- Poruka
- 5.887
Druzim se. Veruj mi,lakse mi je da OPROSTIM nego da MRZIM. a on nije bio sto bi se reklo "pri cistoj svesti izdravoj pameti",i on se jedva seca svega,no,njemu sam oprostila nekako,ali problem je sto sebi ne mogu. Mislim,nisam ja kriva,jednostavno TAKO IZGLEDAM,nisam neka riba,ne radi se o tome,nego (to su mi svi rekli) sam mnogo privlacna,cak toliko da tipu koji je recimo pijan,drogiran,isl. ja izgledam toliko privlacno da ce me cak i napasti,a imam pored toga neki baby-face tako da delujem,ko me zna dobro,kao povodljiva glupacica koja ce "popustiti",tako nekako izgledam,tj,sad vise i ne izgledam,imam 31 godinu,ali tako sam IZGLEDALA dok sam imala te probleme. Ne znam nijednu devojku koju su toliko cesto napadali kao mene,a to mogu da objasnim jedino izgledom,jer mi je ponasanje bilo ...pa,sad,je li normalno ponsanje kad na svakoj zurci djuskam,aktivna sam,pijem,caskam...to je valjda normalno.
]
ni su jaci,ja sam pametnija (godine,iskustvo)pa se cenimo medjusobno. A licno mislim da su oni pametniji nego moja degenericna generacija,a jos sam ucila srednju u gimnaziji,znaci tu ne bi trebalo da budu geaci,ali,eto,jesu bili,ne pravi geaci da se to "vidi iz aviona" nego latentni geaci,malo obrazovaniji,malo iz "boljih" porodica,ali-geaci,patrijarhalno zatucani,iskompleksirani likovi. Ovi moji sadasnji "klinci" su mnogo drugaciji,realniji su iako jako mladi. Sad,sto se oni druze sa mnom,ja ne znam,ali ja znam zasto se ja druzim sa njima-vecina ljudi misli da sam budala (oni stariji koji prigovaraju da bih ja sa 31 godinom trebala da imam muza i decu a ne da se druzim sa decom),ali bas me briga sta ko misli! To mi je i donelo probleme,sta ko misli,to pokusavanje svih da me "ukalupe",kao mala nisam bila u suknjicama i haljinicama drzeci se mami za suknju,htela sam da mi se oblace trenerke i patike,da trcim,skacem,igram se loptom,e,vec su tada poceli problemi,kao ja sam "napusteno dete","nevaspitana","bezobrazna",a ja sam samo htela da se prakticno obucem i igram neceg konkretnijeg od prenemaganja sa lutkama,ali,eto,nikad nisam bila "TIPICNA","obicna". Psihicki gledano,bila sam jedan sasvim normalan decak,ali ukupno gledano,s obzirom da sam zensko,ta moja zelja za "muskim igrama" se gledala kao BEZOBRAZLUK i nevaspitanje!!! I sad se nisam promenila,drzuim se sa ljudima koji mi odgovaraju (ne mogu sa mojom generacijom koja posle posla padne mrtva,ne idu nigde,a druzenje i zivot im je sedenje po parovima na gajbi uz film,i to je to) i znam da je to NETIPICNO PONASANJE,ali ne mislim da sam LUDA (mozda malo "drugacija" 
