"SRETA: Čekaj... čekaj... drugo: brate si mi moj, kaži ti meni, što će tebi da budeš narodni poslanik kad ti ovde više zarađuješ od sitnih interesa no što će ti dijurina doneti?
JEVREM (zbunjen): Pa... znaš kako je... nije to za zaradu, nego... onako... narodno poverenje.... počast i onako kao...
SRETA: Dobro, sad smo načisto i sad možemo da postavimo svaku stvar na svoje mesto. Ti znaš, Jevreme, da sam ja vešt za te stvari.
JEVREM (hteo bi nešto da kaže).
SRETA: Znam šta ćeš da kažeš: da sam bio vešt, ja ne bih odležao godinu dana za deficit.
JEVREM: Nisam to hteo da kažem.
SRETA: Molim te, to si hteo da kažeš, vidim da si to hteo da kažeš. Ali, brate si mi moj, to je druga stvar, to je sudbina. To može svakog da postigne. Ne zna se šta nosi dan, a šta nosi noć. Eto, na primer, danas si zdrav i čitav, a sutra osvaneš pred sudom zbog deficita. Dobro, recimo, trgovac si, pa ne možeš imati deficit, ali da si poreznik, kao ja što sam bio, pitao bih te onda...
JEVREM: Pa to jeste!
SRETA: I ti misliš da mene vređa što me zovu Sreta numera 2436. To je numera sudske presude kojom sam bio osuđen na godinu dana. A treba da znaš, gospodine moj, da je ta numera baš učinila, da meni skoči numera u ovoj varoši. Deder, reci, evo, ti meni: koji je to posao koji bi se mogao svršiti bez mene? 'Ajde, reci mi? Ako treba da se rasturi kakav lažan glas po varoši, daj ovamo Sretu; ako treba da se pokvari kakav politički zbor, daj ovamo Sretu; ako treba da se falsifikuju izborni spiskovi, daj ovamo Sretu; ako treba na izbore, daj opet Sretu. I da ne računamo sitne poslove: rasturanje licitacija, svedočenje, čestitke vladi, dopis, telegram protiv nasilja i vazdan takvih stvari.
JEVREM: Pa to jeste... Zato ja, vidiš, i hoću s tobom.
SRETA: Znam ja da ti hoćeš sa mnom, ali je sad pitanje: da li ja hoću s tobom?
JEVREM: Pa ja velim...
SRETA: Ama, nemaš tu ništa ti da veliš ili da ne veliš, to je stvar računa. Ti, recimo, imaš u rukama kralja, a ja, brate si mi moj, keca. E, dobro, onda, brate moj, da ti meni odgovoriš na farbu, ako hoćeš da ja tebe postavim na svoje mesto.
JEVREM: Da odgovorim, zašto da ne odgovorim, samo... Ne, razumem te kako?
SRETA: I to ću ti reći. Ti, vidiš, ne možeš sam za sebe da učiniš ništa, ja ti trebam, je li, to priznaješ? E, lepo, onda evo: ja bacam keca! Je l' me razumeš sad?
JEVREM: Ne razumem.
SRETA: Ne razumeš? Dobro sad ćeš me razumeti. Vidiš, ja imam na ženino ime onu veliku njivu van varoši... dva hektara... To bi trebalo država da mi otkupi, nek podigne tamo bolnicu, kasarnu, rasadnik, kazneni zavod, šta hoće nek podigne, samo država treba to da otkupi, je li?
JEVREM: Jes'!
SRETA: Pa onda, brate si mi moj, ja imam petnaest godina praktikantske službe, pre no što sam postao poreznikom, a nisam ja tih petnaest godina radio za sebe, nego za državu. E, pa, brate, pravo je da država prizna te godine službe!
JEVREM: A numera 2436?
SRETA: Ne brini ti za to, samo kad si ti poslanik. Obnova parnice... novi dokazi... nevinost... penzija, razumeš li?
JEVREM: Razumem.
SRETA: Pa onda, brate si mi moj, ja bih rad i da se uposlim.
JEVREM: Opet u službu?
SRETA: Kakva služba, boga ta, dokle ćemo svi da visimo na državnim jaslama! Ima i drugih poslova sem državne službe, samo kad se svaka stvar postavi na svoje mesto.
JEVREM: Pa jes', pravo kažeš!
SRETA: Ima ti tu, brate, hiljadu sitnih poslova i krupnih prihoda, samo kad je čovek vredan i onako okretan. Eto, na primer, ti si poslanik i ti ne možeš kao poslanik da primiš licitaciju za zidanje kasarne na mojoj njivi. Ali, na primer, možeš da je primiš na moje ime, je li? Pa onda, brate moj rođeni, ne možeš ti u ovoj zemlji poseći nijedno drvo na svoje ime, al' na moje možeš oboriti čitave planine, pa onda pomilovanja! Koliko sveta leži na robiji banbadava, pa i to ti je lep posao, samo kad je čovek vredan i okretan. Da li me sad razumeš?
JEVREM: Razumem!
SRETA: E, to ti je vidiš ono: bacio sam keca, sad ti odgovaraj na farbu."
besmrtni Branislav Nusic, deo iz komada "Narodni poslanik"
?
