Eraserhead
Ističe se
- Poruka
- 2.374
Čeda u Skupštini?
Ako LDP postane parlamentarna stranka, tome će doprineti njegov jasan stav „Mi smo jedina opozicija” i brukanje proustavnog bloka i u kampanji i sa glasačkim kutijama
Pobuna, bes, ljutnja, srpski inat, nepristajanje – to su reči koje valjda mogu da objasne zašto je 890 ljudi u Srbiji zatražilo članske karte Liberalno-demokratske partije u ponedeljak i utorak, dan posle održanog referenduma.
Tih 890 novih članskih karata samo je jedna od poznatih u jednačini sa mnogo nepoznatih čijim se rešavanjem doznaje koliko antireferendumski blok dobija posle potvrđivanja Ustava na dvodnevnom referendumu.
Bes je izazvao neprimeren pritisak na građane da izađu na birališta sa optužbom da su izdajnici ako ne poslušaju. Da li neko od tih pozivara misli da Dobrici Ćosiću nije na srcu Srbija kada kaže da je Kosovo rak-rana Srbije i da ga treba odmah odseći da ne bi zahvatio celo telo? A rekao je to Ćosić vrlo jasno, vrlo uzbuđeno na promociji svoje knjige o Kosovu na beogradskom Kolarcu.
Bes i nepristajanje su posledica krađe glasova. Tako su to zvale demokrate iz DS i DSS-a kada je za vladavine Slobodana Miloševića „nevidljiva ruka” punila glasačke kutije naročito na Kosovu, kada je jedan glasao za desetine drugih, ili se listić davao i onima koji nisu imali nijedan dokument o svom identitetu. Krađa glasova bio je povod da demokrate iz DS uz SPO i GSS budu predvodnici dugotrajnih demonstracija u zimu 1996-7. godine, kada su stotine hiljada građana šetale Srbijom pokazujući svoj bes, nepristajanje, pobunu. Oficijelni DSS je vidno odsustvovao iz šetnji.
Nepristajanje i pobuna su i u sredu dojavljivali u centralu LDP-a dokaze o izbornim nepravilnostima: novi snimci, fotografije, izjave... U administraciji stranke kažu da će sve to uredno prosleđivati izbornim komisijama i nadležnim sudovima. U vrhu stranke kažu da te dokaze nisu dali predstavnicima EU kada su ih ovi tražili. Neće im ih dati ni ubuduće, nešto su im se zamerili. Daće nevladinim organizacijama.
Priča o krađi biće pothranjivana novim dokazima, ali svakako neće biti suština predizborne priče antireferendumskog bloka u kome su uz LDP bili i ostali Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, Građanski savez Srbije Nataše Mićić i Socijaldemokratska unija Žarka Koraća. Gađanje krađom već je uradilo svoje i radiće svoje, makar LDP o tome više ne rekao ni slova, sve dok se bude pričalo kako su kutije punjene u foto-finišu, dok se bude prepričavao film o glasanju koji je LDP prikazao Srbiji. A o tome će se pričati utoliko više koliko mediji u Srbiji o tome budu ćutali. Isti oni mediji koji su danima punili svoj prostor pričom o nesrećnom Mašanu pred crnogorski referendum. Devojka koja glasa u ime druge žene bi za Srbiju trebalo da bude mnogo veći problem i za njene medije mnogo važnija tema od Mašana iz Zete.
Za sada je antireferendumski blok izbegao da sebi pripisuje jedinu zaslugu za neočekivano malu izlaznost na dvodnevno glasanje. Na birališta je izašlo čak milion ljudi manje nego što su predviđale agencije, ili skoro pola miliona manje nego na izbore u decembru 2003. godine. U Vojvodini, u kojoj na parlamentarnim izborima glasa oko 57,58 odsto upisanih, sada ih je izašlo samo oko 47 odsto. I to pošto su sve velike stranke i svi mediji danima ubeđivali narod i naciju da će neusvajanje Ustava imati nesagledive posledice. I to pošto su na glasanje pozvali i Sulejman Ugljanin, i Jožef Kasa, i Rasim Qajić, i beogradski muftija, i beogradski nadbiskup i beogradski rabin i pošto je patrijarhov nedeljni odlazak na biralište bio poludnevna mantra svih elektronskih medija. I to pošto je bar 400 000 onih koji su glasali to učinilo iz straha da će izgubiti službu ili će već nekako biti kažnjeni, ako ne glasaju.
Iz činjenice da je glasalo znatno manje ljudi nego što je stranački potencijal koji se procenjuje na 4,5 miliona glasova, sigurnije je zaključiti da je u pitanju kazna parlamentarnim strankama nego nagrada antireferendumskom bloku. Naravno, kazna za jedne može delom da se pretvori u nagradu za druge i samo je pitanje koliko će tih nezadovoljnika preći u blok koji čine Jovanović, Čanak, Mićić i Korać. Da neki sigurno hoće, nema sumnje. Samo je pitanje koliko.
U vrhu LDP-a kažu da i ne pomišljaju kako je njihova kampanja jedini ili ključni razlog neočekivano malo birača na referendumu. Jesu, kažu, „radili krvavo”, jesu njihove tribine bile krcate, ali nije ih bilo u medijima. „Neke lokalne televizijske stanice samo bi rekle da je skup održan i ne bi objavile nijednu rečenicu izgovorenu na tribini.” Sa tom blokadom antireferendumski blok će i dalje morati da računa. Način da se ona probije jeste da Jovanović žestoko krene na Borisa Tadića. Provladini mediji su i dosad nudili Jovanoviću onoliko prilika za napade na Tadića, ali je lider LDP-a najčešće izbegavao, možda i zato što je svestan činjenice da nove glasove mora da traži van korpusa DS.
Na paradoksalan način Tadić i Jovanović jesu neželjeni partneri. DS je osuđen na kampanju u kojoj će oštro udarati po radikalima (i oni su osuđeni da čine isto) i time oduzeti G17 temu na kojoj se kroz zaštitu Ivane Dulić-Marković privremeno digao iz mrtvih. Rezervoar iz koga LDP može da dobije nove glasače jeste i G17 u raspadanju i deo SPO-a koji neće želeti da baci glas u vetar i deo DS i deo apstinenata. S druge strane, Jovanović je neophodan Tadiću kao ledolomac ili kao trbuhozborac koji govori danas ono što će za Tadića postati tema kroz neko vreme pošto vidi na kakav je odjek naišao glas lidera LDP-a.
U vrhu LDP-a misle da će na pridobijanje novih glasova najviše uticati beskompromisno pokazanom činjenicom da su jedina prava opozicija. Oni jasno i precizno govore ono o čemu drugi ćute ili nerazgovetno mucaju. Radikalizam koji će se nekome učiniti preteranim svojstven je svakome ko želi da pokaže da jeste opozicija. Radili su to i Vojislav Šešelj kada je u kratkim trenucima bio opozicija Slobodanu Miloševiću i Vojislav Koštunica kada je bio opozicija Zoranu Đinđiću. Naruku LDP-a će ići i kada EU bude 8. novembra saopštila svoje primedbe na Ustav Srbije. Videće se da su mnoge zamerke zajedničke, i da Jovanović i nije takav ekstremista kakvim ga prikazuju.
Za predstavu koju Jovanović proizvodi u javnosti Srbije to će biti značajno, kao što je važno i da ni na jednom sudu nije dokazano nijedno od pripisanih mu zlodela. U istraživanjima koje plaća vladajući blok valjda zato i raste broj pozitivnih ocena Javanovića, što ne znači da i dalje nema poprilično onih koji o njemu misle sve najgore. Poznato je da ti drugi preovlađuju.
Decembar ili januar biće meseci u kojima će se pokazati koliko su tačne tvrdnje i provladinih i nevladinih analitičara da će najveći profiteri od referenduma – koji je kao što svi znamo bio samo izborna predigra – biti Vojislav Koštunica i Čedomir Jovanović.
Ako LDP postane parlamentarna stranka, tome će doprineti njegov jasan stav „Mi smo jedina opozicija” i brukanje proustavnog bloka i u kampanji i sa glasačkim kutijama
Pobuna, bes, ljutnja, srpski inat, nepristajanje – to su reči koje valjda mogu da objasne zašto je 890 ljudi u Srbiji zatražilo članske karte Liberalno-demokratske partije u ponedeljak i utorak, dan posle održanog referenduma.
Tih 890 novih članskih karata samo je jedna od poznatih u jednačini sa mnogo nepoznatih čijim se rešavanjem doznaje koliko antireferendumski blok dobija posle potvrđivanja Ustava na dvodnevnom referendumu.
Bes je izazvao neprimeren pritisak na građane da izađu na birališta sa optužbom da su izdajnici ako ne poslušaju. Da li neko od tih pozivara misli da Dobrici Ćosiću nije na srcu Srbija kada kaže da je Kosovo rak-rana Srbije i da ga treba odmah odseći da ne bi zahvatio celo telo? A rekao je to Ćosić vrlo jasno, vrlo uzbuđeno na promociji svoje knjige o Kosovu na beogradskom Kolarcu.
Bes i nepristajanje su posledica krađe glasova. Tako su to zvale demokrate iz DS i DSS-a kada je za vladavine Slobodana Miloševića „nevidljiva ruka” punila glasačke kutije naročito na Kosovu, kada je jedan glasao za desetine drugih, ili se listić davao i onima koji nisu imali nijedan dokument o svom identitetu. Krađa glasova bio je povod da demokrate iz DS uz SPO i GSS budu predvodnici dugotrajnih demonstracija u zimu 1996-7. godine, kada su stotine hiljada građana šetale Srbijom pokazujući svoj bes, nepristajanje, pobunu. Oficijelni DSS je vidno odsustvovao iz šetnji.
Nepristajanje i pobuna su i u sredu dojavljivali u centralu LDP-a dokaze o izbornim nepravilnostima: novi snimci, fotografije, izjave... U administraciji stranke kažu da će sve to uredno prosleđivati izbornim komisijama i nadležnim sudovima. U vrhu stranke kažu da te dokaze nisu dali predstavnicima EU kada su ih ovi tražili. Neće im ih dati ni ubuduće, nešto su im se zamerili. Daće nevladinim organizacijama.
Priča o krađi biće pothranjivana novim dokazima, ali svakako neće biti suština predizborne priče antireferendumskog bloka u kome su uz LDP bili i ostali Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, Građanski savez Srbije Nataše Mićić i Socijaldemokratska unija Žarka Koraća. Gađanje krađom već je uradilo svoje i radiće svoje, makar LDP o tome više ne rekao ni slova, sve dok se bude pričalo kako su kutije punjene u foto-finišu, dok se bude prepričavao film o glasanju koji je LDP prikazao Srbiji. A o tome će se pričati utoliko više koliko mediji u Srbiji o tome budu ćutali. Isti oni mediji koji su danima punili svoj prostor pričom o nesrećnom Mašanu pred crnogorski referendum. Devojka koja glasa u ime druge žene bi za Srbiju trebalo da bude mnogo veći problem i za njene medije mnogo važnija tema od Mašana iz Zete.
Za sada je antireferendumski blok izbegao da sebi pripisuje jedinu zaslugu za neočekivano malu izlaznost na dvodnevno glasanje. Na birališta je izašlo čak milion ljudi manje nego što su predviđale agencije, ili skoro pola miliona manje nego na izbore u decembru 2003. godine. U Vojvodini, u kojoj na parlamentarnim izborima glasa oko 57,58 odsto upisanih, sada ih je izašlo samo oko 47 odsto. I to pošto su sve velike stranke i svi mediji danima ubeđivali narod i naciju da će neusvajanje Ustava imati nesagledive posledice. I to pošto su na glasanje pozvali i Sulejman Ugljanin, i Jožef Kasa, i Rasim Qajić, i beogradski muftija, i beogradski nadbiskup i beogradski rabin i pošto je patrijarhov nedeljni odlazak na biralište bio poludnevna mantra svih elektronskih medija. I to pošto je bar 400 000 onih koji su glasali to učinilo iz straha da će izgubiti službu ili će već nekako biti kažnjeni, ako ne glasaju.
Iz činjenice da je glasalo znatno manje ljudi nego što je stranački potencijal koji se procenjuje na 4,5 miliona glasova, sigurnije je zaključiti da je u pitanju kazna parlamentarnim strankama nego nagrada antireferendumskom bloku. Naravno, kazna za jedne može delom da se pretvori u nagradu za druge i samo je pitanje koliko će tih nezadovoljnika preći u blok koji čine Jovanović, Čanak, Mićić i Korać. Da neki sigurno hoće, nema sumnje. Samo je pitanje koliko.
U vrhu LDP-a kažu da i ne pomišljaju kako je njihova kampanja jedini ili ključni razlog neočekivano malo birača na referendumu. Jesu, kažu, „radili krvavo”, jesu njihove tribine bile krcate, ali nije ih bilo u medijima. „Neke lokalne televizijske stanice samo bi rekle da je skup održan i ne bi objavile nijednu rečenicu izgovorenu na tribini.” Sa tom blokadom antireferendumski blok će i dalje morati da računa. Način da se ona probije jeste da Jovanović žestoko krene na Borisa Tadića. Provladini mediji su i dosad nudili Jovanoviću onoliko prilika za napade na Tadića, ali je lider LDP-a najčešće izbegavao, možda i zato što je svestan činjenice da nove glasove mora da traži van korpusa DS.
Na paradoksalan način Tadić i Jovanović jesu neželjeni partneri. DS je osuđen na kampanju u kojoj će oštro udarati po radikalima (i oni su osuđeni da čine isto) i time oduzeti G17 temu na kojoj se kroz zaštitu Ivane Dulić-Marković privremeno digao iz mrtvih. Rezervoar iz koga LDP može da dobije nove glasače jeste i G17 u raspadanju i deo SPO-a koji neće želeti da baci glas u vetar i deo DS i deo apstinenata. S druge strane, Jovanović je neophodan Tadiću kao ledolomac ili kao trbuhozborac koji govori danas ono što će za Tadića postati tema kroz neko vreme pošto vidi na kakav je odjek naišao glas lidera LDP-a.
U vrhu LDP-a misle da će na pridobijanje novih glasova najviše uticati beskompromisno pokazanom činjenicom da su jedina prava opozicija. Oni jasno i precizno govore ono o čemu drugi ćute ili nerazgovetno mucaju. Radikalizam koji će se nekome učiniti preteranim svojstven je svakome ko želi da pokaže da jeste opozicija. Radili su to i Vojislav Šešelj kada je u kratkim trenucima bio opozicija Slobodanu Miloševiću i Vojislav Koštunica kada je bio opozicija Zoranu Đinđiću. Naruku LDP-a će ići i kada EU bude 8. novembra saopštila svoje primedbe na Ustav Srbije. Videće se da su mnoge zamerke zajedničke, i da Jovanović i nije takav ekstremista kakvim ga prikazuju.
Za predstavu koju Jovanović proizvodi u javnosti Srbije to će biti značajno, kao što je važno i da ni na jednom sudu nije dokazano nijedno od pripisanih mu zlodela. U istraživanjima koje plaća vladajući blok valjda zato i raste broj pozitivnih ocena Javanovića, što ne znači da i dalje nema poprilično onih koji o njemu misle sve najgore. Poznato je da ti drugi preovlađuju.
Decembar ili januar biće meseci u kojima će se pokazati koliko su tačne tvrdnje i provladinih i nevladinih analitičara da će najveći profiteri od referenduma – koji je kao što svi znamo bio samo izborna predigra – biti Vojislav Koštunica i Čedomir Jovanović.
