Politika Zapada prema Rusiji i Srbiji..

Istocni Vetar

Domaćin
Poruka
4.571
Велика Русија и мала Србија су и даље две «дежурне мете» које многа западна гласила (штампана и електронска) готово свакодневно «разапињу на крст», јер не играју, поводом неких нерешених конфликата из доба распада Совјетског Савеза и проблема насталих око даље судбине српске покрајине Косово и Метохија (Космет), по сценарију иза кога стоје тајни и јавни носиоци политичке моћи у Вашингтону, Лондону и другим центрима.
Док се Русија у написима новинара водеће англосаксонске штампе («Вашингтон пост», «Њујорк тајмс», «Тајмс», «Гардијан», или «анализама» утицајних ТВ-станица попут БиБиСи-ја, СиЕнЕн-а и низа других) оптужује «за неоимперијалне тежње», Србији се истовремено приговара што «не разуме политичку реалност», већ и даље «живи у митовима», попут косовскометохијског.
Тобожњи аналитичари из САД свакодневно и папагајски понављају изјаве о смртној опасности што се над простор бившег Совјетског Савеза наднела због наводног буђења руског национализма и планова Москве за припајање непризнатих република – Приднестровље, Ј. Осетија, Абхазија – а можда и неких других «спорних» региона.
Србија се, у исто време, кобајаги добронамерно упозорава да се потпуно окане и примисли о било каквом облику права на Космет. Јер, у тој српској покрајини, како се стално истиче, «живи два милиона Албанаца који више не желе да имају било какве везе са Београдом».
Западна гласила, на исту тему, с највећим ниподаштавањем извештавају о намери београдских власти да, уношењем одговарајуће одредбе у нови Устав државе о високом степену аутономије за Космет, спрече насилно отимање ове исконски српске територије из састава земље.
Може Србија да доноси какав хоће највиши прави акт земље и да записује шта год жели о статусу Космета, али судбина те територије није у њеним рукама, хорски и сложно поручују Београду западни политичари, аналитичари и њихови помагачи из тобоже независних и слободних гласила, укључујући и «чисто» пропагандно гласило америчке ЦИЕ «Слободна Европа» из Прага.
Упорно инсистирање Москве да се поводом разрешења косметског проблема мора постићи сагласност обе заинтересоване стране (значи српске и албанске), што звучи сасвим разумно и логично, све више, мора се на то указати, нервира западне лаж демократе.
У пропагандном рату који се, поводом Космета, води у Вашингтону, Лондону, Берлину, Бечу, али и Варшави, Прагу, Будимпешти, стално се указује на потребу поштовања права народа на самоопредељење, што свакако одговара заговорницима стварања још једне албанске државе на Балкану.
Када руски политичари или штампа припомену да би, уколико се заиста Космет прогласи за «међународно признату државу», по истој логици и спорни региони у блиском руском окружењу могли да постану такође самосталне државне творевине, из све снаге се, засад само речима, пуца по тим аргументима и такве се тежње без устезања проглашавају за намеру Владимира Путина «да створи нову руску империју».
Упоредо са таквим провидним пропагандним и политичким триковима политички жреци из Вашингтона ужурбано раде на «убацивању» Грузије у састав НАТО пакта и стварању климе да се то исто догоди и са Украјином, упркос томе што се тамошње становништво томе масовно противи.
Стварање правог санитарног обруча или кордона око данашње Русије, у циљу њеног политичког, економског и војног маргинализовања и по могућности коначног разарања, то је истинска и неопозива накана садашње западне политике. То данас не види и не уочава само онај ко то намерно не жели.
Србија је, у геополитичком смислу посматрана, заиста «истурена тврђава православља на Балкану» и као таква «могући важан руски савезник», указују сада западни експерти. Зато и не чуде настојања, из Вашингтона и Лондона пре свега, да се везе између Москве и Београда што више олабаве, ако их већ, из историјских, културних, етничких и других разлога није могуће сасвим прекинути.
Због већ поменуте склоности «ка митоманији» и «животу у облацима», а и «претераног ослонца на Русију», Србија се у англосаксонском свету, а и добром делу «старе и нове Европе», посматра и промишља и као нека врста «реметилачког елемента» геополитичким плановима Запада да коначно завлада досад незапоседнутим просторима Евроазије.
 
У Другом светском рату усташки творци Независне државе Хрватске су, уз обилату подршку Ватикана и папе Пија 12. организовали велики геноцид против «реметилачких Срба».
Данашњи «либерално настројени хрватски политичари» ту и тамо признају да је током Другог светског рата злочиначки режим поглавника Анте Павелића побио «до сто тисућа Срба, Јевреја, Рома и самих Хрвата», док су високи официри Хитлеровог Вермахта тврдили да је «број жртава, углавном Срба, био већи од 700 хиљада».
Пре 15 година поново је «неовисна Хрватска» потпомогнута, гле чуда, опет од Ватикана и папе (овог пута Јована Павла пореклом Пољака), кренула у нови геноцид против Срба, уз срамотно ћутање западних демократских влада, али у великој мери и тадашњих властодржаца у Москви.
Запад се није, међутим, задовољио само комадањем бивше Југославије и распадом Совјетског Савеза. Упорно је инсистирао, а и сада то чини, на даљем уситњавању не само Русије, већ и по површини и броју житеља много мање Србије.
У остварењу тог циља Западу је, на пример, била «обавезно» неопходна и «независна» Црна Гора која ће после одвајања од Србије постати, несумњиво, само један у низу малених протектората са којим се Вашингтон и њему потчињене политичке врхушке буквално поигравају као «мачка с мишем».
О Црној Гори се, између осталог, пише и говори као о «шверцерском рају» који треба «потпуно демонтирати» и «привести култури». Посебно западним ствараоцима јавног мнења смета навала нових руских богаташа на црногорски део Јадранске обале. Изражава се и бојазан од могућег успостављања руских база у Боки которској.
Србији је, као «малој Русији» због непослушности одузет прилаз мору кроз Црну Гору и сада се све више истиче да би и Монтенегро (тако Англосаксонци зову Црну Гору) «требало интегрисати у структуре НАТО», како би се «за сваки случај» онемогућила нека будућа експанзија Русије ка топлим морима, «што је одувек био сан Москве».
Како је то могуће да се «доказано шверцерска држава» припрема за експресан улазак у НАТО, запитаће се наивни. Они који мало боље разумеју начин политичког и сваког другог деловања САД и њених сателита тиме нису нимало изненађени.
Американци су готово цео 20. век посветили освајању нових геополитичких простора и беспоштедној елиминацији својих, већих или мањих, политичко-економских и војних противника.
Почетком овог века кренули су «Амери» у нов крсташки поход. Овога пута су, пре свега, циљ блискоисточне и средњоазијске земље пребогате нафтом. Цео тај освајачки и нови колонијални рат Англосаксонци воде под изговором борбе против тероризма и за тобожње ширење демократије. Какве су последице такве политике најбоље се види на примеру Ирака и Авганистана, где свакодневно гине на десетине и стотине мирних житеља тих земаља.
Пре тога су, ваља се тога и овом приликом подсетити, Амери и њихови НАТО сателити истресли више од 20 хиљада бомби, у пролеће 1999. на Србију, правдајући то наводним геноцидом федералне југословенске војске против «невиних Албанаца» у покрајини Космет коју сада насилно покушавају да одвоје од земље матице.
Свети циљ свих противника такве накарадне и по људску заједницу погубне политике треба да буде у старту ограничење америчке агресивности, или тачније речено намерног наношења зла и патње тобоже непослушним владама и читавим народима.
Америчко зло мора бити онемогућено зарад будућности човечанства. Ако се то не учини на време и ефикасно, пре свега сложним отпором Русије, Кине, Индије и других великих земаља, не само даља већ и ближа будућност светске заједнице биће мрачна. То сложно тврде они политички аналитичари из разних крајева света којима је истина дража него лажљиве проповеди о «праведној америчкој мисији».
Србија у тој планетарно важној мисији сигурно има своје место, иако је један део њене садашње дозлабога галамџијске и бескрајно корумпиране властодржачке и интелектуалне елите убеђује да «хитно уђе у евроатлантске интеграције».
Нормално мислећи људи би можда још и поверовали у ту огавну лаж да свакодневно не виде патње и безмерна страдања људи и читавих народа које су им те исте «евроатлантске интеграције» (читај: НАТО предвођен САД) донеле у својим новим крсташким ратовима.
Поучена тим очигледним примерима већинска Србија сада чезне да свет што пре доживи ново «праведно доба» и да заустави безакоње, у виду политичко-војног силеџијства, што га спроводе «прекоокеански Левијатан» и његови глобалистички сателити.
 
Одлична тема, одличан текст, а нарочито овај део:

Пре тога су, ваља се тога и овом приликом подсетити, Амери и њихови НАТО сателити истресли више од 20 хиљада бомби, у пролеће 1999. на Србију, правдајући то наводним геноцидом федералне југословенске војске против «невиних Албанаца» у покрајини Космет коју сада насилно покушавају да одвоје од земље матице.
Свети циљ свих противника такве накарадне и по људску заједницу погубне политике треба да буде у старту ограничење америчке агресивности, или тачније речено намерног наношења зла и патње тобоже непослушним владама и читавим народима.
Америчко зло мора бити онемогућено зарад будућности човечанства
 
Ma divan tekst. Sve je to istina i mi to znamo. Tj. to zna i u to veruje oko 5 miliona Srba i oko 1/3 Rusa, znači nekih 150 miliona (ako ih uopšte zanima). Pa zatim po par desetina (možda par stotina) pripadnika svake druge nacije. Sve u svemu - recimo 300 miliona ljudi.
E, ostalih 3 milijarde veruje u ono što im zapad kaže, a još nekih 2,5 milijardi boli q...c i za Srbiju i za Rusiju.
Poenta?
 
У остварењу тог циља Западу је, на пример, била «обавезно» неопходна и «независна» Црна Гора која ће после одвајања од Србије постати, несумњиво, само један у низу малених протектората са којим се Вашингтон и њему потчињене политичке врхушке буквално поигравају као «мачка с мишем».


nisam znao da je zapad izglasao apsolutnu vecinu djukanovicu na izborima. ili vecinu na referendumu. sad znam

Србији је, као «малој Русији» због непослушности одузет прилаз мору кроз Црну Гору

a isto tako nam uzeshe i pristup grckoj kroz makedoniju, pristup alpima kroz sloveniju....:roll:
 
jomini:
To im se desilo? Pa desilo bi se i da nam šalju ljubičice i da nas brane od šiptara, zar ne?

New Orleans ne bi bio poplavljen da se vise ulagalo u nasipe a manje u agresivne ratove.

Americka pomoc nikada Srbiji nije ni bila potrebna. Kao najjaci bismo lepo sredili stvari da se niko sa strane nije mesao. Kako se i resavalo vekovima. Nesto silom, nesto starim dobrim batinama.
 
savin:
Treba jacati savez sa Rusijom i Bjelorusjom..
Rusi i Bjelorusi planiraju da uvedu zajednicku valutu..
Srbija -Rusija i Bjelorusija treba da imaju zajednicku valutu i Vojsku..
Ko zna-mozda ruski tenkovi dodju opet na Kosovo..
http://video.google.ca/videoplay?docid=-6258201886933653991&q=kosovo

to je bila najveca sramota..i to pominjes opet???
pogledaj taj napacen narod na ulicama u ocekivanju ''zastitnika''???
..da bi se ovi spakovali za 2 dana i otisli kuci
sramota!!!! kako smo mi naivni...i nikad nista necemo nauciti...
 
south:
to je bila najveca sramota..i to pominjes opet???
pogledaj taj napacen narod na ulicama u ocekivanju ''zastitnika''???
..da bi se ovi spakovali za 2 dana i otisli kuci
sramota!!!! kako smo mi naivni...i nikad nista necemo nauciti...
Ćuti ti Amerikanac. Pogledaj napaćenu Srbiju posle tromesečnog bombardovanja od strane onih kod kojih si sada došao. Sa njima bi nam bilo bolje? Sačekaj njihov zvanični stav po pitanju Kosova. Oni su nam ga već otpisali :evil:
 
Hahahahaha... drago mi je da postoji ova tema, jer se lepo vidi ko je ko. Sve sami patriote i Srboljubci, a za dva tenka bi skinuli Srpsku zastavu i okacili Belorusku... A onda kazete da smo mi (pro-zapadno orijentisani) placenici? Lepo se sad sve vidi... Ljuti ste na SAD sto su na Kosovu, ali je OK ako bi Rusija okupirala ostatak Srbije... Sram vas bilo...

A, sad poklon za sve vas:

usa-flag.gif
 

Back
Top