al bundy
Legenda
- Poruka
- 63.998
VAZDUŠNA BANJA PANČEVO
Smeštena na samo dvadesetak minuta vožnje kolima od centra Beograda, ova oaza neobičnog vazduha preporodiće svakog putnika namernika, naviklog na teška zagađenja u mestu prebivališta. Naime, koncentracije štetnih materija u vazdušnoj banji Pančevo toliko su visoke da će vam povratak kući izgledati kao povratak u raj. Pitali ste se zašto su Pančevci tako loši vozači? Niste u pravu, Pančevci su savršeni vozači, jedino što su neprestano opijeni originalnim pančevačkim isparenjima, zbog čega za volanom imaju utisak kako vreme prolazi sporije, pa samim tim i reaguju sa zakašnjenjem (nepomeranje vozila, čak iako je zeleno, zaustavljanje na znaku STOP u trajanju od 30 minuta, propuštanje konjske zaprege udaljene 3 kilometra, itd.). Ipak, posle samo petnaest minuta posete ovom jedinstvenom rezervatu nečistog vazduha i sami ćete osetiti opijenost, karakterističnu za stanovništvo ovog egzotičnog podneblja, te vam spavanje za volanom, dok čekate zeleno u samom centru grada, neće predstavljati nikakav problem. Za avanturiste, u ponudi su i nezvanična poseta Azotari ili Petrohemiji, tokom koje ćete, skokom preko ograde, biti u prilici da se približite samom epicentru pančevačkih opojnih gasova. Ukoliko želite da osetite pravi ugođaj, prilikom posete ovim objektima nemojte nositi gas masku niti bilo kakav drugi oblik zaštite. Prilikom posete vodite računa o tome da vas domoroci razuma pomućenog originalnim pančevačkim otrovima možda neće najbolje razumeti šta im govorite, ali će vas to konačno dovesti i u priliku da nešto smuvate. Ukoliko ste zabrinuti za svoj noćni provod na ovom egzotičnom mestu – ne brinite! Dovoljno je samo udisati originalni pančevački vazduh i provešćete se bolje nego da ste uzeli bilo koji opijat, bez opasnosti od lišavanja slobode. I što je najlepše, sve je besplatno!
REZERVAT PRIRODE BORSKO JEZERO
Na samo nekoliko sati vožnje od Beograda ka istoku leži jedinstven prirodni crni dragulj – Borsko jezero. Smešteno u podnožju prelepih planina istočne Srbije, ovo jezero je jedinstveno po tome što u njemu nema živog sveta, ako ne računamo bakterije iz mokraće onih koji u njega uriniraju, a koje su u stanju da u originalnoj borskoj vodi prežive i čitavih četrdeset sekundi. Viševekovnom eksploatacijom rudnih blaga ovog kraja i revnosnim trpanjem đubreta u jezero, došlo se do mesta idealnog za nesrećno detinjstvo vašeg deteta. Nema više rude, a nema ni onih koji bi uložili novac radi dodatnog zagađenja ove fantastično zagađene oblasti. Što se faune tiče, ovde možete naleteti na Borane, vrstu u izumiranju. Borani žive u svojim naseobinama na samo nekoliko kilometara od Borskog jezera i likom podsećaju na ljude, samo što su brižljivom nepažnjom države polako počeli da se pretvaraju u senke bez sreće i života. Možete ih fotografisati, ali ih nemojte dražiti, niti hraniti, pošto Borani nisu navikli na bilo kakvo lepo postupanje prema njima, pa se ne zna kakva može biti njihova reakcija. Najveća naseobina Borana zove se Bor i rekorder je Srbije u strmoglavom padanju cene stambenog kvadrata. Posebno zanimljiv lokalitet predstavlja i vila poznatog srpskog vlastelina Slobodana Miloševića, koja se nalazi na obližnjem brdu i do koje se može stići asfaltnim putem ili helikopterom, a koju u nastupu osvetničkog besa možete miropomazati originalnom vodom iz Borskog jezera.
STANIŠTA DIVLJIH ŽIVOTINJA ZABELA, SREMSKA MITROVICA, VALJEVO, NIŠ I BAČVANSKA
Ukoliko ste avanturista, poseta ustanovama zatvorenog tipa u Zabeli, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Nišu ili Bačvanskoj je provod kakav ne smete da propustite. Dovoljno je samo nekoga da ubijete, opljačkate ili silujete i ukoliko ne potplatite nijedno službeno lice, duži boravak na ovakvom mestu vam je zagarantovan. Ono što vas sigurno čeka su memljivi zidovi, manjak dnevnog svetla, nezdrava ishrana i nedostatak informacija spolja. Ukoliko se u nekom trenutku predomislite, za relativno male pare možete od uniformisanog čuvara staništa dobiti mobilni telefon, preko koga ćete bližnjima moći da prenesete kako vam je, a možete naručiti i neko ubistvo, pošto je to na ovakvim mestima običaj. Bićete u društvu s bićima koja su nekad bili ljudi, ali su originalnim vaspitnim tretmanom, pretvoreni u divlje životinje, spremne na sve, pa i na to da vas obljube u tami ili sebi ušiju usta federom od hemijske olovke. S vremena na vreme, divlje životinje se pobune i zatraže da pre isteka ugovorenog boravka u staništu izađu na slobodu. Nema problema, tu je Vlada Srbije da se s njom oko svega dogovorite. Hoćete napolje malo ranije? Nema frke! Ubili taštu? Ma kakve ima veze! Samo pozovite članove uže rodbine da glasaju za ustav i bićete na slobodi. Ako se skupi skupštinska većina. Ako ne, kakve veze ima, ionako ste se pretvorili u životinju, koj ćete *urac napolju. Tamo nema rešetaka i sija ono odvratno radioaktivno sunce.
NACIONALNI PARKOVI VINČA I BARIČ
Na samo dvadeset minuta vožnje trista sedmicom od Ustaničke, nalazi se nesuđeno stanište naše prve atomske bombe - Nuklearni institut u Vinči. Zašto je ovaj institut podignut? Da bismo napravili atomsku bombu, a ako ne može, onda barem atomsku centralu. Zašto je ovaj institut podignut tako blizu Beograda? Pa, kako biste drugačije podizali nivo adrenalina u Beograđanima tokom bombardovanja, ako nemaju u neposrednoj blizini svog voljenog grada institut sa gomilom radioaktivnih stvari u buradima. Jao, kako je to samo uzbudljivo. U neposrednoj blizini instituta nalazi se i jedinstveno nalazište povoljnih polovnih delova za micubiši, a malo dalje se nalazi i već izvikano nalazište nekakvih drevnih nesrba, koji nam samim tim uopšte nisu ni interesantni, štaviše, slobodno možemo da tvrdimo kako bismo voleli da celo područje postane u dovoljnoj meri radioaktivno kako bi prokleti stranci konačno prestali da se bave nekakvih smrdljivim nesrbima na svetoj srpskoj zemlji.
Ako se mrdnete nekoliko centimetara ulevo na mapi, naići ćete na pravu iskru među srpskim nacionalnim uspesima. Samo čeka da pukne od sreće što je imamo. Nalazi se u Bariču, ne znamo šta proizvodi, ali znamo da je opasno, jer svi stavljamo krpe na usta kad tamo nešto procuri i vetar ga ponese ka severu. Ovo mesto ne možete čak ni da posetite, jer pretpostavljamo da ga čuvaju naoružani lovočuvari, koji će drage volje da pripucaju ako se neko tamo muva. Zašto dužiti vatreno oružje ako ga ne upotrebljavaš?
ZOOLOŠKI VRT BEOGRAD
Nije u pitanju ograđeni prostor na Kalemegdanu, u kome možete u zamenu za novac gledati životinje iz Afrike, već je u pitanju neograđeni prostor u Srbiji, u kome živi ko zna koliko miliona životinja. Na vrhu lanca ishrane u Beogradu je pas. Pas je životinja na četiri noge, koja živi na ulici, hrani se otpacima, pokušava da ujede gumu od automobila u pokretu i u čoporima napada decu i odrasle. Pas je apsolutni gospodar beogradskih ulica i ako želite da mu se suprotstavite, morate prethodno dvaput razmisliti. On ima četiri noge, a vi samo dve. On ima čeljust kojom grize kosti, a vi gubicu kojom gnjavite ćevape. On laje, a vi govorite. Sve u svemu, na safari po beogradskim ulicama nemojte polaziti bez suzavca. Osim psa, na trotoaru možete sresti i mačku, miša, pacova i bubašvabu. Pacov može porasti do veličine trogodišnjeg deteta, a bubašvaba do veličine odraslog miša, a nekad čak i više. Ove životinje su uglavnom prijateljski nastrojene, nekad čak do te mere, da u pojedinim stanovima možete pronaći pacova u WC šolji ili bubašvabu u patici. O mišu u kesi s hlebom i da ne govorimo. Od letećih životinja, tu su vrane, gačci i gavranovi, koji se svi odlikuju tamnom bojom, velikim kljunovima, jedenjem smeća i graktanjem. Za ove životinje može se slobodno reći da predstavljaju simbol naše zemlje. Kao što u Americi možete videti ponosnog američkog orla kako klikće, tako u Beogradu u zoru možete čuti ptice kako grakću, a ako ste uprakirali kola ispod njihovog gnezda, moći ćete da se detaljno upoznate i sa njihovim izmetom. Ukoliko ste uparkirali kola na istom mestu dve noći zaredom, ona će postati bela, bez obzira na boju u saobraćajnoj. Osim ovih ptica, tu su i golubovi, poznatiji kao leteći pacovi, kao i simbol Beograda, dobri vrabac, koji, kao i mnoge druge dobre stvari, izumire. Ali, nema veze, tu su zato slepi miševi, kojih mora biti u svakom poštenom parku i tavanu. Slepi miš će veoma rado da vam uleti u stan i obrnuti sedamsto krugova ispod lustera, a ukoliko pokušate da ga oterate, sakriće se iza ormara i tamo odgajiti svoju slepu mišju porodicu. Ipak, tu beogradskoj avijaciji nije kraj. Preko leta naročitu pažnju treba obratiti na četerdeset hiljada crvenih plikova koji će vam se pojaviti po telu posle večernje šetnje pored reke. Nije to ništa, to samo naši mali dobri drugari komarci piju vašu nečistu krv. Uzmite, ipak, s rezervom tvrdnje da se komarci u Beogradu pojavljuju samo preko leta, pošto ih bez ikakvih problema u svom memljivom liftu, zagušljivom predsoblju ili smrdljivom podrumu možete naći u bilo koje doba godine. Da vidimo, da li je to sve? Nažalost, nije - tu su i ljudi.
Blize se izbori a ni jedna partija od zaoslenosti,Kosova ,Haga ,para,korupcije ... ne govori o ovom pitanju vaznom za Srbiju.
Koliko su stanovnici Srbije upoznati u kakvoj okolini zive ?Sta radi drzava po tom pitanju ? Zasto nijedna partija ne spominje ovo pitanje vazno za drzavu u predizbornoj kampanji?
Smeštena na samo dvadesetak minuta vožnje kolima od centra Beograda, ova oaza neobičnog vazduha preporodiće svakog putnika namernika, naviklog na teška zagađenja u mestu prebivališta. Naime, koncentracije štetnih materija u vazdušnoj banji Pančevo toliko su visoke da će vam povratak kući izgledati kao povratak u raj. Pitali ste se zašto su Pančevci tako loši vozači? Niste u pravu, Pančevci su savršeni vozači, jedino što su neprestano opijeni originalnim pančevačkim isparenjima, zbog čega za volanom imaju utisak kako vreme prolazi sporije, pa samim tim i reaguju sa zakašnjenjem (nepomeranje vozila, čak iako je zeleno, zaustavljanje na znaku STOP u trajanju od 30 minuta, propuštanje konjske zaprege udaljene 3 kilometra, itd.). Ipak, posle samo petnaest minuta posete ovom jedinstvenom rezervatu nečistog vazduha i sami ćete osetiti opijenost, karakterističnu za stanovništvo ovog egzotičnog podneblja, te vam spavanje za volanom, dok čekate zeleno u samom centru grada, neće predstavljati nikakav problem. Za avanturiste, u ponudi su i nezvanična poseta Azotari ili Petrohemiji, tokom koje ćete, skokom preko ograde, biti u prilici da se približite samom epicentru pančevačkih opojnih gasova. Ukoliko želite da osetite pravi ugođaj, prilikom posete ovim objektima nemojte nositi gas masku niti bilo kakav drugi oblik zaštite. Prilikom posete vodite računa o tome da vas domoroci razuma pomućenog originalnim pančevačkim otrovima možda neće najbolje razumeti šta im govorite, ali će vas to konačno dovesti i u priliku da nešto smuvate. Ukoliko ste zabrinuti za svoj noćni provod na ovom egzotičnom mestu – ne brinite! Dovoljno je samo udisati originalni pančevački vazduh i provešćete se bolje nego da ste uzeli bilo koji opijat, bez opasnosti od lišavanja slobode. I što je najlepše, sve je besplatno!
REZERVAT PRIRODE BORSKO JEZERO
Na samo nekoliko sati vožnje od Beograda ka istoku leži jedinstven prirodni crni dragulj – Borsko jezero. Smešteno u podnožju prelepih planina istočne Srbije, ovo jezero je jedinstveno po tome što u njemu nema živog sveta, ako ne računamo bakterije iz mokraće onih koji u njega uriniraju, a koje su u stanju da u originalnoj borskoj vodi prežive i čitavih četrdeset sekundi. Viševekovnom eksploatacijom rudnih blaga ovog kraja i revnosnim trpanjem đubreta u jezero, došlo se do mesta idealnog za nesrećno detinjstvo vašeg deteta. Nema više rude, a nema ni onih koji bi uložili novac radi dodatnog zagađenja ove fantastično zagađene oblasti. Što se faune tiče, ovde možete naleteti na Borane, vrstu u izumiranju. Borani žive u svojim naseobinama na samo nekoliko kilometara od Borskog jezera i likom podsećaju na ljude, samo što su brižljivom nepažnjom države polako počeli da se pretvaraju u senke bez sreće i života. Možete ih fotografisati, ali ih nemojte dražiti, niti hraniti, pošto Borani nisu navikli na bilo kakvo lepo postupanje prema njima, pa se ne zna kakva može biti njihova reakcija. Najveća naseobina Borana zove se Bor i rekorder je Srbije u strmoglavom padanju cene stambenog kvadrata. Posebno zanimljiv lokalitet predstavlja i vila poznatog srpskog vlastelina Slobodana Miloševića, koja se nalazi na obližnjem brdu i do koje se može stići asfaltnim putem ili helikopterom, a koju u nastupu osvetničkog besa možete miropomazati originalnom vodom iz Borskog jezera.
STANIŠTA DIVLJIH ŽIVOTINJA ZABELA, SREMSKA MITROVICA, VALJEVO, NIŠ I BAČVANSKA
Ukoliko ste avanturista, poseta ustanovama zatvorenog tipa u Zabeli, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Nišu ili Bačvanskoj je provod kakav ne smete da propustite. Dovoljno je samo nekoga da ubijete, opljačkate ili silujete i ukoliko ne potplatite nijedno službeno lice, duži boravak na ovakvom mestu vam je zagarantovan. Ono što vas sigurno čeka su memljivi zidovi, manjak dnevnog svetla, nezdrava ishrana i nedostatak informacija spolja. Ukoliko se u nekom trenutku predomislite, za relativno male pare možete od uniformisanog čuvara staništa dobiti mobilni telefon, preko koga ćete bližnjima moći da prenesete kako vam je, a možete naručiti i neko ubistvo, pošto je to na ovakvim mestima običaj. Bićete u društvu s bićima koja su nekad bili ljudi, ali su originalnim vaspitnim tretmanom, pretvoreni u divlje životinje, spremne na sve, pa i na to da vas obljube u tami ili sebi ušiju usta federom od hemijske olovke. S vremena na vreme, divlje životinje se pobune i zatraže da pre isteka ugovorenog boravka u staništu izađu na slobodu. Nema problema, tu je Vlada Srbije da se s njom oko svega dogovorite. Hoćete napolje malo ranije? Nema frke! Ubili taštu? Ma kakve ima veze! Samo pozovite članove uže rodbine da glasaju za ustav i bićete na slobodi. Ako se skupi skupštinska većina. Ako ne, kakve veze ima, ionako ste se pretvorili u životinju, koj ćete *urac napolju. Tamo nema rešetaka i sija ono odvratno radioaktivno sunce.
NACIONALNI PARKOVI VINČA I BARIČ
Na samo dvadeset minuta vožnje trista sedmicom od Ustaničke, nalazi se nesuđeno stanište naše prve atomske bombe - Nuklearni institut u Vinči. Zašto je ovaj institut podignut? Da bismo napravili atomsku bombu, a ako ne može, onda barem atomsku centralu. Zašto je ovaj institut podignut tako blizu Beograda? Pa, kako biste drugačije podizali nivo adrenalina u Beograđanima tokom bombardovanja, ako nemaju u neposrednoj blizini svog voljenog grada institut sa gomilom radioaktivnih stvari u buradima. Jao, kako je to samo uzbudljivo. U neposrednoj blizini instituta nalazi se i jedinstveno nalazište povoljnih polovnih delova za micubiši, a malo dalje se nalazi i već izvikano nalazište nekakvih drevnih nesrba, koji nam samim tim uopšte nisu ni interesantni, štaviše, slobodno možemo da tvrdimo kako bismo voleli da celo područje postane u dovoljnoj meri radioaktivno kako bi prokleti stranci konačno prestali da se bave nekakvih smrdljivim nesrbima na svetoj srpskoj zemlji.
Ako se mrdnete nekoliko centimetara ulevo na mapi, naići ćete na pravu iskru među srpskim nacionalnim uspesima. Samo čeka da pukne od sreće što je imamo. Nalazi se u Bariču, ne znamo šta proizvodi, ali znamo da je opasno, jer svi stavljamo krpe na usta kad tamo nešto procuri i vetar ga ponese ka severu. Ovo mesto ne možete čak ni da posetite, jer pretpostavljamo da ga čuvaju naoružani lovočuvari, koji će drage volje da pripucaju ako se neko tamo muva. Zašto dužiti vatreno oružje ako ga ne upotrebljavaš?
ZOOLOŠKI VRT BEOGRAD
Nije u pitanju ograđeni prostor na Kalemegdanu, u kome možete u zamenu za novac gledati životinje iz Afrike, već je u pitanju neograđeni prostor u Srbiji, u kome živi ko zna koliko miliona životinja. Na vrhu lanca ishrane u Beogradu je pas. Pas je životinja na četiri noge, koja živi na ulici, hrani se otpacima, pokušava da ujede gumu od automobila u pokretu i u čoporima napada decu i odrasle. Pas je apsolutni gospodar beogradskih ulica i ako želite da mu se suprotstavite, morate prethodno dvaput razmisliti. On ima četiri noge, a vi samo dve. On ima čeljust kojom grize kosti, a vi gubicu kojom gnjavite ćevape. On laje, a vi govorite. Sve u svemu, na safari po beogradskim ulicama nemojte polaziti bez suzavca. Osim psa, na trotoaru možete sresti i mačku, miša, pacova i bubašvabu. Pacov može porasti do veličine trogodišnjeg deteta, a bubašvaba do veličine odraslog miša, a nekad čak i više. Ove životinje su uglavnom prijateljski nastrojene, nekad čak do te mere, da u pojedinim stanovima možete pronaći pacova u WC šolji ili bubašvabu u patici. O mišu u kesi s hlebom i da ne govorimo. Od letećih životinja, tu su vrane, gačci i gavranovi, koji se svi odlikuju tamnom bojom, velikim kljunovima, jedenjem smeća i graktanjem. Za ove životinje može se slobodno reći da predstavljaju simbol naše zemlje. Kao što u Americi možete videti ponosnog američkog orla kako klikće, tako u Beogradu u zoru možete čuti ptice kako grakću, a ako ste uprakirali kola ispod njihovog gnezda, moći ćete da se detaljno upoznate i sa njihovim izmetom. Ukoliko ste uparkirali kola na istom mestu dve noći zaredom, ona će postati bela, bez obzira na boju u saobraćajnoj. Osim ovih ptica, tu su i golubovi, poznatiji kao leteći pacovi, kao i simbol Beograda, dobri vrabac, koji, kao i mnoge druge dobre stvari, izumire. Ali, nema veze, tu su zato slepi miševi, kojih mora biti u svakom poštenom parku i tavanu. Slepi miš će veoma rado da vam uleti u stan i obrnuti sedamsto krugova ispod lustera, a ukoliko pokušate da ga oterate, sakriće se iza ormara i tamo odgajiti svoju slepu mišju porodicu. Ipak, tu beogradskoj avijaciji nije kraj. Preko leta naročitu pažnju treba obratiti na četerdeset hiljada crvenih plikova koji će vam se pojaviti po telu posle večernje šetnje pored reke. Nije to ništa, to samo naši mali dobri drugari komarci piju vašu nečistu krv. Uzmite, ipak, s rezervom tvrdnje da se komarci u Beogradu pojavljuju samo preko leta, pošto ih bez ikakvih problema u svom memljivom liftu, zagušljivom predsoblju ili smrdljivom podrumu možete naći u bilo koje doba godine. Da vidimo, da li je to sve? Nažalost, nije - tu su i ljudi.
Blize se izbori a ni jedna partija od zaoslenosti,Kosova ,Haga ,para,korupcije ... ne govori o ovom pitanju vaznom za Srbiju.
Koliko su stanovnici Srbije upoznati u kakvoj okolini zive ?Sta radi drzava po tom pitanju ? Zasto nijedna partija ne spominje ovo pitanje vazno za drzavu u predizbornoj kampanji?
