... posle Kjota
Za vreme pisanja ovog članka, zaštitnici životne sredine se okupljaju u Buenos Airesu, kako bi u periodu od 6. do 17. ovog meseca raspravljali o koracima koji bi trebalo da se preduzmu u budućnosti, tačnije nakon 2012. godine, u vezi sa ograničavanjem emisija gasova staklene bašte u atmosferu.
Naime, međunarodni sporazum Kjoto protokol, koji zahteva preduzimanje početnih koraka u smanjenju emisija gasova do 2012. godine, konačno stupa na snagu u februaru iduće godine, sedam godina po donošenju nacrta. Radi se o do sada najambicioznijem i najsloženijem međunarodnom sporazumu o zaštiti životne sredine, kojeg je ratifikovalo 150 zemalja.
Uzbuna
Najnoviji podaci govore sledeće:
• Glečeri na Antarktiku i Grenlandu se tope mnogo brže nego što se očekivalo
• Širom sveta biljke cvetaju nekoliko dana ranije u odnosu na prethodnu deceniju, a životinje duž cele Zemaljske kugle migriraju u hladnije klimatske pojaseve
• Okeani su apsorbovali dodatnu toplotu zarobljenu u atmosferi, što znači da bi već u narednim decenijama prosečna temperatura na Zemlji mogla da poraste
Sporazum zakonski obavezuje razvijene industrijske zemlje na smanjivanje emisija šest gasova staklene bašte, a naročito ugljen diosida, do 2012. godine za najmanje 5,2 procenta u odnosu na nivo u atmosferi iz 1990. godine. Međutim, imajući u vidu činjenicu da su ukupne emisije u većini razvijenih zemalja porasle od vremena uobličavanja protokola pre sedam godina, jasno je da će mali broj potpisnika moći da ispuni zahtev. Tako je izvornih 15 članica Evropske unije do 2002. godine uspelo da smanji emisije za svega 2,9 procenata. Može se već sada reći da će sporazum, i pored svoje diplomatske važnosti, imati samo minimalni uticaj na poboljšanje klime.
Gasovi na koje se sporazum odnosi - prvenstveno proizvodi sagorevanja nafte, gasa i uglja - mogu da borave u atmosferi stotinama godina i već sada zagrevaju planetu. Naučnici upozoravaju da je smanjenje nivoa za oko 60 procenata hitno potrebno kako bi se izbegla katastrofalna šteta po svetsku biosferu.
S obzirom da je petoprocentna referentna tačka već previsoka za većinu zemalja, veće smanjenje deluje malo verovatno. Uz sve to, mnoge od svetskih ekonomija sa najbržim rastom nisu uključene u prvu fazu obavezujućeg perioda do 2012. godine. Od 1997. godine, u ovim zemljama zabeležen je značajan rast emisija. Od Kine i Indije, koje su trenutno zajedno odgovorne za oko 40 procenata globalnih emisija, tražiće se da počnu sa njihovim smanjivanjem tek nakon 2012. godine. Prema izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju, ukoliko ove dve zemlje ne počnu sa drastičnim rezovima u emisijama, do 2025. godine vrednost njihovih ukupnih emisija mogla bi da dostigne nivo celokupne današnje emisije svih industrijskih zemalja.
Oponenti
SAD, koje su sa četvrtinom globalnih emisija ugljen dioksida trenutno najveći zagađivač na svetu, uporno odbijaju da potpišu sporazum. U martu 2001. godine, jedna od prvih izjava novoizabranog predsednika SAD Džordža Buša bila je da SAD, bez obzira na potpisivanje nacrta 1997. godine, neće ratifikovati protokol. Buš je dalje izjavio da bi trošak ispunjavanja zahteva Kjoto protokola bio preveliki teret za ekonomiju SAD i da je protokol "nepravedan", jer samo razvijene industrijske zemlje moraju da smanje emisije gasova.
Paula Dobrianski, državni podsekretar SAD i vođa američke delegacije na predstojećem kongresu u Argentini, izjavila je da će iskoristiti priliku da predstavi napore koje Bušova administracija ulaže na razvoj "čistih" energetskih tehnologija i načina za hvatanje i bezbedno pohranjivanje ugljen dioksida.
Pored SAD, otvorenim razgovorima o mogućim koracima nakon Kjoto protokola i 2012. godine opirale su se i zemlje u razvoju. Nesumnjivo je da će se na kongresu pored formalne teme koja se odnosi na prilagođavanje klimatskoj promeni, voditi i neformalni razgovori o budućnosti nakon 2012. godine. U svakom slučaju ovakvi kongresi, sporazumi, a pre svega konkretni koraci su neophodni, i to što pre.
