Posvećeno ženskom rodu

Znate da su mnogi pisci opisivali LEPOTU ZENE, zelja mi je da na ovom topicu opisete zenu kako je vi vidite. Zenu kao MAJKU, zenu kao LJUBAVNICU, zenu kao NAJVECEG DRUGA, zenu kao SESTRU...ITD.
Mozete da date svoje PESME, da CITIRATE druge pisce/pesnike, mozete da PREPORUCUJETE najbolje knjige napisane o ZENSKOM RODU. 8) 8) 8) 8) 8)
Zabranjeno je NIPODASTAVANJE ZENA, PRICANJE VICEVA ILI GLUPIRANJE.
I na kraju, izabracemo NAJLEPSU PESMU, NAJLEPSI CITAT I NAJBOLJU KNJIGU O ZENSKOM RODU....

SLAVA ZENAMA.... 8) 8) 8) 8) 8) 8) 8) 8) 8) 8) 8) 8) 8) 8)

p.s. - evo moj mali doprinos realizaciji ove ideje...

CITAV TE ZIVOT VOLEH

Sa tobom draga
Zeleh zivot proziveti
Puno ti srece pozeleh pruziti
Istkati pesmu u zori sto nice tu pred nama
Isplesti niti pozdrava spasu tvome
Sa tobom htedoh sunce opet poroditi
U smeh iskren se zaroniti
Sa tobom moja ljubav zeljna pravoga puta
Ka bezbriznosti bi ona opet da odluta
Sanjah opet nocas ptice zov
To peva pesma u meni poslednjim jaukom
Ka tebi se okrece opet ovaj stari Gresnik
sa ispruzenim ka milosti Tvojoj krvavim mi rukama
U tebi prepoznah poslednju zenu iz sveta snova
Ljubavi tvoje zeljan ovaj razvratnik u surovoj noci strada
Ne, nepitaj me vise nikada koliko su mu strasni casi
Ne pitaj iz mojih usana zasto se sliva Tvoja krv
Tvoje suze, tvoja stadanja zasto su pod mojim nogama
O, zasto te se toliko bojim…zeno nad zenama
I zasto ne prestajem toliko da ti se divim
Ovaj covek u meni vapi poslednjim udahom
Tebe sam zeljan, zbog tebe umoran
Oprosti mi sve surovosti mojega nevida
Uslisi mi molitve zarad mojega spasavanja
Ne daj ovom Gresniku da kopa sopstveni grob
Podaj mu milosti i povrati mu snagu
Ne okreci pogled i ne ledi srce
Zeno moja nad zenama
Citav te zivot voleh....

MS

Čuj, istinu ću ti kasti:
Moja je ljubav od ovoga sveta.
Dal sam ti peti, ili tek treći
Mom osećaju to ne smeta.

Ni ti meni nisi prva
što ću kriti.
A i ko zna šta još može biti.

S anđelima te nisam poređivo
Da nadzemaljski stvor ja obožavam
i nisam hteo
ne razumi krivo
da dušu svoju ljubavlju spašavam.

Ja žene trebam
snage i poleta
Moja je ljubav od ovoga sveta!

MILAN ćURČIN, Odbornik SO Pančevo, 1906. godine

Betty:

Čuj, istinu ću ti kasti:
Moja je ljubav od ovoga sveta.
Dal sam ti peti, ili tek treći
Mom osećaju to ne smeta.

Ni ti meni nisi prva
što ću kriti.
A i ko zna šta još može biti.

S anđelima te nisam poređivo
Da nadzemaljski stvor ja obožavam
i nisam hteo
ne razumi krivo
da dušu svoju ljubavlju spašavam.

Ja žene trebam
snage i poleta
Moja je ljubav od ovoga sveta!

MILAN ćURČIN, Odbornik SO Pančevo, 1806. godine

Kliknite za proširenje...

Lepa je, ali procitaj ovu....

NA DAN NJENOG VENCANJA

I srusise se lepi snovi moji,
Jer glavu tvoju venac sad pokriva,
Kraj tebe drugi pred oltarom stoji-
Prosta ti bila moja ljubav ziva.

Cestito sam ti i ti rece – Hvala
A da li znades da se, u tom casu,
Granitna zgrada mojih ideala
Srusi i smrvi i u pepo rasu?

Al ne, ne vidim od toga ni sena.
Po tvome licu radost se razliva.
I svrseno je. Ti si sada zena,
Prosta ti bila moja ljubav ziva.

Ja necu kleti ni njega, ni tebe,
Ni gorku sudbu sto sam tebe sreo.
Ja necu kleti cak ni samoga sebe,
Jer ja bih time svoju ljubav kleo.

I nasto kletve. Nasto ruzne reci.
O sreci svojoj covek vazda sniva
Bol, jad i patnju smrt jedino leci.
Prosta ti bila moja ljubav ziva.

Pa podji s Bogom. Jos ti mogu reci.
Da Bog da sunce srece da ti sija.
Sve sto god pocnes, svrsila u sreci.
Sa tvoje srece bicu srecan i ja.

I svakog dana ja cu da se molim,
Kad zvono verne u crkvu poziva.
Ja nisam znao da te tako volim.
Prosta ti bila moja ljubav ziva.

Cuj Boze molbu moje duse jadne
Sva patnja sto si piso njoj, ko zeni
Nek mimoidje nju i neka padne
Na onaj deo sto je pisan meni.

Uslisi ovu molitvu, o Boze
I dusa ce mi mirno da pociva,
I saputace vecno dok god moze.
Prosta ti bila moja ljubav ziva.

I onda kada dodje ono doba
U kom ce zemlja telo da mi skriva,
Cuces i opet sa dna moga groba
Prosta ti bila moja ljubav ziva

Velimir Rajic

Jedan od najtragicnijih srpskih pesnika koji nikada nije doziveo ljubav ove zene, jer je patio od jedne teske bolesti – preporucujem da procitate Pesme i prozu od Velimira Rajica.

Pozdrav

Lepo, nema sta. jADAN ON.
NE MOGU DA SE SETIM OSTATKA PESME, ALOI OVO MI JE JEDNA OD OMILJENIH. u PITANJU JE stanislav vinaver
"Mi se čudno razumemo
ko dva bola
ko dva vala
ko dva mosta u otkrića
Ti si ona čudna mala
mašta drevna moga bića.
O tebi su pitalice
vekovima moje bile(...)"

Tako je Vinaver vratio metafizičko dostojanstvo svojoj "čudnoj maloj" o kojoj je mašatao od davnina. Ćurčin ruši ideal drage, i stvar postavlja naglavce - moja je ljubav od ovoga sveta. Nema tu tananih uzdaha, kikica, usana i trepavica, on traži nešto drugo, snagu kod žene, polet (slično kao što danas traže muškarci, ne?).A u pitanju su samo 3 ili 4 decenije razlike. Obećavam da ću da, pošto sam sad na poslu, kad dođem kući da ti ispišem još jednu "naglavačke" ljubavnu pesmu. :wink:

Moja ljubav
Sva je moja dusa ispunjena tobom
Kao tamna gora studenom tisinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao vecni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna,i silna,i kobna,
Teces mojom krvlju.Zena ili masta?
Ali tvoga daha prepuno je svasta,
Svugde si prisutna,svemu istodobna.

Kad pobele zvezde,u suton nad lugom,
Radjas se u meni kao sunce noci,
I u mome telu drhtis u samoci,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi
Celo moje bice to je trepet sene;
O ljubljena zeno,silnija od mene,-
Ti strujis kroz moje vene u sve dobi

Kao mracna tajna lezis u dnu mene,
I moj glas je eho tvog cutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si,a sve duge sate
Od tebe su moje oci zasenjene.

Betty:

Tako je Vinaver vratio metafizičko dostojanstvo svojoj "čudnoj maloj" o kojoj je mašatao od davnina. Ćurčin ruši ideal drage, i stvar postavlja naglavce - moja je ljubav od ovoga sveta. Nema tu tananih uzdaha, kikica, usana i trepavica, on traži nešto drugo, snagu kod žene, polet (slično kao što danas traže muškarci, ne?).A u pitanju su samo 3 ili 4 decenije razlike. Obećavam da ću da, pošto sam sad na poslu, kad dođem kući da ti ispišem još jednu "naglavačke" ljubavnu pesmu. :wink:

Kliknite za proširenje...

Super 8) 8) 8) . Znas sta ja mislim da je izumrla sorta muskaraca koja je u stanju da ZAISTA ZAVOLI ZENU I DA VIDI NJENU LEPOTU I SPOLJA I IZNUTRA. Mislim i da je to jedan od razloga sto su danasnji pisci dosta siromasni u pogledu POJASNJENJA POJMA ZENE. Ako gresim, ajde ako neki primerak muskoga roda PROCITA OVO, neka mi opise POJAM ZENE I ZENSKE LEPOTE. :shock: :shock: :shock: :shock: :x

nactu:

Moja ljubav
Sva je moja dusa ispunjena tobom
Kao tamna gora studenom tisinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao vecni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna,i silna,i kobna,
Teces mojom krvlju.Zena ili masta?
Ali tvoga daha prepuno je svasta,
Svugde si prisutna,svemu istodobna.

Kad pobele zvezde,u suton nad lugom,
Radjas se u meni kao sunce noci,
I u mome telu drhtis u samoci,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi
Celo moje bice to je trepet sene;
O ljubljena zeno,silnija od mene,-
Ti strujis kroz moje vene u sve dobi

Kao mracna tajna lezis u dnu mene,
I moj glas je eho tvog cutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si,a sve duge sate
Od tebe su moje oci zasenjene.

Kliknite za proširenje...

PRELEPO JE, NACTU.
I sama sam mislila da nakacim jednu njegovu pesmu. Ne znam da li je to zato sto i sama pisem pesme, ali sa J.Ducicem sam u izuzetnoj emotivnoj vezi, kao da je on ISTA MOJA DUSA. Slusaj sada ovo....

VRACANJE

Kad mi opet dodjes, ti mi pridji tada
ali ne ko zena sto cezne i voli
nego kao sestra bratu koji strada
trazec mekom rukom mesto gde ga boli

Puna nostalgije, beznadezne i duge
ne secaj me nikad da bi mogla doci
zadocnela radost iz dubine tuge
ko ponocno sunce iz dubine noci

jer ti ne znas, bedna. Kroz sve dane duge
da te voljah mesto ko zna koje zene
u tvom caru ljubljah sav car neke druge
i ti bese samo sen necije sene

J.Ducic

Iskrena pesma,Rakic,jesam zensko,ali to je po meni najboljka pesma o zeni

Ko sam ja?
Pitao sam sebe.
Ja sam onaj
koji voli tebe.

Jos cu samo
ovo dadati:
Ja sam onaj
kojeg volis Ti.

Glas razuma:

Ko sam ja?
Pitao sam sebe.
Ja sam onaj
koji voli tebe.

Jos cu samo
ovo dadati:
Ja sam onaj
kojeg volis Ti.

Kliknite za proširenje...

Fino, fino - to mi imponuje. 8)

SALJEM JOS DVE PESME POSVECENE ZENAMA, PRVU JE NAPISAO RABINDRANAT TAGORE, A DRUGU VOJISLAV ILIC


Kada se ugasio zizak kraj postelje moje
Probudih se sa ranim pticama
Sedela sam kraj otvorenog prozora
sa svezim vencem u raspletenoj kosi
Mladi putnik je dolazio putem
u ruzicastoj jutarnjoj magli
o vratu je nosio niz bisera,
I suncevi zraci padahu na njegovo teme.
Kod moji vrata zastade
I zapita zivo – Gde je ona?
Od stida ne bejah u stanju da kazem –
Ona to sam ja, mladi putnice, ona to sam ja.

Bio je suton i zizak ne bese jos upaljen.
Ne misleci nista plela sam kosu svoju.
Mladi putnik dodje na kolima svojim,
U zaru sunca na zahodu
Konji su mu bili u peni,
I haljine njegove pokrivala je prasina
On pridje mojim vratima
I zapita umornim glasom – Gde je ona
Ophrvana stidom nisam mu mogla reci –
Ona to sam ja, umorni putnice, ona to sam ja

Aprilska je noc. U mojoj sobi gori zizak.
Tiho poduhuje jug.
Krestavi papagaj vec spava u kavezu.
Jelek je moj boje paunove guse,
a moj je ogrtac zelen kao mlada trava.
Sedim na podu kraj prozora
I pogled mi luta napustenom ulicom.
Kroz tamnu noc ne prestajem da pevusim –
Ona to sam ja, ocajni putnice, ona to sam ja.

Rabindranat Tagore - Gradinar

ELEGIJA 8) 8) 8) 8) 8)

Pod senkom drevnih sumapotoci tiho streme
Orosen ljube cvet
I gusto gorsko granje pecine cuva neme
Carobni cuva svet
Tu mutan, mracni pogled sumorno groom luta
Proslosti trazi sled
Al sve je tako tuzno…I s travnog svoga puta
Tudjinac hitam bled
Gle, na tom surom stablu njezino drago ime
Jos vreme stedi zar?
Srce se moje budi, I moja proslost s njime
I mog proleca car
Ali nje nema vise. Pod nebom daljnog juga
Pociva ona san
Nad njome sumi paprat I vernog ne cuje druga
U majski vedri dan

Vojislav Ilic

ms:

SALJEM JOS DVE PESME POSVECENE ZENAMA, PRVU JE NAPISAO RABINDRANAT TAGORE, A DRUGU VOJISLAV ILIC


Kada se ugasio zizak kraj postelje moje
Probudih se sa ranim pticama
Sedela sam kraj otvorenog prozora
sa svezim vencem u raspletenoj kosi
Mladi putnik je dolazio putem
u ruzicastoj jutarnjoj magli
o vratu je nosio niz bisera,
I suncevi zraci padahu na njegovo teme.
Kod moji vrata zastade
I zapita zivo – Gde je ona?
Od stida ne bejah u stanju da kazem –
Ona to sam ja, mladi putnice, ona to sam ja.

Bio je suton i zizak ne bese jos upaljen.
Ne misleci nista plela sam kosu svoju.
Mladi putnik dodje na kolima svojim,
U zaru sunca na zahodu
Konji su mu bili u peni,
I haljine njegove pokrivala je prasina
On pridje mojim vratima
I zapita umornim glasom – Gde je ona
Ophrvana stidom nisam mu mogla reci –
Ona to sam ja, umorni putnice, ona to sam ja

Aprilska je noc. U mojoj sobi gori zizak.
Tiho poduhuje jug.
Krestavi papagaj vec spava u kavezu.
Jelek je moj boje paunove guse,
a moj je ogrtac zelen kao mlada trava.
Sedim na podu kraj prozora
I pogled mi luta napustenom ulicom.
Kroz tamnu noc ne prestajem da pevusim –
Ona to sam ja, ocajni putnice, ona to sam ja.

Rabindranat Tagore - Gradinar

ELEGIJA 8) 8) 8) 8) 8)

Pod senkom drevnih sumapotoci tiho streme
Orosen ljube cvet
I gusto gorsko granje pecine cuva neme
Carobni cuva svet
Tu mutan, mracni pogled sumorno groom luta
Proslosti trazi sled
Al sve je tako tuzno…I s travnog svoga puta
Tudjinac hitam bled
Gle, na tom surom stablu njezino drago ime
Jos vreme stedi zar?
Srce se moje budi, I moja proslost s njime
I mog proleca car
Ali nje nema vise. Pod nebom daljnog juga
Pociva ona san
Nad njome sumi paprat I vernog ne cuje druga
U majski vedri dan

Vojislav Ilic

Kliknite za proširenje...

A MOZETE DA PROCITATE I NEKE STVARI KOJE JE IVO ANDRIC PISAO O ZENAMA U SVOJOJ NAJVECOJ KNJIZI - ZNAKOVI PORED PUTA

O ZENAMA


Ima zena koje su neugledne i opore na oci, kao seoski hlebac, ali kriju u sebi veliku i zdravu slast za onoga ko se ne da zbuniti spoljasnjoscu nego gleda i oseca dublje i stvarnije.


U ovom drustvu podjednako patimo svi i zene i muskarci, samo su uloge podeljene i to otprilike ovako: Kad mi patimo zbog zena, to je gotovo redovno zbog toga sto zene nisu onakve kakve bismo mi zeleli da su. Kad zene pate zbog nas to je uvek stoga sto smo ovakvi kakvi jesmo. Ali, sto je glavno, patimo svi i mucimo se cesto, dugo, svirepo i besmisleno.

Kad je muz dosta nizi rastom od zene, to obicno utice na njegovo drzanje, pa i na njegov karakter. Samo ne uvek jednako. Ako je takav covek miroljubiva i pasivna priroda, on se s godinama i po nekoj tesko objasnjivoj logici malo pogne i jos vise smanji. Ali ako je takav muz sujetan i borben covek, on se stalno i neprirodno prsi i kocoperi i propinje i svojim pravim drzanjem nastoji da izgleda bar malo visi nego sto je ili bar malo manje nizi od svoje zene. Takav covek dobije s vremenom nesto kruto i neprirodno u drzanju, pa i u pogledu i u svim svojim pokretima.

Necu kazati nista novo kad utvrdim da zene sve sto se desava posmatraju stvarno i konkretno. Na svaku stvar one gledaju tako, primajuci je takvu kakva je u danom trenutku i racunajuci sa njom kao takvom, dok muskarci, vrlo cesto pred istim stvarima misle vise o tom zasto su takve, kakve bi mogle da budu i kakve bi trebalo da su. Naravno da u tom pravilu, ukoliko je uopste pravilo, ima izuzetakai na jednoj i na drugoj strani, ali tu zensku sposobnost, i nesposobnost u isto vreme, susrecemo tako cesto da o njoj moramo da mislimo. Medjutim, ovde je najzanimljivije baciti pogled na ono sto sam nazvao izuzecima. Sve cesce se u nase vreme susrece zena koja nista ne prima onako kako je, i u tom pogledu ne razlikuje se ni u cemu od muskaraca. Mozda ce za nekoliko decenija ili vekova gornja karakteristika zene pripadati proslosti ljudskog drustva.

Toliko mesta treba da se covek zacne, rodi i odraste , a samo jedan trenutak i nekoliko pedalja zemlje dovoljni su da taj isti covek mine kao da nikad nije ni postojao.

Velika, prava ljubav pokazace svoju punu snagu samo onda ako uspe da od dvoje ljubavnika, slabih ljudi, nacini stvorenja koja se ne boje ni promena, ni nesreca, ni rastanaka, ni bolesti, ni zivota ni smrti.

U toj muci sto se zove zena i zelja za zenom ima stvari koje su predmet sala i razgovora, ovako javno, pred svima, zatim ima drugih o kojima moze samo da se sapuce sa dobrim drugovima, u cetiri oka, ali ima i takvih o kojima se nikad ne govori ni sa najblizima, koje se i ne mogu nazvati imenom, nego se o njima ponekad samo masta, kao o necem dalekom i bolno nedostiznom.

Telo coveka koji spava sam izgleda, u prvoj jutarnjoj svetlosti, pravo i tanko kao sarkofag. Takav covek, osudjen i sveden na svoj osnovni i poslednji oblik, lici na sopstveni grob. Covek koji spava u sirokoj postelji sa voljenom zenom, zdravim snom ljudi koji se vole, izgleda posve drugacije. U isto vreme i odvojeni i povezani, oni lice na drvo zivota, pritajeno u stalnoj teznji ka novim oblicima.

Kad slusam neke zene kako govore i gledam koliko iskustava imaju u stvarima svagdasnjeg zivota, ucini mi se odjednom da su stare, drevne kao duhovi zemlje i da se sa svakom reci i svakim novim iskustvom sve vise ukopavaju u zemlju, kao krtice. A dok se govori o stvarima duha, one strpljivo cekaju da taj razgovor prodje, kao nevreme, pa da nastave svoje kalibansko rovanje po zemlji i ispod nje.

ms:

Glas razuma:

Ko sam ja?
Pitao sam sebe.
Ja sam onaj
koji voli tebe.

Jos cu samo
ovo dadati:
Ja sam onaj
kojeg volis Ti.

Kliknite za proširenje...

Fino, fino - to mi imponuje. 8)

Kliknite za proširenje...

Glas razuma ms cuje
pa joj pesma imponuje
Kad ga Muza inspirise
lepe pesme pesnik pise.

Ali, kada muza zbrise :wink:
Tad gluposti pesnik pise :?

Glas razuma:

ms:

Glas razuma:

Ko sam ja?
Pitao sam sebe.
Ja sam onaj
koji voli tebe.

Jos cu samo
ovo dadati:
Ja sam onaj
kojeg volis Ti.

Kliknite za proširenje...

Fino, fino - to mi imponuje. 8)

Kliknite za proširenje...

Glas razuma ms cuje
pa joj pesma imponuje
Kad ga Muza inspirise
lepe pesme pesnik pise.

Ali, kada muza zbrise :wink:
Tad gluposti pesnik pise :?

Kliknite za proširenje...

Neka pise, neka pise
pesniku muza uvek zbrise
neka zbrise, neka zbrise
zato se i pesma pise.............

ms:

Glas razuma:

ms:

Glas razuma:

Ko sam ja?
Pitao sam sebe.
Ja sam onaj
koji voli tebe.

Jos cu samo
ovo dadati:
Ja sam onaj
kojeg volis Ti.

Kliknite za proširenje...

Fino, fino - to mi imponuje. 8)

Kliknite za proširenje...

Glas razuma ms cuje
pa joj pesma imponuje
Kad ga Muza inspirise
lepe pesme pesnik pise.

Ali, kada muza zbrise :wink:
Tad gluposti pesnik pise :?

Kliknite za proširenje...

Neka pise, neka pise
pesniku muza uvek zbrise
neka zbrise, neka zbrise
zato se i pesma pise.............

Kliknite za proširenje...

E, pa dobro, pesnik rece,
Sad ce pesma da potece:

MUZA

Imao sam jednu Muzu
Imala je lepu guzu.
Zasto li se Muza
rimuje sa guza!? :wink:

Zato sto bez dobre guze
nema prave muze.

O muzinoj guzi
pisao sam pesme
jer u pemu stane sve sto
u realnost ne sme.

Sonetni je venac,tako,
Petrarka napisao
o zadnjici svoje drage
da odagna misao.

I jos nesto, kako ne bi
pomislili ljudi
kako cu da, nepravedno.
zanemarim grudi.

Sve rime, i slike,
vaze i za sike.
Sike, i dva guza,
ima svaka muza.

Glas razuma: Ma kazi mi, mame ti
Ima li ta pameti?!

Nije predmet pojezije
hemija i fizika.
Pa obline moze
da ima i sizika.

Pesme time pokrenute
bolje odmah spaliti.
Kod Muze je najvazniji
faktor PERSONALITI.

Vis, vaka se pesma pise
kad mi Muza zbrise

Glas razuma:

ms:

Glas razuma:

ms:

Glas razuma:

Ko sam ja?
Pitao sam sebe.
Ja sam onaj
koji voli tebe.

Jos cu samo
ovo dadati:
Ja sam onaj
kojeg volis Ti.

Kliknite za proširenje...

Fino, fino - to mi imponuje. 8)

Kliknite za proširenje...

Glas razuma ms cuje
pa joj pesma imponuje
Kad ga Muza inspirise
lepe pesme pesnik pise.

Ali, kada muza zbrise :wink:
Tad gluposti pesnik pise :?

Kliknite za proširenje...

Neka pise, neka pise
pesniku muza uvek zbrise
neka zbrise, neka zbrise
zato se i pesma pise.............

Kliknite za proširenje...

E, pa dobro, pesnik rece,
Sad ce pesma da potece:

MUZA

Imao sam jednu Muzu
Imala je lepu guzu.
Zasto li se Muza
rimuje sa guza!? :wink:

Zato sto bez dobre guze
nema prave muze.

O muzinoj guzi
pisao sam pesme
jer u pemu stane sve sto
u realnost ne sme.

Sonetni je venac,tako,
Petrarka napisao
o zadnjici svoje drage
da odagna misao.

I jos nesto, kako ne bi
pomislili ljudi
kako cu da, nepravedno.
zanemarim grudi.

Sve rime, i slike,
vaze i za sike.
Sike, i dva guza,
ima svaka muza.

Glas razuma: Ma kazi mi, mame ti
Ima li ta pameti?!

Nije predmet pojezije
hemija i fizika.
Pa obline moze
da ima i sizika.

Pesme time pokrenute
bolje odmah spaliti.
Kod Muze je najvazniji
faktor PERSONALITI.

Vis, vaka se pesma pise
kad mi Muza zbrise

Kliknite za proširenje...

Majko, majko zar je to istina
muska pamet cista neistina
puno puta zivota mi moga
trazila sam princa svoga
ali sta cu, ali sta cu
malo razuma mi preosta
dosta mi je,dosta pesnikova posta

oce, oce nikad necu shvatiti
muskarce nizasta nemas uhvatiti
ni za pamet, ni za lepotu
nizasta brate, sem za prostotu
nikakve reci od njih necuh
sem ono tuzno UH...UH...UH

eto zasto muze su same
jer o njihovoj lepoti samo sitni galame
gde su oni pravi,
muski slavni,
ko nekad sto behu
Ducic, Ilic ili Jaksic
a ne ovaj ficfiric
bedni piskarcic...

Muza koju ficfiric priziva
nikad mu nece da se odaziva :wink:

Elem, da li smo jos uvek kod zena? :wink:
Ja sam jos uvek kod Lorke...

I odvedoh je na reku
misleci da je devojka,
a imala je muza.
.
.
.
.
Ni smilje ni puzevi
nemaju put tako finu,
ni velika ogledala
ne blistaju tim sjajem.
Njena su mi bedra bezala iz ruku
kao iznenadjene ribe
pola u ognju a pola hladna.
Tu sam noc projurio
najlepsi put
jasuci kobilu od sedefa
bez uzde i uzengija.............

A ja kod Šantića:

Lepoo je Visnjice ,sto pokusavas da das ton,da se popravi bon -ton ali cika Santic ti malenoj porucuje:

Јован Дучић: ПЕСМА ЖЕНИ

Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна
моја реч у шуму; мој корак и блудња;
само си лепота колико си тајна
и само истина колико си жудња.

Остај недостижна, нема и далека
јер је сан о срећи више него срећа.
Буди бесповратна, као младост, нека
твоја сен и ехо буду све што сећа.

Срце има повест у сузи што лева,
у великом болу љубав своју мету.
Истина је само што душа проснева.
Пољубац је сусрет најлепши на свету.

Од мог привиђења ти си цела ткана,
твој плашт сунчани од мог сна испреден.
Ти беше мисао моја очарана,
симбол свих таштина, поразан и леден.

А ти не постојиш, нит си постојала.
Рођена у мојој тишини и чами,
на Сунцу мог срца ти си само сјала
јер све што љубимо - створили смо сами.