Mit dunavskih rusalki
Zainteresovan član
- Poruka
- 416
У политици је објављен текст: ''Живот кошта 500.000 динара''
Мој коментар :
Да је живот багателан на овом усамљеном острву међ' шљивама, у вакуму где би требало да се додирују источна и западна цивилизација, мада никако да им се то десе, ево већ пуних 9.000. година.
У том бесвесном простору, с'ове стране лудила, или с'оне стране памети, живот је увек био јефтинији од крметине. Држава никада није била одговорна ни за шта. Циници то објашњавају чињеницом да је у ствари кникада није ни било, да је плод опсене Дејвида Коперфилда, па добро ако не њега, онда неког његовог пајтоса.
Један некада популарни, култни глумац, једном прилико је изјавио, наравно у интимном кругу, да се држава прави да није одавде, да она нема појма. После, па појавили су се неки њени следбеници, скоро идолопоклонифци, који се такође праве да нису одавде и да немају појма. Но, реч није о томе.
Тема је: колико вреди живот. Судећи по нашем законодавству, чуј како сам претенциозан и изигравам легалисту, у суштини ништа. Рат је виша сила, уосталом као и глупост. Уколико глупак убије, ето, виша сила, значи као у рату, ником ништа.
- Извини Бато, шта ти ја могу, и онако нисам одавде- рече Држава и оде у Парламент или у неку касарну. У ЕУ тешко да може.
Шалу на страну. Само неодговорни политичари, а они то по дефинидији јесу, и још неодговорнији правници, а они то код нас јесу, могу тврдити да је рат виша сила, мада у извесним околностима и може бити. Дакле не генерално и а приори. Конкретно, тврдња да су догађаји из 1999 године виша сила за територију омеђену остатком балканских држава, са тешко може назвати вишом силом. Кривац постоји, то је држава, само да је има. Е то је већ проблем. Па није ваљда да сад јесте политика коју је Слоба водио кривац па да одједном то све ''пуј пике, не ваћи'', нема кривца!?
То што је учинио новопазарски судија је за сваку похвалу, продор разума у обесмишлјену судски део располућене и од памети отужене власти.
Хајде да ствар поставимо и овако. Држава гарантује сва људска и грађанска права.Право на живот је основно природно право. Право које представља предпоставку могућности примене свих осталих гарантованих права. Та иста држава забрањује лишавања живота себи па и свим својим поданицима. Држава регулише и све друге односе, укључујући и питање одговорности за опасне ствари али и корпус права и обавеза, као и односа око оружја као опасне ствари, степен друштвене опасности итд. Грађанин изврши злочин, убиство. Не улазећи у групу могућих питања, оштећени, на пример родитељи, не могу од убице да надокнаде ни материјалну ни нематеријалну штету. Он нема никакву имовину. И ником ништа. Жовот ништа не вреди. Е неће моћи. Да ли има још одговорних, тзв. солидарних дужника? Биће да је то држава. Крива је што је њен грађанин противправно дошао до оружја, или можда легално, што је још горе, што га није спречила да са таквим профилом, профилом убице, итд. итд. изврши злочин. Крива је што је у околностима ратног лудила легализовала небројано много оружја које је на невероватне начине, легалне свакако не, дошло у посед, неко би рекао, ни мало злурадо, потенцијалног убице. Или, рецимо, када убиство почини припадник организоване криминалне групе, каква је на пример земунска или ветерничка (она са којом министар Стојковић преговара око опште амнестије), о којима се пишу фељтони по новинама а полиција им чак не пише ни казне за саобраћајне прекршаје, напротив, у слободном времену им чува леђа (читај: телохранитељи).
Питам: ДА ЛИ ЈЕ ДРЖАВА ОДГОВОРНА?
Дрћава ми одговара: Ма нисам одавде, немам ја појма, него, тај убијени није платио порез, плати га ти. И шта ти има уопште мени, држави да постављаш питања.
Мој коментар :
Да је живот багателан на овом усамљеном острву међ' шљивама, у вакуму где би требало да се додирују источна и западна цивилизација, мада никако да им се то десе, ево већ пуних 9.000. година.
У том бесвесном простору, с'ове стране лудила, или с'оне стране памети, живот је увек био јефтинији од крметине. Држава никада није била одговорна ни за шта. Циници то објашњавају чињеницом да је у ствари кникада није ни било, да је плод опсене Дејвида Коперфилда, па добро ако не њега, онда неког његовог пајтоса.
Један некада популарни, култни глумац, једном прилико је изјавио, наравно у интимном кругу, да се држава прави да није одавде, да она нема појма. После, па појавили су се неки њени следбеници, скоро идолопоклонифци, који се такође праве да нису одавде и да немају појма. Но, реч није о томе.
Тема је: колико вреди живот. Судећи по нашем законодавству, чуј како сам претенциозан и изигравам легалисту, у суштини ништа. Рат је виша сила, уосталом као и глупост. Уколико глупак убије, ето, виша сила, значи као у рату, ником ништа.
- Извини Бато, шта ти ја могу, и онако нисам одавде- рече Држава и оде у Парламент или у неку касарну. У ЕУ тешко да може.
Шалу на страну. Само неодговорни политичари, а они то по дефинидији јесу, и још неодговорнији правници, а они то код нас јесу, могу тврдити да је рат виша сила, мада у извесним околностима и може бити. Дакле не генерално и а приори. Конкретно, тврдња да су догађаји из 1999 године виша сила за територију омеђену остатком балканских држава, са тешко може назвати вишом силом. Кривац постоји, то је држава, само да је има. Е то је већ проблем. Па није ваљда да сад јесте политика коју је Слоба водио кривац па да одједном то све ''пуј пике, не ваћи'', нема кривца!?
То што је учинио новопазарски судија је за сваку похвалу, продор разума у обесмишлјену судски део располућене и од памети отужене власти.
Хајде да ствар поставимо и овако. Држава гарантује сва људска и грађанска права.Право на живот је основно природно право. Право које представља предпоставку могућности примене свих осталих гарантованих права. Та иста држава забрањује лишавања живота себи па и свим својим поданицима. Држава регулише и све друге односе, укључујући и питање одговорности за опасне ствари али и корпус права и обавеза, као и односа око оружја као опасне ствари, степен друштвене опасности итд. Грађанин изврши злочин, убиство. Не улазећи у групу могућих питања, оштећени, на пример родитељи, не могу од убице да надокнаде ни материјалну ни нематеријалну штету. Он нема никакву имовину. И ником ништа. Жовот ништа не вреди. Е неће моћи. Да ли има још одговорних, тзв. солидарних дужника? Биће да је то држава. Крива је што је њен грађанин противправно дошао до оружја, или можда легално, што је још горе, што га није спречила да са таквим профилом, профилом убице, итд. итд. изврши злочин. Крива је што је у околностима ратног лудила легализовала небројано много оружја које је на невероватне начине, легалне свакако не, дошло у посед, неко би рекао, ни мало злурадо, потенцијалног убице. Или, рецимо, када убиство почини припадник организоване криминалне групе, каква је на пример земунска или ветерничка (она са којом министар Стојковић преговара око опште амнестије), о којима се пишу фељтони по новинама а полиција им чак не пише ни казне за саобраћајне прекршаје, напротив, у слободном времену им чува леђа (читај: телохранитељи).
Питам: ДА ЛИ ЈЕ ДРЖАВА ОДГОВОРНА?
Дрћава ми одговара: Ма нисам одавде, немам ја појма, него, тај убијени није платио порез, плати га ти. И шта ти има уопште мени, држави да постављаш питања.
