Ristob:
Ja tebi ne spocitavam da si glup, dakle ne ocenjujem tvoju licnost vec tvoje javno iznosenje odnosno pisanje. Pa dakle, posto me jako mrzi da objasnjavam bas sve (sto je pametnom coveku dovoljno, glupom se ne moze objasniti, a kako ja mislim da si ti pametan covek koji prica gluposti, ne moram bas sve objasnjavati jer mislim da je mnogo toga tebi i samom jasno), hajde da se bar poneke stvari dotaknem:
1. Citat: "Ja tvrdim da se slike iz covekovog mozga ....direktno pretvaraju u realnost.....ja ne vidim da bi iako bio sposoban za to sem Boga..."
Objasnjenje: ne znam da li je potrebno objasnjenje, sasvim nesuvislo i dovoljno razumljivo je samo po sebi da je ovo glupost: slike iz covekovog mozga NE PRETVARAJU se u realnost, niti u realan covekov zivot. verovati u ovo ozbiljno znaci biti ozbiljno psihicki bolestan odnosno sumanut. 'Tvrditi' nesto ovako je u najmanju ruku smesno, da ne pricam o prepotentnosti takvog iskaza, nekriticnosti kao i nedostatku uvida u funkcionisanje i intelektualnog i fizioloskog ali i duhovnog aspekta samog coveka.. Pricati o autosugestiji kao metodu afirmacije pozitivnog misljenja je jedna stvar, izjaviti nesto ovakvo - pa jos na temi koja se zove PSIHIJATRIJA (??) je sasvim druga stvar. Sta bi to u prevodu znacilo (kada bi bilo moguce)? To bi znacilo da ja stvorim sliku u svojoj glavi kako sija sunce. I cvrsto se drzim te slike - i gle cuda, ono izadje sunce iako je napolju pljusak! To bi isto tako znacilo da stvorim sliku u glavi kako drzim divan cvet u ruci. I gle cuda, kad pogledam - cvet se materijalizovao u mojoj ruci! To bi takodje znacilo da mislim lepe misli, srecne misli, kako je sve bozanstveno i mirno i leprsavo i fenomenalno, i ono stvarnop tako bude, cak iako sam u najdubljoj klinickoj depresiji - misteriozno kroz Bozju volju izlecio sam se - misleci lepe misli?! Znas, samo je jedan u istoriji covecanstva vodu i vino pretvarao....Ideja da svojim mislima mozes da kontrolises svet oko sebe jednako je sumanuta kolko i opasna.
2. Citat: " Kod tebe je mozak bukvalno prebukiran ruznim slikama (ruznim mislima). Ti mozda i ne znas za njih ali one su prisutne. Pazi, sve lose u zivotu sto si radio, sve ruzno i zlo sto si mislio i mozda jos uvijek mislis ostavlja po jednu ruznu sliku. Sada ti jednostavno u mozgu nema mjesta da dodje bilo kakva nova slika, a ucenje upravo hoce da generise nove slike. Ispovijedi (kod duhovnika) svu prljavstinu iz svog zivota i problem ce ubrzo biti rijesen.»"
Sta reci? Pojasnjenje: Sajber veroispovest ili sajber psihoterapija, sve jedno; naso si resenje celog njegovog zivota u 4 recenice, zar ne? Sve je kod tebe tako lako - ispovedi se, razresi se svojih greha, izmoli tri oce nas i sve ti je oprosteno..... Prvo, onaj ko je verujuc ne ispoveda se duhovniku; ispoveda se Bogu. Ne treba njemu (Aci) da se ispovedi duhovniku, on ako hoce nekome da se ispovedi neka se ispoveda samom sebi: jer Bog je u njemu. A ako nije, onda ga nigde nece pronaci, i dzabe mu duhovnik i ispovesti. Ovo je pak fundamentalno nedostatak razumevanja vere, a sto se tice saveta datog jednom vec rastrzanom i psihicki labilnom momku, zaista neverovatna glupost kojoj ne treba dodatan komentar.
Takodje recenica: "Sada ti jednostavno u mozgu nema mjesta da dodje bilo kakva nova slika, a ucenje upravo hoce da generise nove slike" je potpuna glupost i osnovno nepoznavanje kako mogucnosti mozga kao organa pamcenja, tako i mogucnosti mozga sto se tice ucenja i nacina kako mozak, odnosno covek, uci. Ne postoji toliki broj slika, ni ruznih ni lepih, na svetu niti u nasem zivotnom veku koji bi bio dovoljan da prebukira nas mozak. Uporedio si mozak sa primitivnom spravom kakva je racunar - koji ne da mu nije ni blizu, nego nema racunara niti ce ikad biti izmisljen takav koji ce moci i za milioniti deo da se meri sa savrsenstvom ljudskog mozga.A o toj savrsenoj ljudskoj 'masini' ti ne znas - ama bas nista. Ocigledno. Inace nikad ne bi dozvolio sebi da napises takvu glupost.
3. Citat: "Sta radi pacijent kod psihijatra ako to nije ispovijedanje?
Zasto poslije toga (ispovijedanja) pacijent odmah osjeca (u dusi) olaksanje?
Da li ce to olaksanje pacijent osjetiti ako se ispovijedi duhovniku (kazes da si vjernik)?
Zasto (cesto) neka slika zakopana duboko u podsvijesti pacijenta uzrokuje njegovu bolest (poremecenost) i zasto (uvijek) kad se ta slika izbaci odatle pacijent ozdravi? (Ispravi me ako nije tako)."
Pojasnjenje: klijenti (ili pacijenti, ako tako zelis) se NE ISPOVEDAJU terapeutu; takodje fundamentalna glupost koja jasno govori u prilog tome da pojma nemas o tome ni sta je psihijatrija ni sta je psihoterapija: ona je PARTNERSKI odnos, u kome ucestvuju OBA sagovornika, u pokusaju da strucnii i edukovani od njih dvojice (u psihoterapijskom smilsu, naravno) pomogne onom drugome da zajedno traze ODGOVORE na njegov problem, da zajedno OTKRIVAJU put ka njegovom istinskom bicu, da zajedno TRAZE njegovu autenticnost.... Cilj psihoterapije NIJE da se klijent ISPOVEDA terapeutu, sta vise, terapeut NIKADA ne bi trebalo da se dovede u poziciju da mu se klijent ISPOVEDA, bas zato sto terapeut nije pop. Ispovedaju se gresi. Za njih se dobija oprost od duhovnika (i od Crkve). Ako se uzme ona stara "Crkva na Zemlji, na nebu - Bog" pretpostavljam da je to u redu. Olaksanje osecaju samo oni koji zaista nemaju dodira sa tim sta zanci nositi Boga u sebi: nije cilj ispovesti da osetis olaksanje; cilj ispovesti je POKAJANJE i UNIZIVANJE svog EGA pred Bogom. A taj ko oseti olaksanje sto je se ispovedio da je ne znam ti ni ja koju sve prljavstinu uradio - taj nista nije razumeo: e to, davanje oprosta od grehova tek tako, ispovedis se i ajd zdravo, puj pike ne vazi, laknulo mi i teram dalje.....i katolicka crkva koja tu moc oprosta investira u svoje oce.....i ovo prljanje srpske crkve poslednjih 20 godina....i ovo sto ti radis - da te Bog sacuva. sve glupost do gluposti, i sto bi Betty rekla jeres zivi.
Daljem nikakve SLIKE (o kojima ti stalno pricas, opsednut nekakvim slikama) zakopane u podsvesti ne uzrokuju poremecenost, svakako si mislio na potisnute konflikte i secanja (pa neka se to podvede i pod slike), ali ono sto je u biti svega toga su NEOSECENE EMOCIJE. To vodi u poremecaje. A oslobadjanje nekakvih slika ne vodi ni u kakva ozdravljenja; a posebno, nece biti da olaksanje nakon 'ispovesti' odnosno terapije u drugom slucaju UVEK (?!?!?!) vodi u ozdravljenje. Kao sto ti rece - 'Ispravi me ako gresim!" - gresis, i evo ispravljam te. Ali toliko si glupih stvari reko da je ispravljati te bilo potpuno uzaludan posao, jer bi valjalo ispravljati recenicu po recenicu, pa je lakse bilo gomilu netacnosti i nesitina i nerazumevanja prosto izbrisati kako na temi koja se zove PSIHIJATRIJA ne bi pretstvaljale sasvim NEPRIKLADAN sadzaj. Postaviti ovakvo 'misljenje' ili teoriju, ili filosofiju zivota, negde na nekoj filosofiji, religiji, ili slicnom podforumu (Svastara, tema 'Kako ja zamisljam ljudsku psihu i zivot") mozda bi i bilo ok. Postaviti ovakav niz svega i svacega na jednoj puko naucnoj temi koja se bavi ljudskom psihom, a povrh svega toga TVRDITI da je ono sto govoris neosporna cinjenica, je zaista ravno ili bezobrazluku, ili ludilu, ili potpunoj gluposti i nekriticnosti. Od ove tri opcije odlucila sma se da mora biti da je u pitanju trece, jer te nisam dozivela ni kao bezobraznog niti kao ludog. Eto toliko. Za sad.
