Eraserhead
Ističe se
- Poruka
- 2.374
1. novembar 2006.
Izveštaj o raspisivanju i sprovođenju referenduma za potvrđivanje Ustava Republike Srbije
Narodna skupština Republike Srbije je dana 30.09.2006. godine usvojila Ustav Republike Srbije i donela odluku o raspisivanju referenduma za potvrđivanje Ustava Republike Srbije. Ovakva odluka je doneta, ne samo bez prethodno održane javne rasprave, nego je i poslanicima Narodne skupštine bilo zabranjeno da diskutuju o predlogu Ustava a u njihovo ime su to činili isključivo šefovi poslaničkih grupa. Sami poslanici tekst Ustava dobili su tog dana u 10,00 časova pre podne da bi se nepunih 12 časova kasnije o njemu izjašnjavali.
Odluka o raspisivanju referenduma od 30.09.2006. godine u članu 5. konstatuje da će sprovođenjem rederenduma rukovoditi Republička izborna komisija. Član 13. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi određuje da komisiju obrazuje organ koji je raspisao referendum, odnosno u ovom slučaju Narodna skupština. Narodna skupština nije obrazovala komisiju za sprovođenje referenduma u smislu citiranog člana, pa je i u javnosti do kraja refernduma ostalo nejasno da li je to Republička izborna ili referndumska komisija. Narodna skupština je mogla svojom odlukom da poveri poslove sprovođenja referenduma Republičkoj izbornoj komisiji odnosno sadašnjim članovima i zamenicima Republičke izborne komisijie, ali je to moralo jasno i nedvosmisleno biti utvrđeno odlukom. Na ovaj način referndum je sprovelo nenadležno telo.
Istom odlukom prekršen je i član 12. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koji utvrđuje da akt o raspisivanju refernduma sadrži datum održavanja referenduma. Međutim, Narodna skupština je odredila dva dana za održavanje referenduma što je suprotno navedenoj odredbi Zakona koji govori o datumu u jednini, dakle o jednom danu.
Ovakvo rešenje dovelo je do toga da su biračke kutije i izborni materijal u noći između 28. i 29.10.2006. godine bili bez zakonitog nadzora.
Članom 12. Zakona takođe je propisano da se aktom o raspisivanju referenduma mora utvrditi teritorija na kojoj se referendum sprovodi. Odlukom Narodne skupštine od 30.09.2006. godine samo je konstatovano da se raspisuje republički referendum bez jasnog naznačenja šta republički zapravo predstavlja. Budući da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i po važećem Ustavu i po predlogu novog Ustava logično bi bilo zaključiti da je referenduma raspisan i na toj teritoriji. Međutim, Republička izborna komisija je prilikom utvrđivanja ukupnog i konačnog broja birača u obzir uzela samo birače iz centralnog dela Srbije, Vojvodine i jednog dela Kosova i Metohije. Na taj način su, sa jedne strane, iz referndumskog procesa potpuno isključeni birači pretežno albanske nacionalnosti sa Kosova i Metohije i time ostavljeni bez mogućnosti da se izjasne o pitanju koje se po mišljenju ustavotvoraca a i odredbama samog Ustava odnosi i na njih. Sa druge strane, na taj način je smanjen ukupan i konačan broj birača a samim tim i cenzus potreban za potvrđivanje Ustava. Imajući na umu konačne rezultate izbora, izvesno je da čak ni po podacima Republičke izborne komisije referendum ne bi uspeo da su svi građani Republike Srbije imali pravo glasa.
Republička izborna komisija je svojim odlukama bitno uticala na to da referendum bude sproveden bez valjanog nadzora. Odlukom od 02.10.2006. godine u opštinske izborne komisije su delegirani predstavnici parlamentarnih stranaka srazmerno njihovoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini, ali ne svih parlamentarnih stranaka, već samo onih koje su podržale Ustav. Tako su Građanski savez Srbije i Socijaldemokratska unija onemogućeni da delegiraju svoje predstavnike u opštinske izborne komisije.
Isti princip je primenjen i prilikom donošenja odluke o formiranju biračkih odbora, ali je po prigovoru građana Građanskom savezu Srbije i Socijaldemokratskoj uniji ovog puta dozvoljeno da delegiraju 0,8 odnosno 0,4 odsto članova biračkih odbora. Navedene partija nisu prihvatile ovakvu odluku Republičke izborne komisije jer su smatrale da imaju pravo na kontrolu kompletnog referendumskog procesa.
Prilikom raspodele sredstava za vođenje kampanje, političkim strankama koje su se zalagale za uspeh referenduma dodeljeno je, takođe po kriterijumu srazmerne zastupljenosti u parlamentu, 98,80 odsto sredstava dok su partije koje su bile protiv ovakvog načina donošenja Ustava dobile 1,20 odsto sredstava.
Sve ove odluke odslikavaju atmosferu u kojoj je pripreman referendum. Ove odluke ne samo da su suprotne demokratskim standardima, već su u koliziji i sa odredbama Zakona o izboru narodnih poslanika koji predviđa da sve zainteresovane strane u izbornom procesu imaju pravo učestvovanja u organima koji sprovode i kontrolišu proces. Shodnom primenom na postupak referenduma, Republička izborna komisija je morala da dopusti predstavnicima svih političkih opcija, kako onima koje su za tako i onima koje su protiv predloga novog Ustava, da učestvuju u svim organima za sprovođenje refernduma.
Republička izborna komisija dala je tumačenje po kome čak ni višak listića u biračkim kutijama u odnosu na broj izašlih birača ne predstavlja razlog za poništavanje glasanja na tom biračkom mestu po sili zakona. Naime, po odredbama Zakona o izboru narodnih poslanika, opštinska izborna komisija je dužna da po prijemu zapisnika sa viškom listića poništi glasanje na tom biračkom mestu, raspusti birački odbor i imenuje novi, te da odredi novi datum glasanja na tom biračkom mestu. Ovim tumačenjem to je moguće samo na osnovu prigovora građana ali oni ne mogu imati uvid u zapisnik o glasanju pa takve prigovore ne mogu ni ulagati čime je bitno narušena zakonitost izbornog procesa.
Isti organ doneo je i odluku da se odredbe o predizbornoj, odnosno predreferendumskoj tišini neće primenjivati. Na taj način je još jednom prekršen Zakon o izboru narodnih poslanika a u cilju da se vrši pritisak na birače da izađu na referendum i izjasne se u skladu sa trenutno većinskim mišljenjem u Narodnoj skupštini.
Republička izborna komisija je odluke, tumačenja i preporuke selektivno objavljivala u Službenom glasniku Republike Srbije čime je javnost dodatno isključena iz referendumskog postupka. Na taj način su građani, birači, koji su u zakonu aktivno legitimisani da izjavljuju pravne lekove bili onemogućeni u tome jer nisu imali način da pravovremeno saznaju za te
odluke.
Iz svih napred navedenih razloga, Liberalno demokratska partije je tokom glasanja na reprezentativnom uzorku od hiljadu biračkih mesta organizovala, preko svojih aktivista, praćenje izlaznosti. Ovakav način je mogao da pokaže samo broj ljudi koji su se pojavili na biračkom mestu a ne i rezultat samog referenduma, odnosno koliko birača je uopšte glasalo. To, naime, znači da je broj građana koji su ušli na biračka mesta koje su evidentirali aktivisti LDP-a morao biti veći od broja birača koji su glasali. Podaci o izlaznosti koje su objavljivali Republička izborna komisija i Liberalno demokratska partija sve do 29.10.2006. godine u 18,00 časova su se poklapali a tada je došlo do velike razlike u tim podacima. Prema podacima LDP-a ukupan broj građana koji su ušli na biračka mesta tokom dva referendumska dana je 49,70 odsto upisanih u biračke spiskove.
Tokom samog izjašnjavanja uočene su brojne nepravilnosti od kojih navodimo samo najdrastičnije i najzastupljenije a koje su bitno uticale na tok i ishod referenduma. Primera radi, dozvoljavano je glasanje licima bez ličnih isprava, čak je i telefonskim putem obavljano glasanje, glasalo se za članove porodica i komšije, ista lica su više puta glasala jer nije bilo obeležavanja sprejom, vršeni su pritisci na birače. Mnoga biračka mesta su ponovo otvarana posle isteka roka za glasanje, neko je glasao u ime preminulih lica, a vidan je i veliki broj lica koja su navodno glasala kod kuće zbog bolesti. Neki članovi biračkih odbora su i sami zaokruživali listiće i ubacivali ih u biračku kutiju. Najveći broj uočenih nepravilnosti dešava se u nedelju, 29.10.2006. godine između 14,00 i 20,00 časova.Kontrolori LDP-a su maltretirani kako od strane članova biračkih odbora tako u nemalom broju slučajeva i od strane policije.
Zbog svih navedenih nepravilnosti, članovi LDP-a podneli su preko 3.000 prigovora a oko 2.000 prigovora nisu mogli da predaju jer opštinske izborne komisije nisu želeli da primaju prigovore ili nisu radile, iako su bile u obavezi da dežuraju 24 časa po završetku glasanja.
Najzanimljiviji primer za gornje navode je snimak emitovan na televiziji B92 29.10.2006. godine na kome se jasno vidi da je građanima na biračkom mestu 29 u Opštini Stari Grad u Beogradu omogućeno da glasaju bez ličnih dokumenata. Na istom snimku vidi se da je obeležen kažiprst leve ruke, a ne desne, kako to zakon nalaže.
Izveštaj o raspisivanju i sprovođenju referenduma za potvrđivanje Ustava Republike Srbije
Narodna skupština Republike Srbije je dana 30.09.2006. godine usvojila Ustav Republike Srbije i donela odluku o raspisivanju referenduma za potvrđivanje Ustava Republike Srbije. Ovakva odluka je doneta, ne samo bez prethodno održane javne rasprave, nego je i poslanicima Narodne skupštine bilo zabranjeno da diskutuju o predlogu Ustava a u njihovo ime su to činili isključivo šefovi poslaničkih grupa. Sami poslanici tekst Ustava dobili su tog dana u 10,00 časova pre podne da bi se nepunih 12 časova kasnije o njemu izjašnjavali.
Odluka o raspisivanju referenduma od 30.09.2006. godine u članu 5. konstatuje da će sprovođenjem rederenduma rukovoditi Republička izborna komisija. Član 13. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi određuje da komisiju obrazuje organ koji je raspisao referendum, odnosno u ovom slučaju Narodna skupština. Narodna skupština nije obrazovala komisiju za sprovođenje referenduma u smislu citiranog člana, pa je i u javnosti do kraja refernduma ostalo nejasno da li je to Republička izborna ili referndumska komisija. Narodna skupština je mogla svojom odlukom da poveri poslove sprovođenja referenduma Republičkoj izbornoj komisiji odnosno sadašnjim članovima i zamenicima Republičke izborne komisijie, ali je to moralo jasno i nedvosmisleno biti utvrđeno odlukom. Na ovaj način referndum je sprovelo nenadležno telo.
Istom odlukom prekršen je i član 12. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koji utvrđuje da akt o raspisivanju refernduma sadrži datum održavanja referenduma. Međutim, Narodna skupština je odredila dva dana za održavanje referenduma što je suprotno navedenoj odredbi Zakona koji govori o datumu u jednini, dakle o jednom danu.
Ovakvo rešenje dovelo je do toga da su biračke kutije i izborni materijal u noći između 28. i 29.10.2006. godine bili bez zakonitog nadzora.
Članom 12. Zakona takođe je propisano da se aktom o raspisivanju referenduma mora utvrditi teritorija na kojoj se referendum sprovodi. Odlukom Narodne skupštine od 30.09.2006. godine samo je konstatovano da se raspisuje republički referendum bez jasnog naznačenja šta republički zapravo predstavlja. Budući da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i po važećem Ustavu i po predlogu novog Ustava logično bi bilo zaključiti da je referenduma raspisan i na toj teritoriji. Međutim, Republička izborna komisija je prilikom utvrđivanja ukupnog i konačnog broja birača u obzir uzela samo birače iz centralnog dela Srbije, Vojvodine i jednog dela Kosova i Metohije. Na taj način su, sa jedne strane, iz referndumskog procesa potpuno isključeni birači pretežno albanske nacionalnosti sa Kosova i Metohije i time ostavljeni bez mogućnosti da se izjasne o pitanju koje se po mišljenju ustavotvoraca a i odredbama samog Ustava odnosi i na njih. Sa druge strane, na taj način je smanjen ukupan i konačan broj birača a samim tim i cenzus potreban za potvrđivanje Ustava. Imajući na umu konačne rezultate izbora, izvesno je da čak ni po podacima Republičke izborne komisije referendum ne bi uspeo da su svi građani Republike Srbije imali pravo glasa.
Republička izborna komisija je svojim odlukama bitno uticala na to da referendum bude sproveden bez valjanog nadzora. Odlukom od 02.10.2006. godine u opštinske izborne komisije su delegirani predstavnici parlamentarnih stranaka srazmerno njihovoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini, ali ne svih parlamentarnih stranaka, već samo onih koje su podržale Ustav. Tako su Građanski savez Srbije i Socijaldemokratska unija onemogućeni da delegiraju svoje predstavnike u opštinske izborne komisije.
Isti princip je primenjen i prilikom donošenja odluke o formiranju biračkih odbora, ali je po prigovoru građana Građanskom savezu Srbije i Socijaldemokratskoj uniji ovog puta dozvoljeno da delegiraju 0,8 odnosno 0,4 odsto članova biračkih odbora. Navedene partija nisu prihvatile ovakvu odluku Republičke izborne komisije jer su smatrale da imaju pravo na kontrolu kompletnog referendumskog procesa.
Prilikom raspodele sredstava za vođenje kampanje, političkim strankama koje su se zalagale za uspeh referenduma dodeljeno je, takođe po kriterijumu srazmerne zastupljenosti u parlamentu, 98,80 odsto sredstava dok su partije koje su bile protiv ovakvog načina donošenja Ustava dobile 1,20 odsto sredstava.
Sve ove odluke odslikavaju atmosferu u kojoj je pripreman referendum. Ove odluke ne samo da su suprotne demokratskim standardima, već su u koliziji i sa odredbama Zakona o izboru narodnih poslanika koji predviđa da sve zainteresovane strane u izbornom procesu imaju pravo učestvovanja u organima koji sprovode i kontrolišu proces. Shodnom primenom na postupak referenduma, Republička izborna komisija je morala da dopusti predstavnicima svih političkih opcija, kako onima koje su za tako i onima koje su protiv predloga novog Ustava, da učestvuju u svim organima za sprovođenje refernduma.
Republička izborna komisija dala je tumačenje po kome čak ni višak listića u biračkim kutijama u odnosu na broj izašlih birača ne predstavlja razlog za poništavanje glasanja na tom biračkom mestu po sili zakona. Naime, po odredbama Zakona o izboru narodnih poslanika, opštinska izborna komisija je dužna da po prijemu zapisnika sa viškom listića poništi glasanje na tom biračkom mestu, raspusti birački odbor i imenuje novi, te da odredi novi datum glasanja na tom biračkom mestu. Ovim tumačenjem to je moguće samo na osnovu prigovora građana ali oni ne mogu imati uvid u zapisnik o glasanju pa takve prigovore ne mogu ni ulagati čime je bitno narušena zakonitost izbornog procesa.
Isti organ doneo je i odluku da se odredbe o predizbornoj, odnosno predreferendumskoj tišini neće primenjivati. Na taj način je još jednom prekršen Zakon o izboru narodnih poslanika a u cilju da se vrši pritisak na birače da izađu na referendum i izjasne se u skladu sa trenutno većinskim mišljenjem u Narodnoj skupštini.
Republička izborna komisija je odluke, tumačenja i preporuke selektivno objavljivala u Službenom glasniku Republike Srbije čime je javnost dodatno isključena iz referendumskog postupka. Na taj način su građani, birači, koji su u zakonu aktivno legitimisani da izjavljuju pravne lekove bili onemogućeni u tome jer nisu imali način da pravovremeno saznaju za te
odluke.
Iz svih napred navedenih razloga, Liberalno demokratska partije je tokom glasanja na reprezentativnom uzorku od hiljadu biračkih mesta organizovala, preko svojih aktivista, praćenje izlaznosti. Ovakav način je mogao da pokaže samo broj ljudi koji su se pojavili na biračkom mestu a ne i rezultat samog referenduma, odnosno koliko birača je uopšte glasalo. To, naime, znači da je broj građana koji su ušli na biračka mesta koje su evidentirali aktivisti LDP-a morao biti veći od broja birača koji su glasali. Podaci o izlaznosti koje su objavljivali Republička izborna komisija i Liberalno demokratska partija sve do 29.10.2006. godine u 18,00 časova su se poklapali a tada je došlo do velike razlike u tim podacima. Prema podacima LDP-a ukupan broj građana koji su ušli na biračka mesta tokom dva referendumska dana je 49,70 odsto upisanih u biračke spiskove.
Tokom samog izjašnjavanja uočene su brojne nepravilnosti od kojih navodimo samo najdrastičnije i najzastupljenije a koje su bitno uticale na tok i ishod referenduma. Primera radi, dozvoljavano je glasanje licima bez ličnih isprava, čak je i telefonskim putem obavljano glasanje, glasalo se za članove porodica i komšije, ista lica su više puta glasala jer nije bilo obeležavanja sprejom, vršeni su pritisci na birače. Mnoga biračka mesta su ponovo otvarana posle isteka roka za glasanje, neko je glasao u ime preminulih lica, a vidan je i veliki broj lica koja su navodno glasala kod kuće zbog bolesti. Neki članovi biračkih odbora su i sami zaokruživali listiće i ubacivali ih u biračku kutiju. Najveći broj uočenih nepravilnosti dešava se u nedelju, 29.10.2006. godine između 14,00 i 20,00 časova.Kontrolori LDP-a su maltretirani kako od strane članova biračkih odbora tako u nemalom broju slučajeva i od strane policije.
Zbog svih navedenih nepravilnosti, članovi LDP-a podneli su preko 3.000 prigovora a oko 2.000 prigovora nisu mogli da predaju jer opštinske izborne komisije nisu želeli da primaju prigovore ili nisu radile, iako su bile u obavezi da dežuraju 24 časa po završetku glasanja.
Najzanimljiviji primer za gornje navode je snimak emitovan na televiziji B92 29.10.2006. godine na kome se jasno vidi da je građanima na biračkom mestu 29 u Opštini Stari Grad u Beogradu omogućeno da glasaju bez ličnih dokumenata. Na istom snimku vidi se da je obeležen kažiprst leve ruke, a ne desne, kako to zakon nalaže.
