crni djordje
Primećen član
- Poruka
- 846
Ne znam kako da pocnem...Pa hajde od pocetka.Imao sam vezu od nekih godinu i po dan,pre nje sam bio u braku 5 godina.Zavoleo sam tu devojku iz te veze stvarno onako od srca i iz duse,ali veza je pukla,a mozda se vi stari forumasi secate mog prepucavanja sa gospodjicom bgdtanjom...
Uglavnom,posle nase veze umislio sam da nikada nijednu devojku necu imati niti cu je voleti kao sto sam voleo nju.Jer stvarno smo bili nerazdvojni,super smo se slagali itd itd.Ali veza je pukla i necu sada(i vise nikada o njoj)jer je ta veza bila samo kolaterarna steta moga propaloga braka,i to sam sada shvatio.Ne kazem,bilo je lepo dok je trajalo,ali i kada je vrucina,pa je covek zedan prija casa hladne vode jel da?Mislim,glupo poredjenje,ali zelim da pojednostavim farsu koju sam napravio.
Elem,posle nase veze sam ja patio ko patika i sve ostalo sto uz to ide,cak sam i kod psihijatra zavrsio,a da vam ne pricam o moru mejlova koje sam joj napisao i na koje nisam nikada dobio odgovor.Uglavnom zivot kao zivot je tekao dalje,ja sam istripovao da sam suvise star za neku novu vezu a onda je dosla ona,moj prvi lek od jedne veze koja nije vodila nicemu.Ipak je izmedju mene i doticne bio veliki generacijski i intelektualni jaz.Jednostavno nikada nam ne bi uspelo i to je to.I hvala joj sto je to prekinula,sada kad razmislim sa ove distance mnogo je dobro to sve ispalo.Pro;azile su nedelje mojih psihoterapija,gledanja u njene slike,plakanja u sebi,da bi mi se jednog lepog dana na jednom sajtu javila jedna devojka cisto onako iz dosade.Naravno,odgovorio sam joj,poceli smo komunikaciju,razmenili fptke i provalili da bi mozda nesto mogli da ucinimo da se bolje upoznamo.Izasli smo jednom na pice,poljubili se posle te veceri i zavrsili kod mene u stanu...Necu pricati kako je bilo,samo lepsu noc nikada u zivotu nisam doziveo.Ona je jedna zrela devojka,starija od mene godinu dana i bas smo uzivali jedno u drugom.Ta je veza trajala tu jednu noc ali je bila nesto sto nam je bilo potrebno,i meni i njoj.
To je bio moj prvi korak ka ozdravljenju od tugovanja za devojkom koja nikada nece vise biti moja,B.T...
I tu je proslo neko vreme,a onda sam na jednom drugom sajtu upoznao svoje drugo ja,devojku koju sam trazio ceo svoj zivot.Izasli smo jednom,drugi put,proradila je hemija,leptirici u stomaku i to je bilo to...
I sada sam sa njom imamo ozbiljne planove,ona je jedno divno stvorenje,emotivno,lepo i zivot je opet lep..I shvatio sam da prava ljubav ipak postoji i da dodje kada joj se najmanje nadas.Jedva cekam ponovno vidjenje sa njom sutra,a za koju nedelju cu se preseliti kod nje i zivecemo zajedno.I sto je najlepse,tako smo opusteni i toliko se puno volimo,do sada to nikada nisam doziveo.Uvek sam idealizovao osobu koja je sa mnom u vezi a sada to nije slucaj.I to je definitivno to.I to je sudbina koja nam se osmehnula...
Pozdrav svima
Uglavnom,posle nase veze umislio sam da nikada nijednu devojku necu imati niti cu je voleti kao sto sam voleo nju.Jer stvarno smo bili nerazdvojni,super smo se slagali itd itd.Ali veza je pukla i necu sada(i vise nikada o njoj)jer je ta veza bila samo kolaterarna steta moga propaloga braka,i to sam sada shvatio.Ne kazem,bilo je lepo dok je trajalo,ali i kada je vrucina,pa je covek zedan prija casa hladne vode jel da?Mislim,glupo poredjenje,ali zelim da pojednostavim farsu koju sam napravio.
Elem,posle nase veze sam ja patio ko patika i sve ostalo sto uz to ide,cak sam i kod psihijatra zavrsio,a da vam ne pricam o moru mejlova koje sam joj napisao i na koje nisam nikada dobio odgovor.Uglavnom zivot kao zivot je tekao dalje,ja sam istripovao da sam suvise star za neku novu vezu a onda je dosla ona,moj prvi lek od jedne veze koja nije vodila nicemu.Ipak je izmedju mene i doticne bio veliki generacijski i intelektualni jaz.Jednostavno nikada nam ne bi uspelo i to je to.I hvala joj sto je to prekinula,sada kad razmislim sa ove distance mnogo je dobro to sve ispalo.Pro;azile su nedelje mojih psihoterapija,gledanja u njene slike,plakanja u sebi,da bi mi se jednog lepog dana na jednom sajtu javila jedna devojka cisto onako iz dosade.Naravno,odgovorio sam joj,poceli smo komunikaciju,razmenili fptke i provalili da bi mozda nesto mogli da ucinimo da se bolje upoznamo.Izasli smo jednom na pice,poljubili se posle te veceri i zavrsili kod mene u stanu...Necu pricati kako je bilo,samo lepsu noc nikada u zivotu nisam doziveo.Ona je jedna zrela devojka,starija od mene godinu dana i bas smo uzivali jedno u drugom.Ta je veza trajala tu jednu noc ali je bila nesto sto nam je bilo potrebno,i meni i njoj.
To je bio moj prvi korak ka ozdravljenju od tugovanja za devojkom koja nikada nece vise biti moja,B.T...
I tu je proslo neko vreme,a onda sam na jednom drugom sajtu upoznao svoje drugo ja,devojku koju sam trazio ceo svoj zivot.Izasli smo jednom,drugi put,proradila je hemija,leptirici u stomaku i to je bilo to...
I sada sam sa njom imamo ozbiljne planove,ona je jedno divno stvorenje,emotivno,lepo i zivot je opet lep..I shvatio sam da prava ljubav ipak postoji i da dodje kada joj se najmanje nadas.Jedva cekam ponovno vidjenje sa njom sutra,a za koju nedelju cu se preseliti kod nje i zivecemo zajedno.I sto je najlepse,tako smo opusteni i toliko se puno volimo,do sada to nikada nisam doziveo.Uvek sam idealizovao osobu koja je sa mnom u vezi a sada to nije slucaj.I to je definitivno to.I to je sudbina koja nam se osmehnula...
Pozdrav svima
