Norma Kampl
Iskusan
- Poruka
- 5.920
Том Вејтс
Колико сам видела, до сад нико није поставио тему.
За мене је он генијалац. Један од нај интересантнијих аутора, и у сваком случају, интригантан, провокативан...
Писао и музику за многе филмове.
Као сваки велик, неодредив и несврстљив у жанрове.
А ево и неког мог «литерарнијег утиска»: (можда ће ући у мој следећи роман):
Господин Промукли који као да је издимио прашуме томпуса и испио мора вискија. Глас храпав као кора столетног дрвета. И малко врскаво пуцкетаво као ватра у камину„с“. На прву лопту одбојан, можда. Али кад се мало дуже слуша, укапираш баш је ко та кора и некако племенит, нежан изнутра. И онда се све више свиђа што се више слуша. Како би рекли, тај глас "can crack, weep and whisper at the same time". Немам појма зашто ми док га слушам пред очи излази неки стари вук с индијанских цртежа. Аљаска. «Бели очњак» и «Зов дивљине». И једино ми пада на памет још сличан такав «брат Руја» – Висоцки. Дира некако негде у најдубље. Органски, из коштане сржи. Каткад, изненађује, одузима дах ко ударац у плексус. Сам од себе тера сузе на очи. Не од туге него неке разнежености. О текстовима да не говорим.
Интересује ме шта мислите ви.
А онима који га нису чули, свесрдно препоручујем
А и одлични сајт:
http://www.keeslau.com/TomWaitsSupplement
Колико сам видела, до сад нико није поставио тему.
За мене је он генијалац. Један од нај интересантнијих аутора, и у сваком случају, интригантан, провокативан...
Писао и музику за многе филмове.
Као сваки велик, неодредив и несврстљив у жанрове.
А ево и неког мог «литерарнијег утиска»: (можда ће ући у мој следећи роман):
Господин Промукли који као да је издимио прашуме томпуса и испио мора вискија. Глас храпав као кора столетног дрвета. И малко врскаво пуцкетаво као ватра у камину„с“. На прву лопту одбојан, можда. Али кад се мало дуже слуша, укапираш баш је ко та кора и некако племенит, нежан изнутра. И онда се све више свиђа што се више слуша. Како би рекли, тај глас "can crack, weep and whisper at the same time". Немам појма зашто ми док га слушам пред очи излази неки стари вук с индијанских цртежа. Аљаска. «Бели очњак» и «Зов дивљине». И једино ми пада на памет још сличан такав «брат Руја» – Висоцки. Дира некако негде у најдубље. Органски, из коштане сржи. Каткад, изненађује, одузима дах ко ударац у плексус. Сам од себе тера сузе на очи. Не од туге него неке разнежености. О текстовима да не говорим.
Интересује ме шта мислите ви.
А онима који га нису чули, свесрдно препоручујем
А и одлични сајт:
http://www.keeslau.com/TomWaitsSupplement
... Mnogo mi se dopada njegov glas...Mada sigurno je kompjuterski obradjen u "Clap Hands" :shock:..... Sta bi rekla, ima stvarno dobre textove, muzika mu je diiiivna, i mnogo mi se dopao zvuk harmonike u "Cold Cold Ground"....uuuuh... Pesme koje mi se trenutno najvise svidjaju su "Rain Dogs" i "Goin' Out West", mada, priznajem, trebam jos dosta tog da preslusam od Toma Waitsa....