Caro diario...

Da li pisete dnevnik? Kada ste poslednji put pisale dnevnik, i kakve podatke unosite u njega? Da li pisete sifrovanim jezikom?

Ja sam ga pisala godinama, kao klinka... i bilo je prilicno mucno (da ne kazem stidela sam se) citati ga kasnije. Ali takodje sam ponekad naletela na stvari, ljude ili dogadjaje koje sam skroooz zaboravila...

A juce sam shvatila da nisam pisala dnevnik jedno pet godina... i da mi u stvari nedostaje! Jbt. Pricam sa svima - sa kolegama, sa porodicom, sa vama ovde - jedino ne komuniciram sama sa sobom (dovoljno). I resila sam da ponovo pochnem...

Ideja je dobra, meni bude zao sto se stvari vremenom zaborave, ali kad pomislim da sednem i pisem mrzi me ))))

"Dnevnike pišu oni kojima se ništa ne dešava" Mark Tven
Dnevnik su sve dnevne beleške negde ostavljene, pa i čak je Forum dnevnik, ko još ima vremena za posvećeno dnevno zapisivanje baš u dnevničkoj formi.

Nego, batali..daj prevod za film, dam ti film zauzvrat, a pride i OST :razz:
Nani mi je dugo stajao na DTu

HeBePoBaTaH_:

daj prevod za film

Kliknite za proširenje...

Titlove?
http://www.titlovi.vogon.hr/Default.aspx?page=subtitles&letter=c&number=2

Ma jock, to je it. - eng.
Aj, da ti ne kvarim temu, hvala : o )

pa ja sam malo pisala u pubertetu oko pola godine i nekako mi to nije islo... a citali su ga i cale i keva i briga me mnogo za sve to.
nisam ja taj tip osobe, da pisem nesto samo za sebe, mozda jednom sednem da pisem memoare...

pišem.
kad stignem. iskreno...samo na godišnjem odmoru imam vremena za to.
sve dok nisam prešla u ovaj najnoviji dnevnik, pisala ssam naopačke...
odraz u ogledalu.
apsolutno sam izveštena da pišem tako.
to sam nekada davno, u osnovnoj školi čitala negde...
i tako preuzela kao moj način pisanja mojih "tajni"
sada više ne...mada mi nij ejasno, zašto sam prestala?

pajamaca:

...mada mi nij ejasno, zašto sam prestala?

Kliknite za proširenje...

E, to se i ja pitam! Zasto sam sebi bila dovoljno vazna kad sam bila u pubertetu, a sad vise nisam? Kao, nemam vremena za pisanje? Ma, imam

ma ne nisi razumela...nije mi jasno zašto sam prestala,
da pišem naopako...dnevnik i dalje pišem.

pajamaca:

ma ne nisi razumela...nije mi jasno zašto sam prestala,
da pišem naopako...dnevnik i dalje pišem.

Kliknite za proširenje...

aha! izvini.
mozda si pocela da se cenzurises pa nema potrebe za tajnovitoscu?

Pisem, istina mnooogo redje nego ranije, svakih par meseci ispisem neke bitnije dogadjaje i neke male stvari koje ne zelim da zaboravim. Nekada uzmem stare dnevnike, pa pocnem da listam i smejem se. Mislim da je zadravo za psihu pisati dnevnik, napisati nesto samo za sebe, tu se vidi koliko sazrevamo kao osobe

Uf ..gde me nadje...Imam punu kutiju i to poveliku...sa dnevnicima. Prestala sam kad sam ostala u drugom stanju. Razlog - nepoznat. Sad svakog dana pomislim kako bi bilo dobro opet ga pisati.Cisto da se ne zaboravi ni ono lepo ni ono ruzno sto mi se dogadja. Al jos nisam pocela... Ma dnevnik je super stvar, zahvaljujuci njemu prezivela sam neke crnjake .Kad nije bilo nikog da slusa , on je bio tu... Kad sam bilam besna tu sam se istresala , kad sam bila tuzna , tu sam plakala...Sad kad sam besna - vicem na dete ( glupo) , kad sam tuzna ne placem ( opet glupo ) , kad nema nikog da slusa- ni ne pricam ..

Kad bi imala pola sata dnevno za sebe negde u tisini u nekom cosku ..pisala bih...

Ranije sam pisala, imam preko 50 ispisanih svesaka i rokovnika...
Al me ova krstarica iskvarila, sad bih samo kucala.
Ložim se na sveske, stalno ih kupujem al' brže mi da kucam, a ne možeš da otvoriš word i iskucaš gore nešto tipa ,,dnevnik'' i kucaš, nije to to.
Novije sveske stoje, čekaju namenu... Ne vredi, nemam vremena.

Polepljene slike, uklopljene reci iz novina..., ma ne moze to komp. Dobro rece Mirka, preziveli su moji dnevnici razne izlive emocija, od najvece srece do nekih teskih situacija, ne znam, ne ide mi takvo ispoljavanje emocija kucanjem.
Super tema

Jeste, ne moze kucanjem Uopste nije licno, ne mogu da crtam sa strane a posto nemam laptop - moram da sedim za stolom... nista kao leskarenje u krevetu, ili, ono, sedim na terasi, pijem kaficu, malo belezim, malo gledam oko sebe, meditiram.

Mirka, lepo si napisala

A neke stvari i jesu samo za dnevnik, u stvari. Jeste da se poveravam macoru, sa njim otvoreno diskutujem o svemu - al' nekako nije dosta - gleda me, hm, nezainteresovano

Ma zene drage nema boljeg duga u nevolji od dnevnika.Pomaze da jasnije sagledas situaciju, da se malo osvestis , da smiris strasti, i nekad ti posle pisanja stvarno bude lakse. Da znate da mi fali to...

A dobro je i sto danas mogu da otvorim sve te dnevnike i napisem knjigu , ne memoare, nego neku knjigicu... Pa mozda i neku kintu zaradim na sebi..

A da Vam ne pricam da sam zahvaljujuci dnevniku danas bolja u pisanoj nego zivoj reci..Lakse i lepse se izrazavam, i mozak mi tako radi...

E lepi moj dnevnik.. Slava mu! Hvala mu!

Volim kada otvorim dnevnik taj osecaj kao da ponovo dozivljavam neki dogadjaj, emociju, a u njemu sam svojevremeno sve dosta detaljno i vrlo recito opisivala pa nije problem ponovo se naci u tom vremenu

ja sam to radila samo kad je to bilo moderno u doba kada sam bila klinkica iz osnovne.
skoro sam kupila neki diary u maksiju, privukao me je toliko da nisam mogla da mu odolim.
tog dana sam odlucila da toboze pocinjem da pisem dnevnik...
nije nego...eno ga stoji prazan...
a iskreno receno i ne znam sta bih pisala kada trenutno vegetiram umesto da zivim...

S_K_V_O:

a iskreno receno i ne znam sta bih pisala kada trenutno vegetiram umesto da zivim...

Kliknite za proširenje...

Mislim da je mozda u tome i fora - kada bi pocela da pises, mozda bi pocela i da zivis
I onaj citat M. Tvena koji je postavio HeBe je - naravno - duhovit, al' u stvari uopste nije tacan (osim u smislu da neko ko ima mnogo obaveza ne stize da ga pise). Ako se nista ne desava u sadasnjosti (ma, uvek se desava!) - postoji proslost (odlicna za uspomene, analize, donosenje zakljucaka nakon "bitke") i sanjarenje o buducnosti... znaci mozes itekako da zivis - dok vegetiras

U srednjoj sam imala stenografiju, tako da sam pisala dnevnik iskljucivo stenografskim pismom. I pisala sam ga sve do udaje.
U braku nemam tu potrebu da se obracam dnevniku. Tako je to kod mene.
Inace, svakog dana uredno se javljam sestri elektronskom postom (tako da ipak i dalje pisem).
A i ovde ostavim po neki redic.
To je to.

Ja sam kao klinka uvek imala neke sveske ili rokovonike koji su mi sluzili kao dnevnici.I danas cuvem sve te pisanije.Najlepse mi je da pogledam moj dnevnik,koji sam pisala tokom cele srednje skole.Ponekad listajuci te stranice,rastuzim se ponekad nasmejem.U jednom periodu izmedju 20-22 godine prestala sam sa pisanjem,tek bih se u nekim teskim trenucima ''javila'' dnevniku.Kasnije sam nastavila da piskaram tu i tamo.Pisem i sad.To me opusta i smirije.Uglavnom pisem nocu.A pre neki dan sam sredjujuci kucu pronosla jedenu svesku nesto slicno dnevniku koji sam pisala kada sam imala 17 godina i posvetila sve to jednoj osobi koju sam tada ludo volela.I citajuci te rukopise shvatila sam koliko je ta moja ljubav tada bila ogromna i jaka.......bas me je nekako dirnulo.

Pisem dnevnik od svoje 12 godine. Secam se da sam za rodjendan od tetke dobila mali crveni Hallo Kitty dnevnik sa kljucicem i da sam pocela...
Imam ih oko 10 komada...Cini mi se da sam u periodu od 14 do 17 godine najintenzivnije pisala...sada je to dosta redje, ali i dalje mi se javi potreba.

Za razliku od vas, ja izbegavam da citam stare dnevnike. Uvek, ali uvek se rastuzim...Kao da neke stvari nisam prezivela ja, nego neko sasvim druga osoba.

Inace, vi zenske koje ste udate, gde drzite vase stare dnevnike?
Dozvoljavate li da vam muz zaviri u iste?
Meni nikada niko nije citao pisanja, tako da mislim da cu jednoga dana sve da ih bacim ili spalim (Niti ih ja citam - niti bih dozvolila drugi da ih citaju)

Ja moje drzim u podrumu..glupo mesto, al tolika kutija ne bi nigde u stanu mogla da stane... Pre neki dan moj muz je sredjivao podrum..Dobio je naredjenje : Bordo kutiju nikako na pod, to je blaga vredno i ne bi da misevi glockaju ili neka poplava rastopi..Ako se kutiji desi nesto, moze da se seli... Nisam isla da ga proveravam , ali sam ga sto puta pitala dal je kutija na podu. Tek tad je ukapirao da je u kutiji nesto vazno pa me pitao sta ima u njoj kad sto puta pitam... Dakle nije gledao...A i da jeste..neka je! Ja se ne stidim niceg sto tamo pise. To sam ja i moj zivot. Ako mu ne prija da zna , nece da zabada nos..Srecom on nije od tih sto vole da ceprkaju, vise ja to volim... Da on pise dnevnik ja bi ga vec odavno procitala...

Jednom sam svom bivsem decku nasla pisam od bivse devojke.Cuvao ih u fioci glupan. Sve sam uredno procitala, vratila i posle sam shvatila da on nije za mene , pa ga odkacila...Ako cuva pismo bivse ribe to nesto znaci...

Otkricu vam tajnu ..cuvam i ja neka , al sam ih dobro sakrila... :wink:

ma ne znaci nista bre...cuvam ih i ja, a taj tip mi ama bas nista ne znaci...necu valjda da ih bacim!

Neko je rekao da sretni i zadovoljni ljudi dnevnik ne pisu nikad ili vrlo retko.Pisala sam dnevnike od 12.do 28.godine.Tamo sam upisivala sva desavanja u kojima sam bila ali i u mom okruzenju.Tamo su ostala opisana sva moja psihicka previranja najcesce popracena crtezima.Bilo je momenata kada sam mislila da cu eksplodirati od jacine i kolicine emocija bilo da se radilo o besu,ocaju,ljubavi,tugi,radosti i onda sam to prenosila na papir kao bujicu i tako rasterecivala sebe a to nije moglo biti zloupotrebljeno kao kada to nekome ispricamo.Volela sam da im se vracam i ponovo ih citam.Nemam ih vise i ne mogu da ih prezalim.Nestali su u ratu.Inace vodila sam rat sa bratom jer je njegov nos dospeo tamo a imala sam i zucnu svadju sa muzem zbog toga i zbog pisama sacuvanih.Dnevnike i sva pisma koja sam od bilo koga dobila cuvala sam na jednom skrovitom mestu i rekla sam da su tamo moje licne stvari i da tamo nista nema sta bi njemu trebalo i tamo stvarno nije imao sta da trazi a mislim da je krajnji bezobrazluk citati tudje dnevnike i pisma.A ako vec i jeste, to sam ja, stojim iza toga svega pa neka zna od cega sam satkana i kakva sam ako nije vec dovoljno shvatio uzivo.Ako ga je nesto interesovalo dovoljno je bilo da me pita .Ne pisem vise dnevnik.