Napišimo knjigu
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 55

Tema: Napišimo knjigu

  1. #1
    Primećen član P_R_E_D_A_T_O_R (avatar)
    Učlanjen
    08.10.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Trava,Livada,Suma,Prasuma
    Poruke
    503
    Reputaciona moć
    50

    Smile Napišimo knjigu

    Ok znaci tema je jasna ja napisem nekoliko reci mozda 4-5 neko drugi ide copy-paste onda on doda 4-5 reci i to je 8-10 reci.Onda neko drugi ide copy paste i sve tako.Ali molio bih vas da prica ne bude ono lupetanje samo takvo nego da bude lepa prica.Bez ruznih reci(dobro mislim mogu npr. u upravnom govoru da se upotrebe ruzne reci.Ali ne sada odvaljivanje kao sto svi rade!



  2. #2
    Primećen član P_R_E_D_A_T_O_R (avatar)
    Učlanjen
    08.10.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Trava,Livada,Suma,Prasuma
    Poruke
    503
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Hocemo da napisemo neku horo knjigu?.Ajde krecemo SAMO CEMO USPETI AKO SE POTRUDIMO!

  3. #3
    Primećen član P_R_E_D_A_T_O_R (avatar)
    Učlanjen
    08.10.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Trava,Livada,Suma,Prasuma
    Poruke
    503
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Bio je to hladan jesenji dan

  4. #4

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Bio je to hladan jesenji dan. Vetar je duvao, polako raznosio lisce i ponavljao isti taj zvizduk od kojeg se najezis od glave do pete.

  5. #5
    Primećen član nina_gov (avatar)
    Učlanjen
    03.03.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    kastel :D
    Poruke
    739
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Bio je to hladan jesenji dan. Vetar je duvao, polako raznosio lisce i ponavljao isti taj zvizduk od kojeg se najezis od glave do pete. Suncevi zraci sramezljivo su izvirivali kroz olovne oblake

  6. #6
    Zainteresovan član Demetra (avatar)
    Učlanjen
    24.01.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    kucica na drvetu
    Poruke
    368
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Bio je to hladan jesenji dan. Vetar je duvao, polako raznosio lisce i ponavljao isti taj zvizduk od kojeg se najezis od glave do pete. Suncevi zraci sramezljivo su izvirivali kroz oblake. Ali dan je bio obican, kao i svaki drugi, i nicim, bas nicim se nije razlikovao od onih dvesta devedeset dana koji su protekli pre njega. Ljudi su i dalje bili na ulicama, hodali, sedeli, zurili, ljubili, bili zauzeti sopstvenim problemime i mukama, zivotima.
    Poslednji put ažurirao/la Demetra : 19.09.2006. u 21:54

  7. #7

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Bio je to hladan jesenji dan. Vetar je duvao, polako raznosio lisce i ponavljao isti taj zvizduk od kojeg se najezis od glave do pete. Suncevi zraci sramezljivo su izvirivali kroz oblake. Ali dan je bio obican, kao i svaki drugi, i nicim, bas nicim se nije razlikovao od onih dvesta devedeset dana koji su protekli pre njega. Ljudi su i dalje bili na ulicama, hodali, sedeli, zurili, ljubili, bili zauzeti sopstvenim problemime i mukama, zivotima. Niko nije ni pomislio da je ovo mozda jedan od poslednjih bezbriznih, pomalo dosadnh dana.

  8. #8
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    20.08.2005.
    Poruke
    169
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Bio je to hladan jesenji dan. Vetar je duvao, polako raznosio lisce i ponavljao isti taj zvizduk od kojeg se najezis od glave do pete. Suncevi zraci sramezljivo su izvirivali kroz oblake. Ali dan je bio obican, kao i svaki drugi, i nicim, bas nicim se nije razlikovao od onih dvesta devedeset dana koji su protekli pre njega. Ljudi su i dalje bili na ulicama, hodali, sedeli, zurili, ljubili, bili zauzeti sopstvenim problemime i mukama, zivotima. Niko nije ni pomislio da je ovo mozda jedan od poslednjih bezbriznih, pomalo dosadnh dana. Moris je jos uvek bio u svom stanu, i upravo palio cigaretu posle dorucka sto je cinio svakoga dana bez izuzetaka, ali ovoga puta to mu bas i nije polazilo za rukom.

  9. #9

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Bio je to hladan jesenji dan. Vetar je duvao, polako raznosio lisce i ponavljao isti taj zvizduk od kojeg se najezis od glave do pete. Suncevi zraci sramezljivo su izvirivali kroz oblake. Ali dan je bio obican, kao i svaki drugi, i nicim, bas nicim se nije razlikovao od onih dvesta devedeset dana koji su protekli pre njega. Ljudi su i dalje bili na ulicama, hodali, sedeli, zurili, ljubili, bili zauzeti sopstvenim problemime i mukama, zivotima. Niko nije ni pomislio da je ovo mozda jedan od poslednjih bezbriznih, pomalo dosadnh dana. Moris je jos uvek bio u svom stanu, i upravo palio cigaretu posle dorucka sto je cinio svakoga dana bez izuzetaka, ali ovoga puta to mu bas i nije polazilo za rukom. Njegove ruke su bile nespretne, tresle se od nervoze i briga koje su opsedale Morisov um.

  10. #10
    Primećen član P_R_E_D_A_T_O_R (avatar)
    Učlanjen
    08.10.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Trava,Livada,Suma,Prasuma
    Poruke
    503
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Bio je to hladan jesenji dan. Vetar je duvao, polako raznosio lisce i ponavljao isti taj zvizduk od kojeg se najezis od glave do pete. Suncevi zraci sramezljivo su izvirivali kroz oblake. Ali dan je bio obican, kao i svaki drugi, i nicim, bas nicim se nije razlikovao od onih dvesta devedeset dana koji su protekli pre njega. Ljudi su i dalje bili na ulicama, hodali, sedeli, zurili, ljubili, bili zauzeti sopstvenim problemime i mukama, zivotima. Niko nije ni pomislio da je ovo mozda jedan od poslednjih bezbriznih, pomalo dosadnh dana. Moris je jos uvek bio u svom stanu, i upravo palio cigaretu posle dorucka sto je cinio svakoga dana bez izuzetaka, ali ovoga puta to mu bas i nije polazilo za rukom. Njegove ruke su bile nespretne, tresle se od nervoze i briga koje su opsedale Morisov um.Imao je sedu kosu i 35 godina je policajac.

  11. #11
    Zainteresovan član GhostGirl (avatar)
    Učlanjen
    27.07.2006.
    Lokacija
    vise ni sama ne znam
    Poruke
    220
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Bio je to hladan jesenji dan. Vetar je duvao, polako raznosio lisce i ponavljao isti taj zvizduk od kojeg se najezis od glave do pete. Suncevi zraci sramezljivo su izvirivali kroz oblake. Ali dan je bio obican, kao i svaki drugi, i nicim, bas nicim se nije razlikovao od onih dvesta devedeset dana koji su protekli pre njega. Ljudi su i dalje bili na ulicama, hodali, sedeli, zurili, ljubili, bili zauzeti sopstvenim problemime i mukama, zivotima. Niko nije ni pomislio da je ovo mozda jedan od poslednjih bezbriznih, pomalo dosadnh dana. Moris je jos uvek bio u svom stanu, i upravo palio cigaretu posle dorucka sto je cinio svakoga dana bez izuzetaka, ali ovoga puta to mu bas i nije polazilo za rukom. Njegove ruke su bile nespretne, tresle se od nervoze i briga koje su opsedale Morisov um.Imao je sedu kosu i 35 godina je policajac. Pred njim, na radnom stolu, bila je gomila papirakoje je morao da sredi do petka. Samo dva dana do isteka roka...

  12. #12
    Ističe se Karamazov (avatar)
    Učlanjen
    26.11.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    medju svojim slepoocnicama
    Poruke
    2.425
    Reputaciona moć
    68

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Bio je to hladan jesenji dan. Vetar je duvao, polako raznosio lisce i ponavljao isti taj zvizduk od kojeg se najezis od glave do pete. Suncevi zraci sramezljivo su izvirivali kroz oblake. Ali dan je bio obican, kao i svaki drugi, i nicim, bas nicim se nije razlikovao od onih dvesta devedeset dana koji su protekli pre njega. Ljudi su i dalje bili na ulicama, hodali, sedeli, zurili, ljubili, bili zauzeti sopstvenim problemime i mukama, zivotima. Niko nije ni pomislio da je ovo mozda jedan od poslednjih bezbriznih, pomalo dosadnh dana. Moris je jos uvek bio u svom stanu, i upravo palio cigaretu posle dorucka sto je cinio svakoga dana bez izuzetaka, ali ovoga puta to mu bas i nije polazilo za rukom. Njegove ruke su bile nespretne, tresle se od nervoze i briga koje su opsedale Morisov um.Imao je sedu kosu i 35 godina je policajac. Pred njim, na radnom stolu, bila je gomila papirakoje je morao da sredi do petka. Samo dva dana do isteka roka...Samo dva dana...A on nije bio spreman.Bio je svestan svoje nesposobnosti da to odradi. Ali je ipak sve to opravdavao cinjenicom da mu je zovot u haosu-cak se i pitao da li mu zbog toga ruke drhte...

  13. #13
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    20.08.2005.
    Poruke
    169
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Bio je to hladan jesenji dan. Vetar je duvao, polako raznosio lisce i ponavljao isti taj zvizduk od kojeg se najezis od glave do pete. Suncevi zraci sramezljivo su izvirivali kroz oblake. Ali dan je bio obican, kao i svaki drugi, i nicim, bas nicim se nije razlikovao od onih dvesta devedeset dana koji su protekli pre njega. Ljudi su i dalje bili na ulicama, hodali, sedeli, zurili, ljubili, bili zauzeti sopstvenim problemime i mukama, zivotima. Niko nije ni pomislio da je ovo mozda jedan od poslednjih bezbriznih, pomalo dosadnh dana. Moris je jos uvek bio u svom stanu, i upravo palio cigaretu posle dorucka sto je cinio svakoga dana bez izuzetaka, ali ovoga puta to mu bas i nije polazilo za rukom. Njegove ruke su bile nespretne, tresle se od nervoze i briga koje su opsedale Morisov um.Imao je sedu kosu i 35 godina je policajac. Pred njim, na radnom stolu, bila je gomila papira koje je morao da sredi do petka. Samo dva dana do isteka roka...Samo dva dana...A on nije bio spreman.Bio je svestan svoje nesposobnosti da to odradi. Ali je ipak sve to opravdavao cinjenicom da mu je zovot u haosu-cak se i pitao da li mu zbog toga ruke drhte... u glavi mu je bila samo jedna misao iz proslosti koja je njegov pitom, zdrav i donekle monoton zivot uzdrmala iz korena i pretvorila u nesto sasvim drugo.

  14. #14
    Početnik
    Učlanjen
    16.09.2006.
    Poruke
    0
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    preplavio ga je osecaj straha i zlosutnosti slike iz proslosti su se pocele smenjivati pred njegovim ocima

  15. #15
    Primećen član P_R_E_D_A_T_O_R (avatar)
    Učlanjen
    08.10.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Trava,Livada,Suma,Prasuma
    Poruke
    503
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    BRIGADA FFS PROCITAJ MOJ PRVI POST ILI UOPSTE NEMOJ NI DA PISES!!!!!!!!

  16. #16
    Primećen član P_R_E_D_A_T_O_R (avatar)
    Učlanjen
    08.10.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Trava,Livada,Suma,Prasuma
    Poruke
    503
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Bio je to hladan jesenji dan. Vetar je duvao, polako raznosio lisce i ponavljao isti taj zvizduk od kojeg se najezis od glave do pete. Suncevi zraci sramezljivo su izvirivali kroz oblake. Ali dan je bio obican, kao i svaki drugi, i nicim, bas nicim se nije razlikovao od onih dvesta devedeset dana koji su protekli pre njega. Ljudi su i dalje bili na ulicama, hodali, sedeli, zurili, ljubili, bili zauzeti sopstvenim problemime i mukama, zivotima. Niko nije ni pomislio da je ovo mozda jedan od poslednjih bezbriznih, pomalo dosadnh dana. Moris je jos uvek bio u svom stanu, i upravo palio cigaretu posle dorucka sto je cinio svakoga dana bez izuzetaka, ali ovoga puta to mu bas i nije polazilo za rukom. Njegove ruke su bile nespretne, tresle se od nervoze i briga koje su opsedale Morisov um.Imao je sedu kosu i 35 godina je policajac. Pred njim, na radnom stolu, bila je gomila papira koje je morao da sredi do petka. Samo dva dana do isteka roka...Samo dva dana...A on nije bio spreman.Bio je svestan svoje nesposobnosti da to odradi. Ali je ipak sve to opravdavao cinjenicom da mu je zovot u haosu-cak se i pitao da li mu zbog toga ruke drhte... u glavi mu je bila samo jedna misao iz proslosti koja je njegov pitom, zdrav i donekle monoton zivot uzdrmala iz korena i pretvorila u nesto sasvim drugo.Preplavio ga je osecaj straha i zlosutnosti slike iz proslosti su se pocele smenjivati pred njegovim ocima.

  17. #17
    Zainteresovan član GhostGirl (avatar)
    Učlanjen
    27.07.2006.
    Lokacija
    vise ni sama ne znam
    Poruke
    220
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Bio je to hladan jesenji dan. Vetar je duvao, polako raznosio lisce i ponavljao isti taj zvizduk od kojeg se najezis od glave do pete. Suncevi zraci sramezljivo su izvirivali kroz oblake. Ali dan je bio obican, kao i svaki drugi, i nicim, bas nicim se nije razlikovao od onih dvesta devedeset dana koji su protekli pre njega. Ljudi su i dalje bili na ulicama, hodali, sedeli, zurili, ljubili, bili zauzeti sopstvenim problemime i mukama, zivotima. Niko nije ni pomislio da je ovo mozda jedan od poslednjih bezbriznih, pomalo dosadnh dana. Moris je jos uvek bio u svom stanu, i upravo palio cigaretu posle dorucka sto je cinio svakoga dana bez izuzetaka, ali ovoga puta to mu bas i nije polazilo za rukom. Njegove ruke su bile nespretne, tresle se od nervoze i briga koje su opsedale Morisov um.Imao je sedu kosu i 35 godina je policajac. Pred njim, na radnom stolu, bila je gomila papira koje je morao da sredi do petka. Samo dva dana do isteka roka...Samo dva dana...A on nije bio spreman.Bio je svestan svoje nesposobnosti da to odradi. Ali je ipak sve to opravdavao cinjenicom da mu je zivot u haosu-cak se i pitao da li mu zbog toga ruke drhte... u glavi mu je bila samo jedna misao iz proslosti koja je njegov pitom, zdrav i donekle monoton zivot uzdrmala iz korena i pretvorila u nesto sasvim drugo.Preplavio ga je osecaj straha i zlosutnosti, slike iz proslosti su se pocele smenjivati pred njegovim ocima.Pogled mu je postajao staklenast, ugrizao se za usnu i zazmurio. "Morise, to je samo proslost. Smiri se...Smiri se...." , mislio je.

  18. #18
    Zainteresovan član GhostGirl (avatar)
    Učlanjen
    27.07.2006.
    Lokacija
    vise ni sama ne znam
    Poruke
    220
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Svaka cast! Tema je ODLICNA!!!!

  19. #19
    Primećen član P_R_E_D_A_T_O_R (avatar)
    Učlanjen
    08.10.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Trava,Livada,Suma,Prasuma
    Poruke
    503
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Bio je to hladan jesenji dan. Vetar je duvao, polako raznosio lisce i ponavljao isti taj zvizduk od kojeg se najezis od glave do pete. Suncevi zraci sramezljivo su izvirivali kroz oblake. Ali dan je bio obican, kao i svaki drugi, i nicim, bas nicim se nije razlikovao od onih dvesta devedeset dana koji su protekli pre njega. Ljudi su i dalje bili na ulicama, hodali, sedeli, zurili, ljubili, bili zauzeti sopstvenim problemime i mukama, zivotima. Niko nije ni pomislio da je ovo mozda jedan od poslednjih bezbriznih, pomalo dosadnh dana. Moris je jos uvek bio u svom stanu, i upravo palio cigaretu posle dorucka sto je cinio svakoga dana bez izuzetaka, ali ovoga puta to mu bas i nije polazilo za rukom. Njegove ruke su bile nespretne, tresle se od nervoze i briga koje su opsedale Morisov um.Imao je sedu kosu i 35 godina je policajac. Pred njim, na radnom stolu, bila je gomila papira koje je morao da sredi do petka. Samo dva dana do isteka roka...Samo dva dana...A on nije bio spreman.Bio je svestan svoje nesposobnosti da to odradi. Ali je ipak sve to opravdavao cinjenicom da mu je zivot u haosu-cak se i pitao da li mu zbog toga ruke drhte... u glavi mu je bila samo jedna misao iz proslosti koja je njegov pitom, zdrav i donekle monoton zivot uzdrmala iz korena i pretvorila u nesto sasvim drugo.Preplavio ga je osecaj straha i zlosutnosti, slike iz proslosti su se pocele smenjivati pred njegovim ocima.Pogled mu je postajao staklenast, ugrizao se za usnu i zazmurio. "Morise, to je samo proslost. Smiri se...Smiri se...." , mislio je.Izvadio je svoje tablete za smirenje i krenuo da ih pije jednu za drugom.Stalno su mu se u glavi vrtele slike mrtvaka(ako neko ima ovu rec da napise bolje neka ispravi jer ja mislim da sam je lose napisao mrtvaka) koje je video na svom zadatku.Prolazilo mu je hiljadu misli kroz glavu.
    Poslednji put ažurirao/la P_R_E_D_A_T_O_R : 21.09.2006. u 17:44

  20. #20
    Primećen član P_R_E_D_A_T_O_R (avatar)
    Učlanjen
    08.10.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Trava,Livada,Suma,Prasuma
    Poruke
    503
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    E da i taman mi pade na pamet kad god neko misli da je neku rec ili recenicu napisao lose neka je boldira pa ko moze extra da je doradi nek je doradi.Ajde ljudi malo da se organizujemo ovo moze da bude veoma zanimljivo!

  21. #21
    Veoma poznat topmodelsica (avatar)
    Učlanjen
    08.03.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Uzice
    Poruke
    13.912
    Reputaciona moć
    183

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Bio je to hladan jesenji dan. Vetar je duvao, polako raznosio lisce i ponavljao isti taj zvizduk od kojeg se najezis od glave do pete. Suncevi zraci sramezljivo su izvirivali kroz oblake. Ali dan je bio obican, kao i svaki drugi, i nicim, bas nicim se nije razlikovao od onih dvesta devedeset dana koji su protekli pre njega. Ljudi su i dalje bili na ulicama, hodali, sedeli, zurili, ljubili, bili zauzeti sopstvenim problemime i mukama, zivotima. Niko nije ni pomislio da je ovo mozda jedan od poslednjih bezbriznih, pomalo dosadnh dana. Moris je jos uvek bio u svom stanu, i upravo palio cigaretu posle dorucka sto je cinio svakoga dana bez izuzetaka, ali ovoga puta to mu bas i nije polazilo za rukom. Njegove ruke su bile nespretne, tresle se od nervoze i briga koje su opsedale Morisov um.Imao je sedu kosu i 35 godina je policajac. Pred njim, na radnom stolu, bila je gomila papira koje je morao da sredi do petka. Samo dva dana do isteka roka...Samo dva dana...A on nije bio spreman.Bio je svestan svoje nesposobnosti da to odradi. Ali je ipak sve to opravdavao cinjenicom da mu je zivot u haosu-cak se i pitao da li mu zbog toga ruke drhte... u glavi mu je bila samo jedna misao iz proslosti koja je njegov pitom, zdrav i donekle monoton zivot uzdrmala iz korena i pretvorila u nesto sasvim drugo.Preplavio ga je osecaj straha i zlosutnosti, slike iz proslosti su se pocele smenjivati pred njegovim ocima.Pogled mu je postajao staklenast, ugrizao se za usnu i zazmurio. "Morise, to je samo proslost. Smiri se...Smiri se...." , mislio je.Izvadio je svoje tablete za smirenje i krenuo da ih pije jednu za drugom.Stalno su mu se u glavi vrtele slike mrtvaka(ako neko ima ovu rec da napise bolje neka ispravi jer ja mislim da sam je lose napisao mrtvaka) koje je video na svom zadatku.Prolazilo mu je hiljadu misli kroz glavu.Pogledao je u uramljenu sliku ....

  22. #22
    Neproveren član *kiki* (avatar)
    Učlanjen
    21.04.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Zemun
    Poruke
    996
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Bio je to hladan jesenji dan. Vetar je duvao, polako raznosio lisce i ponavljao isti taj zvizduk od kojeg se najezis od glave do pete. Suncevi zraci sramezljivo su izvirivali kroz oblake. Ali dan je bio obican, kao i svaki drugi, i nicim, bas nicim se nije razlikovao od onih dvesta devedeset dana koji su protekli pre njega. Ljudi su i dalje bili na ulicama, hodali, sedeli, zurili, ljubili, bili zauzeti sopstvenim problemime i mukama, zivotima. Niko nije ni pomislio da je ovo mozda jedan od poslednjih bezbriznih, pomalo dosadnh dana. Moris je jos uvek bio u svom stanu, i upravo palio cigaretu posle dorucka sto je cinio svakoga dana bez izuzetaka, ali ovoga puta to mu bas i nije polazilo za rukom. Njegove ruke su bile nespretne, tresle se od nervoze i briga koje su opsedale Morisov um.Imao je sedu kosu i 35 godina je policajac. Pred njim, na radnom stolu, bila je gomila papira koje je morao da sredi do petka. Samo dva dana do isteka roka...Samo dva dana...A on nije bio spreman.Bio je svestan svoje nesposobnosti da to odradi. Ali je ipak sve to opravdavao cinjenicom da mu je zivot u haosu-cak se i pitao da li mu zbog toga ruke drhte... u glavi mu je bila samo jedna misao iz proslosti koja je njegov pitom, zdrav i donekle monoton zivot uzdrmala iz korena i pretvorila u nesto sasvim drugo.Preplavio ga je osecaj straha i zlosutnosti, slike iz proslosti su se pocele smenjivati pred njegovim ocima.Pogled mu je postajao staklenast, ugrizao se za usnu i zazmurio. "Morise, to je samo proslost. Smiri se...Smiri se...." , mislio je.Izvadio je svoje tablete za smirenje i krenuo da ih pije jednu za drugom.Stalno su mu se u glavi vrtele slike obezglavljenih leseva koje je video na svom zadatku. Prolazilo mu je hiljadu misli kroz glavu.
    Pogledao je u uramljenu sliku na stolu i svi tonovi Elijaninih plavo-zeleno sivih ociju zapljusnuse ga kao talas. Prepustajuci se njihovom iskricavom osmehu osetio je kako nervoza polako nestaje.
    Zlokobna zvonjava telefona trze ga iz sanjarenja toliko naglo, da je bukvalno odskocio sa stolice, srusivsi pepeljaru na pod.

  23. #23
    Primećen član nina_gov (avatar)
    Učlanjen
    03.03.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    kastel :D
    Poruke
    739
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Bio je to hladan jesenji dan. Vetar je duvao, polako raznosio lisce i ponavljao isti taj zvizduk od kojeg se najezis od glave do pete. Suncevi zraci sramezljivo su izvirivali kroz oblake. Ali dan je bio obican, kao i svaki drugi, i nicim, bas nicim se nije razlikovao od onih dvesta devedeset dana koji su protekli pre njega. Ljudi su i dalje bili na ulicama, hodali, sedeli, zurili, ljubili, bili zauzeti sopstvenim problemime i mukama, zivotima. Niko nije ni pomislio da je ovo mozda jedan od poslednjih bezbriznih, pomalo dosadnh dana. Moris je jos uvek bio u svom stanu, i upravo palio cigaretu posle dorucka sto je cinio svakoga dana bez izuzetaka, ali ovoga puta to mu bas i nije polazilo za rukom. Njegove ruke su bile nespretne, tresle se od nervoze i briga koje su opsedale Morisov um.Imao je sedu kosu i 35 godina je policajac. Pred njim, na radnom stolu, bila je gomila papira koje je morao da sredi do petka. Samo dva dana do isteka roka...Samo dva dana...A on nije bio spreman.Bio je svestan svoje nesposobnosti da to odradi. Ali je ipak sve to opravdavao cinjenicom da mu je zivot u haosu-cak se i pitao da li mu zbog toga ruke drhte... u glavi mu je bila samo jedna misao iz proslosti koja je njegov pitom, zdrav i donekle monoton zivot uzdrmala iz korena i pretvorila u nesto sasvim drugo.Preplavio ga je osecaj straha i zlosutnosti, slike iz proslosti su se pocele smenjivati pred njegovim ocima.Pogled mu je postajao staklenast, ugrizao se za usnu i zazmurio. "Morise, to je samo proslost. Smiri se...Smiri se...." , mislio je.Izvadio je svoje tablete za smirenje i krenuo da ih pije jednu za drugom.Stalno su mu se u glavi vrtele slike obezglavljenih leseva koje je video na svom zadatku. Prolazilo mu je hiljadu misli kroz glavu.
    Pogledao je u uramljenu sliku na stolu i svi tonovi Elijaninih plavo-zeleno sivih ociju zapljusnuse ga kao talas. Prepustajuci se njihovom iskricavom osmehu osetio je kako nervoza polako nestaje.
    Zlokobna zvonjava telefona trze ga iz sanjarenja toliko naglo, da je bukvalno odskocio sa stolice, srusivsi pepeljaru na pod. Promukli glas sa druge strane nije mu dao vremena da se sabere... Nekoliko adresa i broj telefona... Ime... Poznato ime...

  24. #24

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Bio je to hladan jesenji dan. Vetar je duvao, polako raznosio lisce i ponavljao isti taj zvizduk od kojeg se najezis od glave do pete. Suncevi zraci sramezljivo su izvirivali kroz oblake. Ali dan je bio obican, kao i svaki drugi, i nicim, bas nicim se nije razlikovao od onih dvesta devedeset dana koji su protekli pre njega. Ljudi su i dalje bili na ulicama, hodali, sedeli, zurili, ljubili, bili zauzeti sopstvenim problemime i mukama, zivotima. Niko nije ni pomislio da je ovo mozda jedan od poslednjih bezbriznih, pomalo dosadnh dana. Moris je jos uvek bio u svom stanu, i upravo palio cigaretu posle dorucka sto je cinio svakoga dana bez izuzetaka, ali ovoga puta to mu bas i nije polazilo za rukom. Njegove ruke su bile nespretne, tresle se od nervoze i briga koje su opsedale Morisov um.Imao je sedu kosu i 35 godina je policajac. Pred njim, na radnom stolu, bila je gomila papira koje je morao da sredi do petka. Samo dva dana do isteka roka...Samo dva dana...A on nije bio spreman.Bio je svestan svoje nesposobnosti da to odradi. Ali je ipak sve to opravdavao cinjenicom da mu je zivot u haosu-cak se i pitao da li mu zbog toga ruke drhte... u glavi mu je bila samo jedna misao iz proslosti koja je njegov pitom, zdrav i donekle monoton zivot uzdrmala iz korena i pretvorila u nesto sasvim drugo.Preplavio ga je osecaj straha i zlosutnosti, slike iz proslosti su se pocele smenjivati pred njegovim ocima.Pogled mu je postajao staklenast, ugrizao se za usnu i zazmurio. "Morise, to je samo proslost. Smiri se...Smiri se...." , mislio je.Izvadio je svoje tablete za smirenje i krenuo da ih pije jednu za drugom.Stalno su mu se u glavi vrtele slike obezglavljenih leseva koje je video na svom zadatku. Prolazilo mu je hiljadu misli kroz glavu.
    Pogledao je u uramljenu sliku na stolu i svi tonovi Elijaninih plavo-zeleno sivih ociju zapljusnuse ga kao talas. Prepustajuci se njihovom iskricavom osmehu osetio je kako nervoza polako nestaje.
    Zlokobna zvonjava telefona trze ga iz sanjarenja toliko naglo, da je bukvalno odskocio sa stolice, srusivsi pepeljaru na pod. Promukli glas sa druge strane nije mu dao vremena da se sabere... Nekoliko adresa i broj telefona... Ime... Poznato ime... Gde ga je već čuo? Ne, ne može biti to... Nemoguće je da ga opet stavljaju na taj zadatak, da ga opet vraćaju u isti košmar!

  25. #25
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    20.08.2005.
    Poruke
    169
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Napisimo knjigu

    Bio je to hladan jesenji dan. Vetar je duvao, polako raznosio lisce i ponavljao isti taj zvizduk od kojeg se najezis od glave do pete. Suncevi zraci sramezljivo su izvirivali kroz oblake. Ali dan je bio obican, kao i svaki drugi, i nicim, bas nicim se nije razlikovao od onih dvesta devedeset dana koji su protekli pre njega. Ljudi su i dalje bili na ulicama, hodali, sedeli, zurili, ljubili, bili zauzeti sopstvenim problemime i mukama, zivotima. Niko nije ni pomislio da je ovo mozda jedan od poslednjih bezbriznih, pomalo dosadnh dana. Moris je jos uvek bio u svom stanu, i upravo palio cigaretu posle dorucka sto je cinio svakoga dana bez izuzetaka, ali ovoga puta to mu bas i nije polazilo za rukom. Njegove ruke su bile nespretne, tresle se od nervoze i briga koje su opsedale Morisov um.Imao je sedu kosu i 35 godina je policajac. Pred njim, na radnom stolu, bila je gomila papira koje je morao da sredi do petka. Samo dva dana do isteka roka...Samo dva dana...A on nije bio spreman.Bio je svestan svoje nesposobnosti da to odradi. Ali je ipak sve to opravdavao cinjenicom da mu je zivot u haosu-cak se i pitao da li mu zbog toga ruke drhte... u glavi mu je bila samo jedna misao iz proslosti koja je njegov pitom, zdrav i donekle monoton zivot uzdrmala iz korena i pretvorila u nesto sasvim drugo.Preplavio ga je osecaj straha i zlosutnosti, slike iz proslosti su se pocele smenjivati pred njegovim ocima.Pogled mu je postajao staklenast, ugrizao se za usnu i zazmurio. "Morise, to je samo proslost. Smiri se...Smiri se...." , mislio je.Izvadio je svoje tablete za smirenje i krenuo da ih pije jednu za drugom.Stalno su mu se u glavi vrtele slike obezglavljenih leseva koje je video na svom zadatku. Prolazilo mu je hiljadu misli kroz glavu.
    Pogledao je u uramljenu sliku na stolu i svi tonovi Elijaninih plavo-zeleno sivih ociju zapljusnuse ga kao talas. Prepustajuci se njihovom iskricavom osmehu osetio je kako nervoza polako nestaje.
    Zlokobna zvonjava telefona trze ga iz sanjarenja toliko naglo, da je bukvalno odskocio sa stolice, srusivsi pepeljaru na pod. Promukli glas sa druge strane nije mu dao vremena da se sabere... Nekoliko adresa i broj telefona... Ime... Poznato ime... Gde ga je već čuo? Ne, ne može biti to... Nemoguće je da ga opet stavljaju na taj zadatak, da ga opet vraćaju u isti košmar! Desilo se ono cega se najvise i plasio. Koliko je bio uplasen zbog svega sto se desilo toliko je bio i srecan jer je mislio da je sve proslo, ali nije bilo tako. Samo dva dana ga je delilo od kraja, za dva dana je trebao da sredi izvestaj i da slucaj bude resen, ali nesreca nikad ne ide sama.

Slične teme

  1. Da li je ok zdipiti knjigu?
    Autor Castro u forumu Književnost
    Odgovora: 73
    Poslednja poruka: 09.05.2005., 17:01

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •