Happy Valentine
Obećava
- Poruka
- 55
FreedomFight je pokret koji zastupa borbu protiv svakog oblika vlasti, autoriteta i hijerarhije.
Organizacija kojoj pripadamo trebalo bi da u što većoj meri podseća na uređenje za koje se borimo. Zato je FF zasnovan na principima nehijerarhije i decentralizacije. Organizujemo se u nezavisne ćelije od kojih svaka ima samostalnu moć odlučivanja unutar definisanih principa borbe protiv neoliberalizma, globalizacije, kapitalizma, potrošačkog društva, multinacionalnih korporacija, imperijalizma u bilo kojem obliku, rasizma i nacizma. Teoretski je moguće da neka od ćelija, koje imaju samostalnu slobodu odlučivanja, počne da zagovara principe protiv kojih se borimo, ali druge ćelije FF-a bi se od toga prirodno ogradile.
FF se protivi konceptu predstavničke demokratije. Umesto toga zalaže se za direktnu demokratiju u kojoj bi svaki pojedinac odlučivao o stvarima koje ga se neposredno tiču u njegovoj zajednici. Smatramo da jedino praktikovanjem direktne demokratije može doći do ukidanja represivnih državnih institucija kao što su policija, vojska, vlada, itd. Postojanje takvih institucija uvek dovodi društvo u opasnost od transformisanja u fašističko-policijsku državu. Protiv smo uverenja da ljude treba kontrolisati batinama.
FF se zalaže za organizovanje oblika zajedničkih života koji bi postojali naspram sistemu, pružili alternativu njegovim pogubnim posledicama i time sistem učinili izlišnim.
FF ne saradjuje ni sa jednom političkom partijom i sa podozrenjem se odnosi prema većini nevladinih organizacija.
FF ne prima članove. Deo FF-a može se postati jedino kao aktivista koji sam odlučuje o stepenu svoje angažovanosti, u kakvim aktivnostima će učestvovati i na koji način će doprineti borbi. Ti načini su raznovrsni od propagandnog rada, edukativnog, rada u internet časopisu FF-a, do konkretnog rada na terenu, širenja mreže FF-a, itd. Aktivista FF-a može se postati radom u već postojećim ćelijama ili osnivanjem sopstvene. Tačan broj aktivista FF-a nijednom aktivisti nije i ne treba da bude poznat iz bezbednosnih razloga.
FF ima ćeliju u Hrvatskoj i veći broj ćelija u Srbiji.
Ono što je za druge utopija, za nas je najveći mogući stepen stvarnosti.
***
FreedomFight je nastao krajem marta 2003, za vreme vanrednog stanja u Srbiji, proglašenog nakon ubistva premijera Đinđića, mada bez nekog neposrednog uzroka u tom događaju, iako su medijska cenzura i nametnuto jednoumlje svakako bili jedan od podsticaja za nastanak pokreta. U početku je FreedomFight zamišljen samo kao alternativni medij, ali je vremenom počela da se stvara ideja o širenju pokreta i razvoju aktivnosti izvan čisto informativnog delovanja. Časopis FreedomFight nije koncipiran kao medij koji obaveštava o svim važnijim događajima, već selektivno biramo tekstove i informacije koje treba da podstaknu čitaoce na aktivnost i pobunu protiv represije i nepravde u svom okruženju.
Namera pokreta je da ohrabri ljude na protivljenje represiji, na neposlušnost sistemu i njegovim institucijama. Povezivanje ljudi na principima nepostojanja hijerarhije i vlasti, na principima samostalnog učešća i odlučivanja u pitanjima zajednice, na principima decentralizacije, jedni su od naših primarnih ciljeva.
Pokret odbija saradnju sa bilo kojom političkom partijom, nevladinom organizacijom koja promoviše neoliberalizam i kapitalizam, ili rasističkom organizacijom, i u njima vidi samo jednu od sistemskih devijantnosti.
***
FreedomFight viđen iz malo drugačijeg ugla
FreedomFight je ideja ispunjena rušilačkom energijom kao eksplozivom koji će objaviti zoru novoga sveta začetog na ruševinama starog. Ona je plod svake pojedinačne nekanalisane želje, sna o životu koji neće biti sputan ničijim zakonima koji postoje da bi legalizovali zločin nad ljudima i planetom. Želja, imuna na manipulaciju, dovedena do svojih krajnjih konsekvenci, kojom više niko neće moći da upravlja.
FreedomFight nije organizacija. On je svuda i nigde. Kao gerilski pokret kojim niko ne komanduje, koji se pojavi na ulici, uništi institucije neprijatelja, pa nestane. Pokret koji se koristi oružjem neprijatelja da bi se borio protiv njega. Pokret koji ne poznaje svoje članove, koji se nalaze svuda i nigde, koji se pojave i nestanu, koji i postoje i ne postoje. Pokret koji će se svuda raširiti, po ulici, gradovima, selima, institucijama, snovima, željama, sajberspejsu, koji će okupirati kako bi uništio svaku vrstu okupacije, koji će postojati i neće postojati.
Nikome nije potrebna pouka o tome da sa njegovim svetom nešto nije u redu. Svet sa svojom težnjom da svima ispuni određen broj propisanih želja zanemaruje i potiskuje one čije neispunjenje nas pretvara u leševe, hodajuća ništavila ispunjena očajem, depresijom i rezignacijom, besom.
Sve je to postojalo i ranije, ali je Sistem imao razvijen mehanizam da kanališe svaku vrstu protivljenja. Naša je pobuna u prošlosti bila kanalisana i razvodnjavana nečim što je nalikovalo na nas, što je govorilo iste stvari, ali je vodilo uvek ka istom kraju ulice, uvek ka istom bednom prenoćištu, ka usamljenosti, ćorsokaku, pred kojim smo toliko puta bili da nam je sada poznato kuda nas taj put vodi.
Sada ne priznajemo unapred definisana rešenja, koncepcije koje će nas uveravati da treba da im se priklonimo da bismo napokon počeli da živimo. Nećemo pasti u zamku fašizma koju nam je Sistem postavio, zamku kompromisa sa Sistemom, ili zamku defetizma.
Ne verujemo u bajke. Zlatno doba nije postojalo u prošlosti već samo može postojati ili u snovima ili u budućnosti. Zato nas ništa ne vezuje za prošlost i za status quo.
U ovom trenutku biramo kome ćemo se prikloniti: Slobodi ili našim Dželatima.
Organizacija kojoj pripadamo trebalo bi da u što većoj meri podseća na uređenje za koje se borimo. Zato je FF zasnovan na principima nehijerarhije i decentralizacije. Organizujemo se u nezavisne ćelije od kojih svaka ima samostalnu moć odlučivanja unutar definisanih principa borbe protiv neoliberalizma, globalizacije, kapitalizma, potrošačkog društva, multinacionalnih korporacija, imperijalizma u bilo kojem obliku, rasizma i nacizma. Teoretski je moguće da neka od ćelija, koje imaju samostalnu slobodu odlučivanja, počne da zagovara principe protiv kojih se borimo, ali druge ćelije FF-a bi se od toga prirodno ogradile.
FF se protivi konceptu predstavničke demokratije. Umesto toga zalaže se za direktnu demokratiju u kojoj bi svaki pojedinac odlučivao o stvarima koje ga se neposredno tiču u njegovoj zajednici. Smatramo da jedino praktikovanjem direktne demokratije može doći do ukidanja represivnih državnih institucija kao što su policija, vojska, vlada, itd. Postojanje takvih institucija uvek dovodi društvo u opasnost od transformisanja u fašističko-policijsku državu. Protiv smo uverenja da ljude treba kontrolisati batinama.
FF se zalaže za organizovanje oblika zajedničkih života koji bi postojali naspram sistemu, pružili alternativu njegovim pogubnim posledicama i time sistem učinili izlišnim.
FF ne saradjuje ni sa jednom političkom partijom i sa podozrenjem se odnosi prema većini nevladinih organizacija.
FF ne prima članove. Deo FF-a može se postati jedino kao aktivista koji sam odlučuje o stepenu svoje angažovanosti, u kakvim aktivnostima će učestvovati i na koji način će doprineti borbi. Ti načini su raznovrsni od propagandnog rada, edukativnog, rada u internet časopisu FF-a, do konkretnog rada na terenu, širenja mreže FF-a, itd. Aktivista FF-a može se postati radom u već postojećim ćelijama ili osnivanjem sopstvene. Tačan broj aktivista FF-a nijednom aktivisti nije i ne treba da bude poznat iz bezbednosnih razloga.
FF ima ćeliju u Hrvatskoj i veći broj ćelija u Srbiji.
Ono što je za druge utopija, za nas je najveći mogući stepen stvarnosti.
***
FreedomFight je nastao krajem marta 2003, za vreme vanrednog stanja u Srbiji, proglašenog nakon ubistva premijera Đinđića, mada bez nekog neposrednog uzroka u tom događaju, iako su medijska cenzura i nametnuto jednoumlje svakako bili jedan od podsticaja za nastanak pokreta. U početku je FreedomFight zamišljen samo kao alternativni medij, ali je vremenom počela da se stvara ideja o širenju pokreta i razvoju aktivnosti izvan čisto informativnog delovanja. Časopis FreedomFight nije koncipiran kao medij koji obaveštava o svim važnijim događajima, već selektivno biramo tekstove i informacije koje treba da podstaknu čitaoce na aktivnost i pobunu protiv represije i nepravde u svom okruženju.
Namera pokreta je da ohrabri ljude na protivljenje represiji, na neposlušnost sistemu i njegovim institucijama. Povezivanje ljudi na principima nepostojanja hijerarhije i vlasti, na principima samostalnog učešća i odlučivanja u pitanjima zajednice, na principima decentralizacije, jedni su od naših primarnih ciljeva.
Pokret odbija saradnju sa bilo kojom političkom partijom, nevladinom organizacijom koja promoviše neoliberalizam i kapitalizam, ili rasističkom organizacijom, i u njima vidi samo jednu od sistemskih devijantnosti.
***
FreedomFight viđen iz malo drugačijeg ugla
FreedomFight je ideja ispunjena rušilačkom energijom kao eksplozivom koji će objaviti zoru novoga sveta začetog na ruševinama starog. Ona je plod svake pojedinačne nekanalisane želje, sna o životu koji neće biti sputan ničijim zakonima koji postoje da bi legalizovali zločin nad ljudima i planetom. Želja, imuna na manipulaciju, dovedena do svojih krajnjih konsekvenci, kojom više niko neće moći da upravlja.
FreedomFight nije organizacija. On je svuda i nigde. Kao gerilski pokret kojim niko ne komanduje, koji se pojavi na ulici, uništi institucije neprijatelja, pa nestane. Pokret koji se koristi oružjem neprijatelja da bi se borio protiv njega. Pokret koji ne poznaje svoje članove, koji se nalaze svuda i nigde, koji se pojave i nestanu, koji i postoje i ne postoje. Pokret koji će se svuda raširiti, po ulici, gradovima, selima, institucijama, snovima, željama, sajberspejsu, koji će okupirati kako bi uništio svaku vrstu okupacije, koji će postojati i neće postojati.
Nikome nije potrebna pouka o tome da sa njegovim svetom nešto nije u redu. Svet sa svojom težnjom da svima ispuni određen broj propisanih želja zanemaruje i potiskuje one čije neispunjenje nas pretvara u leševe, hodajuća ništavila ispunjena očajem, depresijom i rezignacijom, besom.
Sve je to postojalo i ranije, ali je Sistem imao razvijen mehanizam da kanališe svaku vrstu protivljenja. Naša je pobuna u prošlosti bila kanalisana i razvodnjavana nečim što je nalikovalo na nas, što je govorilo iste stvari, ali je vodilo uvek ka istom kraju ulice, uvek ka istom bednom prenoćištu, ka usamljenosti, ćorsokaku, pred kojim smo toliko puta bili da nam je sada poznato kuda nas taj put vodi.
Sada ne priznajemo unapred definisana rešenja, koncepcije koje će nas uveravati da treba da im se priklonimo da bismo napokon počeli da živimo. Nećemo pasti u zamku fašizma koju nam je Sistem postavio, zamku kompromisa sa Sistemom, ili zamku defetizma.
Ne verujemo u bajke. Zlatno doba nije postojalo u prošlosti već samo može postojati ili u snovima ili u budućnosti. Zato nas ništa ne vezuje za prošlost i za status quo.
U ovom trenutku biramo kome ćemo se prikloniti: Slobodi ili našim Dželatima.
