Napomena: Cela ova recenzija je prepisana iz knjige o Ken Parkeru koju su izdali Vidici jer ja ne bih mogao napisati bolju....
Priča bi u najkraćem obliku izgledala ovako: Parker se zapošljava u tkačnici J. Trosta u Bostonu. Čitalac prati težak fizički rad i obespravljeni socijalni položaj tkača. Istovremeno teče i proces uključivanja Parkera u radničku sredinu. Paralelno, autori stripa prikazuju surovi svet liberalnog tržišta rada i robe; ovlašno, Trostov porodični život i, pažljivo njegov sukob sa nezavisnom štampom odnosno saradnju sa policijom na gušenju sindikata i radničkog bunta. U drugoj polovini priče čitalac spoznaje da je Ken Parker, taj večiti borac za pravdu, sada špijun Istražnog biroa Grej Smita za kojeg je ranije, u strip kreacijama drugih crtača rešio nekoliko komplikovanih krimi slučajeva. Parker je svojevrsna "krtica" ubačena u radničke redove da bi denuncirala vođe sindikalnog pokreta. U finalu stripa kada se Ken Parker odlučuje između službe i svog osećanja suštine sukoba radnika i kapitalističkog establišmenta, u vreme radničkih demonstracija, on neuspešno pokušava da zaustavi zaraćene strane. U želji da spase nevinu devojčicu iz meteža, Parker ubija policajca. To ga stavlja sa druge strane zakona i on postaje begunac. Na zadnjoj sličici Ken se oprašta sa ukućanima i beži na Divlji zapad sa koga je došao, pokušavajući da se smiri u "mirnim" okvirima civilizacije. Ispod te sličice čitamo posvetu "Davidu Morandu u spomen na njegovog oca i brata, stradale u požaru jednog torinskog bioskopa". Posvetom, Berardi i Milazzo, po svemu levičarski nastrojeni, autori signaliziraju neprekinutost klasnih sukoba ni posle veka od vremena dešavanja priče Špijun. Nijedan od junaka nikada nije došao u sličan sukob ili situaciju s onima u kojima je Parker u Špijunu.
...Već prvom stranom stripa koju čini šest sličica podjednake veličine, Berardi i Milazzo krupnim planovima pojedinih fragmenata "ukupne slike" bez oklevanja počinje da grade tamnu atmosferu tkačnice iz XIX veka. Na prvoj sličici čitalac vidi plitke cipele u blatu, na drugoj pocepana kolena radničkih pantalona, na trećoj je bedna radnička torbica, na četvrtoj šake koje se trljaju jedna o drugu u pokušaju da se zagreju. Na petoj sličici stripa vidimo zapušteno Parkerovo lice pod radničkim kačketom. Peta slika povezuje sve prethodne i čitalac rekonstruiše da svi prikazani krupni planovi pripadaju Parkeru. Na šestoj sličici čitalac vidi još i tablu na kojoj piše: "J. Troust & Co. Textille Mill". Na svih šest sličica prve strane vidi se da pada kiša i da je polumrak. Šake sa četvrte sličice i podignuta kragna na petoj signaliziraju da je hladno. Minimum elemenata, ali veoma ekspresivno Milazzo je označio najamničku situaciju i locirao mesto dešavanja – što će se sve sasvim nedvosmisleno otkriti na drugoj stranici gde na dve velike slike panoramski vidimo zgradurinu tkačnice i najamnički red nezaposlenih pred njom, a na drugoj sličici isključivo red u kome je Parker drugi u nizu. Ljudi koje stoje u redu pred tkačkom fabrikom su sirotinjskog izgleda, loše obučeni, neobrijani, uglavnom u poznijim godinama života. Na trećoj stranici Parkerov sused koji je u redu iza njega, od iscrpljenosti pada u blato, ali se niko od nezaposlenih, sem Parkera, ne trudi da mu pomogne. No i Parkerov altruistički pokret če prekinuti fabrički stražar povikom koji "razotkriva" suštinu ljudskih odnosa u ovom svetu: - Ostavi ga! Potrebni su nam ljudi koji mogu da rade. Jesi li ti novi? - Jesam, mister. U težnji da njihova fikcija stekne što seriozniji status, autori stripova o Kenu Parkeru, Berardi i Milazo, s puno kreatorske veštine funkcionalizuju žanrovske stereotipe. To se očitava kako u kancepciji likovnog izgleda pojedinih likova tako i u oznaka,a njihovog ponašanja ili karaktera (koji su posledica pretpostavljenog socijalnog ili klasnog statusa).
Lik Kena Parkera, oko koga se formira čitav serijal, u epizodi "Špijun" se nalazi u sasvim neočekivanoj poziciji glavnog junaka negativca. Budući da Berardi i njegovi crtači prate biografiju glavnog protagoniste, priče imaju samostalnost mada se povremeno insitira na vezama (situacija ili epizodista) iz različitih perioda Parkerovog života. On relativno često menja svoj grafički imidž, uniformu (za razliku od strip heroja iz "otvorenih" serijala Popaj se nije presvlačio već skoro šest decenija, Talični pet, itd.). Tako je Parker nosio vojničku uniformu, trapersko odelo, kaubojski "dres" i detektivsko odelo. U "Špijunu" on će uglavnom biti u radničkom odelu. Te promene odela u neposrednoj su vezi sa žanrovskim laviranjem samog stripa. Za vestern priče karakterističan je jedan grafički izgled, za priče s presudnim elementima detekcija, u krimi miljeu, drugi. I dok su mene Parkerovog izgleda uslovljene dubinskom strukturom samih strip storija, likovi epizodista, variraju iz potrebe italijanskog tandema da se ostvari što ekspresivnija, ubedljivija atmosfera fikcija. I epizodni likovi u epizodi koju "čitamo" nisu izuzetak.
Lik službenika koji prima nezaposlene radnike u Trostovu fabriku, bez milosti odbacujući nesposobne, Milazzo crta kao sitnog birokratskog pacova. Njegovo azijatsko lice simbolizuje ne samo da je stripovska radnja situirana u Americi zemlji ukrštanja mnoštva kultura, nego i pokazuje da se upotreba stereotipa o Azijatima, "žutim", kao vrednim i beskompromisnim službenicima u stripu (pokušava da) funkcionalizuju na estetski relevantan način. Serijal o Kenu Parkeru neprekidno nastaje na obrascima žanrova koje koristi, a vrednosti se prepoznaju kako u izneveravanjima, iznenažujućim "iskoracima" u žanru, tako i u striktnom poštovanju stereotipa. Prvo je karakteristično za makro-plan, dugo za mikro-plan. Lik fabričkog stražara sa psetolikim buldoškim licem je u direktnoj funkciji njegove kerberske uloge. Sveštenik koji se trudi da pomogne gradskom lumperproleterijatu je plavokos kao i Parker. Njegovo asketsko lice uz odgovarajuće odelo doprinosi realističnosti lika. Njegova nespretnost (muke sa hlebom koji vadi iz peći, recimo) uliva dozu simpatičnosti i životnosti. Troust (i prezime je tipično!) sed, glatko izbrijan, u kućnom halatu ili u skupocenom odelu je ostvaren kao lik strog, prekaljenog nemilosrdnog bogatuna. S jednakom odlučnošću, koje se ocrtava na markantnom, lavovskom anfasu, suzbija radnički štrajk ili rešava nepoželjnu ljubavnu aferu neposlušnog sina. Ni u jednom trenutku preko njegovog lica ne prelazi strah ili izrazitije uzbuđenje. Vlasnik nezavisnog lista "Worker" (obratite pažnju kako Milazzo crta logo ove novine!) je lik mladog, ambiioznog liberala. On se bori za radnička prava, ne prezajući ni od senzacija, plašeći se da bude "savet javnosti" ali, pre svega, trudeči se da proda novine. Milazzo ga oblači u mladalačko karirano konfekcijsko odelo. On je kao pripadnik novog vremena bez brkova ili brade (sem njega bez brkova i brade je radnički vođa O’ Banion, svi ostali su ili brkati – kao predstavnici vlasti, Trostovi službenici, policajci itd. ili zapušteni, bradati, neuredni – tkački radnici). Trostovi "doglavnici" – direktor tkačke fabrike i sekretar "čitač novina" – su u crnim odelima, brkati, u poznijim godinama života. Ni u jednom trenutku nijedan od njih dvojice ne pokazuje znake neposlušnosti. Sekretar, koji svakog jutra iščitava novi broj "Worker"-a Trostu i sa njim komentariše uređivačku politiku liberalnog lista će u finalu stripa ubiti smionog vlasnika i glavnog urednika novine. Milazzo i Berardi pomoću ovog lika simbolički označavaju prirodu odnosa u buržoaskim vrhovima. Dok je predradnik u tkačnici koji upućuje Parkera u posao star, debeo, iskusan radnik s cilindrom na glavi i sakoom bez rukava, drugi, kontrolor proizvodnje, koji ucenjuje radnice i siluje jednu, je crnpurast s uskim lisičijem licem. On nosi belu košulju i pantalone sa tregerima. Iznad glave mu je šešir oštrih ivica koji se slaže sa njegovim ukupnim kicoškim izgledom. Po svim likovnim karakterisitikama podseća na tipičnog negativca. Milazzova brižljivost u kreiranju likova ide toliko daleko da će i berberina, koji se pojavljuje na dve sličice stripa, brijući Trosta, nacrtati kao "tipičnog" predstavnika tog zanata. Tu je i bela, čista košulja zavrnutih rukava i leptir mašnica i štitnik iznad očiju i lepo negovani sedi brkovi. Milazzov berberin prosto miriše na berbersku radnju.
Brižljivost u crtačkom postupku, uz atribuciju odgovarajućih oznaka socijalnog i klasnog položaja odnosno karaktera ogleda se u "Špijunu" i u izboru onoga što pojedini od protagonista puše. Tako Trost puši skupi tompus, a šef detektivske agencije, a Parkerov nadređeni lulu sa savijenim piskom. Radnici puše obične cigarete, a Parkerov kolega, stari radnik nekakvu sklepanu lušu. Za razliku od njega predradnik u zubima drži cigaretu koju je sam savio, a kontrolor – siledžija puši na dugu, tanku muštiklu. Kao i obično, poštujući svoju realističku poetiku, Milazzo vodi računa o eksterijerima i interijerima. U tome, on, tokom pojedinih epizoda ide toliko daleko da se mogu jasno uočiti razlike između ulice burdelja u Dodž Sitiju (iz epizode "Jednog leta") i ulice crvenih fenjera iz epizode koja se zbiva u San Francisku ("Živi u plamenu"). Iako sledi realističku poetiku Milazzo ne insistira na strogo mimetičkoj obradi nacrtanih objekata. Njemu je pre svega stalo do jasne naznake oblika, do utiska koji će crtežom izazvati kod čitaoca, utiska koji će osnažiti fikciju ne površnim prenošenjem realnosti nego ekspresivnim, snažnim uticajem poteza, grafičkog "zračenja" onoga što kao oznaku nacrta...
), a ime je promenjeno tako da se Milazzu svidjelo ime Ken, a Berardi je odabrao Parker po svojoj omiljenoj hemijskoj olovci 
) - Ken je rutinski resava njenih progonitelja - bez previse nasilja -ali zauvek... Kasnije - kada im se razdvajaju putevi Adah shvata da ju je Ken resio ne samo fizickih progonitelja,vec i njene mrznje prema belcima,njene proslosti u kojoj je prodavala telo i pre svega time sto joj je vratio veru u ljude. Na kraju - ona je kao i na pocetku mlada crna zena - ali ovoga puta u pravom smislu te reci slobodna....
...
koja traži drugog muža, boljeg lovca kao i Joluovo udvaranje Enji njih dvoje su i najupečatljiviji likovi, mladi eskimski par oko koga se vrti drugi deo priče, kroz koji nam Berardi pokazuje razliku izmeđe naše i eksimske kulture (jedna od najuspelijih komicnih scena je kada Jolu jednu noc ostavlja Kena da "odmori" sa Enjom u iglou. Ken ispocetka ne shvata o čemu je reč a zatim zaprepašten beži, ostavljajući Enju rasplakanu i Jolua koji besni zbog nanesene "uvrede" na vrlo zanimljiv način:-- "Ne opravdavaj se kablunak(eskimski naziv za belca). Zaslužuješ kaznu… Možda bi se zadovoljio da me pustiš da ti iskopam oko!"...