- Poruka
- 2.748
Znajuci sve ovo postaje i jasnije kako je moguce da se UN (Savet bezbednosti) tokom 90-ih stave na stranu neprijatelja Srba, a u sluzbu interesa Amerike. To je taj Savet bezbednosti koji je Srbiji uveo sankcije, nelegalno osnovao Haski tribunal, ostao nem na masovno proterivanje Srba iz Krajine....
*************
Savet bezbednosti vrvi od afera, pare se šakom i kapom dele državama koje imaju mandat, kupuju se glasovi i daje mito - otkrivaju ekonomisti sa Harvarda
NJUJORK - Da od kupovine glasova i afera toga tipa nisu imune ni Ujedinjene nacije, svedoči najnovija studija ekonomista sa Harvardskog univerziteta koji su utvrdili da, kada neka zemlja postane jedna od rotirajućih 10 članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN), čiji mandati traju dve godine, onda joj za čak skoro 60 odsto poraste pomoć koju dobija od SAD.
Uočen je "trend dodeljivanja pomoći nekoj državi u godinama pre i posle njenog mandata u SB UN", tvrdi jedan od autora studije Iljana Kuzijemko. "U godini u kojoj je neka država izabrana u SB, kao i tokom dve godine njenog mandata, količina pomoći toj zemlji u proseku poraste za nešto više od 55 odsto, a ključni dokaz je brzo smanjenje te pomoći po isteku mandata", kaže Kuzijemko.
"Ovaj trend je najuočljiviji tokom međunarodnih kriza. Ako ste u SB tokom neke dosadne godine, bez kriza, onda pomoć ne raste. No, ako vlada neka kriza, koja je važna za Ameriku, uočljivo je da njena pomoć zemljama u SB značajno poraste", rekla je Kuzijemko za londonski Bi-Bi-Si.
"UN su mesto gde se odnos snaga vrlo jasno vidi. Najveće države koriste svoju moć katkad i na veoma vidljiv način. Ubeđivanje se ne sastoji uvek samo od ljubaznih verbalnih argumenata. Dakle, uvek se znalo da se izvesne stvari događaju. Ali, ovaj izveštaj, potkovan ciframa i dokazima, svakako baca drugačije svetlo", rekao je Hamid Ansari, nekadašnji ambasador Indije u UN, koja je bila čak 12 puta rotirajuća članica SB UN.
Ansari smatra da je i izveštaj harvardskih ekonomista još jedan argument u prilog neophodne reforme UN. "Ako želimo da promovišemo demokratiju u svetu, onda ona mora da postoji u onom forumu u kojem se o tome raspravlja.
UN su organizovane na način na koji su bile zamišljene u poslednjim danima Drugog svetskog rata. Prema tome, one su organizovane po željama pobednika tog rata. To mora da se promeni u sistem u kojem će biti više demokratije, u kojem će sve zemlje biti ravnopravne i u kojem će moći da samostalno donose odluke, bez ove ili one vrste pritiska", rekao je Ansari.
Studija pod naslovom "Koliko vredi stolica u Savetu bezbednosti? Inostrana pomoć i mito u Ujedinjenim nacijama", koja će biti objavljena u oktobru u Žurnalu političke ekonomije, objašnjava zašto pomoć za suzbijanje siromaštva nije uvek uspešna, pošto humanitarni interesi nisu prioritet kada vlade odlučuju o paketima pomoći.
Rotacija
Savet bezbednosti čine pet stalnih članica - SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija koje imaju pravo veta, i deset članica čiji mandat traje dve godine. Ostalih 10 nestalnih članica SB bira se iz pet regiona u svetu, a nove članice se obično izglasavaju u oktobru dvotrećinskom većinom u Generalnoj skupštini UN.
Dvogodišnji mandat Argentine, Danske, Grčke, Japana i Tanzanije ističe 31. decembra ove, a drugih pet članica - Konga, Gane, Perua, Katara i Slovačke, u decembru 2007. godine.
(TANJUG)
*************
Savet bezbednosti vrvi od afera, pare se šakom i kapom dele državama koje imaju mandat, kupuju se glasovi i daje mito - otkrivaju ekonomisti sa Harvarda
NJUJORK - Da od kupovine glasova i afera toga tipa nisu imune ni Ujedinjene nacije, svedoči najnovija studija ekonomista sa Harvardskog univerziteta koji su utvrdili da, kada neka zemlja postane jedna od rotirajućih 10 članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN), čiji mandati traju dve godine, onda joj za čak skoro 60 odsto poraste pomoć koju dobija od SAD.
Uočen je "trend dodeljivanja pomoći nekoj državi u godinama pre i posle njenog mandata u SB UN", tvrdi jedan od autora studije Iljana Kuzijemko. "U godini u kojoj je neka država izabrana u SB, kao i tokom dve godine njenog mandata, količina pomoći toj zemlji u proseku poraste za nešto više od 55 odsto, a ključni dokaz je brzo smanjenje te pomoći po isteku mandata", kaže Kuzijemko.
"Ovaj trend je najuočljiviji tokom međunarodnih kriza. Ako ste u SB tokom neke dosadne godine, bez kriza, onda pomoć ne raste. No, ako vlada neka kriza, koja je važna za Ameriku, uočljivo je da njena pomoć zemljama u SB značajno poraste", rekla je Kuzijemko za londonski Bi-Bi-Si.
"UN su mesto gde se odnos snaga vrlo jasno vidi. Najveće države koriste svoju moć katkad i na veoma vidljiv način. Ubeđivanje se ne sastoji uvek samo od ljubaznih verbalnih argumenata. Dakle, uvek se znalo da se izvesne stvari događaju. Ali, ovaj izveštaj, potkovan ciframa i dokazima, svakako baca drugačije svetlo", rekao je Hamid Ansari, nekadašnji ambasador Indije u UN, koja je bila čak 12 puta rotirajuća članica SB UN.
Ansari smatra da je i izveštaj harvardskih ekonomista još jedan argument u prilog neophodne reforme UN. "Ako želimo da promovišemo demokratiju u svetu, onda ona mora da postoji u onom forumu u kojem se o tome raspravlja.
UN su organizovane na način na koji su bile zamišljene u poslednjim danima Drugog svetskog rata. Prema tome, one su organizovane po željama pobednika tog rata. To mora da se promeni u sistem u kojem će biti više demokratije, u kojem će sve zemlje biti ravnopravne i u kojem će moći da samostalno donose odluke, bez ove ili one vrste pritiska", rekao je Ansari.
Studija pod naslovom "Koliko vredi stolica u Savetu bezbednosti? Inostrana pomoć i mito u Ujedinjenim nacijama", koja će biti objavljena u oktobru u Žurnalu političke ekonomije, objašnjava zašto pomoć za suzbijanje siromaštva nije uvek uspešna, pošto humanitarni interesi nisu prioritet kada vlade odlučuju o paketima pomoći.
Rotacija
Savet bezbednosti čine pet stalnih članica - SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija koje imaju pravo veta, i deset članica čiji mandat traje dve godine. Ostalih 10 nestalnih članica SB bira se iz pet regiona u svetu, a nove članice se obično izglasavaju u oktobru dvotrećinskom većinom u Generalnoj skupštini UN.
Dvogodišnji mandat Argentine, Danske, Grčke, Japana i Tanzanije ističe 31. decembra ove, a drugih pet članica - Konga, Gane, Perua, Katara i Slovačke, u decembru 2007. godine.
(TANJUG)
