Znam da nema nikakve veze sa istorijom ali nisam znala gde da ga stavim.

Otkrice na Kalemegdanskoj tvrdavi
Tajnovita prostorija

Radovi na jugoistocnom bedemu Kalemegdanske tvrdave doneli su još jedno otkrice koje bi, posle arheoloskih istrazivanja, moglo da postane privlano za posetioce Tvrdave. Radnici su u strukturi bedema primetili otvor iza kojeg se krije, kako se kasnije ispostavilo, prostrana podzemna prostorija. Arheolozi su još pre 24 godine na delu bedema srusenog u bombardovanju 1941. godine uocili otvor, ali je on do najnovijih radova ostao neistrazen.

– Prostorija je dugacka desetak, a siroka pet-sest metara. Pruža se prema Gornjem gradu. Gradena je opekom, sa polukruznim svodom visine oko cetiri metra. Ne zna se cemu je sluzila, niti gde bi mogao da bude ulaz, jer ovaj otvor to sigurno nije bio, vec je, možda, služio za ventilaciju. Ostatak prostorije, prema mestu gde bi mogao da bude ulaz, zasut je slojem zemlje debljine pet metara – objasnjava profesor dr Marko Popovic iz Arheoloskog instituta SANU.

Unutrasnjost pokazuje da je zasipanje obavljeno u doba austrougarske vladavine i to izmedu 1717. i 1739. godine. S obzirom na to da se nalazi u strukturi jugoistocnog bedema, gradenog od 1693. do 1722. godine na mestu starog srednjovekovnog bedema, preciznije se može utvrditi da je novootkrivena prostorija sagradena izmedu 1717. i 1722. godine kada je i zazidana. Prema recima dr Popovica, nejasno je i zasto bi za tako kratko vreme bila zazidana, ali nije iskljuceno ni da se konstrukcija spontano urusila ili da je svod propao.

– Ukoliko bismo dobili novac za dalje istrazivanje, najpre bi trebalo pronaci ulaz u tu prostoriju i videti da li je ona jedina ili ih ima vise. Rec je, u svakom slucaju, o zanimljivom otkricu o kojem dosad nista nismo znali – kaze dr Popovic i ukazuje na to da bi, osim interesa nauke, dalje istrazivanje imalo i turisticki znacaj.

On napominje da postojanje ove prostorije nije zabelezeno ni u jednom istorijskom dokumentu, niti u jednom starom planu beogradske tvrdave.