Kohen
Ističe se
- Poruka
- 2.450
Politička apatija Rusa
"Prosečni Rus sve manje pažnje poklanja politici i sve se više okreće ličnim, životnim problemima. Razlozi za to nisu samo ekonomske prirode. Politička apatija je posledica i suženog političkog izbora, odnosno nemanja alternative.
Rusi su, po istraživanjima sociologa, u odsustvu dominirajuće ideologije spremni da se pomire sa preovlađujućim uticajem "partije vlasti" - "Jedinstvene Rusije".
Kako piše agencija RIA "Novosti", to se događa ne zato što je "Jedinstvena Rusija" toliko dobra, već zato što je prosečnom Rusu već sasvim svejedno ko dominira u politici.
Bitno mu je samo da ga ostave na miru i ne ometaju ga u ostvarivanju njegovog "ličnog programa" - bilo kako da preživi, bilo kako da se obogati.
Obični građanin ne vidi direktnu vezu između politike i životnog standarda. Prema istraživanju Levada-Centra, svu odgovornost za negativne pojave običan Rus sklon je da svali na vladu.
Ali ne na vladu kao na političku instituciju, već kao ekonomski organ koji ne može da izađe na kraj sa glavnim brigama Rusa - rastom cena (prvo mesto u svim anketama), siromaštvom, korupcijom.
Niska primanja komplikuju život 66 odsto anketiranih, a najveća briga 70 odsto Rusa su cene. Dva glavna zadatka vlade, smatraju anketirani, jesu borba protiv korupcije i snižavanje cena.
Takođe, Rusi ne vide ozbiljnu alternativu aktuelnom šefu države.
Po podacima Levada-Centra, ako bi se Vladimir Putin kandidovao za predsednika u trećem mandatu, podržalo bi ga 48 odsto Rusa, a 40 odsto je spremno da glasa za političara koga bi aktuelni šef države predložio za svog naslednika. To će biti neko iz najbližeg Putinovog okruženja, veruje 55 odsto ispitanika.
To je, kako konstatuju RIA "Novosti", očigledan dokaz političke apatije Rusa, nespremnosti i nezainteresovanosti da utiču na tok političkih događaja u zemlji, čak i ako se radi o njenoj budućnosti.
To je skopčano i sa stavom većina građana da se u skorije vreme situacija u Rusiji i njihov lični položaj neće ni pogoršati, ni poboljšati, već da će ostati kakav je sada.
Svoje sadašnje stanje Rusi ocenjuju filozofski-neutralno: 25 odsto ih kaže da im u životu i nije tako loše, dok 51 odsto tvrdi da je teško, ali da se može živeti.
Broj onih koji imaju nade da će im sadašnji predsednik osigurati bolji život u skorijoj budućnosti smanjio se od 2001. do 2006. sa 43 na 32 odsto, ali se povećao broj onih koji ne vide alternativu - sa 34 na 38 odsto.
Neizvesno je koliko će "politička apatija" potrajati. Da bi građanin glasao svesno i zainteresovano, potrebno je da za to bude stimulisan. Verovatno bi adekvatni stimulans bila demokratizacija izbornog zakonodavstva.
Za početak, smanjenje sedmoprocentnog cenzusa za ulazak partije u parlament.
Možda bi se zahvaljujući tom koraku u Rusiji stvarno uspostavio višepartijski sistem, pa bi čak i apatični glasač bio zainteresovan za raznovrsniji "meni" koji mu je ponuđen, zaključuju RIA "Novosti". "
Ruse , u principu zabole za svetske teme, i za politiku, i za istorijska nasledja, i za nacionalni identitet...............Rusima je stalo samo da bolje zive.............................
Zato su oni , iako slicni Srbima, mnogo pametniji od istih...........koji samo mrse mooda , moleci boga da ne mora nesto da se radi............
Najvaznije teme su svetska globalizacija, i nacionalni ponos...........smejurija
"Prosečni Rus sve manje pažnje poklanja politici i sve se više okreće ličnim, životnim problemima. Razlozi za to nisu samo ekonomske prirode. Politička apatija je posledica i suženog političkog izbora, odnosno nemanja alternative.
Rusi su, po istraživanjima sociologa, u odsustvu dominirajuće ideologije spremni da se pomire sa preovlađujućim uticajem "partije vlasti" - "Jedinstvene Rusije".
Kako piše agencija RIA "Novosti", to se događa ne zato što je "Jedinstvena Rusija" toliko dobra, već zato što je prosečnom Rusu već sasvim svejedno ko dominira u politici.
Bitno mu je samo da ga ostave na miru i ne ometaju ga u ostvarivanju njegovog "ličnog programa" - bilo kako da preživi, bilo kako da se obogati.
Obični građanin ne vidi direktnu vezu između politike i životnog standarda. Prema istraživanju Levada-Centra, svu odgovornost za negativne pojave običan Rus sklon je da svali na vladu.
Ali ne na vladu kao na političku instituciju, već kao ekonomski organ koji ne može da izađe na kraj sa glavnim brigama Rusa - rastom cena (prvo mesto u svim anketama), siromaštvom, korupcijom.
Niska primanja komplikuju život 66 odsto anketiranih, a najveća briga 70 odsto Rusa su cene. Dva glavna zadatka vlade, smatraju anketirani, jesu borba protiv korupcije i snižavanje cena.
Takođe, Rusi ne vide ozbiljnu alternativu aktuelnom šefu države.
Po podacima Levada-Centra, ako bi se Vladimir Putin kandidovao za predsednika u trećem mandatu, podržalo bi ga 48 odsto Rusa, a 40 odsto je spremno da glasa za političara koga bi aktuelni šef države predložio za svog naslednika. To će biti neko iz najbližeg Putinovog okruženja, veruje 55 odsto ispitanika.
To je, kako konstatuju RIA "Novosti", očigledan dokaz političke apatije Rusa, nespremnosti i nezainteresovanosti da utiču na tok političkih događaja u zemlji, čak i ako se radi o njenoj budućnosti.
To je skopčano i sa stavom većina građana da se u skorije vreme situacija u Rusiji i njihov lični položaj neće ni pogoršati, ni poboljšati, već da će ostati kakav je sada.
Svoje sadašnje stanje Rusi ocenjuju filozofski-neutralno: 25 odsto ih kaže da im u životu i nije tako loše, dok 51 odsto tvrdi da je teško, ali da se može živeti.
Broj onih koji imaju nade da će im sadašnji predsednik osigurati bolji život u skorijoj budućnosti smanjio se od 2001. do 2006. sa 43 na 32 odsto, ali se povećao broj onih koji ne vide alternativu - sa 34 na 38 odsto.
Neizvesno je koliko će "politička apatija" potrajati. Da bi građanin glasao svesno i zainteresovano, potrebno je da za to bude stimulisan. Verovatno bi adekvatni stimulans bila demokratizacija izbornog zakonodavstva.
Za početak, smanjenje sedmoprocentnog cenzusa za ulazak partije u parlament.
Možda bi se zahvaljujući tom koraku u Rusiji stvarno uspostavio višepartijski sistem, pa bi čak i apatični glasač bio zainteresovan za raznovrsniji "meni" koji mu je ponuđen, zaključuju RIA "Novosti". "
Ruse , u principu zabole za svetske teme, i za politiku, i za istorijska nasledja, i za nacionalni identitet...............Rusima je stalo samo da bolje zive.............................
Zato su oni , iako slicni Srbima, mnogo pametniji od istih...........koji samo mrse mooda , moleci boga da ne mora nesto da se radi............
Najvaznije teme su svetska globalizacija, i nacionalni ponos...........smejurija
