Aleksa Šantić
Prikazujem rezultate 1 do 21 od 21

Tema: Aleksa Šantić

  1. #1
    Početnik Duffman (avatar)
    Učlanjen
    20.09.2006.
    Poruke
    8
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Aleksa Šantić

    Zna li neko gdje mogu da nadjem analizu ove pjesme?



  2. #2
    Elita Prisoner (avatar)
    Učlanjen
    21.01.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    van foruma
    Poruke
    20.594
    Tekstova u blogu
    15
    Reputaciona moć
    260

    Podrazumevano Re: Aleksa Santic - Boka

    A, ne. Sad ću poslušati Ofi.. . Pesma nije teška, a korisno je učiti se u životu da imaš i sopstveno mišljenje. Pročitaj je pažljivo, postavljaj sam sebi pitanja, razmišljaj i eto ti analize. Pozz.

  3. #3
    Početnik Duffman (avatar)
    Učlanjen
    20.09.2006.
    Poruke
    8
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Aleksa Santic - Boka

    To sam planirao da uradim preko vikenda ali nam rece profesor rece u sredu da je spremimo za petak a u cetvrtak imamo kontrolni iz matematike. Inace nebih ovo postavio na forum.

  4. #4
    Elita Prisoner (avatar)
    Učlanjen
    21.01.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    van foruma
    Poruke
    20.594
    Tekstova u blogu
    15
    Reputaciona moć
    260

    Podrazumevano Re: Aleksa Santic - Boka

    Ok. u tom slučaju. Petak je sutra, hoćeš li stići? Ako ti ipak zaškripi, javi..

  5. #5
    Aktivan član srećica (avatar)
    Učlanjen
    18.03.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Pančevo je mali grad,u njemu sve se zna...
    Poruke
    1.548
    Reputaciona moć
    66

    Podrazumevano aleksa santic

    dobro vece svima!
    da li bi mogli ljubitelji alekse santica nesto vise da mi kazu o njegovoj pesmi VECE NA SKOLJU?

    zahvalna!
    :)

  6. #6
    Elita Prisoner (avatar)
    Učlanjen
    21.01.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    van foruma
    Poruke
    20.594
    Tekstova u blogu
    15
    Reputaciona moć
    260

    Podrazumevano Re: aleksa santic

    VEČE NA ŠKOLJU

    Pučina plava
    Spava,
    Prohladni pada mrak.
    Vrh hridi crne
    Trne
    Zadnji rumeni zrak.

    I jeca zvono
    Bono,
    Po kršu dršće zvuk,
    S uzdahom tuge
    Duge,
    Ubogi moli puk.

    Kleče kosturi
    Suri
    Pred likom boga svog-
    Ištu. Al tamo,
    Samo
    Ćuti raspeti Bog.

    I san sve bliže
    Stiže,
    Prohladni pada mrak,
    Vrh hridi crne
    Trne
    Zadnji rumeni zrak.

    (1904)

  7. #7
    Aktivan član srećica (avatar)
    Učlanjen
    18.03.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Pančevo je mali grad,u njemu sve se zna...
    Poruke
    1.548
    Reputaciona moć
    66

    Podrazumevano Re: aleksa santic

    to imam i ja u knjizi, ali mi je potrebno vise o toj pesmi. hvala u svakom slucaju
    :)

  8. #8
    Buduća legenda Hellen (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    30.131
    Reputaciona moć
    921

    Podrazumevano Re: aleksa santic

    Тема песме ти је ваљда јасна.

    Овде су интересантне асонанце и алитерације!

  9. #9
    Aktivan član Joliva (avatar)
    Učlanjen
    05.05.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    sunčana strana ulice
    Poruke
    1.231
    Tekstova u blogu
    18
    Reputaciona moć
    62

    Podrazumevano Re: aleksa santic

    Песма је интересантна '' на око'' , тј. графички. Има доста одлика симболизма.Добија се визуелни и звучни ефекат, осећају се мириси и боје...
    Асонанце- понављање вокала о - ''звоно боно'' - дочаравање звоњаве звона са локалне цркве- појачавање емоције туге и безнађа,
    асонанца вокала у - '' с уздахом туге , дуге'' - туга, глад,очајавање и ћутање '' распетог Бога'' који као да не чује молитве народа.
    '' Врх хриди црне трне'' - алитерација консонанта р- дочаравање херцеговачког ''крша'' и мелодије звона, која се одбија о стене.
    ( Тема : суша у Херцеговини, глад, безнађе, молитва народа у цркви за кишу ........ )

  10. #10
    Početnik Minka (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2006.
    Poruke
    41
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: aleksa santic

    Hm, po ovom velikanu ja dobih ime...

  11. #11
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.10.2005.
    Poruke
    116
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: aleksa santic

    Izvolite i uzivajte .Tu su celokupna dela .

    http://www.aleksasantic.com/

  12. #12
    Veoma poznat gazela (avatar)
    Učlanjen
    06.05.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    10.202
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    144

    Podrazumevano Aleksa Santic

    Moj omiljeni...

  13. #13
    Veoma poznat gazela (avatar)
    Učlanjen
    06.05.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    10.202
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    144

    Podrazumevano Re: Aleksa Santic

    JEDNA SUZA

    Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te. –
    U tvojoj bašti ja te vidjeh juče,
    Gdje bereš krupne raspukle granate.

    Mila, ko zlatno nebo poslje tuče,
    U tihu hladu stare kruške one,
    Sjede ti djeca i zadaću uče.

    Nad sedrvanom leptiri se gone
    I sjajne kapi, sa bezbroj rubina,
    Rasipaju se, dok polako tone

    Jesenje sunce... I, ko sa visina
    Olovni oblak po duši mi pade,
    Najcrnji pokrov bola i gorčina.

    I kobna miso moriti me stade:
    Što moja nisi, i što smiraj dana
    Ne nosi meni zvijezde, no jade?

    Što moje bašte ostaše bez grana
    I slatka ploda, što rađa i zrije
    Na vatri sunca?... Gdje su jorgovana

    Vijenci plavi?... Gdi je kletva, gdi je?
    Vaj, vjetar huji... a ja mislim na te,
    I sve te gledam, kroz suzu što lije,
    Gdje bereš slatke, raspukle granate.

  14. #14
    Aktivan član Joliva (avatar)
    Učlanjen
    05.05.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    sunčana strana ulice
    Poruke
    1.231
    Tekstova u blogu
    18
    Reputaciona moć
    62

    Podrazumevano Re: aleksa santic

    EMINA


    Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
    Prođoh pokraj bašte staroga imama;
    Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
    S ibrikom u ruci stajaše Emina.

    Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
    Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
    Pa još kad se šeće i plećima kreće...
    - Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!...

    Ja joj nazvah selam. Al' moga mi dina,
    Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
    No u srebren ibrik zahitila vode
    Pa po bašti đule zalivati ode;

    S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
    Rasplete joj one pletenice guste,
    Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
    A meni se krenu bururet u glavi!

    Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
    No meni ne dođe lijepa Emina.
    Samo me je jednom pogledala mrko,
    Niti haje, alčak, što za njome crko'!...

  15. #15
    Zaslužan član
    Učlanjen
    26.11.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    121.006
    Tekstova u blogu
    13
    Reputaciona moć
    3633

    Podrazumevano Re: Aleksa Šantić

    PRETPRAZNIČKO VEČE

    Sjutra je praznik. Svoju svjetlost meku
    Kandilo baca i sobu mi zâri.
    Sâm sam. Iz kuta bije sahat stari,
    I gluhi časi neosjetno teku.

    Napolju studen. Peć pucka i grije.
    Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim,
    I slušam kako granjem zamrznutim
    U moja okna goli orah bije.

    Tako na vrata sumornog mi srca
    Sjećanje jedno udara i čeka
    Kô drug i sabrat, kao duša neka
    Što sa mnom plače i u bolu grca.

    Negda u take noći, kada otka
    Pomrlom granju zima pokrov ledan,
    Ova je soba bila kô vrt jedan,
    Gdje je kô potok tekla sreća krotka:

    Kao i sada, pred ikonom sjaji
    Kandila svjetlost. Iz ikonostasa
    Suh bršljan viri. Lako se talasa
    Izmirne pramen i blagoslov taji.

    Sva okađena miriše nam soba.
    Okolo žute lojane svijeće,
    Mi, djeca, sjeli, kô kakvo vijeće,
    Radosni što je već grudanju doba.

    Pod tankim velom plavkastoga dima
    U peći vatra plamti punim žarom,
    I sjajne pruge po ćilimu starom
    Veselo baca i treperi njima.

    Uvrh, na meku šiljtu, otac sio,
    Pružio čibuk i dim se koluta;
    Njegova misô nadaleko luta,
    I pogled bludi sanjiv, blag i mio.

    Uza nj, tek malko na šiljtetu niže
    Kô simbol sreće, naša majka bdije;
    Za skori Božić košulje nam šije,
    I katkad na nas blage oči diže.

    U to bi halka zakucala. - "Petar!"
    - Usklikne otac - "On je zacijelo!
    On vazda voli govor i sijelo -
    Otvorite mu!"... - I mi svi, kô vjetar,

    Trči i vratâ prijevor izvuci.
    I stari susjed, visok kao brijeg,
    Tresući s ruha napanuli snijeg,
    Javio bi se s fenjerom u ruci.

    Svaki mu od nas u zagrljaj hita,
    Majka ga krotko susreta i gleda,
    A on se javlja, pa do oca sjeda,
    I brišuć čelo za zdravlje ga pita.

    Sva novom srećom ograne nam soba!
    Na svakom licu sveto, sjajno nešto.
    Sučući brke, stari susjed vješto
    Počô bi priču iz dalekog doba.

    I dokle prozor hladna drma ciča,
    Mi svaku riječ gutamo nijemi;
    Srca nam dršću u radosnoj tremi
    Sve dogod ne bi dovršio čiča.

    Zatim bi otac, vedar kô sjaj dana,
    Uzeo gusle u žilave ruke,
    I glasno počô, uz ganjive zvuke,
    Lijepu pjesmu Strahinjića Bana...

    Meni je bilo kô da pjesme ove
    Svaki stih posta pun behar u rosi,
    Pa trepti, sjaje, i meni po kosi
    Prosipa meke pahuljice nove...

    O mili časi, kako ste daleko!
    Vi, draga lica, iščezla ste davno!
    Pusta je soba... moje srce tavno...
    I bez vas više ja sreće ne steko'...

    Kandilo i sad pred ikonom tinja,
    I sad je pozno predbožićnje doba;
    Al' gluha jama sad je moja soba,
    A ja list sveo pod bjelinom inja.

    Uzalud čekam... U nijemoj sjeni
    Nikoga nema... Sam, kô kamen ćutim.
    Samo što orah granjem zamrznutim
    U okna bije i javlja se meni...

    No dok mi mutni boli srce kose,
    Kô studen travku uvrh krša gola -
    Iz mojih knjiga, sa prašnjava stola,
    Ja čujem šušanj kô viline kose.

    Gle! Sad se redom rasklapaju same
    Sve knjige stare, snovi čežnje duge -
    Miču se, trepte jedna pokraj druge,
    I njihov šumor kô da pada na me.

    Sanjam li? Il' bi ovo java bila?
    Iz rastvorenih listova i strana
    Prhnuše lake tice, kô sa grana,
    I po sobi mi svud razviše krila.

    Sve se svijetle!... Sve u blijesku stoje!...
    Jedna okolo kandila se vije,
    A neka bolno, Kô da suze lije,
    Pred slikom dršće mrtve majke moje.

    Neke bijele kao ljiljan prvi,
    Samo im zlatno meko perje grudi;
    Neke sve plave, tek im grlo rudi,
    Kao da kanu kap zorine krvi.

    Neke mi pale tu na srce svelo,
    Pa kril'ma trepte i šušte kô svila;
    A jedna lako, vrhom svoga krila,
    S cvrkutom toplim dodirnu mi čelo,

    Kô da bi htjela zbrisat sjen tuge...
    I slušaj! Redom zapjevaše one!...
    I glasi dršću, tresu se, i zvone,
    Mili i sjajni kô luk mlade duge:

    "Ne tuži! S bolom kuda ćeš i gdje bi?!
    Mi pjesme tvoje, i drugova sviju
    Što svoje duše na zvjezdama griju -
    Sveta smo živa porodica tebi!

    Mi kao rosa na samotne biljke
    Padamo tiho na sva srca bona,
    I u noć hladnu mnogih miliona
    Snosimo tople božije svjetiljke.

    Mi združujemo duše ljudi svije'!
    Mrtve sa živim vežu naše niti:
    I s nama vazda uza te će biti
    I oni koje davno trava krije!

    Prigrli ova jata blagodatna!
    I kada jednom dođe smrti doba,
    Naša će suza na kan tvoga groba
    Kanuti toplo kô kap sunca zlatna"...

    I akord zvoni... Sve u sjaju jačem
    Kandilo trepti i sobu mi zari...
    Iz kuta muklo bije sahat stari.
    Ja sklapam oči i od sreće plačem...

    Aleksa Šantić

  16. #16
    Buduća legenda
    Učlanjen
    01.01.2014.
    Pol
    ženski
    Poruke
    31.470
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Aleksa Šantić

    NA DUNAVU

    Lako se lađa kreće. Pramene gustog dima
    Hlađani tihi vjetrić na krilu nebu diže,
    Eno, i ševa laka na pozdrav leti njima,
    S ljupkom ih pjesmom stiže.

    Kako je svuda bajno! Hučni se Dunav plavi,
    Na cvijetnim obalama bijelo pase stado,
    Pod sjenkom gustog drvlja, kraj stada svog na travi,
    Čobanče svira mlado.

    Po dugoj bajnoj ravni gle klasje plodnog žita
    Pod krilom lahorovim povija smjerno glavu;
    A tamo opet kosac sa pjesmom poslu hita
    I gustu kosi travu.

    Al' što je tebi, srce, te tako biješ sada?
    Oh, eto Fruške Gore, Srijemu dična kruna! -
    O kojoj mnogo, mnogo snivaše duša mlada.
    Slatkog čeznuća puna...

    Oj, divna srpska goro, kapicu skidam s glave,
    Sin kršnih surih st'jena žarki ti pozdrav šalje!
    Klanjam se, klanjam tebi, prepuna vječne slave
    Oj, goro Svetog Save!

    Aleksa Šantić

  17. #17
    Zaslužan član
    Učlanjen
    26.11.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    121.006
    Tekstova u blogu
    13
    Reputaciona moć
    3633

    Podrazumevano Re: Aleksa Šantić

    BEGLER-BEG


    Rano jutro trepti sa dalekih strana.
    Sam Begler-beg sjedi pred kulom u hladu,
    Tiho vjetar vije sa razraslih grana
    Pa povija starcu dugu, meku bradu.

    Pred njim puklo polje. Ispod tanke pare
    Zdrela žita šume umivena rosom,
    I odmorni težak san sa oka tare
    I u vrhu njiva zamahuje kosom.

    Kô preplašen jelen u skrovište tavno,
    Il' kô vjetar kada diže šušanj slabi,
    Na domaku sela, niz prisoje ravno,
    Pune, guste grive hitri konjic grabi.

    Stari Begler puši. I dok dim se diže,
    U novoj mu vatri sjaju oka oba:
    Pod zorinim velom, sve bliže i bliže,
    Njemu tiho stupa prošlo, davno doba.

    I on vidi sebe za mladosti svoje,
    Kad mu oko bješe i od munje brže:
    Za pojasom ljute kuburlije stoje,
    A pod njime snažno laki žerav rže.

    Hitre iskre biju iz kaldrme stare,
    Na prozore trče sve ruže Mostara;
    Od groznice slatke lica im se žare,
    Pa junaku mašu kitama behara.

    A on, gord i silan kao ruka smrti,
    Samo jezdi dalje uz carevu džadu;
    Za njim jure brzi ogari i hrti, -
    I ravan mu niko ne bješe u gradu.

    On je onda vladô sam kako je htio,
    I njegovoj volji ko je na put stao?!
    Na čalmi mu zlatan polumjesec bio,
    A u njemu zelen, krupan alem sjao.

    Po poljima ovim širokim i travnim
    Čadori su bili silnih turskih četa,
    I zeleni barjak sa znamenjem slavnim
    Vijao se gordo nizom dugih ljeta.

    On sanja i gleda... Pod pokrovom zore
    Vrh dalekih brda kao vatra rudi,
    I begove oči tihom srećom gore,
    I radosni uzdah ote se iz grudi.

    Al' đaurska truba, čuj, sa grada pisnu!
    Stari Begler prenu, i na kobne zvuke
    On zajeca ljuto i od bola vrisnu,
    Pa obori glavu među suhe ruke.

    Staro drvo šumi. Negdje uvrh grana
    Ogladnjeli kobac s plijenom se bori.
    Meka, topla svila leti preko strana,
    I kroz tanku paru zlatno jutro gori.

    Aleksa Šantić

  18. #18
    Buduća legenda
    Učlanjen
    01.01.2014.
    Pol
    ženski
    Poruke
    31.470
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Aleksa Šantić

    ZORA

    Razgorila se zora na visini,
    Široki plamen po grebenu zasja.
    Ustaj i pođi! Tamo, u daljini,
    Gdje poljem teče šum drvlja i klasja,

    U tamnom lišću gdje slatki plod rudi,
    Gdje svaka biljka zbori glasom tajnim,
    Tamo daleko od vreve i ljudi
    Utjehe ima bolima beskrajnim.

    Otvori srce nebu blagodatnom,
    Potoku, rosi i leptiru zlatnom
    Na ružu kada umoran malakše;

    Praštaj i moli za sebe i one
    Što ljutom mržnjom kinje te i gone,
    I dugo plači, i biće ti lakše.

    Aleksa Šantić

  19. #19
    Zaslužan član
    Učlanjen
    26.11.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    121.006
    Tekstova u blogu
    13
    Reputaciona moć
    3633

    Podrazumevano Re: Aleksa Šantić

    BONA NAJLO


    Bona Najlo, deder, kapidžik otvori,
    Dženabetu jedan, više me ne mori!
    U našem adetu nigda bilo nije,
    Da se komšinica od komšije krije.
    Kao da sam, asli, Moskov ili Švaba,
    O veremu mome ne vodiš esaba,
    No, čim tebi dođem, bježiš put hajata
    I, kao šeitan, zamandališ vrata,
    A nije ti žao što ovako džaba
    Bol bolujem, evo, od kako je saba'.
    Zar ni zehre nisam po tvom tabijatu,
    Kada više voliš Šerifu Indatu?
    Zar od njega nisam ferkliji u svemu?
    Ma, kontali njega u prvu ulemu,
    Ničijem se s njime mijenjao ne bi',
    Ni po soju svome, niti po akrebi!
    Ako mrziš moje harame i máne,
    Što mi ćeif dođe pa volim mehane,
    A, reci mi, crkla, kako neću piti,
    Kako neću, Najlo, u mehani biti,
    Kad ni jednu drugu, u butum Islamu,
    Zavolio nisam razma tebe samu?
    A ti malo haješ za svoga akrama,
    Ne primaš mu Boga, niti li selama.
    Nemoj tako, Najlo; haram ti je, beli!
    Ili misliš, bona, biću ti hinleli?
    Neću mog' mi dina i moje mi Ćabe!
    Sjutra ću te zorom iskati od babe;
    Pa nek' budu svati kakvih bilo nije!
    Neka zurne ciknu, neka bubanj bije,
    A konjice lahke posjednu bećari,
    Na konjima sitni zveknu adiđari;
    Nek' se čuje, biva, butum po atáru,
    Kakvi svati bjehu u šeher Mostaru!


    Aleksa Šantić

  20. #20
    Zainteresovan član Madam Pomfri (avatar)
    Učlanjen
    10.02.2013.
    Pol
    ženski
    Poruke
    213
    Reputaciona moć
    29

    Podrazumevano Re: Aleksa Šantić

    ГОСПОЂИЦИ

    Некада сам и вас на колену цупкô
    И доносио вам слатке шећерлеме,
    И љубио дуго ваше плаво тјеме,
    И чело, и лице невино и љупко.

    Но дани су прошли кô ријека нагла,
    Кô тренутни снови, као пусте варке:
    Сад на вашем лицу сјај младости жарке,
    А на моме јесен и туробна магла.

    Ја знам: ваше срце сада ватром гори,
    Моје хладна зима окива и мори;
    Ваше очи сјају кô два неба плава,

    А моје су мутне као магле сиње...
    Младост, љубав, огањ, све у гробу спава,
    По косама мојим попануло иње.

    Алекса Шантић

  21. #21
    Zaslužan član
    Učlanjen
    26.11.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    121.006
    Tekstova u blogu
    13
    Reputaciona moć
    3633

    Podrazumevano Re: Aleksa Šantić

    Lep, trag dobre versifikacije i tematskih, znatno više nego estetičkih, proboja.

Slične teme

  1. Pomoć: Aleksa Santić
    Autor lena02 u forumu Književnost
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 18.10.2008., 03:12
  2. Serija Aleksa Santic
    Autor milolos u forumu Televizija, radio i novine
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 15.10.2008., 18:28

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •