Prosto pitanje ili mozda nije ... ?

Vladimir_K:

Pozdrav svima,

Interesuje me da li postoji neko delo coveka a da nije sebicno?

Moje misljenje:
Ne, sve sto radimo, radimo zbog sebe. Ali zasto onda postoje teze: "On je dobar i plemenit covek jer cini dobra dela". Zar nije svako dobro delo uradjeno da se zadovolje svoje potrebe ? Dam prosjaku novac i pomislim da sam ucinio dobro delo, i da ce mi se dobro delo vratiti - dakle dao sam mu novac zbog sebe u nadi da ce mi se dobro vratiti. Mozda je preciznije da u mesto "On je dobar covek jer cini dobra dela" reci "On je dobar jer ceka da mu se dobro vrati". Onda dolazimo do toga da je zakljucak "On je dobar" ne logican jer je jedini argument to sto ceka da mu se dobro vrati. To je kao kad bi smo rekli "On je dobar jer pije vodu". Dakle niko nije dobar i svrha drustva se zasniva da preko drugih zadovoljavas svoje potrebe. To je mnogo licemerno i egoisticki a mozda i nije, mozda je to svrha drustva? Ja pomognem tebi, ti pomognes meni i mi smo srecni. Dakle dao sam - dobio sam. Mozda je pitanje "da li postoji delo coveka koje nije sebicno" postavljeno sa dozom patetike, i mozda treba da se suocimo, dajemo i dobijamo i jednostavno budemo sebicni jer takvi smo stvoreni? Da li je Bog stvorio ljude iz sebicnosti ?

Zaista bih voleo da cujem vasa misljenja...
Pozdrav

Kliknite za proširenje...

Vladimir_K:

Citajuci svoj tekst, shvatio sam da Bog nije stvorio ljude iz sebicnosti, jer on nema potrebe.

Kliknite za proširenje...

Lexa:

Bog, ako ga doživljavaš prema liku čoveka (prema liku, uopšte) je bradati čika koji nas puca munjama tamo gde sunce ne sija.

I da, ljudi sve čine za svoju dušu. Ne za potrebe, da napravimo razliku.
Negiram "univerzalnu pravdu", otužna je i patetična, i ne mogu u to da poverujem, zato bi svaka ideja da dajem da bi mi se vratilo bila besmislena.

Kada nekome pomognem učinim to da bih imala bolje mišljenje o sebi što je, na svoj način, opet sebično.

I ne razumem ljude koji razumski deluju, a opet imaju nerazumnu nadu.

Kliknite za proširenje...

Vladimir_K:

Pozdrav svima,

Interesuje me da li postoji neko delo coveka a da nije sebicno?

Moje misljenje:
Ne, sve sto radimo, radimo zbog sebe. Ali zasto onda postoje teze: "On je dobar i plemenit covek jer cini dobra dela". Zar nije svako dobro delo uradjeno da se zadovolje svoje potrebe ? Dam prosjaku novac i pomislim da sam ucinio dobro delo, i da ce mi se dobro delo vratiti - dakle dao sam mu novac zbog sebe u nadi da ce mi se dobro vratiti. Mozda je preciznije da u mesto "On je dobar covek jer cini dobra dela" reci "On je dobar jer ceka da mu se dobro vrati". Onda dolazimo do toga da je zakljucak "On je dobar" ne logican jer je jedini argument to sto ceka da mu se dobro vrati. To je kao kad bi smo rekli "On je dobar jer pije vodu". Dakle niko nije dobar i svrha drustva se zasniva da preko drugih zadovoljavas svoje potrebe. To je mnogo licemerno i egoisticki a mozda i nije, mozda je to svrha drustva? Ja pomognem tebi, ti pomognes meni i mi smo srecni. Dakle dao sam - dobio sam. Mozda je pitanje "da li postoji delo coveka koje nije sebicno" postavljeno sa dozom patetike, i mozda treba da se suocimo, dajemo i dobijamo i jednostavno budemo sebicni jer takvi smo stvoreni? Da li je Bog stvorio ljude iz sebicnosti ?

Zaista bih voleo da cujem vasa misljenja...
Pozdrav

Kliknite za proširenje...