B.A.L.:
Postoje ljudi koji jednostavno to prebrode jer shvataju da zivot mora da tece dalje.Ne treba razmisljati i operecivati se losim stvarima iz proslosti
Prebroditi i shvatiti? Ne razmišljati? Pa da je to tako penzionisali bismo psihijatre! Šta shvatiti, kako je normalno da im neko siluje dete na njihove oči ili bilo šta iz grozomornog niza smao onoga što sam ja čula? Ne kontrolišu ljudi sve sami. Moja pokojna baba je bila ilegalac u 2.sv.ratu, na zube se kačila sa Nemcima, krala im municiju doslovno šunjajući im se u štab pa, što rekao Jomini, opet narednih 60 godina nije bila normalna kad čuje avion ili petardu (bogu hvala, kasno ih izmisliše)! Svi oni (i mi) ostaju živi u inat ali to im ne garantuje kvalitetan život, srećni su oni koji ga kako tako imaju!
Jednom sam mazihistički pročitala sve haške zapise (dostupne) o logorima u kojima su silovane žene (a i muškarci), mislila sam da nije fer da stalno bežimo od tih priča, to je neko doživeo. Pa, ljudi, noćima nisam spavala! Deca ubijana i silovana na oči, teranje na incest.....grrrrrr.......ne, alal im vera i što su živi! Ako su normalni, skidam im kapu!
Samo sam jednom pričala sa ženom koja je svašta doživela u Bosni! Rekal je da nema tu šta puno da se priča, postoji smao jedna stvar na svetu koja joj daje znak da je koliko toliko normalna jer nije jedina koja je to sto puta pomislila a to je Balaševićeva rečenica- Spašen je taj prvi pogođeni a svi su drugi večni taoci košmara! Ne znam koliko puta je ponovila kako joj nije jasno kako zna a da i nije "bio tamo"! E tako se osećaju- sarajevskim žargonom- promašenim slučajevima. Trajno okrnjenim. Što i jesu! I, što sad tek dolazi na red- nove generacije koje rastu kao njihova deca pod pečatom od rođenja. Pa, zar nije tačno da se sve ne očisti bar 50 godina (a nama toliko otprilike treba da započnemo novi rat!).
I mi sad možemo pričati o hipi fazonima, životu do poslednjeg daha, "živi svaki dan kao da je poslednji" ali, pomislite samo da su ti ljudi i mislili da im je poslednji i, na žalost, da su se često i nadali da jeste.
Da, rat je strašna stvar, taman je toliko jednostavno!
A što se tiče ovog komentara- sam je kriv što je pao u depresiju!!!!! Ajde da padnemo samovoljno sad mi u depresiju! Ako možemo! Štrik na drvo se ne baca tako lako a depresija se ne bira kao ni viroza! I sportista sa platom od milion dolara mesečno na nju "ima pravo"!. Bolest nije stvar izbora i muke se međusobno ne porede niti važu! to što je nama neshvatljivo da neko ko "ima sve" pada u depresiju kad bismo mi cvetali od sreće na njegovom mestu je smao zato što još tu bolest nismo stavili u rang čira na želucu- ne biraš nego dobiješ i depresija nije depresivno stanje! Ali, ajde, ovo neka bude digresija koju nisam mogla da preskočim!
