Tuzni_patak
Elita
- Poruka
- 18.247
Čitajući o Amigdali , delu mozga koji inicira reakcije na opasnost, adrenalinske i ostale hormonalne reakcije na opasnost , kao i teoriju o poststresnom lečenju inhibitorima adrenalina....pade mi na pamet jedna ideja....
Ako 98% ljudi razmišlja na jedan način , nazovimo to privremeno animalno bez dubljeg ulaženja u to, koliko je njihov način razmišljanja vezan za način funkcionisanja pamćenja?
Da pojasnim.
Postoji teorija da sećanja na dogadjaje postoje na osnovu sećanja na osećanja vezana za te dogadjaje. To donekle više godi teoriji da se informacije pamte pravljenjem hemijskih krugova u mozgu.
Veliki šokovi , tj osećanja u trenucima velikog stresa i velikog natapanja mozga adrenalinom se dublje urezuju u sećanje jer je to prirodno , da bi se opasnost duže upamtila i urezala u refleksni luk osobe.
To znači da prosečan čovek zaboravlja dogadjaje tako što zaboravlja osećanje koje ga vezuje za taj dogadjaj jer se natapa intezivnijim osećajima i osećanjima...
Traumatska sećanja se sprečavaju smanjivanjem nivoa adrenalina u trenucima velikog stresa, i na taj način sprečavanje dubljeg urezivanja sećanja na osećanje opasnosti u tom trenutku.
Posttraumatika danas leči neke traume tako što proživljava isti dogadjaj uz inhibitore adrenalina....
Na taj način se uči sistem izlaska iz šoka da ponovo proradi , jer je isti u paralizi, tj ne nalazi način da se vrati u normalno delovanje.Prozak (valjda je tako naziv) je za lečenje depresija koji ukida prostiranje signala kroz sinapse i povećanje serotina, supstance koja izaziva zadovoljstvo u mozgu...
Ako je tačno da 98% ljudi pamti osećanja u vezi dogadjaja kao adresu po kojoj pamte dogadjaje , onda je normalna sva naivnost , lakomost koji ljudi stalno pokazuju.
Razumljivo postaje i kratkoća pamćenja ljudi u društvenim odnosima.
Razumljiva je medijska kampanja, razumljive su kratkotrajne politčke laži jer su bitnije intezivnije emocije nego racio razmišljanja i pamćenja koja će biti zaboravljena vrlo brzo.
Čak i ako postoje u mozgu kao činjenice , u razmišljanju se uvek previdjaju jer su nepovezane , i tako nepozivane kao argument u bilo kakvom odlučivanju i razmišljanju.
------------------------------------------
Medjutim neke osobe počinju da razmišljanju van okvira emotivnog i osećanja . Izuzetno su retke i u širem smislu shvatanja ima ih do 2%. Nemam stav da li je povezano sa inteligencijom , čak me nešto navodi da nema toliko presudno veze sa tim....
Postoji mogućnost da način funkcionisanja kruga amigdala-šok menagement utiče i na način razmišljanja i da oni koji razviju brže oporavljanje od šoka tj jaču povratnu spregu koja smanjuje trajanje šoka izaziva mozak da sam uspostavi način pamćenja o svetu , na drugačiji način od standardnog amigdala-šok-adrenalin-zapisana informacija u vidu sećanja emocija-sećanja na dogadjaje-zaključivanje o uzrocima i posledicama-mudri zaključci.
Ako je mali nivo urezivanja to može biti zbog jake povratne sprege i zbog malog nivoa adrenalina koji se oslobadja u telu u stanju šoka.Prvi slučaj omogućuje mnoge pozitivne reakcije tela i mozga, ali ne na uštrb smanjene reakcije na pretnje iz okolnog sveta.Drugi izaziva slabije reakcije i veću nirvanu tj hladovinu i nema veze sa metabolizmom na prost način.
Zanimljiv mi je potencijal razvoja misaonog sistema ako je antišok sistem jak, pa osoba nema mnogo urezanih šokova i svesna je toga.Mozak sam razvija alternativu koja će omogućiti dobro donošenje odluka u prirodi.Tako razvija alternativu i u ovom slučaju , omogućujući da se dogadjaji pozivaju iz memorije i povezuju ne samo na osnovu emocija i ličnog iskustva.Britanci su strogo protiv toga svrstavajući sve ljude u mehanizme koji osećanjima označavaju dogadjaje ili ih zaboravljaju.
Decentracija je onda samo posledica predispozicija nastalih iz jakog antišok sistema.
Sa razvijanjem logike, razvijenom kombinatorikom , i uz malo trauma , stvoren je dobar teren za objektivnost i sveobuhvatnost...
Znam da mozak nedostatak stereo vida kompenzira bez svesnog tako što uporedjuje poznatu veličinu predmeta sa očima vidjenim u ekspres kratkom trenutku i odmah u stotinki vraća (možda je bolje reći podsvesno , mada mozak mora svesno da uporedjuje veličinu predmeta sa upamćenom) kojom reakcijom , silom , snagom reagovati.
Ako 98% ljudi razmišlja na jedan način , nazovimo to privremeno animalno bez dubljeg ulaženja u to, koliko je njihov način razmišljanja vezan za način funkcionisanja pamćenja?
Da pojasnim.
Postoji teorija da sećanja na dogadjaje postoje na osnovu sećanja na osećanja vezana za te dogadjaje. To donekle više godi teoriji da se informacije pamte pravljenjem hemijskih krugova u mozgu.
Veliki šokovi , tj osećanja u trenucima velikog stresa i velikog natapanja mozga adrenalinom se dublje urezuju u sećanje jer je to prirodno , da bi se opasnost duže upamtila i urezala u refleksni luk osobe.
To znači da prosečan čovek zaboravlja dogadjaje tako što zaboravlja osećanje koje ga vezuje za taj dogadjaj jer se natapa intezivnijim osećajima i osećanjima...
Traumatska sećanja se sprečavaju smanjivanjem nivoa adrenalina u trenucima velikog stresa, i na taj način sprečavanje dubljeg urezivanja sećanja na osećanje opasnosti u tom trenutku.
Posttraumatika danas leči neke traume tako što proživljava isti dogadjaj uz inhibitore adrenalina....
Na taj način se uči sistem izlaska iz šoka da ponovo proradi , jer je isti u paralizi, tj ne nalazi način da se vrati u normalno delovanje.Prozak (valjda je tako naziv) je za lečenje depresija koji ukida prostiranje signala kroz sinapse i povećanje serotina, supstance koja izaziva zadovoljstvo u mozgu...
Ako je tačno da 98% ljudi pamti osećanja u vezi dogadjaja kao adresu po kojoj pamte dogadjaje , onda je normalna sva naivnost , lakomost koji ljudi stalno pokazuju.
Razumljivo postaje i kratkoća pamćenja ljudi u društvenim odnosima.
Razumljiva je medijska kampanja, razumljive su kratkotrajne politčke laži jer su bitnije intezivnije emocije nego racio razmišljanja i pamćenja koja će biti zaboravljena vrlo brzo.
Čak i ako postoje u mozgu kao činjenice , u razmišljanju se uvek previdjaju jer su nepovezane , i tako nepozivane kao argument u bilo kakvom odlučivanju i razmišljanju.
------------------------------------------
Medjutim neke osobe počinju da razmišljanju van okvira emotivnog i osećanja . Izuzetno su retke i u širem smislu shvatanja ima ih do 2%. Nemam stav da li je povezano sa inteligencijom , čak me nešto navodi da nema toliko presudno veze sa tim....
Postoji mogućnost da način funkcionisanja kruga amigdala-šok menagement utiče i na način razmišljanja i da oni koji razviju brže oporavljanje od šoka tj jaču povratnu spregu koja smanjuje trajanje šoka izaziva mozak da sam uspostavi način pamćenja o svetu , na drugačiji način od standardnog amigdala-šok-adrenalin-zapisana informacija u vidu sećanja emocija-sećanja na dogadjaje-zaključivanje o uzrocima i posledicama-mudri zaključci.
Ako je mali nivo urezivanja to može biti zbog jake povratne sprege i zbog malog nivoa adrenalina koji se oslobadja u telu u stanju šoka.Prvi slučaj omogućuje mnoge pozitivne reakcije tela i mozga, ali ne na uštrb smanjene reakcije na pretnje iz okolnog sveta.Drugi izaziva slabije reakcije i veću nirvanu tj hladovinu i nema veze sa metabolizmom na prost način.
Zanimljiv mi je potencijal razvoja misaonog sistema ako je antišok sistem jak, pa osoba nema mnogo urezanih šokova i svesna je toga.Mozak sam razvija alternativu koja će omogućiti dobro donošenje odluka u prirodi.Tako razvija alternativu i u ovom slučaju , omogućujući da se dogadjaji pozivaju iz memorije i povezuju ne samo na osnovu emocija i ličnog iskustva.Britanci su strogo protiv toga svrstavajući sve ljude u mehanizme koji osećanjima označavaju dogadjaje ili ih zaboravljaju.
Decentracija je onda samo posledica predispozicija nastalih iz jakog antišok sistema.
Sa razvijanjem logike, razvijenom kombinatorikom , i uz malo trauma , stvoren je dobar teren za objektivnost i sveobuhvatnost...
Znam da mozak nedostatak stereo vida kompenzira bez svesnog tako što uporedjuje poznatu veličinu predmeta sa očima vidjenim u ekspres kratkom trenutku i odmah u stotinki vraća (možda je bolje reći podsvesno , mada mozak mora svesno da uporedjuje veličinu predmeta sa upamćenom) kojom reakcijom , silom , snagom reagovati.
