Женевске конвенције у периоду од 1. јануара 1998. до 1. јануара 2000. године. Осумњичени су за убиства Срба и других неалбанаца, отмице људи, незаконито држање људи у затворима, злочине сексуалног карактера, рушење цркава и културних споменика.
Међутим, обраћање српске владе је из разумљивих разлога остало без одговора.
Све досад, Русија се на нивоу званичних изјава критички односила према давању независности Косову, на шта је Запад од самог почетка ситуацију наводио.
Али, предстојећа посета Агима Чекуа Москви, званично потврђена од стране МИП-а РФ, показује неочекивану намеру руских власти да одрже некакво саветовање са злочинцем за којим је расписана потерница.
«Чеку полази у Москву 30. новембра и враћа се 2. децембра» саопштено је у влади Косова. Планира се да ће косовски председник владе разговарати са замеником шефа руског МИП-а Владимиром Титовом и руководством комитета за међународна питања Државне Думе. У међународном комитету Думе, која је позвала господина Чекуа, потврдили су предстојећу посету шефа владе Косова.
А зашто су у Москви помислили да плусеви од непосредног контакта са премијером Косова могу премашити могуће минусе везане за неминовни «губитак образа» услед тога?
Испоставило се да је разлог сасвим баналан. Како листу «Комерсант» саопштавају његови извори у Думи, током разговора са Агимом Чекуом биће дотакнута економска проблематика. Заинтересованост за Косово, према информацији «Комерсанта», испољава руски алуминијумски гигант «Русал» који би желео да тамо купи (или изгради) електрану. «Русал» је прошле године у Црној Гори купио алуминијумски комбинат за који је потребна електрична енергија, а најближи извор је управо на Косову. Ако би косовско руководство помогло плановима «Русал»-а, то би несумњиво било позитивно примљено у Москви.
У светлу тога гласине о томе да ће у решавању косовског проблема Москва инсистирати на његовом универзалном карактеру изгледају неосновано. То што ће Косово добити независност уопште не значи да ће међународна заједница исто право дати непризнатим републикама постсовјетског пространства – Абхазији и Јужној Осетији.
То су већ више пута изјављивали западни и амерички политичари, и Русија не може а да не зна за то.
Како се испоставља, све је једноставније него што је изгледало. «Сировинску империју», под управом олигархијских кланова и посланика који лобирају за њихове интересе, у ствари занима само једно – сировине и новац.
А испоставља се да су звучне речи чиновника на високим положајима (укључујући Председника) о заштити интереса братског српског народа, као и обично, заправо испразна реторика.
Ja mislim da se nista od ovoga ne desava slucajno vec se sve radi od strane Rusa strateski i planski
