odnos: trener-igrac

Interesuje me iskustvo sportista u odnosu sa trenerom? Koliko se ''istresaju'' na vama i koliko njihovo urlanje negativno utice na rad... kroz primere i licno iskustvo... Koliko su izuzeci cesti i tako to...
color=green][/color]

Ovo je dobro pitanje, cudi me da niko jos nije odreagovao.
Prvo bih rekao da se ti devijantni odnosi izmedju trenera i sportiste (da se ne ogranicimo samo na igrace) ponajvise u tzv. komercijalnim sportovima, i to sto je sport popularniji i prestizniji, visi je i stepen izrazenosti ove pojave.
Licno nikada nisam imao tako neprijatna iskustva, valjda zato sto sam uvek bio dovoljno odgovoran da se maksimalno zalazem na treningu i takmicenju, ali verovatno sam imao i srece da treniram sa OK ljudima. E sad, video sam X puta kako se trener potpuno nedolicno ponasa prema svome vezbacu. Ovde bih naglasio termin NEDOLICNO, bez obzira na to da li je sportista zasluzio da bude pokudjen ili ne. Medjutim, ono sto me je uvek zbunjivalo je to koliko ljudi mogu da nemaje svoga "ja" i da preko toga prelaze tek tako i nastavljaju da vezbaju kod doticnih trenera. Da li je moguce da su do te mere bitni rezultati na takmicenju, da ljudi prelaze preko maltretiranja kako bi trenirali kod "najboljih"?
Voleo bih da cujem i sta drugi imaju da kazu.

Moram se pohvaliti da, takodje , nisam imala sllicnih problema jer dok sam imala trenera imali smo super drugarski odnos i mislim da mi je to max pomoglo i da je bilo koja druga varijanta odnosa bila u pitanju da bi na mene delovala limitirajuce jer ne bi prihvatila takav odnos. Sto znaci da ima razlicitih ljudi i svi smo mi drugaciju i to zahtevai razlicit odnos trenera prema sportistima. Ja sam dovoljno samoodgovorna da mi ne treba necija glama za razliku opet od nekih drugih gde morate da povisite ton ..ali naravno da sve ima svoje mere i granice ...
Ne daj boze fizicki obracun ....e to je katastrofa ...autoritet i postovanje mora da se zna i mora da postoji ...

Nisam sportski tip vec rekreativac.Imam 40 godina i krenula sam na sport kombinovano trcanje,aerobik, pokreti iz boksa. Predhodno me je drug trenirao koji je radio u USA.Posto on nije mogao zamolila sam nekog odlicnog trenera da mi pomogne.Sve se zavrsilo tako sto sam se posle 45 min vredjanja, vikanja,guranja, pretnji stipanjem,dosla placuci kuci. Posto nisam iz te price 'mislila sam da ako je to normalnonemam namere ds se bavim sportom nikad. Fala bogu da sam procitala ovaj topic.

E nikad ne treba suditi prema jednom dogadjaju ...tako da - zao mi je sto si imala bas ti nesrecu da naletis na takvoog mentola ali to nije razlog da odustanes )

Pitam se sta li je uzrok idiotskog ponasanja pojedinaca koji misle da se bave trenerskim radom. To su izgleda oni koji su svoje iskustvo u radu sa sportistima stekli gledajuci filmove tipa Rocky, pa su to shvatili za ozbiljno. Ima li nacina da se takvima stane na put?

Desava se da i trener koji ima drugarski pristup i ciji je jedini nacin komunikacije vika nemaju autoritet...pravi trener zna kako kom takmicaru da pridje,meni je recimo moj trener najbolji prijatelj,ali kad radimo zna vrlo da povisi ton,limitira mi slobodu ponasanja,vrlo je stog ali krajnje profesionalan...

Pa moje je misljenje da bi svi treneri kao i profesori po skolama i svi koji imaju na bilo koji nacin kontakt sa decom da prodju psihotest i pregled kod psihologa da se ne desava da svoje licne frustracije i komplekse prenose na druge !!!
Najcesci slucaj je i kad su treneri roditelji pa svoje ne ostvarene ambicije peglaju preko dece!!!

Topolino:

Najcesci slucaj je i kad su treneri roditelji pa svoje ne ostvarene ambicije peglaju preko dece!!!

Kliknite za proširenje...

E da, to je prava tuga. Licno sam cak video i slucajeve da doticni roditelji budu ljuti na trenera sto im dete ne maltretira dovoljno, iliti sto ne radi njihov posao, tj. da im vaspitava dete, sto oni nisu ucinili.

Moram da priznam da me je jako obradovalo da ste reagovali i odgovorili na temu.
Ja nista ne treniram, ali me je jedan drug zainteresovao nedavno. Covek je cao dan kukao na trenera i onda mi sine kako je ''humanost'' jako retka pojava.... bar u lokalnoj sredini kada je rec o odnosu trener-igrac.
I tako sam resila da sprovedem malo istrazivanje... koje planiram da prosirim na jednu lepu analizu za novine... tako da bih jako volela da se jos ljudi odazove i kaze svoje misljenje
pozdrav,
novinarka

Uf ovo je jako siroka i komplikovana tema. Ima tu slucajeva i slucajeva, nije isto kad treniras jednu osobu i njih pedeset, nije isto ni treniras li rekreativce ili nekoga sa takmicarskim ambicijama.
Ono sto je zajednicki za sve je da su retko spremni da se zalazu koliko treba i kako treba. Dok sam bio mladji i naivniji pokusavao sam da nateram ljude da daju svoj maksimum e onda sam jednostavno digao ruke od drugih i postao skeptican prema tudjoj zelji da ozbiljno vezba.

Skeptik je u pravu skoro 100%. Jedino sto bih mu ja "prebacio" jeste pokusaj da NATERA druge da se zalazu. Cini mi se da bi pravi pedagog trebalo da MOTIVISE, a ne da tera. Naravno, postavlja se pitanje sta koga motivise, ali to je druga prica. Normalno je da na neke moze da se podvikna, a da to ne ostavi traume, ali ne moze se taj pristup generalizovati. Ima onih koji smatraju da je batina iz raja izasla, ali takvima ja obicno kazem to da je valjala, onda bi je tamo zadrzali.

Cuj batine !!! Mislim da je to krajnji stadijum do koga nikad ne treba doci !!Mislim da je najgora kazna sportisti ne odlazak na neko takmicenje i sl ako je vec doslo do toga da mora da se kazenjava i niz drugis sredstava cime se uvodi red.
Sto se tice motivacije na treningu ...ako je trener imalo kreativan nesme dozvoliti da se na treningu dodje do stereotipa koliko god da je sport zanimljiv sam os sebe

Dobro, kad sam rekao nateram nisam mislio da bilo koga silim, tucem pa cak ni da vicem, nemoj biti bukvalista, to je najcesci uzrok nerazumevanja svega onoga sto ti zoves umobolijama u IBV.
E kasnije, vise nisam hteo ni da motivisem ljude, ni da ih pokrenem, ko je hteo taj je mogao mnogo da nauci, ko nije pokazo da zeli ... a sta me se tice, njegove pare, njegovo vreme nek ga traci ako nema vec nesto pametnije da radi sa istim.
BTW mislim da je ovakav stav trenera ipak najgora kazna za vezbaca :wink:

Verovatno da, ali ne mozes ni da se postavis prema svima isto. Treba ipak nekako nagraditi one koji daju sve od sebe i maximalno se zalazu.
Sto se tice bukvalizma, to je obicno izgovor onih koji ne vode racuna sta i kako govore. Molim, preciznost u komunikaciji je kjucna u ovakvom medijumu, gde ne vidimo jedni druge, pa ne mozemo da se oslonimo na sve ono sto prati usmenu komunikaciju.

Imala sam raznih trenera u zivotu... Dok sam bila i takmicar u karateu , dozivljavala sam da se trener i bespotrebno dere na mene, istresa nervozu i slicno.. Nisam se bunila, to je valjda bila neka tradicija na sve se tako dralo, pa i na mene.....
..pa kad sam malo odrasla i promenila i stil borilackih veshtina i klub i trenere, videla sam kako je divno trenirati u jednoj prijateljskoj atmosferi, gde je disciplina neminovna, ali bez spustanja na nivo 'urlanja' i svega ostalog shto sam na pretek videla po turnirima i bivshem klubu.. Znaci zavisi od coveka... i trenera ima svakakvih.. Srecom, klubova ima koliko god hoces, pa svako moze da odabere prema svojoj meri. Meni licno nije uzivanje da treniram ako ce neko da me maltretira. Hocu da mi trening bude relaksacija, a ne da imam osecaj da sam u vojsci.