- Poruka
- 7.375
Nedavno je snimak ratnih zločina koje su počinile hrvatske paravojne formacije "Crne mambe" i bosansko-hercegovački odred "Hamze" nad Srbima u vreme zloglasne "Oluje" uzburkao balkanske države više nego što su to učinila mnoga druga svedočenja u haškom tužilaštvu.
Ovakva svedočanstva, kao i slučaj Ramuša Haradinaja, koji je pušten iz Haga pa mu je čak dozvoljeno da se bavi politikom, kao i osuda zločinca Nasera Orića samo na dve godine sasvim je sigurno da su doprinele da u Srbiji među građanima zavlada izrazito odbojan stav prema Haškom tribunalu. Tako da ne iznenađuje što čak 90,05 odsto građana Srbije smatra da se prema zločinima koji su počinili Srbi, Hrvati i Bošnjaci na teritoriji bivše Jugoslavije u Haškom tribunalu ne ophode podjednako i da je mnogo više Srba procesuirano nego Hrvata i Bošnjaka zajedno.
Da je haško tužilaštvo najomraženija međunarodna institucija u Srbiji pokazuje i ukupna prosečna ocena od 1,49 koju je 784 građana dalo ovoj instituciji ocenjujući njen rad. Odgovarajući na pitanje šta je to što građanima najviše smeta u aktuelnim međunarodnim odnosima najviše građana, njih 333 ili 42,47 odsto, označilo je otvoreno nametanje američkih stavova. Na drugom mestu sa 32,27 odsto glasova našli su se nejednaki standardi, kao dominantan način ponašanja najmoćnijih sila Zapada, kada su u pitanju odnos prema terorizmu, a u tom kontekstu i prema Avganistanu, Iraku, sada Libanu. Na treće mesto uzročnika međunarodnih problema građani Srbije izglasali su sa 15,05 odsto glasova minimiziranje uloge Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti. Podaci o prva tri mesta na listi problema u međunarodnim odnosima koje su označili građani Srbije poklapaju se i sa stavovima stručnjaka iz celog sveta, pa i Amerike, što potvrđuje da su građani Srbije potpuno svesni onoga što im se događalo i što će im se dogoditi ako zanemare svoje nacionalne interese, kojih po svoj prilici nisu svesni njihovi političari.
Zbog ukupne svetske situacije koju, bez dileme, danas kreiraju SAD, Glas javnosti i Informativna agencija "Ipres" su pitali građane Srbije da li bi trebalo negde u svetu organizovati i sud za zločine koje je počinila Amerika. Kao što se i moglo očekivati 72,70 odsto građana Srbije smatralo je da se sud protiv Amerike mora obavezno organizovati. Zanimljivo je napomenuti da je 2,04 odsto građana Srbije znalo da takav sud i postoji i da je već zasedao. Naime, 3. i 4. februara 2006. u Kairu, u glavnom gradu Egipta, održan je sudski proces Međunarodnog suda na kome se sudilo predsedniku SAD Džordžu Bušu i njegovim saveznicima za zločine počinjene u Iraku i Gvantanamu. Svrha suđenja zasnivala se na kritici ponašanja SAD u spoljnoj politici i na rezultate takve politike - masovno ubijanje mirnog stanovništva (takozvana kolateralna šteta), uništavanje stambenih zgrada, građevinskih objekata uz masovno ekološko zagađenje. Sve to se dogodilo za vreme bombardovanja SR Jugoslavije i intervencija u Avganistanu i Iraku, a ponovilo se i ovih dana u Libanu.
Pomenuti sud u Kairu organizovala je Egipatska asocijacija advokata kojoj su se pridružile i asocijacije advokata iz Maroka, kao i Svearapska federalna asocijacija advokata. U radu ovog narodnog suda učestvovali su najistaknutiji pravnici svetske reputacije, tako je predsednik suda bio bivši premijer Malezije Mahatir Mahamad, a aktivno je učestvovao, kao svedok optužbe, i američki advokat jevrejskog porekla S. Koen, kao i generalni sekretar Svearapske asocijacije advokata Al Simlali Ibrahim.
Tokom procesa izneto je mnoštvo dokaza za nedela koja su učinjena prema Arapima od strane američko-izraelske koalicije. Mahamad je, kao predsedavajući suda, koji je, po svoj prilici u trajnom zasedanju, pozvao sve civilizovane zemlje da učestvuju u istraživanju međunarodnih zločina najmoćnijih sila sveta prema takozvanom trećim zemljama sa ciljem da bi svi krivci bili privedeni pravdi i osuđeni za svoja nedela. Ovakav narodni sud i slični, koji će eventualno biti osnovani posle najnovijih akcija izraelsko-američke politike u Libanu, gde je po svedočenju mnogih bilo dosta zločina učinjenih prema nevinom stanovništvu, imaće u skorijoj budućnosti mnogo posla.
Odgovarajući na pitanje o uticaju snimaka zločina koji se prikazuju putem elektronskih medija najviše građana Srbije je odgovorilo da su veoma potreseni (68,88 odsto), a 5,61 odsto građana je izjavilo da te snimke gleda sa strahom, a 17,98 odsto njih odmah menja kanal. Ovakav odnos građana Srbije prema strahotama zločina i neprocesuiranim zločincima pokazuje, a naročito posle napada na Srbe u Biljanama Donjim u zadarskom zaleđu, učestalih napada na Srbe na Kosmetu, da je još, nažalost, daleko dan sveopšteg nacionalnog pomirenja na Balkanu.
Ovakva svedočanstva, kao i slučaj Ramuša Haradinaja, koji je pušten iz Haga pa mu je čak dozvoljeno da se bavi politikom, kao i osuda zločinca Nasera Orića samo na dve godine sasvim je sigurno da su doprinele da u Srbiji među građanima zavlada izrazito odbojan stav prema Haškom tribunalu. Tako da ne iznenađuje što čak 90,05 odsto građana Srbije smatra da se prema zločinima koji su počinili Srbi, Hrvati i Bošnjaci na teritoriji bivše Jugoslavije u Haškom tribunalu ne ophode podjednako i da je mnogo više Srba procesuirano nego Hrvata i Bošnjaka zajedno.
Da je haško tužilaštvo najomraženija međunarodna institucija u Srbiji pokazuje i ukupna prosečna ocena od 1,49 koju je 784 građana dalo ovoj instituciji ocenjujući njen rad. Odgovarajući na pitanje šta je to što građanima najviše smeta u aktuelnim međunarodnim odnosima najviše građana, njih 333 ili 42,47 odsto, označilo je otvoreno nametanje američkih stavova. Na drugom mestu sa 32,27 odsto glasova našli su se nejednaki standardi, kao dominantan način ponašanja najmoćnijih sila Zapada, kada su u pitanju odnos prema terorizmu, a u tom kontekstu i prema Avganistanu, Iraku, sada Libanu. Na treće mesto uzročnika međunarodnih problema građani Srbije izglasali su sa 15,05 odsto glasova minimiziranje uloge Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti. Podaci o prva tri mesta na listi problema u međunarodnim odnosima koje su označili građani Srbije poklapaju se i sa stavovima stručnjaka iz celog sveta, pa i Amerike, što potvrđuje da su građani Srbije potpuno svesni onoga što im se događalo i što će im se dogoditi ako zanemare svoje nacionalne interese, kojih po svoj prilici nisu svesni njihovi političari.
Zbog ukupne svetske situacije koju, bez dileme, danas kreiraju SAD, Glas javnosti i Informativna agencija "Ipres" su pitali građane Srbije da li bi trebalo negde u svetu organizovati i sud za zločine koje je počinila Amerika. Kao što se i moglo očekivati 72,70 odsto građana Srbije smatralo je da se sud protiv Amerike mora obavezno organizovati. Zanimljivo je napomenuti da je 2,04 odsto građana Srbije znalo da takav sud i postoji i da je već zasedao. Naime, 3. i 4. februara 2006. u Kairu, u glavnom gradu Egipta, održan je sudski proces Međunarodnog suda na kome se sudilo predsedniku SAD Džordžu Bušu i njegovim saveznicima za zločine počinjene u Iraku i Gvantanamu. Svrha suđenja zasnivala se na kritici ponašanja SAD u spoljnoj politici i na rezultate takve politike - masovno ubijanje mirnog stanovništva (takozvana kolateralna šteta), uništavanje stambenih zgrada, građevinskih objekata uz masovno ekološko zagađenje. Sve to se dogodilo za vreme bombardovanja SR Jugoslavije i intervencija u Avganistanu i Iraku, a ponovilo se i ovih dana u Libanu.
Pomenuti sud u Kairu organizovala je Egipatska asocijacija advokata kojoj su se pridružile i asocijacije advokata iz Maroka, kao i Svearapska federalna asocijacija advokata. U radu ovog narodnog suda učestvovali su najistaknutiji pravnici svetske reputacije, tako je predsednik suda bio bivši premijer Malezije Mahatir Mahamad, a aktivno je učestvovao, kao svedok optužbe, i američki advokat jevrejskog porekla S. Koen, kao i generalni sekretar Svearapske asocijacije advokata Al Simlali Ibrahim.
Tokom procesa izneto je mnoštvo dokaza za nedela koja su učinjena prema Arapima od strane američko-izraelske koalicije. Mahamad je, kao predsedavajući suda, koji je, po svoj prilici u trajnom zasedanju, pozvao sve civilizovane zemlje da učestvuju u istraživanju međunarodnih zločina najmoćnijih sila sveta prema takozvanom trećim zemljama sa ciljem da bi svi krivci bili privedeni pravdi i osuđeni za svoja nedela. Ovakav narodni sud i slični, koji će eventualno biti osnovani posle najnovijih akcija izraelsko-američke politike u Libanu, gde je po svedočenju mnogih bilo dosta zločina učinjenih prema nevinom stanovništvu, imaće u skorijoj budućnosti mnogo posla.
Odgovarajući na pitanje o uticaju snimaka zločina koji se prikazuju putem elektronskih medija najviše građana Srbije je odgovorilo da su veoma potreseni (68,88 odsto), a 5,61 odsto građana je izjavilo da te snimke gleda sa strahom, a 17,98 odsto njih odmah menja kanal. Ovakav odnos građana Srbije prema strahotama zločina i neprocesuiranim zločincima pokazuje, a naročito posle napada na Srbe u Biljanama Donjim u zadarskom zaleđu, učestalih napada na Srbe na Kosmetu, da je još, nažalost, daleko dan sveopšteg nacionalnog pomirenja na Balkanu.
