damir24
Zainteresovan član
- Poruka
- 161
Da li ste se ikada zapitali ko se brine o mnogim sitnim i, po nama, nevažnim poslovima? Ko to brine o deljenju fajlova preko mreže, a ko o tome da se hardver prepozna onog trenutka kada se pojavi na kompjuteru?
Operativni sistem Windows spojio je jednostavnost sa funkcionalnošću. Svojim interfejsom kojim svako može da upravlja nametnuo se velikom broju korisnika koji se ne razumeju previše u spravu zvanu kompjuter. Uzmimo za primer USB fleš diskove. Utaknete ih u slobodan USB port, kroz nekoliko trenutaka na kompjuteru se pojavljuje još jedno slovce među hard diskovima i fleš je spreman za korišćenje. Da li ste se ikada zapitali ko se brine o tom „luksuzu”? Pa, ispod svog svetlucavog izgleda, Windows XP upošljava armiju „radnika” za koje većina nije ni čula – servise.
Šta su servisi?
Servisi nisu ništa drugo nego programi koji se izvršavaju „transparentno”, u pozadini, što znači da im nije lako ući u trag dok rade. Ne pojavljuju se na Taskbaru niti u System Trayu, pokraj časovnika. Jedino mesto gde možete postati svesni njihovog prisustva jeste Windows Task Manager. Pod stavkom Processes se po čistoj instalaciji Windowsa nalazi brdo nekakvih EXE fajlova za koje malo ko zna šta rade. Ti EXE fajlovi nisu ništa drugo nego svi trenutno aktivni procesi na kompjuteru. Iza većine ovih nepoznatih procesa, često nelogičnog imena, kriju se servisi.
Kako doći do servisa?
Na prvi pogled, izgledaće vam da je servise teško kontrolisati jer se s teškoćom prate dok su aktivni. Pa, nije tako. Dovoljno je pokrenuti „services.msc” iz komandne linije i otvoriće vam se konzola za upravljanje servisima. Tu se mogu videti najbitniji parametri za svaki servis ponaosob kao što su ime servisa, kratki opis, status, način pokretanja i nalog pod kojim se dotični servis pokreće. Prva tri polja su jasna. Način pokretanja je takođe jasan, ali ipak treba skrenuti pažnju na svaku od tri moguće vrednosti i na to šta ona stvarno znači. Krenućemo od Disabled. Ovo znači da se servis nikako ne može pokrenuti. Zašto je ovo važno? Pa, ako servisu nije zabranjeno da se pokreće, moguće je softversko pokretanje servisa (bez znanja korisnika), što može dovesti do problema sa zaštitom. Ovako eksplicitno kažemo da se servisu zabranjuje pokretanje. Sledeće stanje je Manual. Ovim naglašavamo da lično želimo da biramo da li će se servis pokrenuti ili ne. Naravno, ovako je softverski moguće pokrenuti servis, pa čak i bez znanja korisnika. Najčešće se ovakav način pokretanja koristi ako želimo da servis bude pristupačan, a u isto vreme i znamo u kojem stanju želimo da bude tokom rada računara. Poslednji način je Automatic. Kao što mu ime kaže, ovaj način se brine da se servis pokreće automatski. Tako pokrenuti servis će se, ako više nije potreban, sam zaustaviti. To je lepo zamišljeno u teoriji, ali u praksi važi da će se svi servisi stavljeni na Automatic pokrenuti, a eventualno jedan ili dva zaustaviti. Ako neki servis nije potreban, bolje ga je staviti na Manual ili Disabled. Treba još napomenuti i da su servisi globalni. To znači da svi korisnički nalozi imaju jednu jedinu konfiguraciju servisa i njihovo menjanje utiče na sve korisničke naloge. Isto tako, poslednje stanje servisa se pamti – ako ugasite računar sa nekim servisom koji je pokrenut, on će se pokrenuti i pri sledećem startovanju računara i obratno. Potrebno je obratiti pažnju samo na to da zaustavljanje nekog servisa može da onemogući pokretanje drugih servisa ili programa i time degradira funkcionalnost operativnog sistema.
Kako kontrolisati servise?
Za pokretanje servisa je, kao prvo, potrebno da se on ne nalazi u stanju Disabled. Znači, ako je način pokretanja servisa bilo Manual bilo Automatic, servisu možemo menjati stanje, tj. to da li je pokrenut ili zaustavljen. Ako je samo potrebno na brzinu promeniti status servisa, dovoljno je desnim klikom miša izabrati jednu od pet akcija. Naravno, u zavisnosti od trenutnog statusa i samog servisa, moći ćete da odaberete dozvoljenu akciju. Start i Stop su jasne samo po sebi, Restart radi isto kao kada bismo uradili Stop pa Start, Pause i Resume kontrolišu samo privremeno zaustavljanje servisa. Za neku detaljniju kontrolu servisa potrebno je otvoriti Properties bilo dvoklikom na servis bilo biranjem iz menija na desni klik. Prozor koji će se pojaviti daje mnogo više kontrole nad odabranim servisom. Na kartici General moguće je promeniti i videti one najvažnije parametre kao što su ime, kratak opis, način pokretanja, putanja do EXE fajla iza kojeg se krije servis, trenutno stanje i kontrola tog stanja. Baš na ovoj kartici možete promeniti način pokretanja nekog servisa u neko od prethodno opisanih stanja. Na sledećoj kartici, Log On, naći ćete parametre vezane za pokretanje datog servisa pod određenim korisničkim nalogom. Ovo je važno za administraciju sistema sa korisnicima kojima su privilegije ograničene. Da bismo ovo malo bolje objasnili, daćemo primer. Možete da postavite da obični korisnici nemaju privilegije pisanja, ali je antivirusnom programu (koji najčešće radi kao servis) potrebno omogućiti pun pristup kompjuteru, što je moguće jedino na administratorskom nalogu. Da ne biste davali nepotrebne privilegije običnim korisnicima (sigurnosti i stabilnosti radi), dovoljno je samo u servisu antivirus programa staviti da se on startuje pod korisničkim nalogom administratora sistema. Treća kartica, Recovery, odnosi se na uputstva šta sistem treba da uradi u slučaju neispravnosti datog servisa. U većini slučajeva, za neke sistemski kritične servise nije moguće promeniti ponašanje u datim situacijama. Ovo je takođe zgodno prilikom administracije sistema jer ako se neki servis ne pokrene (npr. antivirus), bilo bi poželjno da se administrator obavesti jer takva greška predstavlja sigurnosni rizik. Poslednja, četvrta kartica Dependencies čisto je informativne prirode. Na ovom listu ćete lako naći od kojih servisa zavisi pokretanje, kao i koji servisi zavise od pokretanja trenutnog servisa.
Šta radi koji servis?
Na ovo pitanje je već malo teže odgovoriti jer nema univerzalnog odgovora. Kao i svi drugi programi (a servis jeste program), i svaki servis ima svoju namenu. U ovom našem pregledu je većina standardnih Windowsovih servisa, kao i posledice njihovog zaustavljanja. Nemojte paničiti ako neke od ovih servisa nemate jer, zavisno od instalacije Windowsa, neki servisi mogu izostati. Primetićete da iza većine servisa stoji proces svchost.exe (Service Host), ali to je samo zato što se radi o generičkom procesu koji služi za pokretanje servisa koji se nalaze u DLL (Dynamic Link Library) fajlovima.
U zavisnosti od namene računara, zaustavljanje pojedinih servisa na nekom kompjuteru neće degradirati njegovu upotrebljivost, dok su na drugim kompjuterima ti isti servisi neophodni za normalan rad. S druge strane, servisi mogu da pripadaju programima koje ste instalirali pa nakon instalacije programa možete da proverite da li vam se „ugnezdio” neki novi servis. Jedini način da se upoznate sa svrhom nekog potpuno nepoznatog servisa jeste da utvrdite gde se dotično parče programa nalazi ili da, u krajnjem slučaju, eksperimentalnim putem utvrdite da li vam je on potreban ili ne.
Ne zaboravite da svaki servis koristi određenu količinu memorije tako da je moguće osloboditi ili zauzeti znatnu količinu memorije samo njegovim zaustavljanjem ili pokretanjem na računaru.
Standardni Windows XP servisi
Alerter (services.exe) – Alerter servis služi za obaveštavanje korisnika o administrativnim upozorenjima preko mreže. Treba naglasiti da ovo nije servis odgovoran za pop-up prozore koji se ponekad pojavljuju. Za normalan rad ovaj servis nije potreban, a pošto od njega ne zavise neki drugi servisi, trebalo bi da bez posledica možete da ga isključite.
Application Layer Gateway Service (alg.exe) – Ovaj servis je sastavni deo Windows Firewalla i deljenja Internet konekcije i služi da dozvoli korišćenje plug-inova za firewall. Pošto je Internet konekcija kod operativnog sistema Windows XP nešto složenija stvar, ovaj servis bi trebalo ostaviti na podešavanjima koja su „došla” sa instalacijom. U protivnom, može se lako desiti da Internet konekcija prestane da radi.
Automatic Updates (svchost.exe) – Odmah je jasno da ovaj servis služi za automatsko dovlačenje zakrpa za Windows preko Interneta. Ovaj servis možete ili isključiti ili ostaviti uključenim, u zavisnosti od toga da li želite da Windows skida zakrpe. Inače, servis se može zaustaviti/pokrenuti i preko Control Panel –> System –> Automatic Updates.
ClipBook (clipsrv.exe) – ClipBook servis služi za deljenje Copy/Paste bafera između kompjutera unutar mreže. Ako kompjuter nije unutar mreže ili u mreži nema potrebe za deljenjem informacija, nije potrebno držati ovaj servis uključenim.
Computer Browser (svchost.exe) – Servis služi za održavanje liste kompjutera koji se nalaze u mreži. Dva kompjutera unutar lokalne mreže preuzimaju dužnost da prilikom zahtevanja liste kompjutera koji su trenutno na mreži pošalju taj spisak. Ako jedan (ili oba) kompjutera iz nekog razloga prestanu sa slanjem ovih podataka, ovaj servis će se potruditi da zameni neki od tih kompjutera. I pored isključivanja ovog servisa, sve usluge unutar mreže ostaju funkcionalne tako da ako kompjuter nije u mreži ili imate mrežu na kojoj nije potrebno da baš taj računar vrši ovu funkciju, ovaj servis se takođe može isključiti bez posledica.
Operativni sistem Windows spojio je jednostavnost sa funkcionalnošću. Svojim interfejsom kojim svako može da upravlja nametnuo se velikom broju korisnika koji se ne razumeju previše u spravu zvanu kompjuter. Uzmimo za primer USB fleš diskove. Utaknete ih u slobodan USB port, kroz nekoliko trenutaka na kompjuteru se pojavljuje još jedno slovce među hard diskovima i fleš je spreman za korišćenje. Da li ste se ikada zapitali ko se brine o tom „luksuzu”? Pa, ispod svog svetlucavog izgleda, Windows XP upošljava armiju „radnika” za koje većina nije ni čula – servise.
Šta su servisi?
Servisi nisu ništa drugo nego programi koji se izvršavaju „transparentno”, u pozadini, što znači da im nije lako ući u trag dok rade. Ne pojavljuju se na Taskbaru niti u System Trayu, pokraj časovnika. Jedino mesto gde možete postati svesni njihovog prisustva jeste Windows Task Manager. Pod stavkom Processes se po čistoj instalaciji Windowsa nalazi brdo nekakvih EXE fajlova za koje malo ko zna šta rade. Ti EXE fajlovi nisu ništa drugo nego svi trenutno aktivni procesi na kompjuteru. Iza većine ovih nepoznatih procesa, često nelogičnog imena, kriju se servisi.
Kako doći do servisa?
Na prvi pogled, izgledaće vam da je servise teško kontrolisati jer se s teškoćom prate dok su aktivni. Pa, nije tako. Dovoljno je pokrenuti „services.msc” iz komandne linije i otvoriće vam se konzola za upravljanje servisima. Tu se mogu videti najbitniji parametri za svaki servis ponaosob kao što su ime servisa, kratki opis, status, način pokretanja i nalog pod kojim se dotični servis pokreće. Prva tri polja su jasna. Način pokretanja je takođe jasan, ali ipak treba skrenuti pažnju na svaku od tri moguće vrednosti i na to šta ona stvarno znači. Krenućemo od Disabled. Ovo znači da se servis nikako ne može pokrenuti. Zašto je ovo važno? Pa, ako servisu nije zabranjeno da se pokreće, moguće je softversko pokretanje servisa (bez znanja korisnika), što može dovesti do problema sa zaštitom. Ovako eksplicitno kažemo da se servisu zabranjuje pokretanje. Sledeće stanje je Manual. Ovim naglašavamo da lično želimo da biramo da li će se servis pokrenuti ili ne. Naravno, ovako je softverski moguće pokrenuti servis, pa čak i bez znanja korisnika. Najčešće se ovakav način pokretanja koristi ako želimo da servis bude pristupačan, a u isto vreme i znamo u kojem stanju želimo da bude tokom rada računara. Poslednji način je Automatic. Kao što mu ime kaže, ovaj način se brine da se servis pokreće automatski. Tako pokrenuti servis će se, ako više nije potreban, sam zaustaviti. To je lepo zamišljeno u teoriji, ali u praksi važi da će se svi servisi stavljeni na Automatic pokrenuti, a eventualno jedan ili dva zaustaviti. Ako neki servis nije potreban, bolje ga je staviti na Manual ili Disabled. Treba još napomenuti i da su servisi globalni. To znači da svi korisnički nalozi imaju jednu jedinu konfiguraciju servisa i njihovo menjanje utiče na sve korisničke naloge. Isto tako, poslednje stanje servisa se pamti – ako ugasite računar sa nekim servisom koji je pokrenut, on će se pokrenuti i pri sledećem startovanju računara i obratno. Potrebno je obratiti pažnju samo na to da zaustavljanje nekog servisa može da onemogući pokretanje drugih servisa ili programa i time degradira funkcionalnost operativnog sistema.
Kako kontrolisati servise?
Za pokretanje servisa je, kao prvo, potrebno da se on ne nalazi u stanju Disabled. Znači, ako je način pokretanja servisa bilo Manual bilo Automatic, servisu možemo menjati stanje, tj. to da li je pokrenut ili zaustavljen. Ako je samo potrebno na brzinu promeniti status servisa, dovoljno je desnim klikom miša izabrati jednu od pet akcija. Naravno, u zavisnosti od trenutnog statusa i samog servisa, moći ćete da odaberete dozvoljenu akciju. Start i Stop su jasne samo po sebi, Restart radi isto kao kada bismo uradili Stop pa Start, Pause i Resume kontrolišu samo privremeno zaustavljanje servisa. Za neku detaljniju kontrolu servisa potrebno je otvoriti Properties bilo dvoklikom na servis bilo biranjem iz menija na desni klik. Prozor koji će se pojaviti daje mnogo više kontrole nad odabranim servisom. Na kartici General moguće je promeniti i videti one najvažnije parametre kao što su ime, kratak opis, način pokretanja, putanja do EXE fajla iza kojeg se krije servis, trenutno stanje i kontrola tog stanja. Baš na ovoj kartici možete promeniti način pokretanja nekog servisa u neko od prethodno opisanih stanja. Na sledećoj kartici, Log On, naći ćete parametre vezane za pokretanje datog servisa pod određenim korisničkim nalogom. Ovo je važno za administraciju sistema sa korisnicima kojima su privilegije ograničene. Da bismo ovo malo bolje objasnili, daćemo primer. Možete da postavite da obični korisnici nemaju privilegije pisanja, ali je antivirusnom programu (koji najčešće radi kao servis) potrebno omogućiti pun pristup kompjuteru, što je moguće jedino na administratorskom nalogu. Da ne biste davali nepotrebne privilegije običnim korisnicima (sigurnosti i stabilnosti radi), dovoljno je samo u servisu antivirus programa staviti da se on startuje pod korisničkim nalogom administratora sistema. Treća kartica, Recovery, odnosi se na uputstva šta sistem treba da uradi u slučaju neispravnosti datog servisa. U većini slučajeva, za neke sistemski kritične servise nije moguće promeniti ponašanje u datim situacijama. Ovo je takođe zgodno prilikom administracije sistema jer ako se neki servis ne pokrene (npr. antivirus), bilo bi poželjno da se administrator obavesti jer takva greška predstavlja sigurnosni rizik. Poslednja, četvrta kartica Dependencies čisto je informativne prirode. Na ovom listu ćete lako naći od kojih servisa zavisi pokretanje, kao i koji servisi zavise od pokretanja trenutnog servisa.
Šta radi koji servis?
Na ovo pitanje je već malo teže odgovoriti jer nema univerzalnog odgovora. Kao i svi drugi programi (a servis jeste program), i svaki servis ima svoju namenu. U ovom našem pregledu je većina standardnih Windowsovih servisa, kao i posledice njihovog zaustavljanja. Nemojte paničiti ako neke od ovih servisa nemate jer, zavisno od instalacije Windowsa, neki servisi mogu izostati. Primetićete da iza većine servisa stoji proces svchost.exe (Service Host), ali to je samo zato što se radi o generičkom procesu koji služi za pokretanje servisa koji se nalaze u DLL (Dynamic Link Library) fajlovima.
U zavisnosti od namene računara, zaustavljanje pojedinih servisa na nekom kompjuteru neće degradirati njegovu upotrebljivost, dok su na drugim kompjuterima ti isti servisi neophodni za normalan rad. S druge strane, servisi mogu da pripadaju programima koje ste instalirali pa nakon instalacije programa možete da proverite da li vam se „ugnezdio” neki novi servis. Jedini način da se upoznate sa svrhom nekog potpuno nepoznatog servisa jeste da utvrdite gde se dotično parče programa nalazi ili da, u krajnjem slučaju, eksperimentalnim putem utvrdite da li vam je on potreban ili ne.
Ne zaboravite da svaki servis koristi određenu količinu memorije tako da je moguće osloboditi ili zauzeti znatnu količinu memorije samo njegovim zaustavljanjem ili pokretanjem na računaru.
Standardni Windows XP servisi
Alerter (services.exe) – Alerter servis služi za obaveštavanje korisnika o administrativnim upozorenjima preko mreže. Treba naglasiti da ovo nije servis odgovoran za pop-up prozore koji se ponekad pojavljuju. Za normalan rad ovaj servis nije potreban, a pošto od njega ne zavise neki drugi servisi, trebalo bi da bez posledica možete da ga isključite.
Application Layer Gateway Service (alg.exe) – Ovaj servis je sastavni deo Windows Firewalla i deljenja Internet konekcije i služi da dozvoli korišćenje plug-inova za firewall. Pošto je Internet konekcija kod operativnog sistema Windows XP nešto složenija stvar, ovaj servis bi trebalo ostaviti na podešavanjima koja su „došla” sa instalacijom. U protivnom, može se lako desiti da Internet konekcija prestane da radi.
Automatic Updates (svchost.exe) – Odmah je jasno da ovaj servis služi za automatsko dovlačenje zakrpa za Windows preko Interneta. Ovaj servis možete ili isključiti ili ostaviti uključenim, u zavisnosti od toga da li želite da Windows skida zakrpe. Inače, servis se može zaustaviti/pokrenuti i preko Control Panel –> System –> Automatic Updates.
ClipBook (clipsrv.exe) – ClipBook servis služi za deljenje Copy/Paste bafera između kompjutera unutar mreže. Ako kompjuter nije unutar mreže ili u mreži nema potrebe za deljenjem informacija, nije potrebno držati ovaj servis uključenim.
Computer Browser (svchost.exe) – Servis služi za održavanje liste kompjutera koji se nalaze u mreži. Dva kompjutera unutar lokalne mreže preuzimaju dužnost da prilikom zahtevanja liste kompjutera koji su trenutno na mreži pošalju taj spisak. Ako jedan (ili oba) kompjutera iz nekog razloga prestanu sa slanjem ovih podataka, ovaj servis će se potruditi da zameni neki od tih kompjutera. I pored isključivanja ovog servisa, sve usluge unutar mreže ostaju funkcionalne tako da ako kompjuter nije u mreži ili imate mrežu na kojoj nije potrebno da baš taj računar vrši ovu funkciju, ovaj servis se takođe može isključiti bez posledica.
