- Poruka
- 2.748
Берлин ВОА 31/10/2006
Франкфуктер Рундшау:
Србима понудити нешто да не падну у руке Путина
Западне дипломате олако потцењују заоштравање до којег је дошло са референдумом о новом српском уставу, којим се „отвара међународно-правни спор који би могао да буде материјал за нови хладни рат”, пише данас у опширном коментару поводом референдума у Србији дневник „Франкфуртер рундшау”.
Тај дневник наводи и да Запад, ако не жели да „Срби падну у руке руском председнику Владимиру Путину, мора да им нешто понуди”. Лист примећује да „као што ни Немци после Другог светског рата нису хтели да прихвате губитак Шлезије, Помераније и Источне Пруске, тако ни Срби данас не желе да прихвате губитак Косова”.
„Као својевремено Немци, и Срби сада покушавају да се политички и међународноправно забарикадирају, између осталог новим уставом. Деценијама се ниједна српска влада неће усудити да службено допусти да Косово буде независно. Опозиција у Београду је већ захтевала да Београд прекине дипломатске односе са свим земљама које признају независно Косово”, пише „Рундшау”.
Лист подсећа да „ова идеја потиче директно из Бона из времена раних шездесетих” и да је у историју ушла као Халштајнова доктрина. Тада је наиме, Савезна Република Немачка обуставила дипломатске односе са земљама које су међународно признале социјалистичку Немачку Демократску Републику.
„Западна дипломатија опуштено реагује на заоштравање у Србији, али то је погрешно. Оно што чини да се Косово уздигне изнад регионалног значаја, јесте чињеница да Русија и западне силе имају различите одговоре. Службено још важи формула по којој Срби и Албанци треба да се сагласе о компромисном решењу. Али, од недеље је јасно да тако неће бити”, сматра немачки лист.
У коментару се подсећа да су САД наговестиле да ће признати Косово, чак и ако Руси у Савету безбедности Уједињених нација буду против тога. Наводи се да ће „најкасније у том тренутку УН, када је о балканском питању реч, бити под истом блокадом под каквом су биле у послератно време када је било речи о политици према Немачкој”.
„Између Москве и Запада сада је питање како ће се поделити сфере утицаја, као у време Хладног рата. За Косово заиста нема другог решења изузев независности. Србија је покрајину на дуге стазе изгубила. Ма како била фино урађена, конструкција која треба да обезбеди правни кров над Србијом и Косовом неће функционисати, као што заговорници отцепљења с правом и истичу”, указује „Рундшау”.
У коментару се оцењује да ни Москва, чак ни Београд немају смислену алтернативу независности. Наводи се да је „проблем у томе што Москви алтернатива за Косово заправо и није потребна”, јер је „нејасна, провизорна ситуација коју би произвело руско 'не' у тренутку, управо оно што одговара руским интересима”.
„Отворено косовско питање остаје залог за евентуалне сукобе са Вашингтоном. Русија би се тиме етаблирала као сила заштитница Србије. Београд више не би могао да се упушта у односе са ЕУ, а да не пита Москву. Брисел би пак морао да се конфронтира са Москвом, ако би једног дана у ЕУ хтео да прими Косово”, оцењује лист.
Наводи се да би Американци могли да „буду равнодушни према том сукобу, јер ће на Косову ионако бити војно присутни, а у Србији немају никакве интересе”, али Европска унија „мора да има јасне односе на Балкану”. Притоме би „са блокадом у УН, и Београдом који зависи од Москве, стратегија ширења ЕУ на исток била окончана”.
„Србија би пак, као у време Слободана Милошевића, била брана за све европске амбиције на југоистоку. Ова опасна суитуација може да се разреши само у самом региону. Србији место у сфери утицаја Москве треба много мање него чланство у Европској унији. Ако не жели да Срби падну у Путинове руке, ЕУ мора нешто да им понуди”, закључује „Рундшау”.
Франкфуктер Рундшау:
Србима понудити нешто да не падну у руке Путина
Западне дипломате олако потцењују заоштравање до којег је дошло са референдумом о новом српском уставу, којим се „отвара међународно-правни спор који би могао да буде материјал за нови хладни рат”, пише данас у опширном коментару поводом референдума у Србији дневник „Франкфуртер рундшау”.
Тај дневник наводи и да Запад, ако не жели да „Срби падну у руке руском председнику Владимиру Путину, мора да им нешто понуди”. Лист примећује да „као што ни Немци после Другог светског рата нису хтели да прихвате губитак Шлезије, Помераније и Источне Пруске, тако ни Срби данас не желе да прихвате губитак Косова”.
„Као својевремено Немци, и Срби сада покушавају да се политички и међународноправно забарикадирају, између осталог новим уставом. Деценијама се ниједна српска влада неће усудити да службено допусти да Косово буде независно. Опозиција у Београду је већ захтевала да Београд прекине дипломатске односе са свим земљама које признају независно Косово”, пише „Рундшау”.
Лист подсећа да „ова идеја потиче директно из Бона из времена раних шездесетих” и да је у историју ушла као Халштајнова доктрина. Тада је наиме, Савезна Република Немачка обуставила дипломатске односе са земљама које су међународно признале социјалистичку Немачку Демократску Републику.
„Западна дипломатија опуштено реагује на заоштравање у Србији, али то је погрешно. Оно што чини да се Косово уздигне изнад регионалног значаја, јесте чињеница да Русија и западне силе имају различите одговоре. Службено још важи формула по којој Срби и Албанци треба да се сагласе о компромисном решењу. Али, од недеље је јасно да тако неће бити”, сматра немачки лист.
У коментару се подсећа да су САД наговестиле да ће признати Косово, чак и ако Руси у Савету безбедности Уједињених нација буду против тога. Наводи се да ће „најкасније у том тренутку УН, када је о балканском питању реч, бити под истом блокадом под каквом су биле у послератно време када је било речи о политици према Немачкој”.
„Између Москве и Запада сада је питање како ће се поделити сфере утицаја, као у време Хладног рата. За Косово заиста нема другог решења изузев независности. Србија је покрајину на дуге стазе изгубила. Ма како била фино урађена, конструкција која треба да обезбеди правни кров над Србијом и Косовом неће функционисати, као што заговорници отцепљења с правом и истичу”, указује „Рундшау”.
У коментару се оцењује да ни Москва, чак ни Београд немају смислену алтернативу независности. Наводи се да је „проблем у томе што Москви алтернатива за Косово заправо и није потребна”, јер је „нејасна, провизорна ситуација коју би произвело руско 'не' у тренутку, управо оно што одговара руским интересима”.
„Отворено косовско питање остаје залог за евентуалне сукобе са Вашингтоном. Русија би се тиме етаблирала као сила заштитница Србије. Београд више не би могао да се упушта у односе са ЕУ, а да не пита Москву. Брисел би пак морао да се конфронтира са Москвом, ако би једног дана у ЕУ хтео да прими Косово”, оцењује лист.
Наводи се да би Американци могли да „буду равнодушни према том сукобу, јер ће на Косову ионако бити војно присутни, а у Србији немају никакве интересе”, али Европска унија „мора да има јасне односе на Балкану”. Притоме би „са блокадом у УН, и Београдом који зависи од Москве, стратегија ширења ЕУ на исток била окончана”.
„Србија би пак, као у време Слободана Милошевића, била брана за све европске амбиције на југоистоку. Ова опасна суитуација може да се разреши само у самом региону. Србији место у сфери утицаја Москве треба много мање него чланство у Европској унији. Ако не жели да Срби падну у Путинове руке, ЕУ мора нешто да им понуди”, закључује „Рундшау”.