Колико мене сећање служи, реч је о мировним преговорима, који су вођени код Сремских Карловаца.
Да се не би увредила ни једна од преговарачких страна. Постављена је посебна преговарачка просторија са онолико врата, колико је било и преговарача. Сви су ушли истовремено, а сто за који су сели је био округао како се не би повредило достојансто Турака, који јесу били побеђени, али је и Аустријанцима и њиховим савезницима било стало до мира колико и њима.
На овај начин се није стицао утисак да неко од преговарача председава преговорима (тако што би седео у челу стола), већ су сви били "равноправни".
Данас се на месту те привремене просторије надомак Карловаца налази римокатоличка капела, која је у XIX веку ту подигнута како би се обележио тај повесни догађај.