Нека је вечна слава нашој руској браћи!

Chedo Kokardic

Primećen član
Banovan
Poruka
963
Нека је вечна слава и хвала погинулој Руској браћи!

Захвално Српство

Вечная память павшим!

Список иностранных добровольцев - солдат и офицеров Войска Республики Сербской, погибших с 1992 по 1995 год в Боснии и Герцеговине.

1. Андриан Дима (Род. 1970 Румыния).Служил в силах спецназначения Румыниию С 1993 г. воевал в Сербской Крайне(в том числе в центре <капитана Драгана>.В Республике Сербской с конца 1994 г. Воевал в разведотряде "Белые Волки"(Пале-Яхорина)Сараевско-Романийского корпуса. Погиб в бою на горном массиве Трескавица 03.05.1995 г. Похоронен на кладбище Пале.
2. Анисимов Валерий (род. 1956 Петербург. Погиб в 1995 .Перезахоронен в России).
3. Александров Александр (род. 1961.Петербург.Россия) Офицер-артиллерист,атаман Невской казачьй станицы: ветеран Приднестровья и Абхазии. Командир русского интервентного отряда, действовшего под Скелани и в Сараево (Хреш) Погиб 21.05.1993 г в районе Бория подорвался на мине во время разведрейда. Похоронен на кладбище с. Хреш.
4. Мерешко Сергей Владимирович (род. 29.07.1965 г. Мин. Воды. Россия)Служил в ОМОНе города Риги.Воевал в 1 РДО(Герцеговинский корпус).Погиб 30.09.1992 г в районе Гацко,подорвавшись в сербском БТР на мине.Похоронен на кладбище г. Билеча
5. Астапенков Анатолий Сергеевич (род. 17.11.1968 г. Пермь. Россия) В Боснии с начала 1993 г. Воевал в сербском юришном отряде (Власеница), русском интервентном отряде Александрова(Скелани),2 РДО(Прача.Подграбский батальон 1 Романийской бригады(Пале)),3РДО(.Интервентный взвод 3 батальона(Гырбовица-Еврейское Гробле)) 1 Сараевской бригады(Сербское Ново Сараево).Погиб в составе 3РДО в бою в районе Златиште при штурме неприятельских позиций(отель Осмица/Анжина куча) 24.01.1994 г. Похоронен в Сараево на кладбище Дони Миливичи.
6. Баталин Сергей Юрьевич (род. 14.09.1961 г.Москва. Россия) Служил доктором в 1 казачьем отряде (Интервентный взвод Вишеградской бригады (Вишеград)),Подорвался на мине при штурме неприятельских позиций под Твыртковичи, умер в 1993 г в Вишеграде. Похоронен на кладбище г. Вишеград.
7. Богословский Константин Михайлович (род. 04.02.1973 г. Москва. Россия) В Боснии с марта 1993 г Воевал в составе 2 казачьего отряда (Интервентный взвод Горажданской бригады (Сербское Горажде)). Погиб в бою на Заглавке и Столце при отражении неприятельского штурма 12.04.1993 г. Похоронен на кладбище г. Вишеград.
8. Бондарец Олег Дмитриевич (род. 1969 г. Киев. Украина) В Боснии с сентября 1994 г.Работас в военнй больнице Коран,воевал в русских интервентных отрядах 1 (Касиндол) и 2(Озренская улица) батальонов 1 Сараевской бригады(Сербское Ново Сараево) и в разведотряде "Белые Волки" (Пале-Яхорина) Сараевско-Романийского корпуса.Убит 20.11.1995 г. в Сараево на улице Озренской. Похоронен в Сараево на кладбище Дони Миливичи.
9. Бочкарёв Александр Юрьевич (род. 06.04.1971 г.Белгород.) Погиб 10.02.1994 г. 3 РДО(.Интервентный взвод 3 батальона(Гырбовица-Еврейское Гробле) 1 Сараевской бригады(Сербское Ново Сараево)) Погиб в районе Еврейског Гробля в Сараево. Похоронен в Сараево на кладбище Дони Миливичи.
10. Быков Валерий (род. 1962 г. Петербург Россия)Старший лейтенант Советской армии,. Погиб в районе Добриня-1 в Сараево в августе 1995 г. В Боснии с 1992 г. Воевал в 2 РДО(Интервентный взвод Вишеградская бригада(Вишеград),затем.во время нахождения 2 РДО в Праче в составе Подграбског батальона 1 Романийской бригады (Пале)),3РДО(Интервентный взвод 3 батальона(Гырбовица-Еврейское Гробле)1 Сараевской бригады(Сербское Ново Сараево)),танковом батальоне 1 Сараевской бригады. Похоронен в Сараево на кладбище Дони Миливичи.)
11. Гаврилин Валерий Дмитриевич (Род. 1963 г. Белоруссия). В Боснии с ноября 1992 г. Воевал в 2 РДО(Интервентный взвод Вишеградской бригады(Вишеград)),3РДО(Интервентный взвод 3 батальона (Гырбовица-Еврейское Гробле) 1 Сараевской бригады(Сербское Ново Сараево)),в артилерии Вишеградской бригады. Убит 1995 г на Гырбавице Похоронен в Сараево на кладбище Доньи Миливичи)
12. Ганиевский Василий Викторович (род. 16.01.1960 г. Саратов. Россия) В Боснии с декабря 1992 г. Воевал в в 1 казачьем отряде(Интервентный взвод Вишеградской бригады(Вишеград)).Погиб под г.Вишеградом при штурме неприятельских позиций под Твыртковичи 12.01.1993 г. Похоронен на кладбище г. Вишеград.
13. Гешатов Виктор
14. Десятов Виктор Николаевич (род. 12.02.1955 г. Екатеринбург. Россия) Казак В Боснии с марта 1993 г.Воевал в составе 2 казачьего отряда(Интервентный взвод Горажданской бригады), 2 РДО(Прача.Подграбский батальон 1 Романийской бригады (Пале)), 3 РДО(Интервентный взвод.3 батальона(Гырбовица-Еврейское Гробле) 1 Сараевской бригады(Сербское Ново Сараево)). Погиб 06.01.1994 г вытаскивая под огнем раненную женщину на улице Охридска(Еврейское Гробле) Похоронен в Сараево на кладбище Дони Миливичи.
15. Желинский Мечислав (род. Польша) воевал в составе разведотряда "Волки с Дрины"(Зворник) Дринского корпуса погиб при отражении неприятельского штурма в районе г. Санский Мост в 1995 г., Похоронен на кладбище г. Зворник)
16. Иванов Сергей Евгеньевич (род. С-Пб. Россия)Воевал в интервентном отряде (Озренская улица) 2 батальона 1 Сараевской бригады(Сербское Ново Сараево)).Погиб в Сараево в 1995 г,подорвавшись на мине.
17. Котов Геннадий Петрович (род. 1960 г. Волгодонск. Россия) ) В Боснии с декабря 1992 г Командир 1 казачьего отряда(Интервентный взвод Вишеградской бригаде) Погиб 09.02.1993 г. в неприятельской засаде под г.Вишеградом. Перезахоронен в России
18. Куцаров Йордан (род. 1968 г. Болгария, Стара Загора). Воевал в разведотряде "Белые Волки" (Пале-Яхорина) Сараевско-Романийского корпуса.Погиб в бою на горном массиве Трескавица 04.07.1995 г Перезахоронен в Болгарии.
 
19. Лучинский Леонид (род. 1970 г. Адлер. Россия). Погиб в 1995 г. Перезахоронен в России
20. Малышев Роман Серафимович. (род. 20.02.1970 г. Вятка (Киров) Россия). Монах. В Боснии с августа 1994 г. Воевал в 3 РДО(Интервентный взвод.3 батальона(Гырбовица-Еврейское Гробле) 1 Сараевской бригады(Сербское Ново Сараево)), в разведотряде "Белые Волки" (Пале-Яхорина) Сараевско-Романийского корпуса.. Погиб 15.10. 1994 г при отражении неприятельского штурма Мошевичко Брдо(Нишичское плато) в составе отряда "Белые Волки". Похоронен в Сараево на кладбище Дони Миливичи.
21. Малышев Пётр Анатольевич (род. 25.06.1967 г. Москва Россия)Казак Московского землячества. В Боснии с декабря 1992 г. Воевал в 2 РДО(Интервентный взвод Вишеградской бригады,затем.во время нахождения 2 РДО в районе Лопаре-Маевица и в Праче в составе Подграбског батальона 1 Романийской бригады(Пале)),3РДО(Интервентный взвод 3 батальона(Гырбовица-Еврейское Гробле)1 Сараевской бригады(Сербское Ново Сараево)),. Погиб 03.10.1994 г. в бою при штурме неприятельских позиций на горе Полом(Нишичское плато) в составе разведотряде "Белые Волки" (Пале-Яхорина) Сараевско-Романийского корпуса. Похоронен в Сараево на кладбище Доньи Миливичи.
22. Мирончук Сергей Александрович (род. 1970 г. Одесса.Украина)Служил в милиции г. Одессы. В Боснии с начала 1995 г. Воевал в. 3 РДО(Интервентный взвод 3 батальона(Гырбовица-Еврейское Гробле)1 Сараевской бригады), в русском интервентном отряде 1 (Касиндол) батальона 1 Сараевской бригады(Сербское Ново Сараево)). Взят в плен в бою на горном массиве Трескавица 19.06.1995 г. раненым, зверски замучен неприятелем. Тело его обменяли. Похоронен в Сараево на кладбище Доньи Миливичи.
23. Неoменко Борис Владимирович (род. 1963. Россия) В Боснии с июня 1993 г. Воевал в . Воевал в. 3 РДО(Интервентный взвод 3 батальона(Гырбовица-Еврейское Гробле) 1 Сараевской бригады(Сербское Ново Сараево)). Убит 1994 г на Гырбавице.Похоронен в Сараево на кладбище Доньи Миливичи.
24. Нименко Андрей Николаевич (род. 10.09.1971 г. Москва. Россия) В Боснии с ноября 1992 г. . Воевал в 2 РДО(Интервентный взвод Вишеградской бригады(Вишеград)) Погиб в бою под г. Вишеградом 03.12.1992 г.. Похоронен на кладбище г. Вишеград
25. Петраш Юрий Сергеевич (Род. 1967 г. Белоруссия.) Офицер войск ПВО. В Боснии с августа 1995 г. Воевал в разведотряде "Белые Волки" (Пале-Яхорина) Сараевско-Романийского корпуса. Погиб в бою на высоте Хум на горном массиве Трескавица 11.10.1995 г.Похоронен на кладбище Доньи Миливичи в Сараево.
27. Пилипичик Юрий Павлович (род. 03.03.1967 г. Кишинев Молдавия.-Одесса. Украина)Воевал в интервентной роте Илияшской бригады(Илияш).Погиб 16.06.1995 г. в районе Мошевичко Брдо(Нишичское плато) при отражении неприятельского нападения. Похоронен на кладбище г. Соколац.
28. Сафонов Владимир (род. 12.11.1957 г. Петербург.Россия) В Боснии с января 1993 г.Командир "питерского" отделения интервентного взвода Горажданской бригады(Сербское Горажде)) Погиб в бою на Заглавке и Столце при отражении неприятельского штурма 12.04.1993 г. Похоронен на кладбище г. Вишеград.
29. Самойлов Виктор (род. 1965г. Новосибирск. Россия) Погиб в 1995 г Перезахоронен в России.
30. Сапоненко Андрей (род. 1956 г. Ростов-на-Дону. Россия) Погиб в 1995 г Перезахоронен в России.
31. Славин Олег Станиславович (род. 10.04.1970 г.Донецк. Украина) В Боснии с лета 1995 г. . Воевал в в русском интервентном отряде 1 (Касиндол) батальона 1 Сараевской бригады(Сербское Ново Сараево)), разведотряде "Белые Волки" (Пале-Яхорина) Сараевско-Романийского корпуса. Погиб 24.07.1995 г. при взятии мусульманского анклава Жепа. Похоронен на кладбище г. Миличи.
32. Попов Димитрий (род. 1969 г. ПетербургРоссия). В Боснии с января 1993 г.Воевал в "питерском" отделении интервентного взвода Горажданской бригады Погиб в бою на Заглавке и Столце при отражении неприятельского штурма 12.04.1993 г. Похоронен на кладбище г. Вишеград.
33. Сычёв Юрий (род. 1967 г. Курган. Россия )Погиб в 1995. Перезахоронен в Россию.
36. Тептин Александр Георгиевич (род. 12.09.1969 г. Пермь. Россия). В Боснии с начала 1993 г. Воевал в сербском юришном отряде (Власеница), русском интервентном отряде Александрова(Скелани),2 РДО(Прача.Подграбский батальон 1 Романийской бригады (Пале))В ходе рейда РДО-2 в районе Челопек(село Дятели), недалеко от Сараева пропал без вести 07.06.1993 г.
34. Тамилин Алексей Валерьевич. (род. 09.07.1961 г. Житомир Украина-Красноярск. Россия)Капитан милиции, служил в облуправлении по борьбе с оргпреступностью г. Красноярск. В Боснии с сентября 1994 г. Воевал в 3РДО(Интервентный взвод 3 батальона(Гырбовица-Еврейское Гробле) 1 Сараевской бригады(Сербское Ново Сараево), в разведотряде "Белые Волки" (Пале-Яхорина) Сараевско-Романийского корпуса.Погиб 14.12.1994 г. у с. Пресеница на горе Белашница при отражении неприятельского нападения Похоронен в Сараево на кладбище Дони Миливичи.
35. Трофимов Михаил Викторович (род. 16.02.1963 г. Виница Украина-Одесса, Украина) Капитан ВДВ, ветеран Афганистана, Командир РДО-2 в конце весны-начале лета 1993 г(Прача.Подграбский батальон 1 Романийской бригады(Пале)). В ходе рейда РДО-2 в районе Челопек(село Дятели), недалеко от Сараева погиб 07.06.1993 г.
Перезахоронен на Украине
36. Чекалин Димитрий Евгениевич(Московская область. Россия) Воевал в 2 РДО(Интервентный взвод Вишеградской бригады,затем.во время нахождения 2 РДО в районе Лопаре-Маевица) Погиб 10.03.1993 г. в бою на горном массиве Маевица(Подорвал себя гранатой в неприятельском окружении) Похоронен на кладбище г. Прибой.
37. Шашинов Владимир
 
38. Шкрабов Александр Владимирович (род. 04.04.1954 г. Литва-Керчь,Украина) Служил в спецназе ВМФ СССР(Ветеран боевых действий в Анголе и Грузии).В Боснии с августа 1993 г.Командир РДО-3(Интервентный взвод 3 батальона(Гырбовица-Еврейское Гробле) 1 Сараевской бригады(Сербское Ново Сараево)).Погиб 04.06.1994 г. в бою при штурме неприятельских позиций на Мошевичко брдо(Нишичское плато).. Похоронен на кладбище Доньи Милевичи в Сараево
39. Янгоневич Виктор Валерьевич (род. 1960) Погиб в1995г.
40. Н-н болгарин (погиб 09-10.1995 г. Возуча Озрен. Перезахоронен в Болгарии.
На сегодня это самый полный и точный список погибших иностранных добровольцев в Республике Сербской. При его составлении были использованы списки погибших добровольцев, предоставленные в 1995 г. Генеральным Штабом Войска Республики Сербской, а так же личные архивы и воспоминания добровольцев.

Список погибших иностранных добровольцев в Республике Сербской.Краине(1991-95)недоступен


Список русских добровольцев, погибших в 1999 г. на Косово и Метохии в составе вооруженных сил Союзной Республики Югославии.

1. Виктор Булах .Погиб на границе с Албанией. Перезахоронен в России
2. Сергей Старцев(Черкассы.Украина)Служил в милиции г.Днепропетровска. ). Воевал в русском интервентном отряде танкового батальона 37-ой моторизованной бригады (Рашка).Пропал без вести в бою с албанскими боевиками и по непроверенным данным погиб в районе Дреницы
3. Федор Шульга (Россия)Погиб на границе с Албанией. Перезахоронен в России

ДОБРОВОЉАЧКО СЛОВО

Проглашавање 12. априла за Дан сећања на руске добровољце који дадоше своје животе за слободу братских народа

Пре 126 година 12. априла Руски Самодржац Владар Александар II објавио је рат Турској и покренуо руску војску у пределе преко Дунава да братске народе ослободи тешког угњетавања. Том величанственом догађају претходио је снажан добровољачки покрет изражен у отвореном учешћу руских добровољаца у саставу Српске војске и бугарским устаничким одредима, као и у изузетно снажној друштвеној подршци, у самој Русији, праведној борби Балканских народа за своју слободу. 116 година касније, 12. априла 1993. године на узвишењима Заглавак и Столац у Републици Српској одиграла се неравноправна битка са муслиманским побуњеницима чије снаге су вишекратно надмашивале снаге православне војске. Одбијајући напад, погинула су тројица руских добровољаца. У Отаџбинским ратовима српског народа с краја ХХ века погинуло је преко 50 добровољаца из Русије, Бугарске, Румуније и Пољске. Ти људи су у најтежа времена тријумфа потрошачке равнодушности својом добровољном жртвом посведочили искрену љубав међу православним народима. Управо је о таквим људима светитељ Филарет Московски рекао следеће: "Охрабрено гледамо на вас који устајете у заштиту Отаџбине. Ви извршавате свету дужност, и тим је боље извршавате што вас је на тај подвиг слободно позвала ваша добра воља и љубав... Тим ће вас више благословити Бог који љуби добровољне жртве; тим ће вам захвалнија бити Отаџбина ако подвиг тако ревносно започет исто тако ревносно наставите и извршите". Данас, по истеку десет година од незаборавних битака на узвишењима Заглавак и Столац, Отаџбински Савез Добровољаца сведочи пред својом Отаџбином о том подвигу и позива све Русе да чувају успомену на тај Свети Чин и проглашава 12. април за Дан сећања на руске добровољце који дадоше своје животе за слободу братских народа.
 
Овом приликом набројаћемо неке руске витезове који су дали своје животе.
1. Александар Александров, рођен 1961. године, погинуо 21. маја 1993. године, сахрањен 22. маја исте године на гробљу Хреша код Сарајева.
2. Михаил (Виктора) Трофимов, капетан прве класе, рођен 1963. године у Одеси, погинуо 7. јуна 1993. године на Челопеку, смртно погођен у груди. Сахрањен је 8. јуна 1993. године на гробљу Прача код Сарајева.
3. Александар (Георгијевић) Типтин, рођен 12. септембра 1969. године у Перму, нестао 7. јуна 1993. у рејону Челопек, код Сарајева.
4. Петар (Анатолија) Малишев, рођен 25. јуна 1967. године у Москви, погинуо 3. октобра 1994. године у рејону Полома на Нишићкој висоравни, сахрањен је 5. октобра 1994. године у Сарајеву.
5. Роман (Серафима) Малишев, рођен 20. фебруара 1971. године у Кирову, погинуо 15. октобра 1994. године у рејону Мошевачког брда, на Нишићкој висоравни.
6. Алексеј (Валерија) Тамилин, рођен 9. јула 1961. године, у Зитомјеру у Украјини, погинуо 14. децембра 1994. године у Пресјеници, на планини Бјелашници, сахрањен 15. децембра 1994. године у Доњим Младицама, општина Ново Сарајево.
7. Виктор (Николај) Десјатов, рођен 12. фебруара 1955. године у Екатеринбургу у Русији, погинуо 6. јануара 1994. године у Охридској улици, општина Ново Сарајево при покушају да извуче рањеног борца.
8. Анатолиј (Сергеја) Астапенков, рођен 17. новембра 1968. године у Перму у Русији, погинуо дана 24. јануара 1994. године у рејону Златишта, општина Ново Сарајево.
9. Александар (Јурија) Бочкарев, рођен 6. априла 1971. године у Русији, погинуо 10. фебруара 1994. године на Јеврејском гробљу, општина Ново Сарајево, приликом извршења борбеног задатка.
10. Александар (Владимира) Шкрабов, рођен 4. априла 1954. године у Латвији, погинуо 4. јуна 1994. године на Нишићкој висоравни приликом извршења борбеног задатка.
11. Сергеј Мирончук, рођен 20. фебруара 1970. године у Одеси, Украјини, погинуо 18. јуна 1995. године у рејону Кукова на планини Трескавици, након тешког рањавања остао на непријатељској страни, тело размењено 17. августа 1995.
12. Михаил (Викторович) Трофимов, капетан, рођен 16. фебруара 1963. године у Одеси, у Украјини, погинуо 7. јуна 1995. године, у Дарељима, код Праче, где је сахрањен, а после одређеног времена тело је пренесено у Русију.
13. Јуриј (Павела) Пилипицик, рођен 3. марта 1967. године у Кисњеву, у Молдавији. Погинуо 16. јуна 1995. године на Мошевачком брду приликом извођења борбених дејстава.
14. Димитриј (Евгенија) Чекалин, из Москве. Погинуо 10. марта 1993. године на Мајевици, сахрањен у Прибоју код Лопара.
15. Сергеј (Владимировић) Малешко, рођен 29. јула 1965. године у месту Минерални Води, у Русији, погинуо 30. септембра 1992. године, када је моторно возило у којем се налазио наишло на противтенковску мину. Сахрањен на православном гробљу у Билећи.
16. Андреј (Николајевић) Нименко, рођен 10. септембра 1972. године у Москви, погинуо 3. децембра 1993. године у селу Холујци - Вишеград, приликом извиђања наишао на непријатељску заседу.
17. Василиј (Викторовић) Ганијевски, рођен 16. јануара 1960. године, из Саратова, погинуо 12. јануара 1993. године у селу Ораховци - Вишеград приликом извршавања борбеног задатка у борби са непријатељима.
18. Генадиј (Петрович) Котов, рођен 1960. године из Волгодонска, погинуо 9. фебруара 1993. године у Резању - Ћупријици код Вишеграда, приликом чишћења терена наишао на непријатељску ДТГ.
19. Константин Богословски, рођен 4. фебруара 1973. године из Москве, погинуо 12. јуна 1993. године у Зглавску код Вишеграда, приликом напада непријатеља на наше одбрамбене положаје.
20. Димитриј Попов, рођен 12. новембра 1957. године у Лењинграду. Погинуо 12. априла 1993. године у Стоцу - Вишеград, приликом напада непријатеља на наше одбрамбене положаје.
21. Владимир Сафонов, рођен 17. маја 1949. из Санкт Петербурга. Погинуо 12. априла 1993. године у Стоцу-Вишеград, приликом напада непријатеља на наше одбрамбене положаје.
22. Олег Станислава Славен, погинуо 24. јула 1995. године у Стублићу (рејон Жепе) Милићи, приликом напада непријатеља на наше одбрамбене положаје.


Јели нема речи ни захвалности!!!!Е маме вам га дерезртерске, јаки сте на речима само преко форума!!!!

Увек се сетим руског хероја Александра Саше Шкрабова, који је са својом диверзантском елитом на нож заузео коту "Мачак", која је петнаестак дана пре тога безуспешно гађана артиљеријом.
Српски народ дугује велику захвалност, пре свега, руским добровољцима који су заувек оставили своје кости на српској земљи. Најмање што можемо да урадимо је да подржимо иницијативу за израду спомен-обележја погинулим руским добровољцима.
 
ПРИЧА РУСКОГ ДОБРОВОЉЦА - ЈА САМ ЗАПЛАКО КАД САМ ЧИТАО:

"Догађаји у Србији дирнули су чак и најравнодушније људе. Свет се поделио на два табора: за Србе и против њих. Али тако је одувек било. Некад давно свет анђела се поделио на оне који с остали са Богом, и оне који су отпочели безуман рат са својим Створитељем. А затим је била Голгота на којој се свет поново поделио на оне који чак и у патњи настављају да хуле на Христа, и на оне који смерно вапе: «Сјети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме» (Лк. 23, 42). Људи ће увек (сваки појединац и човечанство уопште) стајати пред избором да поступају по Божјим заповестима и својој савести или да одбаце и Божје и људске законе.
14. децембра 1995. г. после врло сурових бомбардовања од стране снага НАТО-а, после издаје од стране Руске владе, босанским Србима није преостало ништа друго осим да потпишу такозвани «мировни споразум» по коме су огромне територије, које су вековима припадале православним Србима, прешле у руке новопечене исламске државе «Херцег-Босне». Прешле заједно са православним манастирима, са народним светињама, са гробовима предака. Све наде босанских Срба на Русију пале су у воду.
Али нису сви Руси заузели исти став као наша Влада. У Црној Гори, у манастиру Острог, међу манастирском братијом има један мирјанин. Он је Рус. Рус који је бранио част Русије у та тешка времена смутње. Док су властодршци Русије издали братски православни српски народ, он је био један од Руса који су дошли у Србију да је бране од непријатеља. Ево приче тог човека:
«Ја, Гусков Игор Васиљевич, рођен сам у породици војног лица 10. октобра 1954. године. Ја сам, штоно кажу, бивши добровољац, учесник рата на Балкану. Овамо у Југославију сам стигао почетком 1992. г. да радим у грађевинској фирми. У бригади смо били нас петорица. Радили смо месец дана, а онда ту започе рат, он се фактички већ водио у Хрватској, а онда се распламсао и овде у Босни и Херцеговини. Одлука је дошла некако сама по себи, постали смо добровољци и били послати у Херцеговину код Требиња. То је омањи, врло леп градић. Тамо смо прошли курс војничке обуке, обукли униформе и добили оружје, после чега смо послати на линију фронта, према Дубровнику. Од нас је образована извиђачка група. Често смо ишли у позадину противника, постављали заседе, пратили њихово кретање, убијали усташе.
Ко су усташе? Усташе су вам, ако хоћете да знате, исто што и фашисти, они мрзе православље, људе друге нације и друге вероисповести, признају само своју веру – католичку. То је највеће зло које је постојало на овој територији. Ратовали смо против посебне војске – то су били криминалци пуштени из затвора. Од њих су стваране посебне групе, такозване «ХОС» – хрватске ослободилачке снаге. А то су били само најобичнији бандити. Гранатирали су и убијали мирно становништво, протеривали, палили куће, уништавали све што је српско. Овде је на територији Херцеговине било много окрутности и зла од стране усташа. Старце и децу су буквално као овнове, клали, кастрирали, секли уши, страшно се иживљавали. Рушени су и уништавани православни храмови. Убијани су православни свештеници, уништавано све што је православно. Примера тога има колико год хоћете. Две стране су водиле веома сурови рат. Уствари то није био рат за територију, то је био чисто верски рат, зато што је на једној страни било православље, а на другој католицизам. Усташе су добијале оружје од Немаца, Американаца и свих западних земаља. Били су веома добро плаћени. А на страни Срба борили смо се ми, Руси, зато што је Руски народ у тешком тренутку увек долазио у помоћ Српском народу. Јер, оба наша народа су православна, и откад је света и века узјамно смо се помагали. И тако је испало да ми, Руси, нисмо себе штедели, борили смо се како треба и извршавали најтеже послове, били смо и снајперисти, и извиђачи. А овде је врло тешко ратовати због природних услова – високе планине, врућина. Усташе су гађале Требиње ракетама и тешким хаубицама. Много људи је погинуло, како у самом граду, тако и околини. Донели смо одлуку да нас пошаљу на најопасније делове фронта, тамо где се води пешадијска борба, и тамо где је улични рат. Такав рат био је у Сарајеву.
И део људства је отишао у Сарајево, а ја сам се определио за гарду Источне Босне. Бригада се звала «Пантер» и налазила се на најопаснијим деловима фронта. Били смо први који пробијају линију фронта, који опет враћају територију коју је окупирао противник. Ту смо се борили против муслимана. На њиховој страни било је војника буквално из свих источњачких земаља, звали су их муџахедини. Тамо је такође било и Хрвата-усташа. У Сарајеву се водио тежак улични рат, борба се водила од једне куће до друге, и бивало је тешко. Имали смо велике губитке, али су уместо избачених из строја долазили други.
 
Често су нас пребацивали тамо где је било веома «вруће». Једном приликом довезли су нас у једно место и рекли да је муслиманска група војника ноћу ушла у село у коме су се налазила 102 цивила. Углавном деца, старци, жене. Босанаца је било око 68 људи. У селу су била 3 српска војника које су они убили. И у свакој кући су побили све укућане. Никога нису поштедели. Када смо ушли у то село, Босанци су већ били отишли. То је био прави ужас. Ужасно је било то видети. Лешеви који нису личили на људе, разбијене главе, одсечене руке, ископане очи, одсечени носеви, тела избодена бајонетима и ножевима, изрешетана рафалима. Шта да се ради? Страх. Оставили смо део бораца у селу да пребаце у камионе остатке тела, која су некад била људи, док смо ми наставили даље. Брзо смо затворили све путеве да та група не би могла да се врати назад. Ускоро смо их пронашли, опколили, и ниједан нам није измакао… Нисмо узимали заробљенике.

И наши, руски момци су стизали. Борили су се на тој земљи, јако добро се борили.
Како на Западу приказују Србина? Он је агрессор, пали, убија, али то није истина. Ја сам био у тој војсци и све видео сопственим очима. И не само ја, то могу да потврде и момци који су се борили са мном. А њих је у Русији много.
У околини Житнића бавили смо се извиђањем. Поверено ми је да извидим предњу линију Хрвата, и «снимим» где се налазе складишта оружја, минобацачке батерије, снајперска гнезда. Обукао сам хрватску, натовску униформу, узео «Узи» и кренуо. Извидео сам све што је требало и било је време да кренем назад.
Кретао сам се притајено. Никога нисам срео. А звезда упекла, у Далмацији је иначе веома вруће. Спазио сам две куће и жену како се креће. Пришао сам јој и на српском затражио воде. Погледала ме је и рекла да мало сачекам. Помислио сам да је заиста отишла по воду. А испало је да су у кући били хрватски војници. Почела је пуцњава. Узвраћао сам паљбу све док сам имао муниције. Последње чега се сећам је како стојим насред пута, меци звижде са свих страна, не знам зашто ме не погађају. Немам више муниције. И видим, приближавају се, неколицина трчи ка мени, а немам чиме да се браним. Ни снаге више немам. Један ми је притрчао с ножем, ударио ме њиме, а ја сам се заклонио руком и нож ми је пробио руку. И готово, изгубио сам свест.
Долазим себи. Читаво тело ме боли. Вероватно су ме својски претукли, као и све заробљенике. Погледам около, видим да се налазим у школи, а кроз прозор гледају хрватске жене и деца – лица им задовољна. Затим је дошло око 20 усташа. И почели су да ме туку. Тукли су ме ногама, рукама, пендрецима. Кад паднем, опет ме постављају уза зид. Сав сам изубијан, жива рана до ране. Све су ми поломили. Не знам колико су ме тукли. Ударали су ме баш јако. Један војник ми прилази и каже: «Сад ћемо ти одрубити главу». Одговарам му: «Одрубите, само за то сте јунаци». И опет батине. Млатили су ме све док се опет нисам онесвестио. Када сам се повратио, наставили су да ме туку. У то су у школу ушла двојица и викнула: «Престаните. Морате га предати нама». Сместа су ме оставили, донели воде и полили ме да се повратим. Ставили ми руке иза леђа, па лисице, убацили ме у гепек полицијских кола. И некамо ме одвезли. То је био војни затвор. Започео је пакао, прави пакао у том војном затвору. Тукли су ме сваког дана од 9 ујутро и завршавали увече, с паузама, није им се журило. Знали су да сам Рус, занимало их је колико ће тај Рус издржати. Користили су све врсте мучења, које је у данашње време чак тешко и замислити… А, та они су религиозни, католици. Свештеници-прелати, као и католичка црква, подржавали су усташке војнике, давали им благослов, одобравали њихова убиства. Укупно сам по разним логорима и затворима провео 1.164 дана. Тамо у затвору сам почео да се молим, свако вече сам се обраћао Богу. И ноћу, и ујутру. И Он је на крају крајева услишио моје молитве. У Србији сам 6. октобра 1996. г. замењен уз помоћ Црвеног Крста. Потом сам у Београду око 5 месеци лечен у болници. После болнице су започела моја потуцања. Нисам могао да се вратим кући – стигла су документа да сам се бавио терористичком делатношћу на територији општепризнате Независне Хрватске Републике. Код куће ме је чекао затвор или смрт. Одлучио сам да останем овде, у Србији. Бог ме је довео до свештеника Виктора из Београда који ме је и послао Владики Атанасију у Требиње. А онда сам се нашао у Манастиру Острог, код «оца Лазара».
Сада Србији хоће да одузму Косово. Знају непријатељи Божји шта Косово поље за Србију значи. Сами Срби овако кажу: «Ако је Србија храм, Косово је олтар».
Сада је Србија – бол сваког православног хришћанина, бол сваког Руса.
Запад с његовом лажљивом демократијом, с његовом изопаченом вером у виду католичанства и протестантизма, с његовим антихристовим екуменским обједињавањем, с његовим миротворачким мисијама у виду ракетних удара по мирним градовима и селима, с његовом лажљивом политиком двојних мерила, с његовим фалш осмесима и речима о пријатељству и поверењу иза којих се скрива мржња према Христу, Православљу и Русији – тај Запад продао је своју душу непријатељу људског рода. Будимо опрезни, браћо и сестре, окренимо се од погибељног Запада и обратимо Спасоносном Истоку – Господу нашем Исусу Христу, од Кога се и надамо спасењу, заштити и покровитељству свему руском, српском и свих православних народа. Сви они који данас разапињу Србију мисле да су они светска сила, али греше. Бог је светска сила, и Њега се не може вређати.

Јуна 1999. године"
 
Vidim mnogi "kukaju" kako nam niko nije pomogao, u ovim dogadjajima (ratovima) od '91. - '99. Prvo to je totalna laz (ili ti neistina), licno sam imao prilike da budem svedok pomoci (u ovom slucaju Rusa) a i u manjoj meri Grka!!

Naime posto sam '99 ratovao na Kosovo i Metohiji- pa samim tim i bio u prilici da ucestvujem u sukobima, licno sam (znaci ja, bez ikakve statistike, ili glasina - licno ja) upoznao 6 Ruskih i 2 Grcka dobrovoljca koji su ucestvovali u ratu na nasoj strani.
Opet licno ja sam na TV-u video jednog Rusa koji je strajkovao gladju zbog bombardovanja Republike Srpske (mucenik je izgledao kao likovi koji su izasli iz Ausvica), a opet licno (preko TV-a) sam video Rusa koji se ubio - spalivsi se ispred Americkog konzulata u Sankt Petersburgu (ili kako god da se pise/zove) iz istog razloga.

I po meni najveca i najvrednija pomoc Rusa u toku sukoba na Kosovu je "obezbedjivanje" informacija i "hranjenje" istim nase vojne obavestajne sluzbe!!
Ni sam ne znam koliko je to puta meni spasilo zivot (tri puta smo bili informisani gde cemo i kada (tacno u sat - da ne kazem minut) biti bombardovani!! I sva tri puta smo "izmesteni" sa polozaja i zahvaljujuci tome preziveli!! Ovo opet ponavljam da licno znam, jer sam bio u prilici da slusam bficira Bezbednosti (popularno "Bezbednjaka") kako prenosi ove informacije komandiru moga bataljona!!

Sada, molio bih, koji mrze/ne vole/ ili sta ti ja vec znam, Ruse, da se uzdrze barem od psovanja istih - jer, ne mogu da shvatim kako neko moze da osipa drvlje i kamenje po narodu ciji su pripadnici dosli da se bore i ginu za Kosovo i Srbiju (a i u Republici Srpskoj po izjavama Radovana Karadzica je boravilo 2000 Ruskih
dobrovoljaca) - a oni prvi nisu ni zanokticu "raskrvarili", a kamo li zivot rizikovali - plus stvarno ne znam niti sam igde cuo ni za jednog jedinog srpskog dobrovoljca u Ceceniji, a jos manje da se neki Srbin odrekao hrane ili ubio - zato sto su Cecenski teroristi pobili na stotine Rusa!!!
 
decko, ti mesas dobrovoljce i pomoc od neke DRZAVE...
dobrovoljac je pojedinac, i on ne moze da predstavlja drzavu...
ili, kao sto je ovaj rekao "осле издаје од стране Руске владе" ...sta reci, osim - da, bili su nam prijatelji...

inace, siguran sam da mogu da se nadju podaci i o drugim dobrovoljcima iz nemacke, francuske, tralala...
 
Ja sam naveo kako nas je ruska drzava podrzala davanjem informacija za vreme bombardovanja i agresije 1999te godine nego si ti ogranicen da takve stvari mozes da shvatis.

Dobrovoljaca iz Francuske, Nemacke , Engleske nije bilo valjda ja koji sam ucestovao u ratu to bolje znam od tebe koji si u to vreme **** u gace i pio mleko pred odlazak u krevet.
 
Obersturmfuehrer:
kakve bre informacije?

Vidim mnogi "kukaju" kako nam niko nije pomogao, u ovim dogadjajima (ratovima) od '91. - '99. Prvo to je totalna laz (ili ti neistina), licno sam imao prilike da budem svedok pomoci (u ovom slucaju Rusa) a i u manjoj meri Grka!!

Naime posto sam '99 ratovao na Kosovo i Metohiji- pa samim tim i bio u prilici da ucestvujem u sukobima, licno sam (znaci ja, bez ikakve statistike, ili glasina - licno ja) upoznao 6 Ruskih i 2 Grcka dobrovoljca koji su ucestvovali u ratu na nasoj strani.
Opet licno ja sam na TV-u video jednog Rusa koji je strajkovao gladju zbog bombardovanja Republike Srpske (mucenik je izgledao kao likovi koji su izasli iz Ausvica), a opet licno (preko TV-a) sam video Rusa koji se ubio - spalivsi se ispred Americkog konzulata u Sankt Petersburgu (ili kako god da se pise/zove) iz istog razloga.

I po meni najveca i najvrednija pomoc Rusa u toku sukoba na Kosovu je "obezbedjivanje" informacija i "hranjenje" istim nase vojne obavestajne sluzbe!!
Ni sam ne znam koliko je to puta meni spasilo zivot (tri puta smo bili informisani gde cemo i kada (tacno u sat - da ne kazem minut) biti bombardovani!! I sva tri puta smo "izmesteni" sa polozaja i zahvaljujuci tome preziveli!! Ovo opet ponavljam da licno znam, jer sam bio u prilici da slusam bficira Bezbednosti (popularno "Bezbednjaka") kako prenosi ove informacije komandiru moga bataljona!!


Sada, molio bih, koji mrze/ne vole/ ili sta ti ja vec znam, Ruse, da se uzdrze barem od psovanja istih - jer, ne mogu da shvatim kako neko moze da osipa drvlje i kamenje po narodu ciji su pripadnici dosli da se bore i ginu za Kosovo i Srbiju (a i u Republici Srpskoj po izjavama Radovana Karadzica je boravilo 2000 Ruskih
dobrovoljaca) - a oni prvi nisu ni zanokticu "raskrvarili", a kamo li zivot rizikovali - plus stvarno ne znam niti sam igde cuo ni za jednog jedinog srpskog dobrovoljca u Ceceniji, a jos manje da se neki Srbin odrekao hrane ili ubio - zato sto su Cecenski teroristi pobili na stotine Rusa!!!
 
Za to sto u Beogradu nije srusen ni jedan most, i sto nije bilo mnogo vise civilnih zrtava u ombardovanju, zasluzna je Francuska, koja je cesto imala veoma ostre rasprave u stabu NATOa , oko planiranih ciljeva..............

Takodje, francuski pukovnik je nakon rata , uhapsen zbog odavanja ciljeva, koji ce biti bombardovani , Srpskoj vojsci..............a pouzdano se zna, da je iza njegovog delovanja stajala francuska obavestajna sluzba, koja je , opet pod kontrolom vlade Francuske.........

Prema tome, ovo su oficijelni podaci, koji su bili dostupni i nasoj javnosti.........a ove price o ruskim dojavama ( samo ne znam kako su Rusi bili upuceni u NATO planove ?) su tvoje price iz rata, u koje mozemo , i ne moramo da verujemo...........

Ja se secam da su Kozaci super pevali na trgu Republike, sto je bilo presudno za ishod rata................
 
Хвала и Грчкој браћи који су у своје породице примали дјецу плаих бораца. Сјећам се једном када су дјеца погинулих бораца одлазила у Грчку, мој брат је питао оца зашто он не иде, на шта је овај одговорио да ће ићи али ако му отац погине.
 
Chedo Kokardic:
Nemas ti mozga to da shvatis. Da imas , znao bi da Rusi imaju veoma naprednu vojnu tehniku koja im omogucava da vide pozicije NATO aviona, plus tehniku za prisluskivanje njkihovih komunikacija koja im omogucava da saznaju gde neprijatelj ide i sta misli da gadja.

amerikanci takodje imaju naprednu tehniku koja omogucava skrivanje komunikija, ometanje itd...
 
pored klasicnih obavestajnih podataka o ciljevima i vremenu napada fsb je dostavljala srbiji redovno apdejtovanu kartu neba iznad jugoistocne evrope, frekvencije i transkripte kopnenih nato komunikacija, frekvencije za ometanje samonavodecih i daljinski upravljanih projektila i letelica... ebote, pa po radiju glas rusije su svako vece diktirali radioamaterima frekvencije i davali instrukcije kako da se konstruisu lazni radio-lokatori i sredstva odvlacenja i odmetanja. pricu sa bolnickim krevetima - antenama, na poljanama van stambenih blokova a u blizini vojnih ciljeva svi valjda znaju :D
 
Chedo Kokardic:
I po meni najveca i najvrednija pomoc Rusa u toku sukoba na Kosovu je "obezbedjivanje" informacija i "hranjenje" istim nase vojne obavestajne sluzbe!!
Ni sam ne znam koliko je to puta meni spasilo zivot (tri puta smo bili informisani gde cemo i kada (tacno u sat - da ne kazem minut) biti bombardovani!! I sva tri puta smo "izmesteni" sa polozaja i zahvaljujuci tome preziveli!! Ovo opet ponavljam da licno znam, jer sam bio u prilici da slusam bficira Bezbednosti (popularno "Bezbednjaka") kako prenosi ove informacije komandiru moga bataljona!!


- plus stvarno ne znam niti sam igde cuo ni za jednog jedinog srpskog dobrovoljca u Ceceniji, a jos manje da se neki Srbin odrekao hrane ili ubio - zato sto su Cecenski teroristi pobili na stotine Rusa!!!
Ako ti kazes da je tako,verovacu.Ali,to je mizerija u smislu neke pomoci.Radi se o zivotima vas nekolicine(dobro,tebi je to sve),ali to za Srbiju nije od presudnog znacaja(pazi,ovo nije licno).Prava pomoc je nesto drugo,nesto sto bi sprecilo velika razaranja(npr. bombardovanje,pad Krajine...).To je pomoc pojedinaca,koja je malo znacajna.
A ovi sto se spaljuju,pa to je smesno.kako je tek on pomogao Srbiji.Da ne pricam o odlasku nasih ljudi u Ceceniju.Besmislica.
 

Back
Top