Par pitanja u vezi specijalizacija za lekare

Kakve su obaveze (zakonske ili neke druge) specijalizanta prema ustanovi koja ga je poslala na usavrsavanje, konkretno mislim na broj godina koji te obavezuje da provedes u ustanovi posle zavrsene specijalizacije?
Da li se obaveze razlikuju u slucaju da se specijalizant finansira sam (volonterska specijalizacija) i u slucaju da njegovo strucno usavrsavanje finansira sama ustanova? Kako sam razumeo u oba slucaja je neophodna saglasnost ustanove (dakle neophodno je da oni posalju zahtev ministarstvu bez ozbira da li je specijalizacija volonterska ili placena) i naravno samog ministarstva da tu specijalizaciju odobre.



Voleo bih da cujem licna iskustva kolega ali ako ima i neki link ka nekom sajtu sa zakonskim odredbama koje to regulisu i to bi bilo od pomoci.

Pozdrav kolegama i ostalim clanovima foruma.

NE znam kako je to sad regulisano, ranije je bilo tako da ako si volonter nemas ama bas nikakve obaveze ni prema jednoj ustanovi u kojoj obavljas specijalizaciju (obaveze u smislu rada nakon zavrsetka). Sto se tice finansiranih specijalizacija znam da su kolege morale da se obavezu da ce 5 godina nakon zavrsene specijalizacije raditi u ustanovi koja ih je finansirala ili isplatiti punu sumu skolarine koju je ustanova platila.
Koliko znam zakon o specijalizacijama sada podrazumeva samo placene specijalizacije i zadnje sto znam jeste da su volonterske specijalizacije u potpunosti ukinute.
Specijalizaciju uvek odobrava Ministarstvo, a nesto vise o zakonu mozda mozes da nadjes na sajtu Ministarstva zdravlja ili na sajtu medicinskog fakulteta. Pozdrav

Volonterske specijalizacije su ukinute pre 4 godine, znaci ta mogucnost ne postoji .
Sve ostale specijalizacije idu iz radnog odnosa,prema potrebama ustanove u kojoj se radi i postoji zakonska obaveza da se nakon zavrsene specijalizacije radi u ustanovi koja je finansirala specijalizaciju 4 do 5 godina.

OK, to sam znao, ali sam se raspitao i znam da i dalje postoji stavka, odnosno slucajevi kada specijalizant sam placa troskove specijalistickih studija.
Mozda se malo mimoilazimo u pojmu "volonterski". Apsolutno se slazem da zdravstvena ustanova i Ministarstvo zdravlja odredjuju ko ce dobiti specijalizaciju i iz cega. Kada sam se raspitivao, a to je bilo pre mesec dana, receno mi je da je nacin kako se ta specijalizacija placa stvar dogovora izmedju zdravstvene ustanove i specijalizanta, i u tom smislu pod "volonterskom" mislim na specijalizaciju koju je zatrazila ustanova a odobrilo ministarstvo, a placa je specijalizant iz svog dzepa. Potpuno se slazem da "volonterska specijalizacija" ne postoji u onom obliku u kom je postojala do 2002.-ge.
Konkretno me zanima ova situacija koju sam opisao. Specijalizant koga placa ustanova svakako da je vezan ugovorom da te troskove vrati, (verovatno godinama sluzbe, nisam znao da postoji i varijanta refundiranja troskova). Zanima me samo, da li je sigurno moguca nagodba sa ustanovom u vezi refundiranja troskova obrazovanja i da li je to jedina obaveza koju treba regulisati, koji je red velicina tog novca (prosto koliki orijentaciono bude dug u novcu prema ustanovi ) i da li je u ovom slucaju koji sam gore opisao ona manja ili je na neki nacin drugacija?
Puno podpitanja u okviru jednog, nadam se da necete zameriti. I pre objavljivanja pitanja ovde sam pretrazivao sajtove medicinskig fakulteta i Ministarstva prosvete, moguce je da su mi ove stvari promakle ali u svakom slucaju mislim da je korisnije dobiti informaciju iz prve ruke, konkretno, pitati nekoga ko je kroz to prosao.

Ti si ocigledno skoro zavrsio fakultet pa nisi bas informisan kako stoje stvari u zdravstvu.Sve to sto ti navodis mozda postoji negde u papirima, ali u praksi tesko.Govorim ti to kao starija koleginica,deo one generacije kojoj je oduzeta mogucnost da specijalizira i dalje se usavrsava.
Naci posao u Beogradu spada u domen naucne fantastike, a specijalizacija je ,ne znam, domen maste,ne znam sta da ti kazem.
S druge strane ako ti tata nije direktor neke ustanove u kojoj bi ti da platis svoju spacijalizaciju mislim da ti to nece poci za rukom jer postoje sad vec hiljade svrsenih doktora koji su zavrsili studije daleko pre tebe a jos im se nije osmehnula sreca da im neko omoguci specijalizaciju.
I na kraju krajeva ,5,6 godina specijalizacije ,da je placas, to jedino ako su ti roditelji multimilioneri pa te mogu izdrazvati u tridesetim godinama.Ako vec imas taj novac, onda gledaj da ides van zemlje i nostrifikujes diplomu,ovako ne znam sta bi radio sa zavrsenom specijalizacijom jer opet ima ih mnogo koji su sa zavrsenim specijalizacijama, kao vrhunski doktori otisli da rade bogu iza tregera.Beograd za njih nema mesta.
Humanost, ljubav prema poslu, zelja za usavrsavanjem je divna stvar i to treba da nas tera napred da budemo sto bolji doktori ali moras cvrsto da da stojis sa obe noge na zemlji.Ja sam svoje budjenje iz iluzija, toga kako sam ja videla svoju karijeru imala nakon zavrsenog staza.
Sto pre postavis neke stvari na pravo mesto bice ti lakse, od zelja i snova se ne zivi.

Vidim da moje pisanje na ovu temu polako ovde gubi svrhu, jer nisam bas shvacen kako treba a otprilike se i malo daje utisak sam neozbiljan i neiskusan.
Draga koleginice, resenje uvek postoji, mada sada necu navoditi detalje o svom slucaju. Samo par demantija: nisam iz BG-a (nick mi je asocijacija na nesto drugo) diplomirao sam 2002.-ge, u Beogradu sam bio perspektivni provincijalac visokog proseka ali sam kao kao "tikva bez korena" morao brzo da se vratim kuci. Snove i iluzije sam sacuvao za ove 4 godine a kako stvari stoje, izuzetne su sanse da mi se ostvare bas onako kako sam ih i zamisljao tokom studija. A sto je najlepse, nemaju veze sa tatama profesorima, brdom para ili nekim novim pilot projektima namenjenim mladim lekarima a umotanim u demagoske bljuvotine Tomice Milosavljevica.
Nostrifikacija je lepa stvar koju treba imati kao deo opste kulture. Odlazak u inostranstvo zvuci divno i jako cesto mi se provlacilo kao dobronamerni savet mnogih, najvise kolega i starijih kolega. Trebalo mi je malo vise vremena da shvatim da treba citati izmedju redova: "Idite napolje, mnogo je bolje raditi i ziveti u inostranstvu", zapravo znaci: "idite da bi napravili mesta nama koji ostajemo, jer ionako nas ima puno".
Zalosno je sto se propast jedne profesije u zemlji bez moralnog kompasa i dalje krije iza pojmova kao sto su "humanost" "zrtva" i tome slicno i sto su takvi "reklamni slogani" postali nekim kolegama i zivotni moto a sve u cilju toga da slusate sta vam kaze "Veliki brat" i ne talasate puno.
Da je bilo srece i da smo rekli NE stvarima kojima je cutano gotovo 20 godina, verovatno bi nam sada bilo daleko bolje. A svima, kolegama i ostalima porucujem da ne dozvole da ih neko kupuje za jeftine "ideale" i ubija velicinu onoga sto jesu i sto su od sebe stvorili tokom studija. Ovo nije srednji vek (iako bi neki zeleli da bude) i nije vreme mucenika, niti ja to, zbog necijih tudjih propusta u ovom drustvu zelim da budem.
Hvala puno na informacijama, mada bih dobar deo onoga sto ste rekli nazvao i dezinformacijama, gotovo u cilju da se mlad lekar ovde samo obeshrabri, i kuka nad svojom zlom sudbinom. No mozda je i bolje sto je tako, jer ce samo oni najuporniji dobiti ono sto zele. Konformizam je definitivno zlo u nasem drustvu i nasoj profesiji i za neke stvari treba biti hrabar i tvrdoglav da biste uspeli. To je i moja poruka ostalima koji ovo citaju: nije sve tako crno, samo treba biti hrabar i malo se odreci nekih stvari. I uspecete, a pri tom ostati posteni i cisti i prema sebi a prema svojoj profesiji. Potvrdjujem, moguce je. Vredni neka traze, a ostali neka kukaju i dalje.

Pozdrav!

Dobro,onda nisam starija koleginica, tu smo negde.
U svakom slucaju ako zivis u unutrasnjosti imas vise sanse da te neko posalje na specijalizaciju za razliku od nas koji zivimo u Beogradu.
Nisam zelela da te obeshrabrim ali ako je konkurs na Klinickom 3 puta obaran jer se nije znala cija je jaca veza i na kraju ti koji su primljeni su imali dobra ledja tesko da mi ostali mozemo da se ne obeshrabrimo.
U svakom slucaju zelim ti sve najbolje.

Dragi mladi kolega,

da situacija stoji bas i upravo onako kao sto dr kaze govori i sama cinjenica da si nakon diplomiranja kao 'perspektivni provincijalac visokog proseka' bio 'tikva bez korena' pa si morao da se 'vratis kuci', zar ne?! Da nije tako, ti bi kao perspektivan mlad covek i lekar visokog proseka i postignuca mogao da konkurises i zaposlis se u Beogradu/Novom Sadu/Nisu ili vec gde god ti srce pozeli, ne bi bio nigde 'provincijalac' niti 'tikva bez korena'. Bio bi prosto covek koji je sa visokim prosekom diplomirao na prestiznom i teskom fakultetu sto ga kvalifikuje da se zaposli gde mu srce pozeli jer je - najbolji medu najboljima! I najzad, da nije upravo onako kako dr kaze, ne bi se ti raspitivao ovde za volontersku specijalizaciju i obaveze nakon nje, vec bi te kao mladog perspektivnog lekara sa visokim prosekom zelelo bar 10 ustanova u Srbiji da ti plati specijalizaciju, a ne bi se kao pomenuta tikva vracao pognute glave u probvinciju kopajuci rukama i nogama da nekom platis da dobijes ono sto ti samim zvanjem pripada - mogucnost da se kao odlican student dalje skolujes i usavrsavas - a da mu posle platis sto ti se smilovao da ti udeli nesto za sta ni u jednoj normalnoj zemlji kao odlican student ne bi nikada molim; naprotiv, molili bi tebe!
Zar ne mislis da smo svi mi jednom bili i u toj kozi i u tim cipelama, pa ces nas sad ti pocastiti uvredama kako smo prodani, potroseni, 'srednji ljudi - nikakvi ljudi' ciji je jedni cilj da demoralisemo one mladje koji dolaze i na kojima medicina treba da ostaje?! Svasta! Mogo bi malo i da povuces rucnu i da biras reci - mozda tvoje ogorcenje ne zasluzuje ni dr niti ovaj forum, i mozda ti itekako dobro znas da je stanje bas ovakvo kakvo ti je opisano i mozda si bas zbog toga ljut ko puska; a mozda se malo i plasis da i tvoji snovi ne udare u tlo. Pa sta i ako udare? Tlo postoji samo zato da bi se sa njega diglo. Tlo postoji da bi mogli znati da postoji nebo! Sem sto ces malo ugruvati sopstveni ego, nista ti nece faliti - veruj mi. Prezivljivo je. Ali dacu ti to da nije lako - kada zavrsis fakultet u Beogradu kao odlican student da te vuku ko krpu naokolo da se snalazis za ono sto bi trebalo da ti daju oberucke. No nikome ovde nije cilj da te demoralise, vec da sa tobom podeli (a to si trazio, bar donekle) kakva je beogradska realnost (mislili smo da si beogradjanin, izvini pogresili smo!). To je nasa realnost. U njoj se treba boriti. Ali ne samo da u nekoj provinciji ostvaris svoje snove plivajuci protiv opsteg toka - treba se boriti da svoje snove imas pravo da ostvaris BILO GDE ako si ucinio sve ono sto je za to (pretpostavka) preduslov, i to ne plivajuci uz tok i troseci se besprimerno vec sa lakocom onoga ko se 7 godina trosio bespostedno na teskom i jakom fakultetu i zavrsio ga u roku i sa odlicnim prosekom.
Pa nemoj biti tako pun prezira prema nama koji smo prosli tim putem i pokusali da ga menjamo za druge, i mozda nismo uspeli ali smo pokusali. I pri tome ostvarili svoje snove. I nismo mrzeli sve one pre nas kojima je to poslo za rukom, niti smo mislili da zele da nas nema da bi za njih bilo vise mesta. Cudno razmisljanje, i jos cudniji pristup resavanju problema. Svakako sa srecom ti bilo ostvarivanje tvojih snova, u provinciji. Volela bih da si svoje snove mogao da ostvaris tamo gde si ti zeleo - da je ovo takva Srbija. Ali nije. Sta da se radi.