Веома сте били погођени када је у медије дошла и ваша породица, кад су вам звали сина, супругу. Рекли сте да је породица светиња.
– Звали су чланове моје породице да их питају за мој стан. Па, питајте мене, шта имате да питате мог сина за мој стан?!
И за његов стан, који је одмах до вашег.
– Какве то везе има?
Значи, јесте његов стан?
– Него шта је. Па, кад сам ја то крио? Пријавио сам имовину Одбору за спречавање сукоба интереса. Имовину морају да пријаве оба моја сина, жена, ташта...
Било би лепо знати како је могуће са посланичком платом и платом помоћног тренера у „Телеоптику” доћи до толиких станова.
– Добио сам стан од државе, из којег ме је истерао ДОС. Тај стан сам продао и купио други. Одбор за спречавање сукоба интереса рекао је да нема нигде непокривеног прихода.
Ако је ваша породица светиња, зашто онда и друге породице нису светиње. На пример, породица Иване Дулић-Марковић.
– Видите у новинама пресуду у којој пише да је усташа којег су власти јуриле после рата изјавио да се код њеног оца крио две године.
Питам, да ли су и друге породице светиња, ако је ваша светиња.
– Тако је, све док се не баве незаконитим радњама. Онда више нема светиња. Али кад за мене кажу да је мој стан вредан 350.000 евра...
То кажу за ваша два стана.
– Ма, могу сад да вреде милион евра. Постоји оверен уговор, процену вредности радила је Управа прихода и плаћени су порези. Стан сам купио, мој син је стан купио. Имамо извор прихода за све. Мој извор прихода је основни стан који сам добио од државе, у складу са законом.