Od kad se crkva "Umuvala" I preuzela pravo da krunise kraljeve i careve.

vujadin:
Од Аврама и првог Фараона

Вујадин
Vujadine, Vujadine !
Koliko te poznajem nikad nisi bio skrtiji sa odgovorima.O.K.
Faraoni su bili bogovi sunca.Imali su svestenstvo ali oni
su bili bogovi. Mislio sam na nase Hriscanske crkve i znam
da je tema skakljiva. Ja mislio da cujem nesto obimnije a ti
me otkaci sa 5 reci.
Vujadine, Vujadine !
Salim sa- Drago mi je da si se javio.
 
У јудео-хришћанској култури то води порекло још од повезаности цркве са државом и обрнуто.Цар Константин је први владар који је престао са прогоном хришћана,и он је први цар који је крунисан по црквеном обреду.Иначе,то је континуитет са паганским обичајем,јер се пре Константина то обављало по паганским обредима и у храмовима многобожачких религија....
 
Kod merovinga nije postojao cin miropomazanija nego je vlast
jednostavno sa navrsenih 12gedina prelazila na kraljevog sina
bez ikakvih ceremonija. Ko ima da ga proglasava kraljem kad
je on kralj od rodjenja odnosno po lozi.
I posle prelaska u hriscanstvo meroviski kraljevi su imali svoj
harem dok je plemstvo pod uticajem crkve postalo monogamno.
U cetvrtom veku vec je rimski biskup bio nazivan papom ali njegov
uticaj kao i uopste katolicizam nisu bili uticajniji od bilo koje verske
zajednice u tadasnjem sarenilu "Jeresi"
Da bi opstala i preuzela primat katolike je morala neka cvrsta ruka
potvrditi i nametnuti kao drzavnu religiju.
Mozete reci da bi ovaj tekst odgovarao temi katolicizam a ne gore
navedenoj ali pocinjemo sa tim kao postepenim uvodom.
 
Tacno Golubovicu, Hriscani su prvi put pod Konstantinom isli u
boj sa svojom zastavom i znatno pomogli njegovoj pobedi.
Naravno on ih nije progonio ali ih nije ni proglasio drzavnom verom
nego im jednostavno dozvolio da obavljaju svoj duhovni rad pored
drugih verskih zajednica. Tek pred kraj zivota je postao popustljiviji
i tu se hriscanstvo prosiruje.Mislim da je on i pored prelaska u
hriscanstvo u dusi ostao paganin.
 
Пре свега, мислим да је реч "умувала" врло лош избор, због њенога пејоративнога призвука!

Даље, ваља рећи да Господ Исус Христос никада није нити крунисан нити миропомазан за јеврејскога владара. Томе нема помена нити у једноме од Јеванђеља.

Ипак, Црква баштини Свету Тајну Миропомазања Владара још од старозаветнога времена. Миропомазан је и Цар Саул и Цар Давид, као и сви његови наследници после њега. Аврам, пак, није био Владар, те није ни миропомазан у томе смислу, као ни Мојсије, Исус Навин и остали старозаветни Патријарси, Судије и Пророци. Напротив, они су миропомазање вршили. То је, уосталом и била улога Светога Пророка Самуила приликом успостављања древне јеврејске Монархије.

Но, ваља рећи да Свети Равноапостолни Цар Константин Велики (који, наравно, није "у души остао паганин"!) није ни крунисан ми миропомазан по Црквеноме обреду, јер је био Цар и пре свога прихватања Хришћанства. Дакле, миропомазан је само на Светој Тајни Крштења, али не и приликом ступања на Престо.

О Светој Тајни Мирпомазања Владара можете да поледате изванредну студију Владимира Моса (на енглескоме) овде: http://www.czipm.org/moss 01.html
 
Rim posle pada Konstadinovog carstva (Upadi Vizgota i Vandala)
sklapa ugovor sa Klovsom Sikambinskim velmozom.On je bio u usponu
i ponudjena mu je titula "Nous Constantinus" Posle krstenja ga crkva
priznaje za kralja ali se obavezuje da njegove naslednike krunise za
boduce kraljeve.Tu je uspostavljena neraskidiva veza izmedju drzave i
crkve(Katolicke). Time crkva uzima sebi pravo da krunise kraljeve.

Stema ne shvataj me pogresno ja verujem u Boga i crkvu smatram
bozijom kucom ali nisam uvek saglasan sa politikom svestenstva.
 
Имаш Ти право на своје мишљење (макар било и погрешно), али чиниш крупне фактографске грешке.

Нпр, не може се говорити о "католичкој" (боље рећи - римокатоличкој) "цркви" пре Велике схизме, а њу од времена о којему говориш дели неколико столећа.

Осим тога, већ сам навео доказе о томе да је још старозаветна Црква имала то "право" да миропомаже и крунише Владара (погледај Прву и Другу књигу Самуилову и Прву књигу о Царевима). Дакле, далеко пре Константиновога или Констансовога времена...
 
CTEMA:
Да ли си Ти свестан да је до Велике схизме (одвајања Запада од Васељенске Цркве) дошло тек 1054. године?

Пре тога није било римокатоличке "цркве".

Дакле, "машиш" за више од пола миленијума!
Nije bilo rimokatoličke crkve, ali je i tada bilo za vladare značajno od koga primaju hrišćanstvo, od Vizantije ili Rima. Velika šizma se konačno dogodila 1054. god., ali "pripreme" za nju počinju još u IX veku.
 
Na kraju, ipak je pitanje opstanka za svaku instituciju da uziva podrsku vladajućih. Protiv njih je crkva mogla da ide samo ako proceni da je jača u datom momentu, tj. da ima podršku druge vladarske kuće. Rim prvi put kruniše cara 800. god., Karla Velikog, i to kao pandam vizantijskom caru, a rimski papa treba da postane pandam vizantijskom patrijarhu. Odnos moći.
 
lollla:
Nije bilo rimokatoličke crkve, ali je i tada bilo za vladare značajno od koga primaju hrišćanstvo, od Vizantije ili Rima. Velika šizma se konačno dogodila 1054. god., ali "pripreme" za nju počinju još u IX veku.

Чак и да је тако, онда човек "маши" за четири века.

Но, иако је било спорова на црквено-политичкоме, догматскоме и еклисиолошкоме плану и пре IX века (и то не само на релацији Исток-Запад) - о римокатоличкој "цркви" се не може говорити као о засебноме ентитету до 1054. године.

Тек од "озакоњења" јереси "filioque" на Западу можемо говорити о схизми. До тада су и Запад и Исток били део Једне Свете и Апостолске Цркве (дакле - Православне).

То су чињенице!

Истини за вољу, у новозаветној Цркви је пракса Црквенога миропомазања и крунисања Владара обновљена прво на (православноме) Западу, јер наследна власт Монарха на Истоку није тако брзо и лако прихваћена.

Понављам - Врло је корисно за исправно разумевање ове теме погледати наведену студију Владимира Моса.
 
CTEMA:
Чак и да је тако, онда човек "маши" за четири века.

Но, иако је било спорова на црквено-политичкоме, догматскоме и еклисиолошкоме плану и пре IX века (и то не само на релацији Исток-Запад) - о римокатоличкој "цркви" се не може говорити као о засебноме ентитету до 1054. године.

Тек од "озакоњења" јереси "filioque" на Западу можемо говорити о схизми. До тада су и Запад и Исток били део Једне Свете и Апостолске Цркве (дакле - Православне).

То су чињенице!

Истини за вољу, у новозаветној Цркви је пракса Црквенога миропомазања и крунисања Владара обновљена прво на (православноме) Западу, јер наследна власт Монарха на Истоку није тако брзо и лако прихваћена.

Понављам - Врло је корисно за исправно разумевање ове теме погледати наведену студију Владимира Моса.[/Q

Не може се говорити о православном Западу,из простог разлога јер је до Велике шизме постојала једна Апостолска црква, до поделе на Православље и на Католичанство долази са Шизмом. До тада постоји само хришћанска васељенска Црква.
 
Због сопствених интереса и опстанка и јесу прогањали јеретике. Од Теодосија у IV веку починје стварање низа хришћанских секти које су "застрањивале" од званичног учења и канона донетих на васељенским саборима.
 
dadel:
Tacno Golubovicu, Hriscani su prvi put pod Konstantinom isli u
boj sa svojom zastavom i znatno pomogli njegovoj pobedi.
Naravno on ih nije progonio ali ih nije ni proglasio drzavnom verom
nego im jednostavno dozvolio da obavljaju svoj duhovni rad pored
drugih verskih zajednica. Tek pred kraj zivota je postao popustljiviji
i tu se hriscanstvo prosiruje.Mislim da je on i pored prelaska u
hriscanstvo u dusi ostao paganin.
pa ako jeste...
shta mu je trebalo da pravi ono s.ranje u milanu 313?! :(

koliko ja znam
bio je poklonik apolonovog kulta
a kasnije i Arijeve jeresi
 
CTEMA:
Пре свега, мислим да је реч "умувала" врло лош избор, због њенога пејоративнога призвука!

Даље, ваља рећи да Господ Исус Христос никада није нити крунисан нити миропомазан за јеврејскога владара. Томе нема помена нити у једноме од Јеванђеља.

Ипак, Црква баштини Свету Тајну Миропомазања Владара још од старозаветнога времена. Миропомазан је и Цар Саул и Цар Давид, као и сви његови наследници после њега. Аврам, пак, није био Владар, те није ни миропомазан у томе смислу, као ни Мојсије, Исус Навин и остали старозаветни Патријарси, Судије и Пророци. Напротив, они су миропомазање вршили. То је, уосталом и била улога Светога Пророка Самуила приликом успостављања древне јеврејске Монархије.

Но, ваља рећи да Свети Равноапостолни Цар Константин Велики (који, наравно, није "у души остао паганин"!) није ни крунисан ми миропомазан по Црквеноме обреду, јер је био Цар и пре свога прихватања Хришћанства. Дакле, миропомазан је само на Светој Тајни Крштења, али не и приликом ступања на Престо.

О Светој Тајни Мирпомазања Владара можете да поледате изванредну студију Владимира Моса (на енглескоме) овде: http://www.czipm.org/moss 01.html

ravnoapostolni je ubio sina jer se bojao da mu jednog dana ne uzme krunu
i zenu jer ga je pitala "shto be Konstantine"

da...

pravi hriscanski uzor!
reche "ravnoapostolski", pa... slazem se 8)
 
lollla:
Не може се говорити о православном Западу,из простог разлога јер је до Велике шизме постојала једна Апостолска црква, до поделе на Православље и на Католичанство долази са Шизмом. До тада постоји само хришћанска васељенска Црква.

И те како може, јер се није Црква одвојила од Запада, него Запад од Цркве.

Од пет Патријархата се одвојио само римски и то увођењем поменуте јереси.

Уосталом, ја све време и покушавам да објасним да пре схизме није било римокатоличке цркве, већ само Једна Света и Католичанска (Саборна) Црква (или - Православна). Пре тога су и Запад и Исток исповедали исту Веру, формулисану Никео-цариградским Символом Вере. Исту ту Веру Црква исповеда и данас, док су на Западу после ове јереси уследиле и многе друге (непогрешивиост папе, јеретичка мариологија...).

Главни и коначни узрок схизме је и била папска интерполација у тексту Символа Вере (filioque) и Запад је тек од тада одвојени црквени ентитет. То велиш и сама - Како, дакле, онда можемо говорити о некавоме "католчкоме" владару у V веку (пет векова пре схизме)?
 
dadel:
Slazem se da je crkva 1054god.razdeljena(Zvanicno) ali hoces li reci
da je do tada bila jedinstvena.
Sta je sa Keltskom crkvom, Arijanizmom.U V.veku je postojao papa
u Rimu ali ne kao vrhovni hriscanski poglavar nego zastupnik jednog
istointeresnog tela od mnogorazgranatih vidova hriscanstva. Za koga
je agitovao Sveti Remi - Za Rim. sigurno ne za Carigrad.

Покушај да разликујеш интересе одређених Римских Епископа од еклисиологије.

Уосталом, и сам велиш да је Црква била јединствена до 1054, без обзира на повремене размирице и борбу за првенство "по власти" (уместо првенства "по части").

Надам се да разликујеш секте и јереси од Цркве. Ако - не, онда морамо да почнемо са програмом Веронауке од првога основне...
 
dadel:
Slazem se da je crkva 1054god.razdeljena(Zvanicno) ali hoces li reci
da je do tada bila jedinstvena.
Sta je sa Keltskom crkvom, Arijanizmom.U V.veku je postojao papa
u Rimu ali ne kao vrhovni hriscanski poglavar nego zastupnik jednog
istointeresnog tela od mnogorazgranatih vidova hriscanstva. Za koga
je agitovao Sveti Remi - Za Rim. sigurno ne za Carigrad.

pa...
shto se tiche Keltske crkve,
po mom mishljenju
evoluirala je u 2 pravca

1 je irski katolicizam, koji je u ono doba kad je crkva opstala samo na ostrvu, da bi se odrzao, postao stroziji i zaebaniji od rimskog ili carigratskog.

a drugi deo te... hriscansko paganske zajednice, mislim da je kasnije bio inspiracija za formiranje anglikanske crkve. bar je ostao onaj stepen neobaveznosti i nefanatichnosti.

a Arijeva sekta je bila glavna medju gotima... chak i jedina priznata. al slabljenjem istih, slabilo je i njegovo uchenje.

elem,
tokom svih tih godina
ostale su samo najorganizovanije i one sa jakim ledjima.

vatikan je bio dobro organizovan
a ortodoksi i protestanti su imali zashtitu od svojih vladara.

mislim...
jedini smisleni vid hriscanstva su zastupali gnostici (mada se ni sa njima ne slazem, skoro uopshte), chak su i bili mnooogo brojniji od dogmata ili kako su ih tad zvali ortodoxa. postoje 30-tak gnostichkih jevandjelja u odnosu na 4 priznata.
ali... pricha koju su prichali i filozofija s kojom su ziveli, bili su neupotrebljivi za tadashnje vladare sveta, i Rim i one iznad... ;)
 
Са поједним вранама овде не вреди полемисати, јер не умеју да сачувају академски ниво дисусије.

Можда би могао да средиш прво младалачке дерматолошке проблеме и научиш се да не вређаш туђа верска осећања и да не пљујеш на Светињу. Потом би могао да прочиташ још понешто осим "Политикиног забавника" и социологије за први средње од Мирјане Марковић...

Потом, можда, ко зна...
 

Back
Top