Prisoner
Elita
- Poruka
- 21.018
jane_va:Морам мало да се убацим... Мешате историјске и књижевне чињенице, а ми смо на књижевности, зар не ?
Вратићу се на књижевни аспект. Молитва почиње од '' оскрвњених усана и мрскога срца '', и већ сам неколико пута напоменула да је то опште место или тзв. топос грешности. Исти случај је и са топосом санкције или оном чувеном клетвом на крају. Тај део МОРА да стоји у сваком делу средњовековне књижевности, а то што је Јефимија унеле превише ''себе'' у Молитву, то је друга прича и већ морамо да задремо у историју.
Тешко је схватити све ово што причам, јер треба прочитати више дела средњовековних писаца ( Св. Сава, Стефан Првовенчани или можда Јована Кантакузина и његову '' Молитву Богородици'' или '' Канон молебни'' ) . Упоредите ли макар једно њихово дело и Јефимијин Запис, видећете невероватну сличност! Нећемо потезати ни њену људску грешност, то је грех према њој.
Дадел, браво за Св. Петку , могуће да је имала неки утицај на Јефимију ( подсетимо се житија Св. Петке , која је била прави аскета и скоро сав живот провела у пустињи изван града).
Kako misliš to ljudsku grešnost? Nije ona počinila nikakav greh dok je bila obični smrtnik, despotica ! Grehovi su, sama ih priznaje, nastali za vreme njenog monaškog života. Da li monah može i sme počiniti bilo kakve grehe? Koliko znam, ne sme ni imati grešne misli, a kamoli činiti grešna dela.
E sad, što se tiče sv. Petke, ma na koju ti mislila, selektivni ste. Kad vam odgovara pozivate se na nečiji život -istorijske činjenice, a kad ne, vi govorite da je reč ipak o književnosti, a ne o istoriji. Nije fer.
"Sveta Paraskeva, sa grčkim imenom Paraskeva, rodila se u selu Epivatu, u XI veku, nedaleko od grada Kalikrata u srpskoj zemlji, pa se pretpostavlja da je bila Srpkinja. Roditelji su joj bili hrišćani, prosti ljudi srednjem imovinskog stanja. Njen brat je bio Jeftimije, docnije episkop. Kada su joj roditelji umrli, napustila je imanje, otadžbinu i srodnike, odrekla se burnog života, prezrela sve ljudske sujete i otišla daleko u pustinju posvetivši se molitvi i službi Bogu. Mnoge godine je provela u pustinji, u postu i molitvi, u usamljeničkom životu. Već pod starost, legenda kaže da joj se u snu javio andjeo koji joj reče da napusti pustinju i vrati se u otadžbinu da tamo provede zadnje dane svoga života. Ona posluša ovu zapovest i podje svom negdašnjem domu, a usput je svratila u Carigrad i posetila crkvu svete Sofije. Došla je u svoje rodno mesto Epivat i tamo proživela, kratko, do smrti. Njeno telo je prvo bilo sahranjeno na groblju, medjutim, nekim od hrišćana iz tog mesta bilo je stalo da se Paraskeva dostojnije sahrani, pa su joj telo iskopali iz groba, legenda kaže, neraspadnuto, pa su ga preneli u epivatsku crkvu. Na njenom grobu su se počela dogadjati razna čuda, a mnogi bolesnici su pohodili njen grob tražeći pomoć za njihovu bolest."Bratislav Grubačić/Momir Tomić.
Izvinite oboje, al zaista ne vidim kakav bi uticaj život prepodobne mati Paraskeve imao na Jefimiju? Ova je živela vrlo komotno i bogato. Samo par meseci je bila monahinja u pravom smislu te reči. Kako reče Dadel u jednom postu, lažna monahinja, ili nešto tako slično.
Zar nije greh povezivati, u bilo kom smislu, ime sv.Petke sa jednom grešnicom?
Ne bih Jovana Kantakuzena nikako nazvala srednjovekovnim piscem. Istoriografom,letopiscem, da. Ali, to je bio izuzetno grešan čovek, pa me ne čudi da je pisao to što je pisao. Grešan je bio svakako i Stefan Prvovenčani.
Jest da izlazimo iz teme, ne zamerite, ali nešto može biti malo jasnije.