- Poruka
- 7.375
Londonu je ovih dana objavljen izveštaj o uticaju globalnog zagrevanja na globalnu ekonomiju i globalnu potrebu za pijaćom vodom.
Zaključak do koga je došao autor izveštaja Ser Nikolas Stern, svojevremeno glavni ekonomista Svetske banke, vrlo je dramatičan: ukoliko smesta ne preduzmemo korake u pravcu zauzdavanja klimatskih promena, svet će za 50 godina biti suočen s ekonomskim i socijalnim poremećajima kakve su u 20. veku izazvala dva svetska rata ili takozvana velika ekonomska depresija u svetu početkom 30-tih godina.
Njegov izveštaj podrazumeva da se u sprečavanje klimatskih promena uključi čitav svet, no upravo bi na tome taj projekat mogao da se sruši. Upriličen na zahtev britanskog ministra finansija Gordona Brauna, izveštaj, medjutim, sadrži dramatična upozorenja, pre svega vezana za svetsku privredu.
Na osnovu raspoloživih naučnih podataka vezanih za klimatske promene vodećih svetskih institucija, Ser Nikolas je došao do zaključka da bi globalno otopljavanje u narednim decenijama moglo da dovede do dramaticnih ekonomskih i socijalnih promena.
"Glečeri i snežni pokrivač na Himalajima bi se smanjili. To bi značilo da bi snabdevanje vodom više stotina miliona, možda čak i milijarde ljudi, bilo ozbiljno ugroženo. Ako se setimo posledica uragana Katrina, one bi u ovom slučaju bile slične, ali višestruko jače i šire rasprostranjene.
Setimo se takođe i letnjih žega u Evropi 2003. godine - takvi ekstremi bi već kroz 50 godina mogli da postanu uobičajeni, s tim da bi bili još izraženiji. To ne može da se ne odrazi na način na koji vodimo svakodnevni život", ukazuje on.
Zbog toga je neophodno, upozorava Ser Nikolas, smesta preduzeti odgovarajuću akciju jer što duže čekamo, posledice globalnog otopljavanja biće sve teže ukrotive.
Savetnik britanske vlade ima i jasnu računicu vezanu za cenu zaustavljanja klimatskih promena. To će nas, kaže, koštati jedan odsto bruto nacionalnog proizvoda.
"To može da se reši putem poreza, putem razmene kvota za emisije ugljen dioksida, može da se reši kroz nove regulative vezane za standarde zagađivanja u novim automobilima ili robi široke potrošnje. Dakle, ako budemo delovali na međunarodnom nivou, možemo da nastavimo da se razvijamo i rastemo. No, u tom grmu i leži zec.
Da li, naime, na međunarodnom nivou postoji spremnost za tako nešto, ako se uzme u obzir sudbina, na primer Protokola iz Kjotoa, za koji Vašington ne želi da čuje, tvrdeći da je zasnovan na nepouzdanim naučnim podacima", otvoreno ukazuje Ser Nikolas Stern, ali ipak ostaje optimista da će se "svet prizvati pameti".
Međutim, stručnjak za ekološka pitanja na prvo mesto teškoća i problema, prema očekivanju, stavlja SAD. "SAD su najveći proizvođač gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i u ukupnom iznosu i po glavi stanovnika. Ukoliko neko ne ubedi Vašington da se energično i iskreno uključi u borbu protiv klimatskih promena, sve manje-više gubi smisao.
Drugi problem je što zemlje u razvoju, među njima Indija i Kina, imaju nisku stopu emisija štetnih gasova po glavi stanovnika. Pitanje koje postavljaju jeste zašto bi i dalje smanjivale te emisije.
One ne žele da im ekološka problematika ugrožava privredni rast. Treće - nema globalnih ekomskih podsticaja koji bi pomogli Kini ili Indiji da sa jeftinog uglja, koji je ozbiljan zagađivač, pređu na skuplji ugalj koji manje zagađuje.
I četvrti, po mom mišljenju najveći problem, jeste taj što u bilo kom demokratskom društvu sprovođenje dramatičnih ekonomskih promena kakve predviđa Ser Nikolas zahteva da neki hrabar političar izađe pred birače i obeća im da će, ako samo malo zategnu kaiš, njihova deca i unuci imati svetliju budućnost. Političarima, očigledno, to prilično teško pada"...
Iako ostaje neopoziva činjenica da su SAD najveći zagadjivač atmosfere oko naše planete, očekuje se da će ih kroz koju deceniju preteći Kina. Vlasti u Pekingu, kako se čini, za sada smatraju da im je privredni rast važniji od ekologije.
Kina proizvodi više uglja od bilo koje druge zemlje na svetu, a potrošnja nafte se u poslednjih deset godina udvostručila. Uz to, sve bogatija srednja klasa kupuje sve više automobila, što doprinosi zagađenju - kineski gradovi spadaju među najzagađenije na svetu.
Državno rukovodstvo ističe da je svesno problema koje izaziva efekat staklene bašte i najavljuje planove za proizvodnju deset odsto potrebne energije iz obnovljivih izvora, uz izgradnju novih nuklearnih elektrana.
Peking je ratifikovao Protokol iz Kjotoa, ali kao zemlja u razvoju, Kina nije obavezna da smanji emisije štetnih gasova.
U tome i jeste problem, Kina veruje da ograničavanje emisija dovodi u pitanje ekonomski rast. Vlada obećava da će učiniti više za čovekovu okolinu ali, što se nje tiče, privredni rast je na prvom mestu.
Izveštaj Nikolasa Sterna pobrao je aplauze u Britaniji, gde ga je premijer Toni Bler opisao kao alarm za buđenje sveta. "Posledice po našu planetu su bukvalno katastrofalne i one se neće dogoditi u nekoj dalekoj naučno-fantastičnoj budućnosti, već još tokom našeg života. Takođe, ako smesta ne preduzmemo mere, te posledice će biti neizbežne i nepopravljive", rekao je Bler. Ministar finansija Gordon Braun, koji je i naručio izveštaj, najavio je da će vlada parlamentu podneti predlog zakona u kojem će se Britanija obavezati na smanjenje emisija ugljendioksida za 60 odsto do 2050. godine.
Zaključak do koga je došao autor izveštaja Ser Nikolas Stern, svojevremeno glavni ekonomista Svetske banke, vrlo je dramatičan: ukoliko smesta ne preduzmemo korake u pravcu zauzdavanja klimatskih promena, svet će za 50 godina biti suočen s ekonomskim i socijalnim poremećajima kakve su u 20. veku izazvala dva svetska rata ili takozvana velika ekonomska depresija u svetu početkom 30-tih godina.
Njegov izveštaj podrazumeva da se u sprečavanje klimatskih promena uključi čitav svet, no upravo bi na tome taj projekat mogao da se sruši. Upriličen na zahtev britanskog ministra finansija Gordona Brauna, izveštaj, medjutim, sadrži dramatična upozorenja, pre svega vezana za svetsku privredu.
Na osnovu raspoloživih naučnih podataka vezanih za klimatske promene vodećih svetskih institucija, Ser Nikolas je došao do zaključka da bi globalno otopljavanje u narednim decenijama moglo da dovede do dramaticnih ekonomskih i socijalnih promena.
"Glečeri i snežni pokrivač na Himalajima bi se smanjili. To bi značilo da bi snabdevanje vodom više stotina miliona, možda čak i milijarde ljudi, bilo ozbiljno ugroženo. Ako se setimo posledica uragana Katrina, one bi u ovom slučaju bile slične, ali višestruko jače i šire rasprostranjene.
Setimo se takođe i letnjih žega u Evropi 2003. godine - takvi ekstremi bi već kroz 50 godina mogli da postanu uobičajeni, s tim da bi bili još izraženiji. To ne može da se ne odrazi na način na koji vodimo svakodnevni život", ukazuje on.
Zbog toga je neophodno, upozorava Ser Nikolas, smesta preduzeti odgovarajuću akciju jer što duže čekamo, posledice globalnog otopljavanja biće sve teže ukrotive.
Savetnik britanske vlade ima i jasnu računicu vezanu za cenu zaustavljanja klimatskih promena. To će nas, kaže, koštati jedan odsto bruto nacionalnog proizvoda.
"To može da se reši putem poreza, putem razmene kvota za emisije ugljen dioksida, može da se reši kroz nove regulative vezane za standarde zagađivanja u novim automobilima ili robi široke potrošnje. Dakle, ako budemo delovali na međunarodnom nivou, možemo da nastavimo da se razvijamo i rastemo. No, u tom grmu i leži zec.
Da li, naime, na međunarodnom nivou postoji spremnost za tako nešto, ako se uzme u obzir sudbina, na primer Protokola iz Kjotoa, za koji Vašington ne želi da čuje, tvrdeći da je zasnovan na nepouzdanim naučnim podacima", otvoreno ukazuje Ser Nikolas Stern, ali ipak ostaje optimista da će se "svet prizvati pameti".
Međutim, stručnjak za ekološka pitanja na prvo mesto teškoća i problema, prema očekivanju, stavlja SAD. "SAD su najveći proizvođač gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i u ukupnom iznosu i po glavi stanovnika. Ukoliko neko ne ubedi Vašington da se energično i iskreno uključi u borbu protiv klimatskih promena, sve manje-više gubi smisao.
Drugi problem je što zemlje u razvoju, među njima Indija i Kina, imaju nisku stopu emisija štetnih gasova po glavi stanovnika. Pitanje koje postavljaju jeste zašto bi i dalje smanjivale te emisije.
One ne žele da im ekološka problematika ugrožava privredni rast. Treće - nema globalnih ekomskih podsticaja koji bi pomogli Kini ili Indiji da sa jeftinog uglja, koji je ozbiljan zagađivač, pređu na skuplji ugalj koji manje zagađuje.
I četvrti, po mom mišljenju najveći problem, jeste taj što u bilo kom demokratskom društvu sprovođenje dramatičnih ekonomskih promena kakve predviđa Ser Nikolas zahteva da neki hrabar političar izađe pred birače i obeća im da će, ako samo malo zategnu kaiš, njihova deca i unuci imati svetliju budućnost. Političarima, očigledno, to prilično teško pada"...
Iako ostaje neopoziva činjenica da su SAD najveći zagadjivač atmosfere oko naše planete, očekuje se da će ih kroz koju deceniju preteći Kina. Vlasti u Pekingu, kako se čini, za sada smatraju da im je privredni rast važniji od ekologije.
Kina proizvodi više uglja od bilo koje druge zemlje na svetu, a potrošnja nafte se u poslednjih deset godina udvostručila. Uz to, sve bogatija srednja klasa kupuje sve više automobila, što doprinosi zagađenju - kineski gradovi spadaju među najzagađenije na svetu.
Državno rukovodstvo ističe da je svesno problema koje izaziva efekat staklene bašte i najavljuje planove za proizvodnju deset odsto potrebne energije iz obnovljivih izvora, uz izgradnju novih nuklearnih elektrana.
Peking je ratifikovao Protokol iz Kjotoa, ali kao zemlja u razvoju, Kina nije obavezna da smanji emisije štetnih gasova.
U tome i jeste problem, Kina veruje da ograničavanje emisija dovodi u pitanje ekonomski rast. Vlada obećava da će učiniti više za čovekovu okolinu ali, što se nje tiče, privredni rast je na prvom mestu.
Izveštaj Nikolasa Sterna pobrao je aplauze u Britaniji, gde ga je premijer Toni Bler opisao kao alarm za buđenje sveta. "Posledice po našu planetu su bukvalno katastrofalne i one se neće dogoditi u nekoj dalekoj naučno-fantastičnoj budućnosti, već još tokom našeg života. Takođe, ako smesta ne preduzmemo mere, te posledice će biti neizbežne i nepopravljive", rekao je Bler. Ministar finansija Gordon Braun, koji je i naručio izveštaj, najavio je da će vlada parlamentu podneti predlog zakona u kojem će se Britanija obavezati na smanjenje emisija ugljendioksida za 60 odsto do 2050. godine.
