Mit dunavskih rusalki
Zainteresovan član
- Poruka
- 416
Лист политика пише о томе да је усвојен полицијски етички кодекс. Тешко да би се нашао неко ко би оспорио потребу доношења али и примене Кодекса полицијске етике. Очигледна потреба прихватања одређених европских и светских стандарда у области заштите људских и грађанских права и инкорпорацију њихове заштите у кодексу и наше полиције, дефинитивно представља искорак, додуше нормативни, али први, потребан. Летимичним погледом овог чланка и на набрајане елементе, стиче се утисак да је рецидив самоуправног нормативизма у многоме присутан, који се називао: ресавска школа (преписивачка). Наиме, све наведено је већ нормирано у низу, што закона, што међународних конвенција. Не искључујем погрешан закључак, што ће ме натерати да текст Кодекса потражим на сајту МУПа.
Мене провоцира једна друга ствар. Овим чланком је направљен осврт на понашање полицајаца ван дужности. Не негирајући грађанску обавезу деловања у извесним ситуацијама, поставља се међутим једно основно питање које представља по мом схватању, предходно питање. Да ли је полицајац пре свега грађанин. Дефинитивно јесте. Ако је тако, онда свако од полицајаца, када заврши свој посао, требало би да, као и сваки други грађанин скине униформу, пресвуче се, одложи оружје и има права и обавезе као и сваки други грађанин, као ја, на пример, или било који други читалац, укључујући и обавезу да се легитимише на захтев полицајца у служби. А да ли је код нас тако. Не наравно. Наши полицајци су у служби 24 часа, па и кад је у кревету (то нјихове супруге најбоље знају!). Многи од њих изузетно облаче грађанскуо одело само кад иде на неке свадбе, на славу и дочек новегодине, а, да и када иде у кревет. Власт јесте сласт и злоупотреба је могућа. Тешко да ће те наћи грађанина који вам неће потврдити овај став конкретним случајем којем је био очевидац. Или конкретно, полицајац ван дужности не сме да носи униформу и да буде наоружан. Дозволу за ношење оружја може да прибави под истим условима као и било који други грађанин. Свесни смо да је било случајева да су припадници полидије били чланови организованих криминалних банди, да су вршили убиства под различитим околностима службеним оружјем и у униформи, да су злоупотреблјавали униформу итд. итд.
Много тога је потребно изменити у нашој полицији, будући да она није онај заштитник режима какав је била у време највећег сина наших братских народа и народности, Друга Тита, полиција је пре свега у функцији грађана, као и сама држава уосталом.
Мене провоцира једна друга ствар. Овим чланком је направљен осврт на понашање полицајаца ван дужности. Не негирајући грађанску обавезу деловања у извесним ситуацијама, поставља се међутим једно основно питање које представља по мом схватању, предходно питање. Да ли је полицајац пре свега грађанин. Дефинитивно јесте. Ако је тако, онда свако од полицајаца, када заврши свој посао, требало би да, као и сваки други грађанин скине униформу, пресвуче се, одложи оружје и има права и обавезе као и сваки други грађанин, као ја, на пример, или било који други читалац, укључујући и обавезу да се легитимише на захтев полицајца у служби. А да ли је код нас тако. Не наравно. Наши полицајци су у служби 24 часа, па и кад је у кревету (то нјихове супруге најбоље знају!). Многи од њих изузетно облаче грађанскуо одело само кад иде на неке свадбе, на славу и дочек новегодине, а, да и када иде у кревет. Власт јесте сласт и злоупотреба је могућа. Тешко да ће те наћи грађанина који вам неће потврдити овај став конкретним случајем којем је био очевидац. Или конкретно, полицајац ван дужности не сме да носи униформу и да буде наоружан. Дозволу за ношење оружја може да прибави под истим условима као и било који други грађанин. Свесни смо да је било случајева да су припадници полидије били чланови организованих криминалних банди, да су вршили убиства под различитим околностима службеним оружјем и у униформи, да су злоупотреблјавали униформу итд. итд.
Много тога је потребно изменити у нашој полицији, будући да она није онај заштитник режима какав је била у време највећег сина наших братских народа и народности, Друга Тита, полиција је пре свега у функцији грађана, као и сама држава уосталом.
