DRUŠTVO - AKTUELNO - Ponedeljak, Novembar 20, 2006 12:39
Parafiranjem mirovnog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu 21. novembra 1995. godine, zvanično je okončan troipogodišnji rat u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.

Sporazumom, koji je parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.

Sporazum su, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević. Mirovni sporazum su tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. Milošević, Tuđman i Izetbegović zvanično potpisali u Jelisejskoj palati u Parizu.

Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavnje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun. Sva trojica glavnih aktera Dejtonskog sporazuma Tuđman, Izetbegović i Milošević su u međuvremenu preminuli.

Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović koji je, kao tadašnji ministar spoljnih poslova SRJ, bio jedan od učesnika u nastajanju Dejtonskog sporazuma, dobrovoljno se predao Tribunalu u Hagu 20. januara 2003. pred kojim je četiri godine ranije optužen za ratne zločine na Kosovu. Jugoslovenski parlament je 13. novembra 2002. ratifikovao Dejtonski sporazum, čime je Jugoslavija jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BIH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona.

Prvih pet godina nakon postizanja sporazuma, u Dejtonu je svakog novembra međunarodnim skupovima obeležavana godišnjica okončanja rata u BiH. Poslednji put predstavnici država potpisnica i međunarodni posrednici okupili su se u Rajt-Petersonu u novembru 2000, ali obeležavanju jubileja tada nije prisustvovao niko od potpisnika.

Bivši međunarodni izaslanik za Balkan Ričard Holbruk, koji se smatra glavnim arhitektom sporazuma, rekao je u oktobru prošle godine u Sarajevu da je Dejtonski sporazum zaustavio rat u BiH, ali da u njemu postoje i neke greške, nastale, uglavnom, zbog njegovog nesprovođenja. Holbruku je na desetogodišnjicu potpisivanja sporazuma u Dejtonu uručena Dejtonska nagrada za mir u znak priznanja za postiznaje Dejtonskog sporazuma.

Priznanje koje se dodeljuje za poseban doprinos obnovi društava razorenih ratom ranije su dobili bivši američki predsednik Bil Klinton i Džordž Soroš. Poslednjih godina politicari u BiH, međunarodni predstavnici i pojedine međunarodne institucije ukazivali su na potrebu revizije Dejtonskog sporazuma.

Bivši Visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun je tokom svog mandata isticao da je Dejtonski sporazum osnovno, ali ne i konačno rešenje za BiH i da eventualne promene moraju doći iz same BiH. I njegov prethodnik Volfgang Petrič je prošle godine ocenio da je neophodna reforma Dejtonskog sporazuma kako bi BiH postala funkcionalna država koja može da pregovara sa Evropskom unijom.

Reviziju Dejtonskog sporazuma zatražila je krajem 2004. uticajna grupa poslanika Evropskog parlamenta i evropskih političara u Strazburu. Tada je na 'Evropskoj konferenciji justicija paks' usvojena izjava o nužnosti revizije Dejtona.

U Briselu je od 12. do 14. novembra prošle godine održana konferencija o ustavnim promenama u BiH, na kojoj lideri osam najvećih političkih stranaka iz BiH nisu uspeli da se dogovore o bitnijim izmenama Dejtonskog sporazuma, ali je postignuta saglasnost da se ojačaju strukture vlasti i učine efikasnijim. Za kraj godine planiran je nastavak tih razgovora u SAD.