Klimatske promene
Strana 1 od 9 12345 ... PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 219

Tema: Klimatske promene

  1. #1
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Klimatske promene

    Već neko vreme pratim promene vezane za klimu na našoj planeti...posledice...vidljive...su već očigledne i velike...ima i onih koje se ne vide a na duže staze prete da izmene ekologiju planete...
    Postalo je alarmantno...naravno...sve se vrti oko love...tako da taj alarm niko neće čuti...
    Šta mislite o tome?



  2. #2
    Primećen član Snowblind (avatar)
    Učlanjen
    20.02.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    502
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Citat Original postavio Šakal
    Postalo je alarmantno...naravno...sve se vrti oko love...tako da taj alarm niko neće čuti...
    U pravu si

  3. #3
    Početnik
    Učlanjen
    20.08.2006.
    Lokacija
    Beograd,romantichan kraj
    Poruke
    10
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Slazem se ! gledala sam gomilu emisija i poruka je uvek ista-sve sto radimo ima posledice,i sve ono sto ne radimo takodje.....posledice su vidljive i u nasoj zemlji i okolini i u celom svetu;gleceri se otapaju,nivo svetskog mora raste,sneg pada tamo gde vekovima nije,klima planete se menja rapidno a to utice na zivi svet isto koliko i gubitak stanista!

  4. #4
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Nije mi jasno zbog čega se ćuti...klima je promenjena...mnogo razloga za uzbunu...polako ali sigurno uništavamo svoj svet...kao da imamo rezervni...užas.

  5. #5
    Zainteresovan član evro (avatar)
    Učlanjen
    17.12.2005.
    Lokacija
    Krstarica DCCLXXVII
    Poruke
    260
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Zbog cega se cuti? Pa zato sto "boludi" i idioti vladaju svetom. Narcisoidne samozive njuske koje gledaju sebe i nista vise i direktno ubrzavaju neizbezno: propast nase vrste i sveta kakvog mi poznajemo. Svest odgovornih (onih koji drze novac) je na nuli. Dobro je sto smo jos uvek zivi (mislim na nas kao vrstu).

  6. #6
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Pa i nama kao vrsti preti izumiranje i što je još verovatnije...međusobno uništenje...sve vodi do toga...o tome se takođe ćuti...možda neko...ipak...ima rezervnu planetu...

  7. #7
    Primećen član Snowblind (avatar)
    Učlanjen
    20.02.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    502
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Svet se vrti oko novca. Ako ga nemaš niko te neće čuti.

    Potencijalno stanište za nas je Jupiterov satelit Evropa.

  8. #8
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Ma i da ga imaš...pitanje je šta bi kao pojedinac i mogao da učiniš.Nisam siguran za 'Evropu'...velika je radijacija...ali čak i da je uslovan...brzina kojom uništavamo Zemlju...neće nam dozvoliti da kolonizujemo bilo koju planetu...mislim da nemamo baš toliko vremena...

  9. #9
    Aktivan član Blondie2 (avatar)
    Učlanjen
    31.08.2005.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.142
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Citat Original postavio Snowblind
    Svet se vrti oko novca. Ako ga nemaš niko te neće čuti.

    Potencijalno stanište za nas je Jupiterov satelit Evropa.
    Srba se niko neće setiti, ako i bude neke kolonizacije ići će Ameri i slični...

  10. #10
    Aktivan član Blondie2 (avatar)
    Učlanjen
    31.08.2005.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.142
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Citat Original postavio donchevita
    Slazem se ! gledala sam gomilu emisija i poruka je uvek ista-sve sto radimo ima posledice,i sve ono sto ne radimo takodje.....posledice su vidljive i u nasoj zemlji i okolini i u celom svetu;gleceri se otapaju,nivo svetskog mora raste,sneg pada tamo gde vekovima nije,klima planete se menja rapidno a to utice na zivi svet isto koliko i gubitak stanista!
    Sve je uništeno, za par godina će veliki br. divljih životinja: tigrovi, beli medvedi, lavovi, pande.....biti istrebljeni, ima ih veoma mali broj u divljini. A kada se to i desi čovečanstvo će samo sebi potpisati smrtnu kaznu.

  11. #11
    Aktivan član Blondie2 (avatar)
    Učlanjen
    31.08.2005.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.142
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Citat Original postavio evro
    Zbog cega se cuti? Pa zato sto "boludi" i idioti vladaju svetom. Narcisoidne samozive njuske koje gledaju sebe i nista vise i direktno ubrzavaju neizbezno: propast nase vrste i sveta kakvog mi poznajemo. Svest odgovornih (onih koji drze novac) je na nuli. Dobro je sto smo jos uvek zivi (mislim na nas kao vrstu).
    Zbog takvih će sve da ode......dok svako od njih testira svoju nuklearnu bombu i ostalo naoružanje, koje uništava atmosferu........strašno!!!

  12. #12
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Citat Original postavio Blondie2
    Sve je uništeno, za par godina će veliki br. divljih životinja: tigrovi, beli medvedi, lavovi, pande.....biti istrebljeni, ima ih veoma mali broj u divljini. A kada se to i desi čovečanstvo će samo sebi potpisati smrtnu kaznu.
    Mislim da je već presuđeno...mnogo toga je pokrenuto i teško da će ta lavina moći da se zaustavi...a za sve je kriv čovek...

  13. #13
    Primećen član Snowblind (avatar)
    Učlanjen
    20.02.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    502
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Old men crying, young men dying

  14. #14
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Proleće u decembru...trinaestog ili bilo kog drugog...

  15. #15
    Aktivan član klara_m (avatar)
    Učlanjen
    31.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Bg
    Poruke
    1.830
    Reputaciona moć
    67

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Ima još jedana teorija (ne moja), da je sve to normalno - jer se zemlja okreće i svakog trenutka je na drugoj poziciji u kosmosu i da klima kosmosa takođe utiče na klimu na zemlji. Tako je došlo i do naglog zahlađenja (ledeno doba) i još uvek nailaze zaleđene mamute različite dobi po Sibiru. Verovatno ima i toga.

    Ali da je zagađenost velika - to je očigledno
    Imam vremena

  16. #16
    Ističe se emilya (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2006.
    Poruke
    2.669
    Reputaciona moć
    67

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    našli su mamuta i u kikindi......
    po meni, najgori problem je zagadjenje vode...sve je manje čiste vode sve više ljudi na zemlji...ne piše nam se dobro....
    čula sam da se za budućnost planira desalinizacija mora i okeana ili topljenje lednika (koji se već tope od nagog porasta temperature na zemlji...).
    odemo mi u......

  17. #17
    Ističe se klika (avatar)
    Učlanjen
    23.04.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Canada
    Poruke
    2.896
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Citat Original postavio Šakal
    Nije mi jasno zbog čega se ćuti...klima je promenjena...mnogo razloga za uzbunu...polako ali sigurno uništavamo svoj svet...kao da imamo rezervni...užas.
    Cuti se iz jednostavnog razloga, interes je u pitanju, da li ce neko javno u medijima da kritikuje i apeluje recimo na naftne kompanije, hemijsku industriju i tome slicno kada znamo da su oni nosioci finansijske moci, a samim tim imaju iticaj na politicki zivot i krajnje odluke koje se ticu svih nas.

    To je surova realnost, novac je glavni pokretac, niko se nece odreci debelog budjelara u korist spasavanja planete, pohlepa je jedna od osnovnih ljudskih osobina.

  18. #18
    Početnik
    Učlanjen
    03.01.2007.
    Lokacija
    Backi Sokolac
    Poruke
    4
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Mi smo izasli iz prirode, ona nas je "stvorila", a sada je mi unistavamo, kao da ubijamo sopstvenu majku, tj bolje receno da je prodajemo posto se sve to desava zbog novca.

  19. #19
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Klimatske promene


  20. #20
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Pre nego što započnemo temu o klimatskim promenama važno je napomenuti da se klima na Zemlji stalno menja, odnosno da se oduvek menjala. Nekada ranije, sve do početka industrijske revolucije, klima se menjala kao rezultat promena prirodnih okolnosti. Danas međutim, termin klimatske promene koristimo kada govorimo o promenama u klimi koje se događaju od početka dvadesetog veka. Promene koje su registrovane prethodnih, kao i one koje se predviđaju za narednih 80 godina smatraju se da su nastale kao rezultat čovekovih aktivnosti a ne kao posledica prirodnih promena u atmosferi.

    Efekat `staklene bašte` je veoma važan kada govorimo o klimatskim promenama pošto se odnosi na gasove koji Zemlju održavaju toplom i kojima pripada najveća zasluga za postojanje života na njoj. Neke od gasova koji prave efekat staklene bašte ljudi proizvode u svakodnevnim aktivnostima. Ta dodatna količina koju proizvode ljudi glavni je osumnjičeni za pojačani `efekat staklene bašte`.

    Šta je efekat staklene bašte?
    Ukratko, Sunce zagreva Zemlju svojim zracima koji uspeju da kroz atmosferu stignu do površine naše planete. Površina se na taj način zagreva a zatim i sama zrači toplotu nazad u atmosferu. Gasovi koji kao izolator zadržavaju tu toplotu su gasovi efekta `staklene bašte`. Kada oni ne bi postojali temperatura na površini Zemlje bila bi oko 30 stepeni niža nego što je sada pa bi i život kakav sada postoji bio nemoguć. Na nesreću, civilizacija, pogotovo njen najrazvijeniji deo, proizvodi previše ovih gasova pa oni apsorbuju sve više toplote i sve više zagrevaju Zemlju. Pojava se naziva globalno zagrevanje. Oslanjanje celokupnog razvoja civilizacije na proizvodnju energije sagorevanjem fosilnih goriva povećao je emitovanje gasova staklene bašte u atmosferu. Jedan od najzastupljenijih gasova staklene bašte je ugljen dioksid. Ovaj gas nastaje pri sagrevanju svakog fosilnog goriva odnosno sagorevanjem drveta, benzina, nafte, zemnog gasa itd. Ukoliko se smanji obim sagorevanja fosilnih goriva i uspori/zaustavi sečenje šuma najverovatnije bi se smanjila i količina gasova staklene bašte oko Zemlje. Ma kakve drastične mere preduzeli, sada je prekasno da se zaustavi globalno zagrevanje i promene klime mada je moguće uticati na intenzitet tih promena.



    Naučnici ovu pojavu intenzivno izučavaju već desetak godina koristeći i kompjuterski generisane modele za predviđanje narednih poremećaja u klimi i njihovih uticaja na okolinu. Podjednako važno je i proučavanje posledica koje će [očekivani] nastavak povećanja emisije ovih gasova usloviti.

    Opasnosti koje se mogu očekivati su međusobno direktno povezane. Možda je najveća opasnost koja preti od povećanja nivoa svih vodenih površina. Osim toga, otopljavanje će i na opstanak ljudi, životinja i biljaka uticati na još čitav niz drugih načina.



    Voda na planeti će pre svih ostalih elemenata klime pokazati drastične promene. Povećanje učestalosti poplava već sada predstavlja realnu opasnost. Kako rastu temperature u atmosferi, povećavaju se i temperature velikih vodenih površina koje će se širiti na račun topljenja nekada `večno` zaleđenih oblasti. Širenje površine pod vodom će za sobom doneti i povećanje nivoa mora.

    Iako se to čini logičnim, ledene površine Grenlanda i Antarktika najverovatnije neće svojim topljenjem uzrokovati akutno povećanje nivoa okeana u 21. veku. Ukoliko u sledećih hiljadu godina dođe do njihovog potpunog topljenja uslediće i povećanje nivoa mora za nekoliko metara. Na nivo u okeanima će brže uticati otapanje ledenih masa - glečera na kopnu.

    Glečeri i ledene ploče
    Planinski glečeri se smanjuju u mnogim delovima sveta mada su naučnici posebno zabrinuti za oblast Aljaske. U tom području je u zadnjih 50 godina nestalo oko 80 kubnih kilometara leda. Glečeri se obično tope kada u toku zime padne manje snega nego što se tokom leta istopi. Količina snega na većini planina Aljaske je znatno smanjena. Računa se da je stvar toliko ozbiljna da čak polovina vode koja usled topljenja ide ka okenima potiče od topljenja leda na Aljasci.

    U martu 2002. javnosti je skrenuta pažnja na pucanje ledene ploče Larsen B na Antarktiku. Naučnici su bili prilično iznenađeni brzinom kojom se odvajanje događalo. `Komad` leda za koji je procenjeno da teži oko 5000 miliona tona i koji ima površinu nešto manju od države u kojoj živimo, odlomio se od kontinenta i raspao na hiljade manjih santi leda. Eksperti su ovakav ishod predvideli još pre nekoliko godina ali su i oni bili iznenađeni kada se sve završilo za samo mesec dana. Odvajanje ove ledene mase nije uticalo na nivo mora pošto je i pre odvajanja led plutao na vodi. To nažalost nije uklonilo sumnje naučnika da će buduća odvajanja leda na Antarktiku i drugim mestima imati ozbiljnog uticaja na nivo mora. Temperature su na Antarktiku u proseku porasle znatno više u odnosu na ostatak planete [čak 2.5 stepena Celzijusa za 50 godina] a razlog za to i dalje nije sasvim jasan. Krivica neminovno pada na globalno otopljavanje koje je izazvao čovek pošto brzina odvajanja ledene ploče poput Larsena B do tada nikada nije zabeležena. Ako se počnu topiti i ledene mase na samom kontinentu tj. kopnenom delu Aljaske, neminovno će doći do drastičnog povećanja nivoa mora. Na primer, ako se potpuno otopi cela ledena masa zapadnog Antarktika nivoi mora će porasti za 5 do 6 metara. Ovakav ishod bi predstavljao kataklizmu globalnih razmera.


    Situacija ni u Evropi nije mnogo bolja. Od 1850. godine istopilo se oko polovina ukupne mase leda Alpskih glečera a prognoze kažu da će se do kraja ovog veka istopiti polovina od sadašnje preostale ledene mase. U poslednjih 100 godina nivoi mora su porasli od 10 do 20 cm a predviđa se da će rast nivoa u budućnosti biti još drastičniji.

  21. #21
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Poplave
    Leto 2002. godine u Evropi se završilo sa poznatim dugotrajnim kišama i katastrofalnim poplavama u Nemačkoj, Češkoj, Austriji, Rusiji, Rumuniji, Italiji i Švajcarskoj. I pored toga što se klimatske promene ne mogu sa sigurnošću povezati sa pomenutim dugotrajnim kišama, naučnici predviđaju češću pojavu vremenskih neprilika u godinama koje dolaze. Izveštaj britanske vladine agencijeThe Environment Agency Sustainable Development Unit iz 2001. kaže: `Velike poplave koje su se ranije događale u proseku na svakih 100 godina mogu se početi događati svakih 10 ili 20 godina. Poplave mogu postati dugotrajnije a ugrožene oblasti znatno veće pa čak obuhvatiti i područja za koja je do tada bilo nezamislivo da budu poplavljena.`

    Problemi koji prete razvijenim i nerazvijenim područjima planete su različiti mada će i jednima i drugima stvoriti velike glavobolje. U razvijenim zemljama u kojima je sasvim normalna [i masovna] pojava osiguranje sopstvene imovine, osiguravajući zavodi će morati da promene politiku prema klijentima koji žive u ugroženim oblastima. Potencijalne štete su ogromne i pitanje je da li su inače veoma sigurni osiguravajući sistemi u stanju da pokriju takve štete. Već sada se menjaju dosadašnje prakse izgradnje stambenih i poslovnih objekata počevši od lokacija, nadmorske visine, korišćenih materijala itd.
    Manje razvijene i nerazvijene zemlje imaju nešto `životnije` probleme koji se odnose pre svega na prevenciju velikog broja žrtava u nabujalim rekama. Kuće i kolibe u Kini i Bangladešu koje su u nedavnim poplavama bile zbrisane sa lica zemlje odnele su i veliki broj ljudskih žrtava. Mnogi preživeli su za duže vreme ostali bez krova nad glavom. Teško je reći da li su ove poplave izazvane baš klimatskim promenama o kojima govorimo ali je jasno sa kakvim se rizicima suočavaju stanovnici ovih područja i kakva ih sudbina čeka ukoliko se poplave počnu dešavati češće.

    Iako je za očekivati povećanje padavina izazvano globalnim otopljavanjem, glavnu ulogu kod poplava igraju neki drugi faktori. Ogoljavanje tj. sečenje šuma takođe ima veliki uticaj pošto planinske šume imaju veliku moć upijanja vode. Ako ljudi nastave da uništavaju te površine, voda će imati više prostora za prolazak što povećava rizik za naseljena mesta. Močvare takođe imaju veliku sposobnost upijanja vlage, ali one se danas masovno isušuju radi industrijskog razvoja. Obalna područja na celoj planeti su prva na udaru u slučaju podizanja nivoa mora. Štetu bi u tom slučaju pretrpele i priobalne površine koje se koriste u poljoprivredne svrhe. Od 15 najvećih gradova sveta čak 13 se prostire u priobalnim zonama tako da će u slučaju povećanja nivoa mora biti neophodno izgraditi skupe odbrambene mehanizme. Nije potrebno posebno naglašavati da će svuda gde bude ugrožen čovek biti na udaru i biljni i životinjski svet.

    Golfska struja
    Okeani na Zemlji su neprestano u pokretu. Njihove struje kreću se prilično zamršenim putanjama na koje utiču vetar, salinitet i temperatura vode, oblik okeanskog dna i okretanje Zemlje.

    Golfska struja je je jedna od najjačih okenaskih struja naše Plave planete. Pokreću je kretanja vetra na površini i razlike u gustini vode ispod površine. Površina vode u severnom Atlantiku se hladi vetrovima sa Arktika. Tu voda postaje slanija i gušća pa ponire na dno okeana. Hladna voda se pomera ka ekvatoru gde se polako greje. Golfska struja, da bi zamenila hladnu vodu sa ekvatora pomera vodu iz Meksičkog zaliva ka severu u Atlantik. Golfska struja donosi toplotu na obale zemalja severozapadne Evrope i glavni je razlog što su tamo zime relativno blage [u poređenju sa zemljama iste geografske širine koje se nalaze duboko u Evropskom kontinentu]. Prosečna godišnja temperatura na severozapadu Evrope je oko 9 stepeni viša od proseka za ovu geografsku širinu.

    Negde pri kraju poslednjeg ledenog doba, kada se topio ledeni pokrivač Severne Amerike, naglo povećanje dotoka sveže vode smanjilo je salinitet površinskih slojeva Atlantskog okeana pa je manje `guste vode` krenulo ka dnu i pomerilo se ka ekvatoru. Ovo je znatno smanjilo ili sasvim prekinulo toplu struju iz Meksičkog zaliva. Temperature u severozapadnoj Evropi su za samo nekoliko dekada opale za 5 stepeni.

    Najnovija merenja su pokazala da je od 1950. došlo do smanjenja od 20% u protoku hladne vode kroz Faeroe Bank kanal između Grenlanda i Škotske. Ova putanja je jedan od glavnih izvora gušće hladne vode koja pokreće drugu komponentu [baziranu na gustini] Golfske struje. Moguće je da postoji povećan dotok iz drugih izvora hladne vode, ali ako to nije slučaj ovo bi mogao biti početak slabljenja Golfske struje.

    Danas je ledena ploča na Grenlandu `stabilnija`[nego pred kraj poslednjeg Ice Age-a] ali bi globalno povećanje temperature [i posledično topljenje ledenih santi u morima] kao i povećanje obima padavina možda dodalo više sveže vode u severni Atlantik, poput situacije pri kraju poslednjeg ledenog doba.

    Sadašnji klimatski modeli predviđaju sledeći scenario - ukoliko emisija gasova staklene bašte nastavi da se povećava, komponenta bazirana na gustini vode koja pokreće Golfsku struju će najverovatnije opasti za 25% u narednih 100 godina. Kako Golfska struja bude slabila biće sve nestabilnija pa nije isključeno da u budućnosti potpuno stane.

    Osim predviđenog efekta hlađenja i oštrijih zima, pretpostavlja se da bi usled ovog poremećaja došlo i do drugih promena klime u celoj Evropi.

  22. #22
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Globalno zagrevanje
    Evropa gori

    Rezultati najnovijeg istraživanja koje su sproveli Piter Stot iz Hedli centra za klimatsko predviđanje i istraživanje u Velikoj Britaniji i naučnici sa Oksfordskog univerziteta pokazuju da je ljudska aktivnost dovela do povećanja atmosferskih koncentracija gasova staklene bašte i više nego udvostručila rizik od izbijanja rekordno visokih temperatura tokom letnjih perioda u Evropi
    Tokom leta 2003. godine širom Evrope zabeležene su rekordno visoke temperature, najviše u poslednjih 500 godina. Posledicama toplotnog talasa pripisuje se 27.000 smrtnih slučajeva, koliko iznosi prekoračenje od sezonskog proseka za Evropu. Od toga, samo u Francuskoj je zabeleženo 17.000 smrtnih slučajeva više od sezonskog proseka. Najnovije istraživanje - objavljeno u prestižnom naučnom časopisu "Nature" - povezuje ljudsku aktivnost, uglavnom ispoljenu kroz sagorevanje fosilnih goriva, sa porastom rizika od toplotnih talasa.

    Rezultati istraživanja govore da se vrela leta, kao što je bilo leto 2003. godine, mogu očekivati svake druge godine do sredine ovog veka. Kako bi izbegli mogućnost da se radi o kapricu prirode, odnosno prirodnim varijacijama klime, naučnici su tokom izvođenja procena koristili sofisticirane klimatske modele i nove statističke tehnike, kojima su razdvojili ljudske i prirodne faktore.

  23. #23
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Opservacija simulacija

    Simulacijom temperatura zabeleženih u Evropi tokom leta 2003. godine, uzimajući ili ne uzimajući u obzir efekt ljudske aktivnosti, naučnici su dobili određene rezultate koje su poredili sa opservacijama. Na taj način ustanovljeno je da su upravo gasovi staklene bašte udvostručili rizik od izbijanja toplotnog talasa tokom leta 2003. godine. Naučnici kažu da su 90 procenata sigurni u tačnost svojih procena. Slične procene izveli su i drugi naučnici, ali bez kvantifikovanja.

    REKORD: Tokom leta 2003. širom Evrope zabeležene su rekordno visoke temperature, najviše u poslednjih 500 godina


    Ranije ove godine, u tekstu objavljenom u jednom elektronskom naučnom magazinu (www.scidev.net), Salemul Huk, direktor Programa promene klime na Međunarodnom institutu za životnu sredinu i razvoj, pripisao je poplave u Bangladešu ove godine posledicama promene klime. Huk je procenio da će se slični događaji "javljati sve češće u budućnosti zbog promena u globalnom klimatskom sistemu uzrokovanim emisijama gasova staklene bašte koje se pripisuju ljudskim aktivnostima".

    Naučnici još uvek nisu tačno utvrdili u kom su stepenu ljudske aktivnosti bile odgovorne za pojavu poplava u Bangladešu 2004. godine. Međutim, Piter Stot, jedan od autora najnovije studije, smatra da se iste metode koje su on i kolege primenili u izvođenju svojih procena mogu primeniti i na sve druge klimatske događaje, bilo gde u svetu.

    Pre potopa...

    Ćudljivi vremenski uslovi nisu zaobišli Evropu ni tokom leta ove godine. Tako su jake oluje poharale nekoliko evropskih zemalja. U Kornvolu, na britanskoj zapadnoj obali, poplave su izazvale rušenje zgrada, dok su se u južnoj Francuskoj udavile četiri osobe nakon iznenadne promene vremena i izbijanja olujnog vetra i pojave velikih talasa.

    CENA: Ekstremni vremenski uslovi 2003/04 koštali su evropske zemlje približno 20 milijardi evra



    Prema nedavnom izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (European Environment Agency ili EEA), ovakvi iznenadni meteorološki događaji mogu se očekivati u budućnosti sve češće i u jačem intenzitetu nego do sada, u skladu sa promenom klime. U izveštaju se navodi da se Evropa, kao rezultat promene klime, zagreva brže od globalnog proseka. Izveštaj takođe predviđa da će se do 2050. godine istopiti tri četvrtine najvećih evropskih glečera u Švajcarskim Alpima.

    Naučnici su uvereni da je za porast učestanosti izbijanja ekstremnih vremenskih uslova, kao što su toplotni talas iz 2003. godine i velike poplave iz 2002. godine, odgovorno globalno zagrevanje, odnosno povećane emisije gasova staklene bašte (ugljen dioksida, metana, azot suboksida, freona i sumporheksafluorida) u atmosferu.

    EEA je po prvi put pozvala zemlje Evropske unije da se, istovremeno sa smanjenjem emisija gasova staklene bašte koje zahteva Kjoto protokol, prilagode na moguće ekstremne meteorološke uslove. EEA tvrdi da klimatske promene neće imati izolovani uticaj na jednu oblast kontinenta i da sve zemlje moraju da preduzmu ozbiljnije korake u smislu smanjivanja emisija gasova i prilagođavanja na topliju klimu.

    Poplave u leto 2002. godini bile su odgovorne za smrt oko 80 ljudi, a toplotni talas u leto 2003. godine za smrt oko 27.000 ljudi. Ekstremni vremenski uslovi za te dve godine koštali su evropske zemlje približno 20 milijardi evra. Taj ceh bi možda bio izbegnut da se ranije pristupilo prilagođavanju.

  24. #24
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    ... posle Kjota

    Za vreme pisanja ovog članka, zaštitnici životne sredine se okupljaju u Buenos Airesu, kako bi u periodu od 6. do 17. ovog meseca raspravljali o koracima koji bi trebalo da se preduzmu u budućnosti, tačnije nakon 2012. godine, u vezi sa ograničavanjem emisija gasova staklene bašte u atmosferu.

    Naime, međunarodni sporazum Kjoto protokol, koji zahteva preduzimanje početnih koraka u smanjenju emisija gasova do 2012. godine, konačno stupa na snagu u februaru iduće godine, sedam godina po donošenju nacrta. Radi se o do sada najambicioznijem i najsloženijem međunarodnom sporazumu o zaštiti životne sredine, kojeg je ratifikovalo 150 zemalja.

    Uzbuna

    Najnoviji podaci govore sledeće:
    • Glečeri na Antarktiku i Grenlandu se tope mnogo brže nego što se očekivalo
    • Širom sveta biljke cvetaju nekoliko dana ranije u odnosu na prethodnu deceniju, a životinje duž cele Zemaljske kugle migriraju u hladnije klimatske pojaseve
    • Okeani su apsorbovali dodatnu toplotu zarobljenu u atmosferi, što znači da bi već u narednim decenijama prosečna temperatura na Zemlji mogla da poraste



    Sporazum zakonski obavezuje razvijene industrijske zemlje na smanjivanje emisija šest gasova staklene bašte, a naročito ugljen diosida, do 2012. godine za najmanje 5,2 procenta u odnosu na nivo u atmosferi iz 1990. godine. Međutim, imajući u vidu činjenicu da su ukupne emisije u većini razvijenih zemalja porasle od vremena uobličavanja protokola pre sedam godina, jasno je da će mali broj potpisnika moći da ispuni zahtev. Tako je izvornih 15 članica Evropske unije do 2002. godine uspelo da smanji emisije za svega 2,9 procenata. Može se već sada reći da će sporazum, i pored svoje diplomatske važnosti, imati samo minimalni uticaj na poboljšanje klime.

    Gasovi na koje se sporazum odnosi - prvenstveno proizvodi sagorevanja nafte, gasa i uglja - mogu da borave u atmosferi stotinama godina i već sada zagrevaju planetu. Naučnici upozoravaju da je smanjenje nivoa za oko 60 procenata hitno potrebno kako bi se izbegla katastrofalna šteta po svetsku biosferu.

    S obzirom da je petoprocentna referentna tačka već previsoka za većinu zemalja, veće smanjenje deluje malo verovatno. Uz sve to, mnoge od svetskih ekonomija sa najbržim rastom nisu uključene u prvu fazu obavezujućeg perioda do 2012. godine. Od 1997. godine, u ovim zemljama zabeležen je značajan rast emisija. Od Kine i Indije, koje su trenutno zajedno odgovorne za oko 40 procenata globalnih emisija, tražiće se da počnu sa njihovim smanjivanjem tek nakon 2012. godine. Prema izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju, ukoliko ove dve zemlje ne počnu sa drastičnim rezovima u emisijama, do 2025. godine vrednost njihovih ukupnih emisija mogla bi da dostigne nivo celokupne današnje emisije svih industrijskih zemalja.

    Oponenti

    SAD, koje su sa četvrtinom globalnih emisija ugljen dioksida trenutno najveći zagađivač na svetu, uporno odbijaju da potpišu sporazum. U martu 2001. godine, jedna od prvih izjava novoizabranog predsednika SAD Džordža Buša bila je da SAD, bez obzira na potpisivanje nacrta 1997. godine, neće ratifikovati protokol. Buš je dalje izjavio da bi trošak ispunjavanja zahteva Kjoto protokola bio preveliki teret za ekonomiju SAD i da je protokol "nepravedan", jer samo razvijene industrijske zemlje moraju da smanje emisije gasova.

    Paula Dobrianski, državni podsekretar SAD i vođa američke delegacije na predstojećem kongresu u Argentini, izjavila je da će iskoristiti priliku da predstavi napore koje Bušova administracija ulaže na razvoj "čistih" energetskih tehnologija i načina za hvatanje i bezbedno pohranjivanje ugljen dioksida.

    Pored SAD, otvorenim razgovorima o mogućim koracima nakon Kjoto protokola i 2012. godine opirale su se i zemlje u razvoju. Nesumnjivo je da će se na kongresu pored formalne teme koja se odnosi na prilagođavanje klimatskoj promeni, voditi i neformalni razgovori o budućnosti nakon 2012. godine. U svakom slučaju ovakvi kongresi, sporazumi, a pre svega konkretni koraci su neophodni, i to što pre.



  25. #25
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Klimatske promene

    Dramatična upozorenja

    Britanski Centar Hedli za klimatske prognoze i istraživanja objavio je u oktobru da bi jake suše mogle da na kraju zahvate jednu trećinu planete, ako se ne zaustavi proces klimatskih promena. Naučnici smatraju da je povećanje prosečne temperature u prošlom veku za 0,6 stepeni Celzijusa bar delimično rezultat akumulacije ugljendioksida, metana i drugih gasova koji zadržavaju toplotu u atmosferi, a koji nastaju tokom sagorevanja fosilnih goriva.

    U Londonu je, krajem oktobra, objavljen izveštaj višeg vladinog savetnika Ser Nikolasa Sterna, svojevremeno glavnog ekonomiste Svetske banke, koji je upozorio da ćemo se za 50 godina suočiti s ekonomskim i socijalnim poremećajima kakve su u 20. veku izazvala dva svetska rata ili Velika depresija ako smesta ne počnemo da preduzimamo konkretne poteze radi zauzdavanja globalnog zagrevanja..

    'Glečeri i snežni pokrivač na Himalajima bi se smanjili. To bi značilo da bi snabdevanje vodom više stotina hiljada ljudi, možda čak i milijarde, bilo ozbiljno ugroženo. Ako se setimo posledica uragana Katrina, one bi u svakom slučaju bile slične, ali višestruko jače i šire rasprostranjene. Setimo se letnjih vrućina u Evropi 2003. godine - takvi ekstremi bi već kroz 50 godina mogli da postanu normalni, s tim da bi bili sve izraženiji', rekao je Stern. Prema njegovoj oceni, zaustavljanje klimatskih promena koštalo bi svet jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, dok bi prepuštanje sudbini dovelo do usporavanja privrednog rasta za 20 odsto.

    Temperature u svetu, podstaknute vrlo brzim globalnim zagrevanjem u proteklih 30 godine, dostigle su najviše vrednosti u proteklih 12.000 godina, objavili su američki naučnici u septembru. Američka svemirska agencija [NASA] je u oktobru upozorila na 'dramatično' topljenje ledene mase na Grenlandu. Godišnje se na Grenlandu otopi 170 kubnih kilometara, dok padne 58 kubnih kilometara snega.

    U izveštaju sekretarijata UN za klimatske promene navodi se da je količina gasova s efektom staklene bašte koju su emitovale industrijalizovane zemlje 2004. godine dostigla najviši nivo od početka devedesetih godina prošlog veka, pa se vladama savetuju mnogo konkretnije akcije u borbi protiv globalnog zagrevanja. Istovremeno, Svetska meteorološka organizacija upozorila je da je prošle godine oboren rekord po količini gasova s efektom staklene bašte u atmosferi i da se taj iznos i dalje povećava! Upravo zbog toga, pojedine zemlje, za sada još nezvanično, iznose inicijative da se do 2050. godine zacrta smanjenje nivoa štetnih gasova za čak 60 do 80 odsto u odnosu na nivo iz devedesetih godina.

Strana 1 od 9 12345 ... PoslednjaPoslednja
Vrh strane

Slične teme

  1. Promene....
    Autor Nina u forumu Filozofija
    Odgovora: 72
    Poslednja poruka: 04.01.2014., 15:56
  2. Ameriku ne zanimaju klimatske promene!
    Autor Jedna_mala_86 u forumu Politika
    Odgovora: 33
    Poslednja poruka: 30.08.2007., 02:26
  3. Promene
    Autor tab503 u forumu Video igre
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 07.01.2007., 13:03
  4. PROMENE, PROMENE.....
    Autor marija___ u forumu Jezik
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 17.12.2005., 18:06

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •